Перановићеви центри и метод лечења 27. мај 2009. | 18:59 | Извор: Б92 Лозница -- Поред Црне Реке, Бранислав Перановић управља у још неколико таквих такозваних духовних центара у Србији. Само у околини Лознице смештена су три таква објекта.
Екипа Б92 била је у центру у Цикотама и разговарала са штићеницима који, углавном, правдају методе оца Бранислава. Неки од њих такође су били и физички кажњавани али, како тврде, не онако драстично, ашовом, као што су батинани бивши наркомани у Црној Реци.
Штићеници центра у Цикотама кажу да су у најгорем случају били шамарани ако прекрше неко правило.
И Шабачка епархија оштро је осудила методе оца Перановића и назвала их демонским.
Кроз Црну Реку сви су прошли. Тамо долазе на пријемно одељење, тзв. “шестицу”, а када престану кризе, распоређују се по осталим центрима у Србији.
"Мама" - ту реч користе како би описали атмосферу у центру.
Сви углас говоре да су задовољни и веома захвални свештенику Браниславу Перановићу, јер им, како тврде, званичне институције нису помогле.
“Да није центра, био бих два метра под земљом”, каже Урош Вујашин из Краљева.
“Да није било оца Бранислава, не верујем да бих преживео. Хвала што држи овај центар”, наводи Зоран Хубана из Сомбора.
Кажу да се овде баве пољопривредом, спортом, сами кувају, спремају, перу. Казне постоје, али не, како тврде, и брутално пребијање, већ су, према сопственом признању, неки од њих добили “само мало шамара”.
“Ја сам исто добио батине, јер сам хтео да узмем нож и да бежим, и пар шамара", каже Александар Милошевић из Чачка.
“Треба добити бартине, изгледа да од батина прође криза брже, ништа не боли, све је по Богу”, сматра Славиша Нешковић из Београда.
Сви кажу да су гледали снимке из Црне Реке - некима су брутални, а за неке оправдано средство против наркоманије.
“Не желим то да коментаришем, јер сте нас све оцрнели, рекли сте да лечимо батинама, али ми не преписујемо батине. То није лечење, то је дисциплинска мера”, каже Милан Буквић.
"Нико не би добио батине да није заслужио", каже он.
Комшије углавном не желе пред камерама да причају о младићима из центра, али су неки рекли да су покретали петицију да се центар измести.
Они који су желели јавно да причају, говоре да са њима нису имали проблема, али да су чули неке приче.
"Страшно, страшно. Поготово када сам гледао снимак када отац Бранислав туче ашовом, а чуо сам и овде - лопатама”, каже један од комшија.
И док штићеници центра кажу да је ово православни центар, Шабачка епархија се ограђује и жестоко осуђује методе које користи отац Бранислав.
Они кажу и да нису ни знали шта се дешава у центру док то није објављено у медијима.
“Батинање људи које имају већ проблеме, и то испред Христове иконе, истог оног који је био у Јерусалиму, представља неку врсту демонизма”, сматра ђакон Милош Петровић.
У Лозничкој полицији је за Б92 речено да никакве пријаве из овог центра немају, нити су се грађани жалили на њих.
Штићеници кажу да се свакодневно јављају полицији због промене пребиваишта и да са полицијом добро сарађују. *************
Артемије разрешио Перановића 27. мај 2009. | 11:16 -> 17:38 | Извор: Б92, Бета, Тањуг Београд -- Епископ рашко-призренски Артемије сменио је управника центра Црна Река Бранислава Перановића. Перановић тврди да је "жртвено јагње" у кампањи против Артемија.
У саопштењу владике Артемија наводи се да ће против Перановића бити покренут црквено-судски поступак због примене недопустивих метода кажњавања над штићеницима центра. За новог управника именован је досадашњи помоћник, јереј Дејан Јаковљевић.
Јереј Дејан Јаковљевић убудуће ће руководити радом Центра у складу са хришћанским принципима, тврди владика Артемије, који, како каже, о недопустивим и непримереним методима, батинама и повређивањима штићеника, који су коришћени у рехабилитационом центру Црна Река није имао информације, већ је о томе сазнао из медија.
Иако медији већ седам дана емитују снимке злостављања, Артемије је, све док Б92 није емитовала снимак Перановића који бије лопатом, изјављивао да је у питању кампања Вашингтона.
Сада, када је видео да и његов свештеник батина, позвао је надлежне органе да наставе истрагу и да против криваца примене одговарајуће законске мере.
"Уколико би се и убудуће, поред наше опомене, примењивала сила и физичко кажњавање штићеника, били бисмо принуђени да забранимо рад овога кампа", навео је владика.
"Доносећи овакву одлуку, руководили смо се осећањима и потребом многих родитеља који су нам упућивали молбе, и писмено и телефоном, да Центар не затварамо, јер им је то једина нада да ће њихова деца са пута пропасти бити враћена на пут нормалног живота", објаснио је епископ Артемије.
Артемије о новом управнику
Владика Артемије је за Б92 потврдио да је за управника већ именовао Јаковљевића, а на наше питање због чега је он дошао на ту фукцију, када је све време био упућен у дешавања у Црној Реци, Артемије је одговорио да за њега не постоји сумња да је учествовао у батинању. У тужилаштву кажу да прикупљају информације о случају Црна Река и да ће након тога одлучити о даљем поступку.
Они наводе да би реаговали и без кривичне пријаве коју је поднео омбудсман.
“Свакако да ће све бити проверено, да ће све бити испитано и након тога, тужилаштво ће вас обавестити шта смо одлучили. Прикупићемо и више потребних информација и обавештења него што се види на овим снимцима”, каже портпарол републичког тужилаштва Томо Зорић.
“Једноставно, ми смо државни орган који мора да има адекватне доказе, ако тврди да је неко нешто урадио, и ми ћемо се понашати и у овом случају сходно Законику о кривичном поступку”, објаснио је он.
Центром Црна Река тако ће сада руководити десна рука Бранислава Перановића, човек који и не крије да о методама лечења батинама има идентичне ставове као и његов доскорашњи надређени.
Тако је за “Вечерње новости” рекао: "Батине се користе само у изузетно и ретким ситуацијама као нужно зло кад нема другог избора. Могли би оне који прекрше правила да отерамо, да се са њима лепо поздравимо, да их отпишемо... Многе од њих батине су спасле, данас су нормални људи који нам помажу да друге излечимо”.
Нови управник критикује чак и саопштење Синода СПЦ.
"Све ово што ових дана чујемо у медијима личи на унапред припремљену и режирану кампању протиц Центра, иза које стоје неки кругови који желе да оцрне и искомпромитују владику Артемија. Посебно нас је је погодило саопштење Синода наше цркве који је поступио непастирски. Реаговали су оштро, а да се нису ни потрудили да добију праве информације”, каже он.
Перановић тврди да је "жртвено јагње"
Отац Бранислав Перановић изјавио је данас да прихвата одлуку владике Артемија који га је данас сменио са места управника Духовно-рехабилитационог центра Црна Река.
У изјави за лист "Врањске", Перановић је навео да је важно сачувати Центар, да је он "жртвено јагње" и оценио да се води "најпрљавија, најбескомпромиснија кампања против владике Артемија".
"Шта год владика Артемије одлучио, ја ћу остати њему одан и послушан, јер сам ја његов клерик. Он је центар формирао, он је поставио управника, он је и сменио управника. Ништа у томе нема нерегуларно и ја сам у томе потпуно кооперативан са владиком Артемијем", рекао је Перановић.
Перановићеви центри
Поред Црне Реке, Бранислав Перановић има још неколико таквих центара у Србији.
Само у околини Лознице смештена су три таква објекта. Екипа Б92 посетила је центар у Цикотама и разговарала са штићеницима који, углавном, оправдавају методе оца Бранислава.
Опширније можете читати у посебној вести. Поводом најаве покретања црквено-судског поступка против њега, Перановић је казао да је то регуларна процедура јер, ако га је већ владика разрешио дужности, треба да има основа за то.
Смењени управник центра је казао да је претходних дана био уздржан јер "није желео да долива уље на ватру", али сада тврди "да је ово најпрљавија, најбескомпромиснија кампања против владике Артемија, са које год стране долазила".
У овом случају, казао је, "очигледно је да Синод. на челу са – неким чудом - владиком Иринејем, на један беспризоран начин напада владику Артемија, пренебрегавајући то ко је и какво зло нанео Србији".
Перановић је рекао да то има везе са посетом потпредседника САД Џозефа Бајдена Србији, манастиру Дечани, и са другим неспоразумима, о националним питањима.
У СПЦ, оценио је, постоје озбиљна неслагања и лобији, а владика Артемије је "трн у оку многима из СПЦ, на челу са владиком Иринејем".
Перановић је оценио да та "беспризорна кампања" доноси несагледиве последице и признао да је и он сам нанео последице Цркви својим методама које су, међутим, како је рекао, "врло ретке, и биле су изнуђене".
****************** Отворио сам тему зато што се ова ''афера'' тек разбуктава, али ако модератори мисле да није битна нек је избришу без трага.
п.с. Отац Бранислав је био више него убедљив вечерас. Ако сам и мало сумњао у центар, сада апсолутно подржавам примену насиља као део лечења наркоманије. Мислим да су родитељи били довољни.
« Poslednja izmena: 27. Maj 2009, 23:33:38 od Гамбино »
п.с. Отац Бранислав је био више него убедљив вечерас. Ако сам и мало сумњао у центар, сада апсолутно подржавам примену насиља као део лечења наркоманије. Мислим да су родитељи били довољни.
znamo da apsolutno podrzavas primenu nasilja, evo malo zanimljivog materijala za one koji nisu upuceni u pitanja lecenja zavisnosti, odnosno zasto nasilje lopatom nigde vise niko u svetu ne koristi (bar kada je rec o ozbiljnim klinikama), koji su standardi u lecenju, kako se najbolje leci narkomanija:
п.с. Отац Бранислав је био више него убедљив вечерас. Ако сам и мало сумњао у центар, сада апсолутно подржавам примену насиља као део лечења наркоманије. Мислим да су родитељи били довољни.
znamo da apsolutno podrzavas primenu nasilja, evo malo zanimljivog materijala za one koji nisu upuceni u pitanja lecenja zavisnosti, odnosno zasto nasilje lopatom nigde vise niko u svetu ne koristi (bar kada je rec o ozbiljnim klinikama), koji su standardi u lecenju, kako se najbolje leci narkomanija:
Pošto je "Vreme" prethodne sedmice objavilo video-snimak premlaćivanja štićenika Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci, javilo se mnogo onih koji su imali slična iskustva. Neki su u Crnoj Reci prestali da se drogiraju, neki su i dalje zavisnici, a neki su zavisnost od heroina zamenili zavisnošću od alkohola ili tableta. Neki su u Crnoj Reci boravili kraće, neki duže; neki su batine samo gledali, a neki ih osetili na svojoj koži; neki su se odande vratili sa svim zubima a neki nisu bili te sreće. Iako se delovi njihovih priča razlikuju, svi sagovornici "Vremena" jasno se sećaju sveštenika koji ima "tešku ruku", loše hrane, logoraške atmosfere, oružja i mnogo sličnih stvari
Kada je cimerima koji su ga maltretirali pokazao srednji prst, A. C. je kažnjen najpre šutiranjem, a potom i tako što je po tabanima dobio pedesetak udaraca vodovodnom cevi od pola cola. Iako sutradan nije mogao da hoda, a imao je i dva slomljena prsta, sagovornik "Vremena" i bivši štićenik Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci ni slutio nije da se kazna time ne završava.
Finalna epizoda dogodila se tek pošto je Centar posetio upravnik Branislav Peranović. "Nedelju dana posle batinanja, opet me tuku Branislav i još njih trojica-četvorica. Padao sam na svaki peti udarac, posle sam trnuo, ustajao, a oni su nastavljali. Na kraju sam se usrao. Poslali su me u WC, pa su me posle i pustili.
Branislavmi kaže: ‘Gubi mi se s očiju, đubre, govno jedno.’
Ja mu odgovaram: ‘Hvala, oče.’"
OTAC: Iako danima pokušava da opere ruke i uporno ponavlja kako je tokom batinanja prikazanog na video-snimku "bilo prekoračenja odgovornosti", Branislav Peranović glavna je ličnost ne samo ove već svih priča bivših štićenika Crne Reke. Pre svega, kao najtalentovaniji batinaš. "Nekada te za prekršaj bije samo upravnik Keba, onaj sa snimka. Nekada samo Branislav. Nekada i upravnik, i Branislav kada dođe. Tačno je ono što priča da samo ponekad bije, ali to je zato što je samo ponekad tu. Ipak, kada bi mi dali da biram da li hoću da me bije Keba pola sata ili Branislav 20 minuta, ja bih izabrao Kebu. Ovaj ima više iskustva, ima tehniku", kaže B. D.
U PRATNJI TELOHRANITELJA: Branislav Peranović posle gostovanja na Televiziji B92
Saglasni s ovakvom ocenom, drugi svedoci navode da je, za razliku od ostalih batinaša, otac Branislav prilično kreativan: štićenike je po tabanima tukao pendrekom ili antenom s automobila, ponekad "nije birao sredstva za mlaćenje", simultano je primenjivao "šamaranje, pesnice, laktove, kolena i ašove", a pokazivao je i začuđujuću snagu. Navodno, samo se njemu dešavalo da već posle pet udaraca po nečijoj zadnjici iskrivi metalni ašov koji je obavezan deo svake kaznene procedure. Pošto otac Branislav živi u Loznici, svaka njegova poseta Crnoj Reci (kao prihvatnom centru) ili odeljenjima u Cikotama, Dvorskoj ili Ceru, trauma je za sve koji se na tom mestu zateknu. "Kad Branislav dolazi, imaš utisak da nebo počinje da sivi, da crni, da odjednom zavlada muk. Čekaš, a ne znaš šta te čeka."
Osim "tehnike", otac Branislav poznat je i po psihološkim igrama i "dobroj priči". "Jednom sam mu obrazlagao zašto hoću da se vratim kući. On mi je smireno rekao: ‘Ako mi kažeš da hoćeš da ideš kući da se drogiraš, pakuj stvari i odlazi. Ako mi kažeš da nećeš da se drogiraš, sad ću da te prebijem, zato što znam da me lažeš.’ I šta da mu kažem na to? Ako mu kažem da hoću da se drogiram, prebiće me sigurno. Ako mu kažem da neću, opet će me prebiti kao što je i obećao. Postavio ti je pitanje posle kojeg ćeš najebati kakav god odgovor da daš", objašnjava T. N.
Psihološke igre oca Branislava zapravo su jedino što u Crnoj Reci nalikuje medicini i terapiji. Iako u Centru boravi više od sto štićenika, a u ostala tri odeljenja još toliko, tamo nema nijednog lekara, nijednog psihologa ili bilo kakvog medicinskog osoblja. Prilikom prijema, sa štićenicima se obavlja razgovor u kojem oni mogu, ali i ne moraju, da prijave svoj medicinski status – niko ne proverava da li dotični ima hepatitis, ili neko drugo među narkomanima vrlo često oboljenje. Sagovornici "Vremena" sećaju se da je bilo slučajeva transporta u zdravstvene institucije, ali samo u "hitnim slučajevima": ako se nekom učini da ima srčani napad ili ako štićenik padne u dijabetičarsku komu. Ostali, svakodnevni zdravstveni problemi rešavaju se u hodu. Primera radi, posle premlaćivanja moguće je dobiti kafetin protiv bola ili "eventualno hepatrombin da se mažeš".
Mesto torture: Crna reka
DAN: Običan dan u Crnoj Reci počinje u 6.30, kada se oglašava prvo zvono. Na drugo zvono, u 6.45, štićenici već moraju da budu u takozvanom letnjikovcu – natrkivenoj platformi s klupama, na kojoj se odvija dobar deo "društvenog života". Trećim zvonom, u 7 sati, počinje jutarnje bogosluženje. Prisustvo nije obavezno, ali oni koji ne žele na bogosluženje moraju da sede u letnjikovcu, bez razgovora i cigareta – pošto su u to doba dana temperature i inače niske, zimi je malo onih koji se ne bave molitvama.
Nešto pre osam sati deli se kafa. U pitanju je zapravo potpuno razvodnjeni napitak, "malo zamućena voda". Inače, štićenicima je, iz nepoznatih razloga, dozvoljeno da u Centar unesu nes kafu, ali ne i onu "običnu". Istom prilikom deli se i duvan. Pošto su cigarete s filterom ukinute (vidi okvir "Status"), štićenici iz jedne kese uzimaju šaku-dve duvana koliko im je potrebno za taj dan.
U osam sati, na redu su tzv. poslušanja, odnosno podela radnih zaduženja ili "radne terapije" kako je u medijima naziva otac Branislav. Kao i u većini drugih situacija, sudbina onih koji su se zadesili u Crnoj Reci i tada zavisi od toga da li su i koliko su kome simpatični: neko dobije da kopa rupu za splačine, neko da betonira, neko da kopa, neko da cepa drva, neko da nosi kamen... Takođe, razlikuju se i lokacije, pošto se radi i u krugu Centra, i na imanjima prvih komšija, i u susednom manastiru. Sagovornici "Vremena" ubeđeni su da se rad u komšiluku naplaćuje, ali nemaju dokaza da otac Branislav zarađuje čak i na "radnoj terapiji".
Kako bilo, posao počinje, iako prethodno nije bilo doručka – prvi obrok je ručak, koji se dobija oko podneva. Pauza posle ručka je kratka i traje svega dvadesetak minuta, da bi se posao nastavio sve do četiri ili pet sati. Radni dan završava u 18, kada je večera.
Baš poput ručka, i večera je više nego skromna. "Hrana se uglavnom svodi na krompir, pasulj, soju i sočivo. Salata je kupus ili na kriške isečen luk, u sezoni i paradajz. Meso smo dobijali jako retko, možda jednom nedeljno, a i to u minimalnim količinima i u zavisnosti od toga koji si po redu za sipanje iz činije. Oni koji prvi sipaju obično pokupe sve meso, pa tebi ostane samo pasulj", kaže J. N. "Ribu nisam skoro nijednom jeo, supu smo dobijali ponekad, jabuku jednom u deset dana. Nekoliko puta jeo sam i makarone." Hrana je inače i razlog što se mnogi štićenici otimaju da idu na radnu terapiju u manastir: iako su u manastiru poslovi mnogo teži, "tamo dobijaš meso, salatu, nešto slatko, sok, paklu cigareta".
Posle večere, u 19 časova, obavlja se večernje bogosluženje, a do 22 sata svi moraju da budu u svojim brvnarama. Posle ponoći sva svetla su isključena i štićenici su u krevetima.
Spremno za vanrednu inspekciju: Mesto zločina, CSI oribano
SLOBODA ODLASKA: U svojoj skoro idiličnoj medijskoj priči, ali i u nastupima pred štićenicima, otac Branislav često pominje kako je boravak u Crnoj Reci dobrovoljan i kako svako može da ode kad mu je volja. Praksa je, međutim, sasvim drugačija. Niko od sagovornika "Vremena" nije uspeo da ode mirno i bez silnih problema. Ako se o prevremenom odlasku razgovara s ocem Branislavom, posle toga uglavnom slede batine jer "opet hoćeš da se drogiraš". Rezultat je isti i ako se želja za odlaskom prenese roditeljima u telefonskom razgovoru. "Ako posle dva meseca u prvom telefonskom razgovoru s roditeljima tražim da idem kući, devedeset je posto mogućnosti da ću dobiti batine. Neko uvek to sluša. Ako pričaš sa svojima, kažeš da hoćeš da odeš, a da niko to ne prisluškuje, opet će u 90 posto slučajeva neko pozvati tvoje roditelje i pitati ih o čemu ste pričali. Oni će sve to preuveličati i ti ćeš opet dobiti batine", kaže O. V. "Isto ti je i u ličnom kontaktu. Moji su roditelji bili u poseti posle tri meseca. Za ta tri-četiri sata koliko su tu bili, nijedan minut nisam ostao sam s njima. Non-stop je tu bio neko od poverenja. Da sam rekao neka svoja zapažanja, dobio bi po p..."
Produžavanje boravka u Centru zapravo je teren na kojem otac Branislav briljira. Pošto u Crnoj Reci nema ni psihologa, ni terapeuta, ni bilo kakvog stručnjaka koji bi procenio psihičko stanje štićenika ili njihov napredak, procena isključivo zavisi od Branislava i njegovih najbližih saradnika. "Ti si tamo i non-stop ti pune glavu kako te tvoji ne žele kod kuće, kako nemaš gde da se vratiš. U isto vreme, kada se čuju s tvojima, njima govore kako nikako ne napreduješ, kako moraš još da ostaješ, kako si beznadežan slučaj kojem ni deset godina ne bi pomoglo. Na taj način tvoj boravak tamo se produžava", smatra B. D., prisećajući se kako je njegova mama, posle samo pet minuta razgovora s Branislavom, odustala od ideje da sina vrati kući.
Poverljivi razgovori s roditeljima, baš kao i onemogućavanje privatnih razgovora između roditelja i dece, dodatno urušavaju porodične odnose koji su i inače urušeni zbog narkomanije. Većina sagovornika "Vremena" sa svojim roditeljima i ne govori posle povratka iz Crne Reke. "Bilo šta da kažeš roditeljima, dobićeš batine. Cinkariće te sami roditelji. Branislav i ekipa su toliko dugo u tom poslu da tačno znaju šta i kako da kažu, kako da ubede tvoje da im veruju. S druge strane, ti vremenom gubiš svako poverenje u svoje roditelje", kaže T. N.
Branislav Peranović, zaljubljenik u nasilje
SLOBODA DOLASKA: Dolazak u Crnu Reku uglavnom je dobrovoljan baš koliko i odlazak. Neki sagovornici "Vremena" došli su svojevoljno, pošto su za Centar čuli od prijatelja i poznanika i pošto su poverovali onome što piše na zvaničnom sajtu (vidi okvir "Sajt"). Neki su, pak, došli pod prinudom – iako su u pitanju punoletni ljudi, mnogima se dogodilo da su u Crnu Reku bukvalno dovučeni. "Ubeđivali su me da idem, ja nisam hteo. Znao sam da se tamo dobijaju batine. Jedno jutro sam se probudio, a oko mene je bila čitava porodica, brdo ljudi. Opet su me nagovarali da idem, da bi posle dugog razvlačenja na kraju bio postignut dogovor da odem na nedelju dana. Međutim, kada sam došao tamo, shvatio sam da od toga nema ništa. Tamo sam video da su spakovali moje stvari za duži boravak, da više ne mogu ništa da uradim i da je u pitanju ono što se pravnički zove protivpravno lišavanje slobode", priseća se O. V., napominjući da se štićenicima prilikom dolaska oduzimaju sav novac, nakit i lična dokumenta. Neki sagovornici "Vremena" čak tvrde da postoje roditelji koji za kidnapovanje svoje dece i njihov transport u Centar plaćaju i po 500 evra, ali to je, kako ističu, samo priča koju su čuli od drugih štićenika. Međutim, kad se imaju u vidu drugi aspekti boravka u Crnoj Reci, ni to ne deluje tako neverovatno.
Poseban aspekt dolaska, onaj o kojem otac Branislav takođe često govori, jeste famozni ugovor koji potpisuje svaki štićenik po dolasku u Centar. Navodno, tu oni potpisuju pristanak na sve metode lečenja, uključujući i batine. Problem je, međutim, u "detaljima". Pre svega, ugovor postoji u samo jednom primerku: za razliku od pravno važećih ugovora, koji postoje u bar dva primerka, ovde se potpisuje samo jedan, dok ni roditelji ni budući štićenici ne dobijaju bukvalno nikakav dokument.
Neki štićenici pročitali su ugovor, a nekima je bio pročitan – zahvaljujući tome, različita su njihova svedočenja o tome šta je zapravo pisalo u ugovoru. Jedni tvrde da je tamo bila "taksativno navedena specifikacija batinanja" i da su doslovce pomenuti i ašov, i kolena i laktovi. Drugi, pak, tvrde da je bilo reči samo o "lakšim i težim i batinama". Naravno, postavlja se pitanje zašto su čak i oni obrazovaniji štićenici potpisivali ugovor čiji primerak nisu dobijali i koji nisu pažljivo ni pročitali. Na osnovu svedočenja sagovornika "Vremena", jedan od razloga jeste prethodni dogovor s roditeljima: "Obećao sam im da ću ostati, pa sam potpisao." Drugi, čini se mnogo češći, jeste činjenica da mnogi štićenici ne dolaze u Centar čiste svesti: "Tog dana, kao oproštajno, bio sam urađen kao zmaj. Ušmrknuo sam pola grama. Toliko sam bio pogubljen da sam, kad sam stigao tamo, tražio da vidim džamiju. Pojma nisam imao gde sam. I oni su mi tada čitali neki ugovor."
Motori, bejzbol palice, pravoslavni arsenal: B. Peranović, na slobodi
SKUPO: Naravno, ovakva živopisna terapija dosta košta. Boravak u Crnoj Reci podrazumeva pre svega "kauciju", depozit od približno sto evra – u slučaju bega ili nepredviđenih okolnosti taj iznos se ne vraća. No, i depozit i cena smeštaja i "lečenja" određuju se po kliznoj skali. Regularna cena depozita je sto, ali može biti i pet stotina evra, kao što mesec dana u Centru košta 350, ali i 500 i više evra. Sve zavisi od socijalnog i imovnog statusa roditelja. Iako ima onih koji u Crnoj Reci borave besplatno, u pitanju su izuzeci. Ostalima nije dozvoljen ne samo popust već ni bilo kakvo kašnjenje u mesečnoj isplati. Strogo je određen i način plaćanja: novac se predaje na ruke saradnicima oca Branislava, šalje se poštom ili Post ekspresom.
Finansijski deo priče o Duhovno-rehabilitacionom centru u Crnoj Reci mogao bi da bude i najzanimljiviji nadležnim organima. Iako otac Branislav tvrdi kako njegov Centar ne plaća poreze zato što radi na osnovu Zakona o verskim zajednicama, problem nije samo porez, već očigledna pljačka. Za početak, roditelji ne daju "priloge", što bi bilo u skladu s crkvenom tradicijom – oni su prinuđeni da plaćaju. S druge strane, "usluga" koja se pruža štićenicima Crne Reke neuporedivo je jeftinija od traženog iznosa. Štićenici donose svoju posteljinu, svoja sredstva za higijenu, svoje šolje za kafu, svoje muzičke uređaje i televizore (vidi okvir "Sajt"). Oca Branislava to, dakle, ne udara po džepu. Goreopisani obroci takođe ne bi trebalo mnogo da koštaju – procena je da takva ishrana po osobi košta najviše 100 dinara dnevno. Grejanje u Crnoj Reci takođe je jeftino: grejnih tela na struju gotovo da i nema, a peći se lože drvetom koje prikupljaju i seku štićenici. Teško je izračunati koliko bi trebalo da košta jednodnevni boravak štićenika u Crnoj Reci, ali ako se saberu hrana, duvan, grejanje, struja, prateći troškovi i, eventualno, plate za saradnike, pretpostavka je da iznos ne bi prešao 200 dinara, odnosno, na mesečnom nivou, oko šest hiljada dinara. To je, da podsetimo, skoro 300 evra manje od cene koja se plaća.
U Crnoj Reci i tri druga odeljenja koja rade u sastavu tog Centra, nalazi se približno 227 štićenika – na sajtu se navodi da su toliki kapaciteti četiri objekta, a prema informacijama do kojih je "Vreme" došlo, prazni kreveti prava su retkost. Kada to pomnožimo s prosečnom cenom mesečnog boravka, jasno je da otac Branislav mesečno inkasira 79.450 evra. Ako je od ukupnog broja štićenika, u svakom trenutku dvadesetak onih koji ne plaćaju, prihod se smanjuje i iznosi nešto više od 72.000. Od tog iznosa odbijamo šest hiljada dinara po osobi – preračunato u evre, približno 14.000. Sve u svemu, ispostavlja se da Crna Reka mesečno donosi 58.000 evra mesečno, odnosno 696.000 evra na godišnjem nivou. I to, naravno, ako ne računamo depozit i, eventualno, prihod od ustupanja "radne snage" komšiluku.
Svi sagovornici "Vremena" prisećaju se da je baš u vreme njihovog boravka otac Branislav kupio ovaj ili onaj skupoceni džip, što je zapravo i jedini znak njegovog razmetanja novcem. Tačnije, jedini konkretan. Ostali su verbalni. "Kad god bi došao u posetu ili obilazak, ponavljao je: ‘Šta ja da vam radim? Vi se drogirajte, a ja ću da vam šišam roditelje. Oni plaćaju vaše hirove, pa zašto ne bi plaćali i meni? Kod mene nema fer-plej, ima samo plej.’ Na to ne možeš ništa da kažeš, mada ne znam ni što je to nama govorio", priča O. V.
Podrazumeva se da svi ovi iznosi ne bi zasluživali pažnju da se radi o ceni koja se plaća za izlečenje ili makar pokušaj izlečenja. Kad se zna sve što se za sada zna, ispostavlja se međutim da je u pitanju iznos koji se od unesrećenih porodica izvlači bukvalno na prevaru: onaj ko ulazi u Crnu Reku i ne sluti da ga tu čekaju krvnička premlaćivanja, psihološki teror, teški fizički poslovi, loša hrana, smrzavanje, nedostatak elementarnih uslova za normalan život i, konačno, ništa što bi nalikovalo na terapiju. Kakvu god statistiku da iz rukava izvuče otac Branislav, teško da će moći da dokaže kako su baš njegove metode pomogle ovom ili onom narkomanu da se oslobodi zavisnosti. "Ako hoćeš sebi da pomogneš, pomoći ćeš. Ali, ima momaka koji posle Crne Reke iz inata neće prestati zbog svega što su tamo preživeli", kaže za "Vreme" T. N. koji je u Centru proveo godinu dana.
"Ja sam se skinuo i s jedne strane sam zahvalan. Ali, bilo je to mnogo skupo."
Preskupo, zaista. Čak i ako problem novca ostavimo po strani.
izvor: Vreme, u sutrasnjem broju opsirnije
« Poslednja izmena: 28. Maj 2009, 00:21:58 od klićo »
Ма јесте како није. Дођеш у државну установу и они те лепо скину са хероина тако што те навуку на метадон са ког нема скидања па се после јеби како знаш.
Tema: 
