I ovaj intervju nas vraća na poentu priče. predloženi statut nije odgovor na pitanje odgovornosti i smenjivosti vlasti, brižnog raspolaganja novcem i decentralizacije, definisanja položaja nacionalnih manjina. U putanju je samo akt koji treba da premesti fotelje iz Beograda u Novi Sad a da isti prsti ostanu u parama.  Još jedna stvar je jako važna, ne zarađuje Vojvodina mnogo nego ostatak Srbije zarađuje malo. Prema proizvodnji, pre svega poljoprivrednoj, u Šumadiji, Pomoravlju i planinskim područjima mora da se promeni stav. Zemlja ne može da stoji prazna i neobrađena.

Назире се свађа измеђа Тадића и Пајтића. Једва чекам!!!

@Srebrni Letač

Otkud to da se crkva nije mešala u izbore? molim lepo pogledajte klip:

http://www.youtube.com/watch?v=12xmqFrZ4M4

  dakle ne samo da utiču na izbore nego i agituju

Da delimično tačno, ali se i otvara mogućnost da u te fotelje , bar ovde u pokrajini jedanom sednu normalni ljudi koji
će se stvarno boriti za naše interese.

Pogledaj samo kolika je razlika u ponašanju poslanika između beogradskog paralmeta sa jedne strane
i recimo vojvođanskog, crnogorskog ili hrvatskog sa druge strane (radikalke koje proklinju, polivaju
vodom i slično).

@klićo SPC odavno nema više veze sa verom i reilgijom to je politička partija.

Da tačno je da postoji razlika u količini zarađenog novca. Najveći proizvođač je vojvodina, a ubedljivo najveći potrošač je sam Beograd, koji se nametnuo kao izdržavano lice celoj Srbiji. Jednostavno apetiti Beogradžana su ogromni.

suvise si optimistican......

Немаш ти везе са везом!

Pa zašto se onda mešaju u politiku ?
Da se ne plaše možda pojave VPC (kao CPC) ?

Mada čim vidim da se u neko pitanje mesaju SPC i ANUS SANU, to je znak katastrofe, bar sudeći po prethodnim događajima.

Sistem,


зашто се мучиш у Србији, када те само сто километара западније чека рај на земљи - НДХ!

 

Vidiš živim u Vojvodini, koju izuzetno cenim i volim , a uz to želim da je vidim kao deo Srbije u EU.
A znajući šta se desilo prošli put posle memoranduma i beseda čelnika  SPC i ANUS-a SANU-a ...
imam prilično loš osećaj...

Nedeljni utisak: Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika „Vreme”
Glas crkve
Autor: Dragoljub Žarković | 09.02.2009. - 05:00


Crkva je odvojena od države, samo treba to još neko da objasni Svetom arhijerejskom sinodu, crkvenoj vladi. Protekle nedelje oglasili su se povodom vojvođanskog statuta.

Nemam ništa protiv i smatram da je crkva i njena vlada legitiman sagovornik u društvenim poslovima, aman se ovaj Sinod ponaša kao stranka i oglašava, osim u uskršnjo-božićnim poslanicama, kao ekskluzivan politički partner države.
Kada smo poslednji put čuli glas crkve u poslovima koji nisu baš državni. Recimo, da kažu nešto o nasilju u školama i porodici, korupciji i gramzivosti, neku reč utehe za nezaposlene i bolesne... Jok, slabo ih to zanima, za razliku od pastve koju to i te kako zanima.
Sinod se ne laća mastila ako pismo, kao u poslednjem slučaju, ne ide na adresu Borisa Tadića, a u konkretnom slučaju dokumenta kojim se definiše obim vojvođanske autonomije, još na ruke premijera i predsednice Skupštine Srbije.
Vojvođanska vlast mala je adresa za tako uobraženu crkvenu vladu koja opšti samo s bogovima. A kamoli da se crkva udostojila da učestvuje u raspravi kada se taj statut pisao, pa da svojim sugestijama i uticajem, obezbedi, možda, da u tom statutu ne piše ono što sad hoće da poništi.
Crkva u nas dođe više kao neka grupa za pritisak nego interesna grupa, mada je ovo drugo legitimniji status crkvene organizacije.
Nenad Čanak je, po običaju, preterao, pa izjavljuje da su ovakve aktivnosti crkve protivustavne i protivzakonite, a bolje bi bilo da je rekao da su ovakve aktivnosti crkve licemerne i neproduktivne.
Pismo crkvene vlade, naime, u granicama je zakona, ali ovozemaljskih, ali nešto nisam siguran da je u skladu s božjim zakonima, jer ovaj Sinod sve više liči na stranku u osnivanju.
Mogućno je da njihovo ponašanje diktira i politička borba za nasleđe, unutar crkve i samog Sinoda, ali ako je to tačno, onda bi to bio doprinos kritici, a ne olakšavajuća okolnost.
Crkva se, dakle, sve više meša u poslove države, jer se ne obraća narodu i pastvi, već opšti s promenljivim elementima društva, onima koje biramo svake četiri godine ili češće, onima koji dolaze i prolaze, dok su, valjda, narod i crkva dati zauvek, ili, oni u to veruju, barem za sebe.
Nedostaje samo još da počnu da pišu amandmane na pojedinačna zakonska rešenja i da ih u propisanoj formi dostavljaju nadležnim službama.
Pitanje je, dakle, s kim crkva opšti u ovom društvu. S narodom i vernicima ili s Borisom Tadićem danas, a sutra s nekim drugim Borisom Tadićem. I šta on da radi s tim pismom. Formalno, ono nema veću vrednost od bilo kog drugog pisma o ovoj ili nekoj
drugoj temi.

Izvor: Blic