Srbija plaća 12,5 miliona evra penala zbog neiskorišćenih kredita

Autor: Ivana Nikoletić

Beograd - Strani krediti koji su nam odobreni a nisu realizovani prošle i ove godine koštali su budžet više od 12,5 miliona evra. Na ime provizije, odnosno kaznenih penala za odobrena a nepovučena sredstva prošle godine je isplaćeno gotovo osam miliona evra, a u prvoj polovini ove iznos je premašio 4,5 miliona.

 Ukupna vrednost pozajmica koje nisu iskorišćene iznosi 2,7 milijardi evra odobrenih za 37 projekata. Najveće takvo zaduženje je kod Evropske banke za obnovu i razvoj, 900 miliona evra, za koje je država kao garant platila kaznene penale nešto manje od šest miliona evra. Svetska banka odobrila je 123,7 miliona evra, a za nerealizovana sredstva naplatila je proviziju od oko 100.000 evra.

Među preduzećima koja su najviše koštala državnu kasu po tom osnovu izdvaja se Elektroprivreda Srbije, koja ima čak devet nerealizovanih kredita, a to što sredstva nisu iskorišćena plaćeno je penalima od 5,2 miliona evra. Železnice Srbije su isplatile nešto manje od 2,5 miliona evra provizije za nepovučene kredite ukupne vrednosti 355 miliona evra. Za tri nerealizovana kredita kod različitih banaka za projekte izgradnje Koridora 10 i autoputa Obrenovac - Ljig, Koridori Srbije imaju 2,8 miliona evra penala, dok je za račun pozajmice od 150 miliona evra Evropska banka za obnovu i razvoj javnom preduzeću Srbijagas naplatila oko 800.000 evra provizije. Među korisnicima nepovučenih kredita kod međunarodnih banaka su još i RTB Bor, Putevi Srbije, 20 toplana ali i Republika Srbija, lokalne samouprave i mala i srednja preduzeća.

Zvanični podaci Uprave za javni dug pokazuju da ima kredita koji su odobreni i pre nekoliko godina, ali još nisu u potpunosti iskorišćeni. Osnovni razlog što novac stoji neupotrebljen, kao i investicije za koje je predviđen, jeste to što preduzeća ili institucije kasne sa pripremama projekata.

- To su velike i nepotrebne štete za budžet. Gubimo dvostruko. Najpre jer skupo plaćamo kašnjenje, a zatim i što ne dobijamo blagovremeno plodove od tog novca. To se dešava u nerazvijenim društvima. Normalno bi bilo da se projekti naprave, da se unapred znaju efekti, odredi precizan tajming. Kada se to ne uradi kako treba i kada se nedovoljno planira, dolazi do zbrke. Primera radi nije kupljeno zemljište, neka parcela je zapela, to onda košta više i koristi se kasnije nego što je bilo po planu - kaže za Danas Milan Kovačević, konsultant za investicije.

Ekonomista Ljubomir Madžar ukazuje da je kod plaćanja penala za kašnjenje, šteta očigledna i merljiva, i ona utoliko teže pada uz činjenicu da je budžet izuzetno napet, a deficit na putu da preraste i onih 7,1 procenata BDP, što je planirano na početku godine.

- To je posledica jedne dosta poznate pojave, a to je da mi oskudevamo u projektima. Lakše je naći novac za finansiranje projekata nego imati dobre ideje, a pogotovu te ideje stručno i uverljivo obraditi - kaže Madžar.

On dodaje da nije prvi put da se Srbija bori sa takvim nedostatkom. Nerazvijene zemlje, nastavlja, hendikepirane su istovremeno manjkom i novca i rešenjima za njegovu valjanu upotrebu.

- Analize Svetske banke od pre desetak godina su pokazale da su projekti koji se finansiraju iz poklonjenih ili povoljno posuđenih sredstava, veoma loši kada dođe do realizacije. Obično budu po dva ili tri puta skuplji nego što je prvobitno planirano. Takođe, kada se krene u realizaciju takvog projekta, i uradi se samo deo, vrlo je teško od projekta odustati, jer bi novac praktično bio bačen u bunar. Onaj ko se uhvati na udicu takvog projekta mora da ga dovede do kraja, čak i ako se troškovi multiplikuju - kaže Madžar.

On naglašava da za neiskorišćena sredstva mogu da budu krivi i neodgovornost i greške nadležnih, a da u kreditne aranžmane treba ulaziti oprezno, tek kada su projekti spremni a način korišćenja tog novca precizno utvrđen. „To je vrlo komplikovana klackalica za ekonomsku politiku. Nije jednostavno ni odbiti finansijsku pomoć, jer ona posle možda neće više biti na raspolaganju“, zaključuje Madžar.

Zašto su najveća javna preduzeća opteretila državnu kasu penalima, nismo uspeli da saznamo jer na to pitanje nismo dobili odgovor od EPS-a i Srbijagasa.

Putevi Srbije za penale dali 118.000 evra

Za izgradnju obilaznice oko Beograda Putevi Srbije su podigli kredit od 80 miliona evra kod EBRD, a kako kažu u tom preduzeću, realizovan je veći deo u iznosu od 68,8 miliona evra. „Zbog nižih cena ponuda u prethodnom periodu, ostvarena je značajna ušteda kreditnih sredstava do 2013., odnosno ostala su sredstva koja su uz saglasnost kreditora preusmerena na druge projekte. U prošloj godini obezbeđena je projektno-tehnička dokumentacija za ugovaranje novih radova u okviru projekta, a time i iskorišćenje sredstava zajma u 2014. U toku je procedura za izbor najpovoljnijeg ponuđača i dodelu ugovora za radove za preostala sredstva zajma“, kažu u Putevima Srbije i dodaju da je plaćeno 118.000 evra interkalarne kamate, odnosno penala.

извор: Данас

"Ali struja mora da poskupi, mnogo nam je jeftina a i sistem je na ivici pucanja, mora da se obnovi" - sad se vidi sad se zna ko se kome dopada 

A i nadlezni bi da se malo omrse, samo sto su nesposobni cak i za to pa kada do toga dodje ne znaju kako da to izvedu. Za jedno od ovih pred. sa spiska znam da nije htelo neki od kredita vec da samo fin. sta je vec trebalo da se odradi. Ali kako u vladi imamo to sto imamo, isla je naredba da kredit ima da se uzme