ČEŽNJA


Danas ću ti dati,kada veče padne,
U svetlosti skromnoj kandila i sveća,
U čistoti duše moje,nekad jadne,
Čitavu bujicu proletnjega cveća.

U sobi će biti sumrak,blag kao tvoje
Srce,sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zablještaće boje
U taj sveži trenut prvoga saznanja…

Sve će biti lepše,sve draže i više,
Noć koja se spušta,svet što mirno spava,
Dugo mrtvo polje na kome miriše
Kržljava i retka u busenju trava.

I tako kraj cveća ostaćemo sami…
- Proliće se tada,kao bujne kiše,
Stidljivi šapati u blaženoj tami,
I reči iz kojih proleće miriše…

L / Legende /  

Ceznja

Kesteni u tvojoj kosi
zreli bademi u ocima,
ranjen golub u tvom pogledu
slikam te u mislima.

Zguzvan papir na mom stolu
jos jedna pesma tebi, pisana
koju nikom necu dati
za koju neces saznati.

Kad mesec srebrom ponoc zalije
tuga il' ne znam sta li je,
od tame kao svilu ceznju tka
celog me njome prekriva.

Sad znam da sve je bilo varka
za tebe samo igra prolazna,
kao u nekoj lakoj prici
greska sam bio, samo ja.

Kad mesec srebrom ponoc zalije
tuga il' ne znam sta li je,
od tame kao svilu ceznju tka
celog me njome prekriva...

LJUBAVNA CEŽNJA

Takva je nastala ljubavna cežnja u mome srcu,
da je gusta magla obavila moje oci
a nježno srce ukrala iz grudi . . .



Arhiloh

CEŽNJA



Sanjam da ceš doci:

Jer mirišu noci, a drvece lista,

I novo se cvece svakog jutra rodi;

Jer osmesi ljupki igraju po vodi,

I proletnjim nebom sto od srece blista;



Jer pupe topole, i kao da hoce

K nebu, pune tople, nabujale žudi;

Jer u duši bilja ljubav se vec budi,

I mirisnim snegom osulo se voce;



Jer zbog tebe ceznje u vazduhu plove;

Svu prirodu Gospod za tvoj docek kiti.

Cvece, vode, magle, jablanovi viti,

Sve okolo mene ceka te i zove.



Dodji! Snovi moji u gustome roju

Tebi lete. Dodji, bez tebe se pati!

Dodji! Sve kraj mene osmeh ce ti dati

I u svemu ceznju opaziceš moju.



Desanka Maksimovic

CEZNJA


Upalicu svijetlo u podstanarskoj sobi da rastjera tamu koja ubija,
upalicu radio i TV aparat da ubije tisinu koja gusi.Ali samocu,kako
nju da otjeram kad se zavukla u svaku poru,u svaki dijelic moga tijela
i tako turobno pritiska dusu.Desi se po nekad da odem s drustvom,al'
osjecaj isti pritiska i gusi,jer tamo medju njima zaista nema nekoga
kome je kao meni u dusi.Interesi razni medju nama struje.Zelja im
vjecna-popiti neku,a moja zelja drukcija i mala-pricati s nekim,ubiti
samocu.

I zato,upalicu svijetlo u podstanarskoj sobi,da rastjera tamu koja ubija,
slusati staru pjesmu sa radija da rastjera tisinu koja gusi.U samoci svojoj,
ja cu i dalje ceznuti za srodnom dusom koja znade da kao i ja prica i slusa,
i koliko uzme,toliko i dade.

SP

Last romantic