Sta ima da ih podrzavam, ko oce da ide kod njih, ima reklame za turizam i destinacije.
A sada sta ocekujes, da njihovi bezposlicari pisu sve najbolje o Srbima 

Ништа ја неочекујем од њих него сам ти писао да није ријеч о неколицини беспосличара него о масовној појави у Хрватској а као илустрацију сам навео Томпсонове концерте са опаском да би многи ишли али немогу из ових или оних разлога.
Надам се да схваташ разлику између неколицине (требало би представљати мизеран број нечега) и масовности (која представља неколико десетака хиљада,5,10,20,десетака хиљада).

Pa znas kolika je nezaposlenost u Hrvatskoj

Е јбг.

Србија, oлуја и Крајина

Слушајући и читајући изјаве водећих србијанских политичара о агресији на Крајину и „Олуји“, дође ми да заплачем.

Пише: Небојша Вукановић

Српске странке и лидери „осуђују“ овај злочни у коме су и сами учествовали и тобож траже од хрватских колега да и они осуде злочине и процесуирају злочинце.

Велики Предсједник, Месија нације, овај пут се није извинио али је накратко свратио до цркве да запали свијеће за покој душе својим сународницима. Потом је узео своју препознатљиву жуту рударску кацигу и кренуо у нови маркетиншки обилазак имагинарних градилишта по Србији. Пар стотина динара потрошених у цркви за куповину свијећа све је што уради наш предсједник, али и други његови пајтоси за прогнане Крајишнике. Лидери позиционих и опозиционих странака, бивши министри и премијери искористили су прилику да се појаве у јавности и театрално узглред осуде агресију и злочине Хрватске војске и све је на томе стало.

Србијански политичари никако да схвате да је и њихова одговорност за прогон Срба из Хрватске слична Фрањи Туђману и његовој дружини. Ви, србијански политичари, издали сте и оставили Крајишнике на цједилу, понижавали сте их и вријеђали, а сада тобоже жалите и осуђује злочине и етничко чишћење.

Мартићу, убиј се!

По одредбама Женевског споразума  из 1991. године Србија је имала обавезу да штити Републику Српску Крајину уколико дође да напада Хрватске војске! Али док су Хрвати иза леђа Крајини преко Купреса излазили на Динару србијански политичари размишљали су гдје да љетују и оду на одмор.

Туђман није био хазардер, и он никада не би ни помислио да нападне Крајину да није имао прећутну сагласност српског руководства. Док су се стотине хиљада хрватских бојовника под вођством ваших „пријатеља“ Американаца и Британаца распоређивали на линији разграничења, Ви сте лежерно пијуцкали виски заваљени у удобне фотеље, и размишљали како да те исцрпљене и гладне мученике пребаците до Косова да опет крваре за „српску“ ствар.

То није, драги моји српски политичари, одговорна националне политика, али је Ви деценијама водите према нама, „прекодринским Србима“. Да сте, када сте видјели шта се спрема, крајем јула 1995. дигли Србију на ноге, прогласили мобилизацију, почели војне вјежбе и манерве и запријетили да ћете искористити могућности и војно заштити Србе у Крајини, „Олује“ и других хрватских и војних акција никада не би ни било. Умјесто тога, из Србије су дошли обавјештајци који су имали задатак да ослабе одбрану и шире дефетизам. Информација да је пала Крајина објављена је пред крај Дневника на националној телевизији, као да се у Пакистану догодила саобраћајна несрећа..

Тадашњи српски предсједник, покојни Слободан  Милошевић поручио је да Милану Мартићу да се убије када га је овај упитао шта ће да ради када га Туђман нападне. То најбоље говори какву је политику Србија тада водила према „прекодринским Србима“. Блокадама на Дрини, цијепањем Републике Српске и издајом Крајине тадашња Србија мислила је да ће се додворити старим српским непријатељима, Енглезима, Нијемцима и њиховим савезницима. Ипак, када су 1998. године почела дешавања на Косову, Милошевићу је било јасно какву је грешку направио и како је испао наиван да не кажемо неште теже.

Чувајте се себе!

У тестаменту „Чујте Срби“, Арчибалд Рајс, између осталог, поручио је Србима да се никада не наслањају на своје традиционалне непријатеље, али наши политичари и дипломате никада га нису послушале (вјероватно ни прочитале, јер да јесу не би нам се ствари и грешке циклично вијековима понављале).

Нажалост, и данас Србија наставља да води сличну политику. Умјесто да снажно подржи Србе у Републици Српској, буде им ослонац и подршка, Влада Србије и њен предсједник поново забадају нож у леђа. Милошевић је то радио под паролом да мир нема алтернативу, а сада је нема Европа.

Схватите побогу већ једном да нација и национални интереси немају алтернативу, а за остало Вас боли брига. Не можете да усвајате којекаве декларације, извињавате се и понижавате у наше име, зближавате се и љубите са Турцима, јер ће Вас налогодавци као и у безброј пута до сада обманути.

Не можете српски предсједниче рећи да је усвајање Декларације о Сребреници неопходно, јер би сутра и укидање Републике Српске такође могло да буде неопходно на путу у Обећану земљу. Немојте са нама да се поткусурујете ако нам већ не желите и нећете да помогнете. А размислите како би се Ви осјећали да ми признамо Косово и кажемо да је то неопходно за опстанак Републике Српске!

Умјесто што тражите од Хрватске да Србима обнови куће, пронађе и процесуира злочинце из агресије на Крајину, паметније би Вам било да напокон нешто конкретно урадите за тај народ.

Није европски посјећивати згаришта

Колико је Србија издвојила средстава за повратак, обновила кућа и купила пољопривредних машина повратницима у Крајину? Колико су предузећа обновили? Да ли сте, Велики предсједниче и Месијо нације нешто о овом великом питању конкретно разговарали са колегом Јосиповићем? Јесте ли Ви и Ваши претходници икада посјетили попаљена мјеста као Ваш колега Суботицу? Нисте, јер не желите и не смијете! То није европски! Умјесто тога, Ви и Ваши претходници сте поклонили Тодорићу и другим хрватским тајкунима за мале паре српска предузећа, па су они стекли утисак, на основу Ваше благонаклоности, да су у љето 1995. године учинили праву ствар.

Љубите се са Хрватима док  Вам они туку наивне сународнике и суграђане дуж њихове обале. Да сте прави предсједник рекли бисте ДОСТА! Горди и уздигнути осудили бисте графите у Дубровнику, Сплиту, нападе по Далмацији, скрнављење цркава и манастира. Ишли би по свијету и причали о голготи Крајишника у свим ратовима, ако има још неко ко може да вас слуша. Преиспитали бисте сумњиве приватизације, и честим инспекцијским контролама провјеравали Тодорићеве и фирме других хрватских тајкуна по Србији. Организовали би донаторске вечере и издвојили средства у буџету за повратак Крајишника и обнову кућа, и тако дали примјер привредницима да отварају мале погоне у Огулину, Бенковцу, Обровцу, Книну... Посјетили бисте Лику, Барању, Срем, Западну Славонију, Сјеверну Далмацију, и видјели како тамо живе преостали Срби. Истраживали бисте ратне злочине, и расписивали потјернице са хрватским официрима и војницима који су се иживљавали на нејачи. Подржали бисте историчаре који би документовали дешавања у последњих седам, осам деценија.

Али, Ви само запалисте свијеће.

http://www.jadovno.com/novosti-pregled/items/frontal-srbija-oluja-i-krajina-pise-nebojsa-vukanovic.html

Evo intersantan film o tome kako je Krajina funkcionisala, okacen na google.

http://video.google.de/videoplay?docid=-124570851420424522&ei=B0spS5iTOYLY2QKhno3PAw&q=tudjman+i+milosevic&hl=de#



Dakle Milosevic je ispao veliki peder. 

heheh CCCC 

Хрватски председник Иво Јосиповић изјавио је поводом 16-годишњице војно-полицијске акције Олуја да су то били "дани поноса и славе које нико више не може оспорити, нити довести у питање"

реко ја сто пута неможеш од гована питу направити

Oluja:390 tela nije ekshumirano, 369 nema ime

Povodom 16. godišnjice operacije hrvatskih snaga Oluja, zastupnici žrtava traže brže ekshumacije i identifikacije i procesuiraju odgovornih za zločine.



Udruženje porodica nestalih i poginulih u Hrvatskoj i Komisija Vlade Srbije za nestale zatražili su od hrvatskih vlasti da ubrzaju proces nalaženja žrtvi i počinioca jer u Hrvatskoj još nisu ekshumirane poznate lokacije sa telima 390 srpskih žrtava, a 369 tela više godina čeka na identifikaciju u Institutu za sudsku medicinu u Zagrebu.

 Na skupu, koji je organizovalo Udruženje porodica nestalih i poginulih lica Suza, izneti su podaci prema kojima je od 2001. područje Knina, Korenice, Gračaca, Rizvanuše, Žitnika, Petrinje, Dvora na Uni, Medara, Kukunjevca, Okučana i Vrbovljana ekshumirano ukupno 969 srpskih žrtava, a 600 do sad identifikovano.

 U poslednjih godinu dana ekshumirana su 83 tela na lokacijama Okučani, Medari i Vrbovljani, od kojih 40 nije identifikovano, rekao je predsednik Udruženja Čedomir Marić na konferenciji za novinare koja je održana uoči obeležavanja godišnjice stradanja Srba u operaciji Oluja.

 Ponašanje hrvatskih medija, koji burno reaguju na svaku hrvatsku žrtvu, potpuno je jasno kada se zna da je među srpskim žrtvama najveći broj civila, što jasno govori o karakteru rata u Hrvatskoj, uključujući i završnu operaciju "Oluja", objasnio je Marić.

 On je naglasio da zato, prvostepena presuda kojom je Haški tribunal 15. aprila ove godine osudio hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača za udruženi zločinački poduhvat, predstavlja "izvesnu satisfakciju" za sve Srbe stradale u Oluji.

 Prvi put na skupu na kome je bilo reči o stradanju Srba u operaciji Oluja, govorio je i jedan predstavnik iz Hrvatske - Mario Mažić iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Zagreba.

 "U Hrvatskoj ne postoji prostor za preispitivanje identiteta domovinskog rata, niti Oluje", rekao je Mažić istakavši da će se Oluja pamtiti kao "zaokruživanje zločina" koji su počeli 1991.

 Istina je da je to bio deo strategije udruženog zločinačkog poduhvata koji je doveo do etničkog čišcehnja Srba, rekao je Mažić i dodao da, na žalost, 16 godina posle, u Hrvatskoj ne postoji nijedna pravosnažna presuda za zločine u Oluji.
 "Postoji mnogo prijava i presuda za paljevine, pljačke i uništavanje imovine, ali ne i za počinjena ubistva civila", rekao je on.

 "Radi se o tome da Oluja uopšte nije pojmljena kao zločin, a ako jeste onda je u očima desnih ekstermista viđena kao dobra stvar", objasnio je Mažić.

Izvor: Mondo

Šesnaest godina od pogroma u Oluji

Danas se navršava 16 godina od početka hrvatske vojne akcije Oluja koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.



U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju Oluja kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

 Akcija Oluja počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog veća obrane (vojske bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

 U operaciji Oluja učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

 Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

 Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo.

 U toj pokrajini je u kolektivnim centrima bilo smešteno nekoliko hiljada Srba, ali su oni ponovo izbegli polovinom jula 1999. godine, kada su jugoslovenska vojska i policija napustile Kosovo, nakon NATO bombardovanja. Oni su potom smešteni u druge prihvatne centre u Srbiji.

 Vojna akcija Oluja ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.

 Prema nekim podacima, s obzirom na to da nema preciznih podataka, u akciji hrvatske vojske Oluja nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

 Dokumentaciono-informativni centar Veritas u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

 Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebačkom Jutarnjem listu da je on autor plana akcije Oluja i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine.

 Optužnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpečatio je 2002, ali ga hrvatske vlasti nisu izručile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003. sve vreme bio u jednoj zagrebačkoj bolnici.

 Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je u decembru 2002. da su SAD imale određena saznanja da su pripreme za akciju Oluja u toku, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije". To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

 U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine.

 "Niko ne može poreći da su se zločini nakon Oluje dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba", rekao je Galbrajt.

 Za vreme Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.

 U međuvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju s Tribunalom u Hagu i tom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija Bljesak i Oluja.

 Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije Oluja. Optužene su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude.

 U aprilu ove godine hrvatska radiotelevizija (HRT) objavila je podatke Državnog tužilaštvg Hrvatske (DORH) da su tokom i neposredno posle Oluje počinjena 24 ratna zločina u kojima je ubijeno 156 osoba, kao i da je za te zločine procesuirano samo deset bivših pripadnika hrvatske vojske i policije.

 Više nevladinih organizacija iz Hrvatske je, takođe, u aprilu ove godine podsetilo na nekažnjene zločine tokom i posle akcije Oluja kada je, kako navode, ubijeno više od 600 civila.

U HRVATSKOJ SE JOŠ ĆUTI O STRADANJU SRBA

U javnom sećanju u Hrvatskoj, ni 16 godina posle, nema prostora za činjenice i iskustva o stradanju Srba za vreme i posle hrvatske vojne operacije Oluja, saopštilo je danas Srpsko narodno vijeće (SNV) povodom godišnjice te operacije.

 Izjavom se, kako se navodi, SNV želi suprotstaviti godinama prisutnoj politici u kojoj se stradanja Srba u Drugom svetskom ratu negiraju ili relativizuju, a stradanja Srba u poslednjem ratu prećutkuju.

 "Trebalo je da prođu godine da bi se one koji su počinili zločine (u Oluji) počeli kažnjavati, ali je većina zločina počinjenih nad Srbima do danas ostala nekažnjena. Posebno su ostali nekažnjeni zločini sistematskog uništavanja naselja, sistematskog onemogućavanja ili otežavanja povratka i zločini počinjeni prema povratnicima", ističe SNV i podseća da mnogi od onih koji su stradali ili se vode kao nestali još uvek nisu identifikovani i dostojno sahranjeni.

 Srpski ministar za dijasporu Srđan Srećković rekao je da je ovo dan velike tuge i istorijskog sećanja svakog pripadnika srpskog naroda,

 "Ovaj dan je i dan velike opomene za sve narode na prostorima zapadnog Balkana. Mi taj zločin nikada nećemo i ne smemo zaboraviti, da se zločin ne bi ponovio, ali jesmo spremni za saradnju, pomirenje i objektivno sagledavanje prošlosti", naveo je Srećković.

 On je u pisanoj izjavi ocenio da je "zato od neprocenjive važnosti što se ove godine Oluja obilježava nakon presude Haškog tribunala, kojom su kažnjeni krivci sa hrvatske strane za jedan od najvećih zločina u novijoj istoriji".

 Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, izjavio je ovim povodom da moramo da pamtimo i dostojno obeležavamo sve nevino postradale srpske žrtve.

 "Nad srpskim narodom je u Oluji počinjen strašan zločin etničkog čišćenja. Taj zločin se i danas proslavlja kao pobeda, ali srpski narod, koji je najveća žrtva ratova, od Jasenovca do Žute kuće, dobro zna da zločin nikada ne može da bude pobeda", navedeno je u saopštenju predsednika DSS.

 Koštunica je istakao da Hrvatska i dalje vrši pritisak na srpski narod, pošto je uoči godišnjice Oluje doneta odluka kojom se ukidaju zagarantovana mesta u hrvatskom Saboru za predstavnike srpskog naroda.

Izvor: Mondo