Dragi moji,Ovo je prva nedelja mog boravka u Srbiji. Ako niste znali to je zemlja koja se nekada nalazila u Socujalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Sada ne zna gde se nalazi. Neki kazu da je na zapadnam Balkanu, drugi da je u Jugoistocnoj Evropi. Jedni tvrde da je pred vratima Evropske unije, drugi da je bliza orijentu. Pokusao sam da saznam sa kim se Srbija granici, ali nisam uspeo. To je ovde vrlo skakljivo pitanje. Neki Srbi tvrde da je Srbija do Tokija, drugi da nije veca od Beogradskog pasaluka. Geografska karta nista ne pomaze. Jednog poznanika sam neoprezno pitao da mi na karti pokaze gde je granica Srbije i Crne Gore i zamalo nisam izgubio glavu. Tada sam naucio da Srbi ne priznaju vecinu svojih granica, narocito onih prema Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Srbija ima dve autonomne pokrajine, ali je izgleda jedna malo autonomnija od druge. Postoji i nesto sto se zove Nebeska Srbija ali jos nisam dokucio sta to znaci. Sva je prilika da je ova zemlja bezgranicna. Nista vise srece nisam imao ni sa glavnim gradom. U ,, Vikipediji '' pise da je glavni grad Srbije Beograd. Ali i to je izgleda sporno. Neki Srbi tvrde da je to Vasington, drugi da je Brisel, a treci da je to sigurno Moskva. Im i onih koji kazu da je to Hag ili Banjaluka. Sretao sam i one koji mi kazu da je to Cikago. Cudno, zaista. Ali, to i nije mnogo vazno, bitno je da su ovde ljudi veseli i ljubazni prema strancima. Ponekad mi se cini da strance vise vole od svojih sunarodnika. Zato nameravam da ostanem neko vreme. Redovno cu vam pisati.Vas B.LJ.


Izvor: Novosti

---

Dragi moji,

Ovo je moja druga nedelja u Srbiji. Lepo mi je ali me mnoge stvari zbunjuju. U Srbiji se zvanicno govori srpskim jezikom, ali je u stvarnosti drugacije. Srbi izgleda ne vole svoj jezik I svojski se trude da ga sto pre zaborave. Evo, na primer, nazivi vecine restorana, kafica I butika su na engleskom. Televizijske emisije takodje. Mladi se pozdravljaju na italijanskom, stariji koriste sijaset turskih reci, domacice natucaju spanski, a svi automehanicari govore nemacki. Primetio sam da sto je Srbin uceniji, on manje govori srpski. Ovde se stranim recima dokazuje ucenost. Latinski se posebno ceni, a najvise ga govore oni koji ga najmanje razumeju. Ja jedva cekam da naucim srpski, valjda ce mi mnoge stvari biti jasnije. Neki iskusniji prijatelji mi kazu da sam optimista I da sa Srbima jos niko nije nasao zajednicki jezik. Nista bolje nije ni sa pismom. Srpsko pismo je cirilica, ali, vec pogadjate, vecina Srba pise latinicom. Mnoge novine takodje izlaze na latinici I to upravo one koje najvise zapomazu zbog toga sto cirilica izumire. U srpskom jeziku postoji sedam padeza. Srbi ih manje-vise izbegavaju. U centralnoj Srbiji koriste se svi padezi, ali kad covek krene prema jugu Srbije shvati da se padezi jedan za drugim gube. Kad stigne do samog juga ostanu mu tek jedan ili dva. Cirilica ima trideset slova. Ko uspe sve da ih nauci obicno postane novinar. Oni koji malo ovladaju I gramatikom postaju pisci. Ako su bas uporni doguraju do akademika… Primetio sam da Srbi ne vole da citaju, ali obozavaju da pisu. Zato ovde ima mnogo vise objavljenih nego procitanih knjiga. Uzgred, u Srbiji ima vise od million nepismenih. Vrlo interesantno, zaista, ali rekoh vam da je Srbija interesantna zemlja.

Vas B.LJ.


Izvor: Novosti

Dragi moji,

Pokusacu jos kojim retkom da vam docaram zemlju u kojoj sam vec tri nedelje. Ne znam da li znate, ali zvanicna moneta u Srbiji je dinar. Nezvanicno, to je evro, ali vecina Srba jos pati za nemackom markom. To je tesko objasniti. Dinari su veoma lepe novcanice. Na njima su likovi znamenitih Srba. Mali problem je to sto ima manje znamenitih Srba nego sto Narodna banka Srbije moze da nastampa novih novcanica. Prica se da postoji posebna komisija koja izmislja znamenite Srbe I cuva ih u rezervi za slucaj inflacije. Inace, Srbija je pre dvadesetak godina postavila svetski rekorod u visini inflacije I tesko d ace je iko dostici. Sanse jos ima jedino sama Srbija. Dinarske novcanice su najzasticenije na svetu. Niko se ne usudjuje da ih falsifikuje, jer dok izadju iz stamparije vec toliko obezvrede da se rizik ne isplati. Ako me pitate koliko dinar vredi, to ne umem da vam kazem. Tesko da I sam guverner zna. Neki ovdasnji ekonomisti tvrde da je precenjen, dok drugi kazu da je stabilan, a treci da vrtoglavo pada. Ono sto pouzdano znam jested a za jedan dinar ne moze nista da se kupi. Mozda zato ovdasnji konobari nikad nemaju sitno. Srbi obozavaju da menjaju dinar za drugu valutu. Zato ovde postoji vise menjacnica nego kanti za smece. Cim primi platu gradjanin Srbije menja dinar za evro I odlazi kuci uveren da je nesto ustedeo. Posle nekoliko dana menja evro za dinar I tada ga ne treba dirati, jer hoce da se bije. Inace, Srbi su pedantan narod. Posebno vole da peru novac. Skoro da nema srpskog privrednika koji nije oprao neku kolicinu novca. Srbi sve manje kupuju, a I kad kupuju ne koriste dinare. Kupuju na obraz. To je specificno platezno sredstvo I sluzi za odlozeno placanje. Nekad su ga imali svi, danas ga ima tek po neko, jer se u ovoj zemlji obraz brzo I nepovratno gubi. Srbi kupuju I na crtu. Ta crta se vrlo brzo pretvori u minus, pa su danas svi Srbi u minusu. Ne pokusavajte da shvatite kako to funkcionise, jer to niko ne shvata.

Vas B.Ljubenovic


Izvor: Novosti

Dragi moji, pisem vam u zelji da sa vama podelim jos nekoliko zapazanja o Srbiji, u kojoj vec mesec dana boravim. Primetio sam da Srbi vrlo slabo znaju geograiju. Evo, na primer, kada prosecnog gradjanina ove zemlje pitate koji je najvisi vrh Srbije, kao iz topa ce vam reci: ''Triglav''! Kad mu kazete da Triglav nije u Srbiji, prvo ce vas sumnjicavo pogledati, a onda se pocesati po glavi i priznati da pojma nema koja je planina najvisa u njegovoj zemlji.
Slicno je i sa morem. Kad Srbina pitate gde ce na odmor, on najcesce kaze: ''Idem na nase more''. Ako ste dovoljno neoprezni da mu skrenete paznju da njegova zemlja vise nema more, on ce vas neko vreme smatrati budalastim, ako ne i sasvim ludim. Prosecan Srbin nikako ne moze sebi da prizna da Srbija nema izlaz na more, nije mu jasno kako se onoliko more preko noci noglo izgubiti, niti kako je moguce da se njegova vikendica odjednom nasla u inostranstvu.
Reku Savu gradjanin Srbije smatra svojom, a to sto ova reka izvire u Sloveniji i protice kroz Hrvatsku, smatra cistom slucajnoscu, zamalo pa nepravdom. Isto je i sa Dunavom. Veliku Moravu smatra najlepsom rekom na svetu, o njoj peva pesme, za njom pati, ali od nje bezi glavom bez obzira. Možete se kladiti da najveci zaljubljenici u Moravu zive u Beogradu!
Primetio sam da Srbi misle da su centar sveta i da se sve oko njih vrti. Tvrde cak da je Srbija raskrsnica puteva, mada ja te puteve do sada nisam video. Njihovi ministri tvrde da samo sto nisu zavrseni.
Neki Srbi tvrde da su petnaest posto njihove teritorije okupirali Albanci, a cuo sam i one koji kazu da su preostali deo okupirali – Srbi!
Inace, Srbi pojma nemaju o stranama sveta. Kada Srbina pitate da vam pokaze neku stranu sveta, on misli da ga zavitlavate. Valjda zato ljudi sa ovih prostora uvek poslednji primete odakle vetar duva... Ipak, pazljivi posmatrac moze naslutiti da Srbi istok vole bezrezervno, da zapadu zavide ili ga preziru, a da se jugu podsmevaju. Prema severu su nostalgicni, jer im tamo zive deca i unuci. Sve mi se cini da su Srbi totalno igubili kompas.

Vas B.Ljubenovic


Izvor: Novosti

Sjajno

 

Ма ко ми каже 

"pismo iz Srbije" 

Зар не рекоше педери са власти да су у Србији странци угрожени?

Зимбабве је достигао и престигао одавно.