izuzetno ozbiljan. ovde sam stao i oitsao do klonje...

Aj sad.. to je malo neoprezniji dio.

Al za nema u citavom tekstu nista ubjedljivo?

Друштво има право да се брани. Та одбрана укључује и убиство, као сигуран начин да зликовац неће дело да понови. Да, има одмазде у овоме. Али та одмазда није неморална. Штавише, често је једини начин да неко буде кажњен за злодело. Чисто и без остатка. Без лицемрства о људским правима злочинца.

Да се осврнем на упозорења о страдању невиних. Грешке се дешавају свуда, па и оне непоправљиве. Убиство недужног је страшна ствар. Али, ко гарантује да неко неће провести тридесет, четрдесет година или цео живот у затвору као недужан? Да ли је то аргумент да, зато што неко недужан може да лежи на робији, треба укинути затворске казне? Наравно да није. А питам се шта је језивиј - а  знаш да ниси крив - да те убију, или да се четрдесет година будиш на робији потпуно свестан да ти је украден живот. Па чак и ако се накнадно испостави да је грешка, чак и ако те баснословно обештете, остаје да као суштинска руина од човека, вероватно без деце, промењених животних мерила и схватања, и можда рехабилитован, а можда и не, сваки дан до самртног часа жалиш за оним што ти је одузето.

Ако питаш да ли бих могао да убијем човека као џелат, на то питање не могу да ти одговорим. Вероватно бих могао, али човек то не може са сигурношћу да зна
док у ту ситуацију не дође. До тада, верујем и да би се нашло довољно кандидата и без мене. А о тој ствари можемо да разговарамо ако се икада врати смртна казна.

Нажалост, суштински лажна идеја права и слобода (јер полако али сигурно клизимо ка тоталитаризму) која преовладава и у ЕУ наводи многе да помисле да је укидање смртне казне цивилизацијски помак. Напротив, то је корак уназад. Јер, тиме се хладнокрвни убица награђује животом. Па чак и надом да ће можда бити на слободи. А његова жртва одавно то право нема. Крваво јој је одузето. Други поглед би могао указати да је дугогодишња робија тежа, јер жив си, а од тога мало имаш. али, из тога следи питање (за оне који се баве људским правима) колико је то хумано?

Из свега што написах (а нисам од оних који у афекту због најсвежијег медијски напумпаног злочина или појачавања осећања лични правдољубивости и исправности позива на свеопшти линч неког злочинца), надам се да је врло јасно зашто смртна казна треба да постоји.

Upravo tu je razlika!!!

Steta je mnogo manja kad odlezis pa skoro i citav zivot. Taj covjek moze biti od neke vajde sebi i drugima.
Nepovredivost psihickog i fizickog integriteta! Jest da je zatvor uvjek traumaticno iskustvo.

Jedna od omiljenih prica tog tipa a da nije filmska:
http://www.reddit.com/r/IAmA/comments/27ehyu/i_spent_18_years_in_prison_for_a_murder_i_didnt/

Ал мени је најјаче оно са веган кутка...убица који је убио и Тијану је случајно месар?  

@panini

Ljudi su empaticniji i vece kukavice nego sto misle.

Danas su ratovi krvaviji, cena odbrane je veca jer nisu licem u lice.

Zato postoje eufemizmi. Ti ne ubijas coveka sa imenom, vec okrivljenog, subjekta, neprijatelja, metu. Osobu bez lica.

Pa, ipak... cak i "pilota" americkih dronova imaju velikih psihickih problema jer vremenom ne mogu da drze fasadu da su to samo mete. 

A drustvo se brani od pocetka. Ne kaznom, vec prevencijom.

Шлагворте, Анеа

нисам сигуран да је таква ствар исправљива. Јер, злочин који носи смртну казну носи и дуг затвор. Стога, нема ни говора о очувању физичког и психичког интегритета.

Што се убиства безименог тиче, сваки који хладнокрвно убије има име и презиме. Опет, за обезличавање непријатеља се слажем.

Ali nema veceg win argumenta od toga da je izvrsitelj kazne ubica,i od argumenta o ubijanju nevinih,posto evo sve hapse nevine ljude osumnjicene za ubistva pa ih pustaju,takvih slucajeva je ono slovom i brojem nula do jedan.

По мени је убиство куд и камо бруталније, одвратније и на крају крајева неправедније. Јер колико год ми то негирали човјека чини животиња која само жели да живи. Па ако не на слободи онда бар у затвору. А уопште логика којом се водиш јесте лош покушај да се умањи вриједност хуманог дјела. То је случај када износиш мишљење а) "јесте то лоше убити невиног човека, није је ОК", а онда додајеш б) "али свједно мора се наћи начин или рупа да се то прихвати". Јер ето, ако нема освете и иживљава за иживљавање као да нема никакве правде. Већина захтијева за смртну казну које сам прочитао своди си на вапљење за осветом. И да се ако је могуће кроз ту  патњу нађе нека лична сатисфакција. Што је дубоко погрешно и није тачно. Јер нема среће када држва добија улогу "монструма" у служби (не)правде само да би она црна негативна страна људске природа дошла до изражаја. Што је у XXI вијеку неприхваљиво ило хуманој људској заједници. Ако не можемо замислити смрт кућног љубимца гдје је та крволочност и бруталност којом ће се злостављати грешан човјек?

Panini,

Ja to gledam ovako.

Ako je svrha kazne odmazda i prevencija, u smislu da plasis nekoga kaznom kako ne bi cinio zlocin, onda je ogranicavanje kretanja mnogo veca pretnja nego oduzimanje zivota.

Takodje, onome ko vec svesno i hladnokrvno ubije, ama bas nista ne znaci njegov zivot i sigurno nece one slicne njemu da spreci da pocine ubistvo, otmicu, silovanje.
Za njega je izvrsenje zlocina vrhunac. Posledice ga ne zanimaju.

Ali ako ga ogranicis. Kazes mu da nikada vise nece biti u prilici da izvrsi taj zlocin, a bice ziv... Mislim da to vise izludjuje...

Dovoljno je videti Mensona... koji grebe i kuka da izadje... a nikada nece... i to ga ubija. I tu shvata kolika je kazna za njegov zlocin.

To je kao sa terminalno bolesnim osobama... zive su, a ne mogu da zive. Pa mole da ih ubijes. A ti zato sto si covek kazes - e, necu... Muci se...


Ustav kaze da je ljudski zivot neprikosnoven i da niko ne moze da ga oduzme.

Onaj ko lisi drugu osobu zivota je ubica, samo s obzirom na okolnosti neki oblici su blazi, neki tezi, a neki dekriminalizovani.

A dokaz za to su i Zenevske konvencije koje govore o pravilima rata.