није чак ни јефтина...можда би боља реч била:бедна

мало ко од нас овде зна шта је глад....због мог посла сам у прилици да видим гладне и несрећне људе сваког дана....није то уопште леп призор...виртуелно солидарисање и један дан без мамине супице тим људима никако не може помоћи...зато је јадно кад почну да се на телевизији појављују којекакви нво клошари који су се ето крајњим напором упрли да не кусају нешто данас и од тога праве догађај године....бедна стока

Naravno da ne.
Nigde neces videti da sam ja nesto posebno smarao ili davio oko ove akcije, pre svega jer nista nece promeniti. Ali i dalje mislim da je veoma ruzno i glupavo to sto se neko hvali time kako se na svetski dan gladi najeo. Bez obzira na akciju B92 u Srbiji. Vazno da ima krst u potpisu.
Poenta akcije nije bila u tome da li ce konkretnu pomoc doneti "gladnima". Poenta je bila da oni koji prihvate poziv na strajk gladju osete kako je to biti gladan te u budunocnosti dva puta razmisliti kada budu imali priliku da pomognu onima koji nemaju za osnovne zivotne potrebe. Apsolutno mogu da skapiram da je neko smatrao da je akcija besmislena. Ali da neko predstavlja to sto se najeo na svetski dan gladi kao svoj licni uspeh i genijalnost, zaista ne mogu da shvatim.

хах....а ти некоме спомињеш манију гоњења


не можеш без једног доручка,ручка и вечере да осетиш како је бити гладан...пробај то да радиш али 5 дана

Primer treba da daju ("Uvek para gladni") poslanici...

 

  Штрајк глађу против здраве памети

Павле Ћосић   
четвртак, 15. октобар 2009.

Све је почело пре око месец дана кад сам ушао у аутобус 31 и испред оног места за инвалиде и мајке с децом (узгред, шта бива са очевима с децом? њима не треба устајати?) кад сам угледао рекламу за штрајк глађу. "Штрајком глађу против глади" и на слици празан тањир. То је једна од оних реклама у које морате да се забленете да бисте открили о чему се ради. И поред најбоље воље, нисам схватио шта је у питању осим што сам сазнао да у Србији има пола милиона гладних. И сазнао сам још нешто - да иза те кампање стоји корпорација Б92. Ту ми је понешто одмах било јасније. Ако је од њих, онда је неко велико међународно прање пара, претпоставио сам... Овај пут на рачун гладних, јер на коме ћете да перете паре ако не на угроженим групама? Све остало било би нехумано.

Онда ми је неко послао линк на спот за рекламу за исту ствар на Јутјубу. Ужас! Атмосфера као у играном филму о концентрационом логору из Другог светског рата. Додуше, прво се на споту појављује једна врло добро ухрањена и једра девојка с великим грудима. Али гладна, види се то одмах, јер прво чега се маши у том споту је нож. Кад си гладан, прво зграбиш нож у руке, то сви знамо, па тек онда кашику. Онда се ређају стари људи за празним столовима и тањирима и почиње опште лупање есцајгом по столовима, у најбољој традицији филмова о побунама у затворима. Разуме се, спот је урађен врло професионално. Стручњаци за маркетнинг с којима сам разговарао, рекли су ми да само производња једне такве рекламе није могла коштати мање од 20.000 евра. Није ми познато за чије је потребе прављена, вероватно за Б92, али и за остале телевизије, а ваљда је свима познато колико то кошта. Назире се већ на шта циљам... Гладни су махом гладни зато што немају паре, јер од новца се купује храна, нарочито ако нисте довољно вични да је сами набавите у природи.

А шта за крајњи циљ ми треба да урадимо да би гладни били мање гладни? Да им помогнемо? Ма јок! То се од нас уопште не очекује. По идеји онога ко је осмислио ову акцију, ми у знак солидарности 16. октобра такође треба да гладујемо. Да штрајкујемо глађу један дан. Зашто? Да бисмо видели како је то бити гладан? Ма јок! Да бисмо скренули пажњу да има 500.000 гладних у Србији!

И онда ја тако гледам у те рекламе и питам се ко је овде луд. Значи, ја сад да гладујем да бих неком тамо пренео поруку да у Србији има пола милиона гладних?

Прво, откуд та информација о толиком броју? Прецизно је наведено 500.000, не пише око 500.000. Ако их (или нас) има толико, онда је неко морао и да их (или нас) преброји. Ко их/нас је бројао? Па дајте, ако радимо једну тако скупу и озбиљну акцију, позовимо се на неке изворе. Рецимо: "По подацима Светске организације те и те", или "По подацима те и те невладине организације", а овај априори податак, нарочито ако долази из наведеног извора, делује апостериори нетачно. Да ли уопште има смисла поставити питање да ли је у ту Србију укључено и Косово? Јер, видите, иако претпостављамо да није, требало је то ипак рећи, јер без тог податка не можемо да израчунамо о којем проценту становништва се ради, а то је релевантан податак ако желимо озбиљно да се бавимо том проблематиком и ако тај проблем желимо да решимо. Ствар је у томе што изгледа ова кампања нема за циљ решавање било каквог проблема.

И ко су то гладни? Где је граница између гладног и негладног?

Још нешто ми је пало на памет. Недавно сам сазнао да у Србији живи неки огроман број слепих. Нећу сад ја да се излећем с непровереним бројкама, али сећам се да сам се био запрепастио. Сад замислимо да организујемо кампању да скренемо пажњу другима да има толико и толико слепих, и уместо да отворимо неки фонд за помоћ, на пример тако да свако ко може уложи нешто пара да се тротоари и семафори прилагоде њима, ми дамо силне паре да анимирамо грађане Србије да ставе повез преко очију и тако проведу један радни дан.

Напокон, ко су ти које овим штрајком глађу треба да информишемо о томе да у Србији има толико гладних? Гладне то вероватно не занима, они муче своју муку. Просечно негладни исто углавном муче своју муку како би задржали тај статус, хммм... Можда је ипак ово упућено онима који имају велике количине новца? Да ли они то не знају па треба да сазнају како би се одрекли једног дела свог богатства у име гладних? То би већ имало смисла, али таквих у Србији има врло мало. Било би довољно послати им поштом по један летак и то би коштало неупоредиво мање од ове кампање. Значи да ни они нису циљна група. Ко су онда?

На крају, не знам шта ће се десити тог 16. октобра и како ће проћи тај штрајк глађу, али знам како ће изгледати извештај на ТВ Б92. Јавиће нам уз оне своје увек забринуте погледе и смртно озбиљне фаце да у Србији још није довољно сазрела свест о солидарности с гладнима, упркос томе што се твртка Б92 толико потрудила да их у томе анимира.

Било како било, чак и ако одзив буде фасцинантно и неочекивано велик, једно је сасвим сигурно - гладни од тога неће добити ни корицу хлеба.

НСПМ

Da su rekli da ce svu tu hranu koju mi tog dana ne pojedemo stvarno da daju gladnima, ja bih se solidarisala... Ovako kako cu ja njima da pomognem tako sto ce ceo dan da me boli stomak?

u drzavi u kojoj vlast smatra da je stanovnistvo stado ovaca, prave se kampanje za ovce .. nista cudno

Кампања не да је бесмислена, већ је потпуно бескорисна. Да је бар урађено тако и ја бих је прихватио. То што сам рекао да сам ишао у ресторан јесте само мој бунт којим се противим "дану гладних" који руку на срце, оваквом кампањом то никако не може бити....

i tom stadu ovaca kampanja je jasna koliko i molekularna biologija... cast izuzecima...

Сагласан сам са ови што Мргец пише. 1 дан гладовања заиста не може ни приближно да нам покаже ћуд глади. Ја сам једно вријеме гладовао периодично по 3 дана и заиста је то тотално другачије од само једног дана. Глад убије човјека у појам и наноси интезивну патњу. То вам је као  не превише јака  бол, али која интезивно стално траје, ни тренутка не јењава али стално једнаког интензитета боли... Но ако вам је сво гладовање у животу овај бједни штрајк ви то не можете знати..