Na bogojavljensku noc...
Peku se kesteni, lome se pogace, a venac smokava i praporci se pokace
U prednjoj sobi moga bace... To je vec navike moc
Bez slova poziva, drustvo se sastalo pod istom ikonom,
Za crnim svapskim astalom sto pamti svadbe i dace
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam sta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer cak ni pripiti ni da mi pomenu nju
Cudna je zvercica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svadjice...
U buri cutanja potonule su ladjice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrsat munjama nametne?
Za to bas nemam reci Bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valjda?
Bila je moja zlatna sansa... A tek sam naceo svoj krug
Moj mali verni Sanco Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne pricaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noc... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Vec me i Dunav pretice... Moja me senka spotice
Al' nista mi se ne tice... I malo sta me pomera i dotice
Sem, mozda, nje?
Kad djavo precepi spil...
Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum,
I nesto nisu ove "london stanglice"
Ko kadgod, u doba slavna?
Pogresno uklopljen stil...
Kinesko posudje, salvete heklane,
Model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna
Vec me Dunav pretice... Vec me senka spotice
Nista me se ne tice... Nista me se ne dotice

Nosila je jelek svileni kao u pesmi narodnoj
I krstic, znak na lancicu da nekog ceka, navodno
O, to su bili svatovi, sve kiceni i zlaceni
A mi smo bolje svirali neg' sto smo bili placeni
Al' dobro sad

Nosio sam sal od kasmira i prsluk protkan tajnama
Bas od takvih su je cuvale tetke sa 'ladnim trajnama
K'o srna me je gledala, zalosnom pesmom sludjena
cije si pile pirgavo, sto nisi meni sudjena
E, da

Hej, pusti kose pune polena
Ajde, bas u inat babarogama
Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama

Rekoh joj: Bezi, mani se, i trazi bolje partije
Premala je moja tambura da te od kise sakrije
Rekoh joj: Ja sam samo tu da vreme brze proleti
Ja nosim cizme skitaljke, mene je tesko voleti
Badava

Hej, pusti kose pune polena
Ajde, bas u inat babarogama
Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama

Hej, doleti mala senice, tu na moje zlatne civije
Vatra sara moje zenice, razbij nesto, zaigraj ludo, divije

     

ala smo mi opleli 

samo vi... podsecate me na neke lepe stvari..

pa da nastavimo onda 


Lunjo, moj stari kofer opet mirise na sive ceste
a tvoja soba na mandarine i przen kesten.
I toplo je tu, tu ispod tvog krova.
O, dobro je tu, u zamku iz snova, pa sretna ti nova.

Lunjo, sad cu ti reci i vise nikom i vise nikad:
svako je od nas ponekom slican al' ti si unikat.
Procitas me, znam, od slova do slova.
Precutis to, znam, k'o pametna sova, pa sretna mi nova.

Ti uvek znas najbolji nacin,
s tobom lako stizem na tron.
Ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton.

Ti si mali carobnjak koji donosi spas
a svi ti pajaci na pokretnoj traci nek zure bez nas.

Lunjo, ako me traze ti slazi da sam odavno mrtav.
Spusti roletne i navij sat na sredu, cetvrtak.
A napolju mraz i magla i zima.
A napolju mrak al' ovde sve stima, od kad tebe imam.

Ti uvek znas najbolji nacin,
s tobom lako stizem na tron.
Ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton.

Ti si mali carobnjak koji donosi spas
a svi ti pajaci na pokretnoj traci nek zure bez nas.

Ti uvek znas najbolji nacin,
s tobom lako stizem na tron.
Ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton.

Ti uvek znas najlepse reci,
ti cak i cutis vise od svih.
Ti imas smeh koji sve leci,
ti od psovke nacinis stih.

Do pola jedan je bila na casu klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi jos, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vracka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadodje On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji rec koja vredi tek kad se odcuti...
Bogu je kanuo caj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan ce ostati zlatan...
Ona kroz smeh cvrsto svoju kajdanku stisce...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lisce...
Blazeno Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve cesce mu govore "Vi"...
Beges u grudima udara...
Bije u bronzane zice...
U dzepu sretni staklenac... Ko ono novcic i zdenac...
Mala vracka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupez... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klosar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom stimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...

                                             GALICIJA

Pred  zoru  je  sa  njine  strane  obicno  muk...
Pod  velom  magle  zvecka  osmi  kozacki  puk..
I  svu  noc  mi  inje  kamuflira  sinjel  uz  polegli  brest..
U  inat  cu  i  ovo  pismo  poslati..Znam:"Ime  i  adresa  nisu  poznati"..
Dok  tikvan  postar  ne  skonta  ko  to  ceka  sa  fronta..Kakvu  dobru  vest..


I  tek  da  znas..Ovo  na  slici  je  naoko  pitomi  pejsaz  Galicije..
Al  mira  ni  cas..Sve  zivo  pali  na  nas..
Fotograf  jedini  metkove  spara..
Oberst  kao  lud  olovo  rasipa,fotograf  jedva  katkad  okine  s  nasipa..
Na  nadosloj  Visli  se  soldati  stisli..I  svima  su  nam  pomisli..Daleko

U  sumrak  je  sa  njine  strane  obicno  zal..
Zatuzi  adjinokaja  k'o  ranjeni  zdral..
Al  postane  krotka  kad  drmne  je  votka..Onako  "na  belo"..
Pod  mojom  sapkom  lavovi  se  baskare..
U  snu  mi  pletes  beli  sal  za  maskare..
Sva  se  pobrka  predja  kad  te  obgrlim  s'ledja ..Kao  violoncelo..

I  tek  da  znas..Mesec  u  zici  je..Zvone  na  vecernje  zvona  Galicije..
I  neka  mi  to  ne  uzme  nebo  za  zlo  al'  ti  si  jedino  cemu  se  molim..
Brinucu  vec  ja  nemoj  ti  brinuti..Ma,da  sam  'teo  vec  sam  stoput  mog'o  ginuti..
Dok  otice  Visla..
Natraske  van  smisla..
I  krecu  jata  pokisla..
Daleko[[center][/center][i][/i]

@oblacak, za Miholjsko ljeto