Po prvi put fotka Vojvode Djujica na javnom mestu u Beogradu

УСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА НА ТРОМЕЂИ ЛИКЕ, БОСНЕ И ДАЛМАЦ� ПДФ Штампај Е-пошта
Аутор Administrator
субота, 03 новембар 2007

Изворни податци су коришћени из ратних докумената Динарске Четничке Дивизије.

Проглас првог герилца поробљене Европе и вође Трећег Српског Устанка, армијског ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, проширио се на све српске земље: Црну Гору, Херцеговину источну и централну Босну, тромеђу Босне, Лике и Далмације као и на остале области.

Ми ћемо се више задржати на историјском устанку 27. Јула 1941. године, као и на догађајима који су се одиграли касније у јесен исте године, када је основана Динарска Четничка Дивизија. Динарска Четничка Дивизија је основана у селу Црни Потоци под командом неустрашивог народног трибуна, а касније прослављеног и једног од најхрабријих Дражиних ратних команданата, војводе Момчила/Рада/Ђујића(Топоље код Книна 1907.- Сан Маркос, Калифорнија 1999.).

Већ у првим недељама постојања Независне Државе Хрватске(НДХ) извршен је покољ Срба који се мерио десетинама хиљада побијених. Тиме је српски народ још у јуну 1941. године изазван на спонтани отпор. Никле су чете, уздигле се локалне вође. Људи су се снабдевали оружијем како су могли и тражили су помоћ где год су могли да је нађу.

У српским крајевима под управом НДХ, четнички отпор је настао на другим основама и под другим околностима од онога у Србији. Ту је четнички покрет имао и другачији карактер и услове опстанка, што партизанска пропаганда негира. Првенствени циљ покрета је била заштита Срба од покоља који су вршиле повамапирене усташке звери у марионетској НДХ. То је главна разлика у односу на покрет отпора настао у Србији, односно Црној Гори.

Почетком 1942. године ђенерал Михаиловић је примио под своју команду четничке команданте Црне Горе, Босне и Херцеговине и Далмације. Ти команданти су на терену, на све могуће начине, организовали и пружали заштиту српском живљу које је било прогањано од стране Хрвата, муслимана и комунистичких формација.

У почетку, Динарска Четничка Дивизија је била састављена од пукова: пук Краља Петра Другог у Лапцу у Лици, пук Петра Мркоњића (Краља Петра Првог) у Плавну у Далмацији; пук Гаврила Принципа у Бос. Грахову; пук Краља Александра Првог у Бос. Петровцу; пук Онисима Поповића на Далматинском Косову; пук Вожда Карађорђа у Грачацу у Лици и други одреди. Ове формације су касније организоване у корпусе.

Прва устаничка пушка одјекнула је у Дрвару. Она се ускоро пренело на стотине места на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Поред Дрвара, устаници брзо ослобађају Бос. Петровац, Срб, Грачац, Бос. Грахово, Книнску и осталу Крајину. Устаници су у незадрживим налетима ослобађали од усташа село за селом, град за градом, крај за крајем. Уместо плача и јаука, по ослобођеним селима и градовима орила се песма српских устаника.

Четници Тромеће су исказали незамисливо јунаштво у току четворогодишње борбе у заштити голоруког српског народа од марионетске усташке творевине. Херојска Динарска Четничка Дивизија је била састављена од храбрих потомака српског народа који вековима живе и стоје на ветрометини немирног Балкана у борби против азијских хорди и безбожне Европе изгубљеног разума.

Устанак се распламсао по традицији српске четничке ослободилачке борбе. Учени да своје бране и туђе не дирају, да се у животу држе часно, достојно и ничију слободу не угрожавају, четници су ишли у борбе против душмана са вером у Бога и победу. У тим борбама они су животе полагали, јер је то био закон њиховог живота. Нису се плашили, јер су слободу, свој народ и отаџбину волели више од живота. На њиховим заставама је било написано: С' ВЕРОМ У БОГА, ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ! СЛОБОДА ИЛИ СМРТ! Под тим заветом и знамењем они су савладали многа зла и били победници над много јачим душманима. Овим победама су доказали да су достојни потомци својих славних предака. Српске планине и горе биле су њихове необориве тврђаве.

Комунистички План за Уништење Динраске Четничке Дивизије

Улазак Црвене Армије у источнy Србију 22. септембра 1944. године био је прекретница за све ратујуће стране на територији бивше Југославије. Ово се посебно односи на партизане чији је једини циљ био освајање власти. Доласком Црвене Армије, постаје јасно да долазе тежи дани, како за Равногорски Покрет, тако и за цео српски народ. Одбацивањем ђенерала Михаиловића, Черчилова безобзирна политика муњевито мења слику на терену.

Комунисти, у чије редове сада улазе хрватске усташе и домобрани, почињy да нагомилавају трупе у Книнској Крајини и на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Овим потезом они желе да поставе обруч око Динарске Четничке Дивизије који би довео до њеног уништења. Динарска Четничка Дивизија се нашла у забрињавајућој ситуацији и бива приморана да води свакодневне борбе на свим фронтовима.

Конференција у Селу Топољу код Книна

За Динарску Четничку Дивизију наступају тешки и неизвесни дани испуњени борбама и напорима да се пронађе излаз. Комунисти све јаче стежу обруч доводећи свеже трупе опремљене тешким наоружањем које добијајау од бивших четничких савезника Енглеза.

У јеку најжешћих борби, командант Динраске Четничке Дивизије војвода Момчило Ђујић, сазвао је све своје команданте корпуса, бригада и батаљона на састанак у село Топоље код Книна. На овом историјском састанку донета је заједничка одлука да се изврши пробој кроз непријатељске снаге и да се крене у повлачење према југозападу.

Пробој Кроз Село Пађене

Одлучујући окршај у пробоју кроз комунистички обруч одиграо се у селу Пађене. Ноћу између 2. и 3. децембра 1944. године четничке снаге крећу у одлучан и незадржив јуриш. У надчовечанској борби прса у прса која је трајала више од седам сати и однела велике жртве на обе стране, Динарска Четничка Дивизија пробија непријатељски обруч. Четнички јунаци успевају да сруше необориву комунистичку тврђаву и отварају пут за одступницу. У овом надчовечанском пробоју, четници побеђују далеко надмоћније комунистичке снаге под командом Титових елитних генерала Бошка Шиљеговића и Петра Драпшина.

Из те славне плејаде синова Тромеђе и других српских крајева многи су остали као мртва стража за нова покољења тамо где су се голоруки дигли на устанак 1941. године. Они су волели свој српски народ више од својих живота.

Изгон и Голгота

После пробоја кроз комунистички обруч, Динарска Четничка Дивизија је наставила марш правцем: Отрић- Срб-Мала Капела- Гацка Долина, ка северном приморију. У тим крајевима хрватске усташе су извршиле незапамћене злочине над српским народом, немајући милости ни према старима, ни према младима. У колони у којој су били борци помешани са рањеницима, старцима, старицама и мајкама са децом, преовладавала је исцрпљеност од зиме, глади и напорног пута. Ова голгота преко северног приморија, на путу за Словенију, је захтевала савлађивање многих тешкоћа. Најтежа препрека је сигурно био прелаз преко хладне и набујале реке Коране. Морали су се направити импровизовани мостови од коњских кола и комора за прелаз цивилног становништва. Набујала река је однела свој данак односећи борце и њихове коње. Оне који су безбедно прешли, на другој страни је чекала непријатељска заседа.

У Словенију се ишло јер се веровало да “савезници” неће препустити Југославију апсолутној власти комуниста. Из неких незваничних изјава америчког пуковника Мекдаула стекло се уверење да ће “западни савезници” променити своју политику према Титу и југословенским комунистима.

Пут без Повратка

После пада источних крајева, комунисти се са јаким формацијама устремљују на Словенију са циљем да униште Динарску Четничку Дивизију и остале српске националне снаге које су се налазиле у тим крајевима. У Випавској Долини, извршена је концентрација свих националних снага са намером да се преко реке Соче пређе у Италију. За прелазак у Италију било је потербно зауставити Брозове комунисте и разбити остатке Мусолинијевих фашиста који су се налазили у Горици. Четници су успели да заузму мост на реци Сочи и тако омогуће борцима и цивилном становништву да пређу у Италију. После прелаза, мост је уништен да би се спречило надирање комуниста. Овим чином Динарска Четничка Дивизија се нашла у туђини.

Пут До Палма Нове

После доласка у Италију, четници бивају пешке упућени у логор у Палма Нови где бивају привремено смештени. На Ђурђевдан 1945. године, четницима у Палма Нови је наређено да се све борбене формације разоружају. У српској историји Ђурђевдан је дан када се устаници окупљају и наоружавају. Овога пута устаници су морали да се растану са оружијем које су својом крвљу платили. Тај трагични дан обележило је неколико самоубистава бораца Динарске Четничке Дивизије који се нису могли помирити са оволиком неправдом.

У Палма Нови је заврешен ратни пут херојске Динарске Четничке Дивизије.

Реч На Крају

Данашњи инквизитори Европе и Америке са Ватиканом тргује хришћанском вером и играју крваву игру огњем и мачем која вековима траје. Српски борци су просутом крвљу и расутим костима обележили границе широм српских земаља. Ето, такви су били и остали српски борци са Динаре. Такви су били и остали сви српски борци у борби за крст и слободу из свих српских земаља на Балкану. Они ће такви бити и остати све док се не ослободе изгубљене српске земље и сви Срби у тим земљама буду на прадедовским огњиштима. Све патње и неправде опомена су за нове генерације Срба које долазе.

Пред крај свога дугога животног пута, упокојени војвода Момчило Ђујић је рекао ово: ''Горди смо и поносни на све српске борце који падоше за крст, слободу нашег рода, или страдаше због тога што су били Срби православци. Нека им је свима вечан покој у Царству Божијем и трајан помен у народу српском.''

На крају, ове редове посвећујемо сећању на ратног команданта Динарске Четничке Дивизије ВОЈВОДУ МОМЧИЛА Р. ЂУЈИЋА и његове пале борце који дадоше своје животе бранећи српске земље. Пркосна ДИНАРА поносиће се вековима својим горским ЦАРЕМ и његовим јунацима, и све док трају пригушени јецаји њихових завичаја:

ДИНАРА СЕ УМИРИТИ НЕЋЕ!