Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da još jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

dionzije  i  za Ringispil 


Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija

Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.
Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda... odjednom.... raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i...
tako... eto ti pesma... ludo jedna...

Tamburu mi prodo Cigan...slatkoreciv i prefirgan...                     
cukununuk prosjaka i begova...
omakne se prst na struni...nesretna me pesma zbuni...                       
ne znam dal je moja ili njegova?                                                 
nek me spali grom ko senjak ako ima sta za cim bi zalio?                                               
proklet da je obesenjak...tugu mi je s tamburom uvalio...

Darovao mi knjigu rabin...ubojitu ko karabin...                     
ako umes laz od lazi probrati...
al vec odavno ne znam vise dal je citam il je pisem,                       
ja zaustim a mudrac se obrati?                                                 
i tako u mastiku suza kane...muti casu...pa i dane zamuti...               
ja sam sebe manji komad...veci deo cini Nomad...
a taj cudak nesto bunca...njemu nikad dosta sunca...
                   
Jablani tuze jalovi...i dok ih slusam...
uvek me hvata ritam jata...zal za jugom...
prolaze nebom zdralovi...i ova dusa...
i nocas ore tamo gore...za tim plugom...

Ukrao mi ljubav lopov...sin doktorov unuk popov...                     
odveo je u Zemlju Bez Snegova...
u snove mi bosa bane...pripretim joj da zastane...                     
dal je u snu moja ili njegova?                                             
krckam dane ko orase...sta  zagorci  ne mora se zagristi...
sejem svet kroz sitno sito...trazim nesto narocito...
pokajnika i begunca...nekog s one strane sunca...

Ne pitaj me nikad vise zasto neven ne mirise
ne secam se, to je prica duga
ne pitaj me tu pred svima sta to na dnu case ima
ne pitaj me nikad zasto cugam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
on mora sve da proba, to djavo vino trazi
ne pijem sto uzivam ni sto mi lepo stoji
pijem da njega napojim

Ne pitaj me ne znam kaz'ti 'di ce koja zvezda pasti
'di ce pasti dugme s mog kaputa
ne pitaj me sto na kraju svi kerovi za mnom laju
ne pitaj me nikad zasto lutam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
on mora sve da proba, to djavo mesto trazi
ne lutam sto uzivam nit' miris druma volim
lutam da njega umorim

Ne pitaj me da l' je zima dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram
ne pitaj me zasto ptice ne slecu na svake zice
ne pitaj me nikad zasto sviram

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
on mora sve da proba, to djavo pesmu trazi
ne sviram sto uzivam nije to pesma prava
sviram da njega uspavam

...vrteli se tockovi mog bicikla
gde god je stao taj rulet bese premija
smakla se o stepenik njena stikla
nekad su pogledi bili cista hemija
dobro je pocela nedelja
poslednje pripreme za maturu
virili smo u daljine puni nade
preko gimnazijskog bedema
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur divlji badem...

...poneli nas vetrovi k'o maslacke
jedni su leteli lako drugi padali
i curice su postale prve macke
a losi djaci od jednom svetom vladali
sve mi je odlicno zvucalo
dobro sam stajao tih sezona
ljuljale me oci sirom promenade
a nju sam sretao slucajno
uvek je s pogresnim bila ona
a znao sam da sanjam onaj badem...

...stane sve u strofu,dve u baladi
pustinja proslih minuta i ova zrna sad
i pred treci refren vec nismo mladi
usla je nedavno sama u kafe petrograd
suvise tajni u ocima
u zlatni okov je prstic pao
molio je dugi pogled da je kradem
do vraga kafa je gorcila
al' taj sam ukus od nekud znao
probao sam jednom davno divlji badem...

Vetar prosipa bokal fosfora.
Vitraz mraza na oknu prozora.
Jedne noci k'o ova, znace Bog,
doslikacu portret zivota svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumace,
djavo prste u farbu umace.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, ceznjivu,
i boju breskve, neznu i sramezljivu,
setno sivu, nepogresivu.

Roze nadjoh medj' starim pismima,
modru vrpcu nad teskim mislima,
ukrah ridju iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa svece svecarske,
drap sa svilene masne becarske,
mrku s tambure tuznih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi stedela,
ali bez nje bi bela jos izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao sapati,
nicu u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.

Kao davni greh,
uvek mi se ista javljas.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljas.

I vecno sanjas,
svetom putujes bez putovanja
a Badnje vece dolazi.

Mogla si mi bas
i reci neke reci nagle.
Oci su mi, znas,
pune one iste magle.

Al' suprotnost susta,
sad u meni tuga koren pusta
a badnje vece prolazi.

To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone - slusam to.
Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je.

U poslednji cas,
kao uvek na to vece,
gospodja do nas
unucima kolac pece.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje vece prolazi...

To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone
- slusam to.

Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas, sasvim slucajno -
Badnje je.

Na mostu smena straze,
znao sam da me traze,
zandara nema koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko pise,
vredi bar krajcaru vise.

Dobre smo krcme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me pozeleo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju, ljubavi moja.

Talasi ladje lome,
sta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noci preplivao Dunav,
dubok i strasan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!

Dolazim...

 
za sve....