Pismeni zadatak jednog gradskog osnovca o ptici SOVI

                                                       S o v a

Sova je ptica. Ona danju spava, a nocu je potpuno slepa, kao slepi mis.
Posto ja ne znam puno o sovama, pisacu o zivotini koju znam.
To je, krava. Krava je sisar. Ona ima sest strana: gornju, donju, levu i
desnu. Na zadnjoj strani je rep. Na kraju repa je jedna cetka. Ona sluzi
da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod
krave. Na prednjoj strani je glava, koja sluzi da na njoj rastu rogovi.
Rogovi sluze da bi krava bola. Glava sluzi i da bi na nju stala usta.
Krava jede malo, jer ono sto pojede, jede dva puta. Usta sluze i da bi
krava mukala. Ako ne muce, onda su joj usta puna.
Muska krava je vo. Vo nije sisar.
Meni jos uvek nije jasno kako se dobija mleko.

moj pismeni je otisao na gradsko takmicenje, ali sam ja ipak dobio 4 zbog jebenog rukopisa

Moj drug je prosle godine na temu Necu napisao dve strane kako nece da pomogne babi u autobusu  Dobio je 2, a mi se smejali njegovom sastavu

Well, ja sam u srednjoj u 2. razredu na temu "Sve sto zelim u ovom trenutku" ispisao stranu i po o pivu, posto sam bio ubistveno zedan a ucionica je bila na poslednjem spratu i napolju je bilo 80 stepeni

 

Ovo sam morala da prepišem i sačuvam

Djachka posla
 
Ja sam uchenica osmog razreda osnovne shkole ``Sveti Sava``. Moja shkola nije tako mala. Ona je puna djaka, prvaka, trecaka, osmaka. Ponekad se na klupi zalepi poneka zvaka. Pa uchitelji I nastavnici opominju djake, da ne lepe za klupe zvake. Ponekad se u dvorishtu tuku, pa pochnu za ushi da se vuku. Deru se, galame, prave buku. Uchiteljima I nastavnicima zadaju muku. Nekada sam I ja bila mala I nisam znala shta je shala. Mislila sam da se u shkoli samo uchi, da se svako dete u njoj muchi. Medjutim, kako godine prolaze I mi postajemo stariji I zreliji, shvatamo mnoge stvari. Po klupama se shetaju spomenari. – Od Sandre do Ane, od Ane do Popa – kad pogleda nastavnik – to je katastrofa. Al` ipak nam ga vrati na kraju chasa I tako svakoga dana, sve nove avanture, pochevshi od zadnje pa do klupe prve. Papirici lete kao rakete na sve strane, ponekad nastavniku dodje glave. Pochinje da nas grdi I u dnevniku pishe,a posle razredna pored nas uzdishe. Na ekskurziji je Marko nenamerno slomio Nikoli ruku, pa ga je stavio na muku. Nosio je gips I nije mogao da pishe, nadam se da se to nece ponoviti vishe. Svashta se deshava nama, deci u shkoli, ipak se ona ceni I voli. Kada smo tuzni, drugovi su tu da nas teshe I sa nama probleme da reshe. Mi smo sad avec veliki, pred malom maturom, poslednja nam je godina u ovoj shkoli, to ce da nas mnogo zaboli. Svako ce otici na svoju stranu, ko zna s kim I ko zna gde. Al` zivot ide dalje, sa ovim drushtvom shto sam prozivela nikada zaboraviti necu I svakome od njih od srca zelim srecu. Zato nastavnici, oprostite nam ako smo bili loshi, lepili zvake, gadjali se, tukli I za ushi vukli. Sve su to bila djachka posla, djachke ludosti I fantazije prave, valjda ce jednom I nama da svane. Ali ipak, od kolevke pa do groba, najlepshe je djacko doba.

Elegija :)

Evo našla sam još jedan 
 Šta jesen može uraditi čoveku  (e da napomenem da je ovo pisala majka svom detetu za pismeni rad )
 Zamalo da umrem od smeha kad sam ovo pročitala. Ako iskopam još nešto,od istog autora(žena se inače bavi pisanjem,i sebično čuva svoja dela ) ubaciću. :wave:
Obratite pažnju na deskripciju

Lepota ove jeseni otkriva mi novi svet

Sama sam. Sedim u tišini jesenje noći. A misli mi lutaju negde trazeći pogledom kroz prozor neki novi svet. A u meni još igra leto, I sunce mi još greje dušu. Jesen je doputovala na velikom paperjastom oblaku koji pluta po beskrajnoj plavoj pučini neba.Lagano se uselilo u carstvo prirode , počela da para I razmazuje čarobnom četkom. Jesen se prostrla preko grana a sunce se uselilo u krošnje drveća. Park kao da je pozlaćen. Po travi koja je letos mirisala na rosu, prostrli su se zlatni tepisi. Lepota ove jeseni otkriva mi novi svet, u kome je svo drveće jesen obukla u svoje jesenje kapute; da se ne smrznu u ranim jesenjim jutrima. Prohladni vetar kida list po list I niže ga po opustelim stazama. Klupe u parku su usamljene. Začas se nebom navuku sivi I tmurni oblaci I sve postane sumorno. Pochne da sipi kiša, a oblaci kao da plaču. Tada se po raskvašenoj zemlji valja opalo mokro lišće. Dok tako koračam ulicama moga grada, pomislim- ``možda me jesen začarava``.Svojim mirisom I svojom lepotom, daje nam volju za životom. Otkriva nam tako novi svet, pun žutih opalih listića I kestena koji pucketaju pod našim nogama. Ne čuje se cvrkut ptica. One su vec otišle u toplije krajeve. Oblaci plaču po ceo dan. I dok tako šetam I uživam u jesenjoj lepoti, po zemlji se valjaju polomljene grane, kestenje I gomile listića. Vlada duboka tišina. Pogledam na sve strane raznobojne kišobrane- crvene,žute,plave,kojima se ljudi od kiše brane. Osećam jesen I njena lepota koja nam ona otkriva taj novi svet žuto-zelene boje koje svako miriše,I za letom još uzdiše. 

 :P :P :P :P

koji ludi pismeni, ali najbolji je onaj o slovencima i NDH, tu sam se nacepao