Med nije samo šećer



Netko ima nešto protiv meda? Pčelarima je dosta dezinformacija i neznanja: 'Med nije zabranjen u vrtićima!' A zašto bi i bio? Tko misli da je med koji jača imunitet isto što i šećer - pojma nema.

Predstavnici Hrvatskog pčelarskog saveza i Ministarstva zdravstva i socijalne skrbi su u četvrtak na konferenciji za novinare demantirali napise nekih medija o navodnoj zabrani konzumiranja meda u dječjim vrtićima.

Med je visokovrijedna namirnica s nutritivnog i zdravstvenog aspekta, pa se izrazito preporučuje za djecu iznad godine starosti, a kod dojenčadi do godine dana se ne preporučuje zbog još nerazvijenog probavnog trakta.

Iako svi stručnjaci preporučuju što češće konzumiranje meda, u Hrvatskoj je njegova potrošnja izrazito mala, svega oko 400 grama po stanovniku godišnje.

U zapadnoeuropskim zemljama potrošnja se kreće od 3 do 8 kilograma po stanovniku godišnje.

Med jača imunološku sposobnost organizma, a to je bitno za djecu koja su, posebno u vrtićima, izložena brojnim respiratornim infekcijama.

Nije uočeno da bi djeca koja koriste med imala više karijesa ili naginjala pretilosti u djetinjstvu ili kasnije, rečeno je na konferenciji.

Eminentni svjetski stručnjaci apiterapije preporučuju med u svakodnevnom dječjem jelovniku jer je to idealna namirnica koja čuva i unapređuje zdravlje djece i odraslih.

Izvor: NetPortal

Propolis umjesto konzervansa

Sve je veći interes za prirodnim alternativama određenih konzervansa.


Čini se i da alkoholni ekstrakt propolisa može poslužiti kao konzervans

Sve veći otpor potrošača prema konzervansima natjerao je proizvođače da se okrenu prihvatljivijim alternativama poput primjerice, ekstrakta ružmarina.
Čini se i da alkoholni ekstrakt propolisa može poslužiti kao konzervans.
Časopis Food Chemistry objavio je rezultate djelotvorne inhibicije E. coli što znači mogućnost upotrebe propolisa za proizvode kao što je mljevena govedina.
Testirani propolis je podrijetlom iz Argentine, a dodatno treba provjeriti da li će količina propolisa koju treba dodati hrani kako bi se postigao potreban učinak biti prihvatljiva potrošačima s obzirom na eventualno promijenjen okus.

Izvor: Dnevnik.hr

ljudi jedite med svaki dan, bas je zdrav (vidi username )

Med kao antibiotik



U doba faraona med je korišćen za lečenje rana, opekotina i ekcema, a u poslednje vreme ovaj lepljivi pčelinji proizvod doživljava renesansu.

"U početku sam bio prilično skeptičan", priznaje Arne Simon, onkolog sa Univerzitetske klinike u Bonu. Od 2002. godine on je drevnu metodu premazivanja rana medom primenio na 150 pacijenata, većinom dece, čije rane nakon operacije nisu mogle da zarastu zato što im je imunitet oslabio, piše "Blic".

Rezultati su bili impresivni. Ispostavilo se da je lekovita supstanca iz tube često čak efikasnija od antibiotika. Ispod kompresa i zavoja natopljenih medom ni najupornije klice nemaju šanse da opstanu.

"Već posle nekoliko dana u ranama više nema multirezistentnih klica", kaže Simon.

Najveća prednost ovog pčelinjeg proizvoda je što klice koje imaju veliku sposobnost prilagodjavanja ne postaju otporne na njega. Čak i ako u ranama nema bakterija, proces zarastanja rane se ubrzava jer med predupredjuje upale i podstiče obnavljanje tkiva.

Mrtve ćelije koje sprečavaju zarastanje rane brže se odbacuju. I previjanje je znatno olakšano, jer se zavoj lako skida i ne povredjuje se novostvoreni sloj kože.

"Više nije potrebno da deci dajemo anesteziju da bi mogla da izdrže previjanje", objašnjava Simon.

Med je već vekovima poznat narodni lek. Egipćani, Asirci i Kinezi su veoma cenili njegova lekovita svojstva. U oba svetska rata ranjenici su previjani zavojima natopljenim medom, ali je nakon otkrića penicilina ovaj domaći lek vremenom pao u zaborav.

A kako deluje med? Zbog visokog sadržaja šećera izazivači ostaju bez vode koja im je neophodna za razmnožavanje. Osim toga, pod dejstvom enzima glukoza-oksidaza, koji pčele dodaju medu, iz šećera se neprekidno oslobadjaju male količine vodonik-peroksida, koji uništava bakterije.

"Pošto se neprekidno oslobadja peroksid, dovoljne su veoma male količine meda da ubiju bakterije", kaže Simon.

Med neutrališe i neprijatne mirise koji se šire iz otvorenih rana i tumora, tako što se menja metabolizam mikroba koji plivaju u šećeru. Više se ne stvaraju jedinjenja azota i sumpora neprijatnog mirisa, koja uglavnom nastaju kada bakterije vare aminokiseline iz izumrlih ćelija.

Australijski i novozelandski lekari već deset godina proučavaju ovu zaboravljenu metodu. U Evropi se med koristi za lečenje rana u nekoliko desetina klinika, ali broj zainteresovanih i oblasti primene neprekidno rastu.

Izvor: MTS-Mondo

Izvor energije



Boja i ukus meda zavise od načina pravljenja i od vrste meda. Svetliji ima dosta blaži ukus od tamnijeg. Pored toga što je izuzetno zdrav i što ima lekovita svojstva, med je i ukusan i može biti prava poslastica. Med treba čuvati na sobnoj temperaturi, nikada u frižideru. Iako može služiti kao zaslađivač, med u sebi sadrži mnoštvo vitamina i antioksidanata. Stručnjaci tvrde da je odličan lek za opekotine, ogrebotine, infekcije i prehlade. Za sportiste, med je odličan izvor energije, pogotovo ukoliko se ukombinuje u plan ishrane zajedno s mlekom, orasima i žitaricama.
Med može biti odličan i za lepotu. On je često sastavni deo svake maske za kosu ili lice. Pokušajte da u ishrani koristite med umesto belog šećera.

Izvor: Kurir

MEDOVINA – PIĆE LJUDI, A I BOGOVA
Slatki eliksir mladosti
Medovina je piće za koje tvrde da popravlja krvnu sliku, okrepljuje organizam,
poboljšava apetit, ali i usporava starenje!

Smatra se da je medovina jedno od najstarijih alkoholnih pića koje je čovek otkrio, što nije nemoguće. Med, kao osnovna sirovina, bio je lako dostupan u prirodi, koristio se za ishranu, a vremenom se dodavao raznim napicima i tako je nastala medovina. To potvrđuje i jedan stari napis koji glasi ”Med i vino su bogovska pića, potrebna kod brige i siromaštva, a za žeđ su med i vino bolje od vode i piva”. Ovaj napitak, poznat i kao eliksir mladosti, spravljali su i stari Grci, čak pre nego što su otkrili vino. U nekim pesmama iz tog doba govori se o velikim gozbama na kojima su se heroji, ali i bogovi, sladili medovinom. Ovaj izuzetan napitak su pravili i Stari Sloveni, a običaj da se ona pije, posebno u dane božićnih praznika, sačuvan je do današnjih dana.
Medovina se dobija alkoholnom fermentacijom rastvora prirodnog meda, a postupak kojim se dobija isti je kao u proizvodnji vina. Prema nekim ispitivanjima, medovina sadrži oko 13 odsto alkohola, pet odsto ekstrakta i 0,17 odsto mineralnih soli. Može da se proizvodi kao alkoholno i kao bezalkoholno pi«će, prijatne je arome i ukusa. Medovina nije veštačko pi«će, naprotiv, ona je prirodni proizvod sličan vinu, pošto se osnovni sastojci med, odnosno grožđe, pod uticajem alkoholog vrenja, pretvaraju u alkohol i ugljen-dioksid. Kao što kod vina ukus i kvalitet zavise od sorte grožđa i njegovih osobina, tako i kvalitet medovine zavisi od vrste meda, načina njegove proizvodnje i starosti.

opet ja, zaboravio sam recept    

Postoji više načina i receptura za spravljanje ovog napitka, ali je najpoznatiji i najjednostavniji češki, odnosno Hercerov recept, pošto se može koristiti i u industriji i u domaćinstvima. Medovina se pravi u vreme ceđenja grožđa, u jesen, dok je još toplo vreme. Za deset litara medovine je potrebno pripremiti “»kvasac” - maju« od 100 grama meda, dva kilograma dobro opranih zrna grožđa i jedne litre vode (prethodno prokuvane i ohlađene). Grožđe se stavi u čist sud, izmulja, dodaju mu se voda i med, a spravljena smesa se prelije u tegle ili balone od tri ili četiri litra i prekrije platnom. Ova smesa treba da se prepusti vrenju na umerenoj temperaturi. Sud treba nekoliko puta protresti, kako bi ljuske grožđa pale na dno posude. Penušanje počinje za tri dana, a završava oko sedmog dana, čime je gotova takozvana maja za medovinu. Druga faza pripremanja medovine podrazumeva da se u veći lonac nalije četiri litre vode i dva kilograma meda, a zatim se to kuva (tokom kuvanja treba skidati kašikom penu koja se pravi). Kada se smesa ohladi, prelije se u balon od deset litara, doda se pripremljena maja, dobro se promućka i zatvori platnom, kako ne bi u nju ušle mušice. Balon se drži na toplom, na sobnoj temeperaturi do 27 stepeni, a svakog jutra i večeri ga treba promućkati. Posle pet dana trebalo bi da počne vrenje, odnosno ako se iz balona čuje šumenje. Tada treba balon dopuniti vodom i zapušiti ga plutanim čepom kroz koji se provuče cev čiji je jedan kraj u buretu, a drugi treba da se uroni u sud s vodom, što će omogućiti prolaz ugljene kiseline, a sprečiti ulaz kiseonika. Previranje i sazrevanje medovine traje i do tri meseca i tokom tog vremena se odvaja bistra tečnost od taloga, koji pada na dno bureta. Tada medovinu treba pažljivo odliti u drugi sud. Balon oprati dobro od taloga i vratiti u njega medovinu. Spremljeni napitak se tako čuva na umereno toplom vazduhu sve do proleća, kada treba ponoviti postupak pretakanja i čišćena od taloga. Ovakva medovina se može koristiti tokom leta, kao i vino.
Bezalkoholna medovina se spravlja od meda, vode, limuna ili limunske kiseline, a zatim gazira ugljenom kiselinom i puni u boce.

Ne preporucuje se uzimanje meda metalnim kasikicama, nesto... gube se pozitivna svojstva.
Tj treba koristiti drvenu kasicicu, ili to na slici. Ime mu neznam, a prvi put kad sam vidio bilo je  . (cale mi pcelar)

propolis je lepljiva smolasta materija kojom pcele , uglavnom, zatvaraju nepozeljne otvore na kosnici.
propolis se rastvara samo u alkoholu,

100 gr propolisa u 1 l  99% alkohola  daje  6-7%-ne  propolis kapi,
200 gr    -"-                                      daje   10%-ne    -"-
250-300 gr                                       daje   15%-ne    -"-   
350-400 gr                                       daje   20%-ne   -"- 

ja za svoje potrebe koristim 15% rastvor propolisa.  odlican je za stomacne tegobe, upalu grla, prilikom lakih posekotina...

Med najefikasniji protiv noćnog kašlja

Kašika meda, proverenog leka narodne medicine širom sveta, može da utiša noćni kašalj dece pod nazebom i omogući i njima i njihovim roditeljima bolji san, pokazala je jedna američka studija.

Med nepobitno daje bolje rezultate od dekstrometorfana, uobičajenog sastojka sirupa za smirenje kašlja, tvrdi tim stručnjaka sa Državnog univerziteta Pensilvanije, a prenosi Rojters.

Danas još nema dokazanog efikasnog leka za kašalj koji je posledica infekcije gornjih disajnih puteva, kao što je obična prehlada. Dekstrometorfan se široko primenjuje, ali nema dokaza da i deluje, a može da bude rizičan.

Pensilvanijski tim, predvođen doktorom Ianom Polom, obavio je istraživanje na 105 dece koja su noću kašljala zbog prehlade. Ona su podeljena u tri grupe. Prva je pred spavanje dobijala heljdin med, druga sirup sa dekstrometorfanom, a treća nije dobijala nikakvo sredstvo protiv kašlja.

Prema svedočenju roditelja, najveće poboljšanje kako u učestalosti napada kašlja, tako i u intenzitetu i u kvalitetu sna, registrovan je kod dece kojoj je davan med.

Za to se nudi nekoliko objašnjenja. Med dobro mehanički oblaže i umiruje grlo, osim toga on ima i antioksidantno dejstvo, a deluje i antimikrobno.

Istina, med se ne preporučuje deci mlađoj od godinu dana zbog retkog, ali ozbiljnog rizika od jedne vrste trovanja - botulizma.

Prilikom američkog istraživanja deci uzrasta od dve do pet godina davano je pola čajne kašičice meda, deci od šest do jedanaest godina puna kašičica, a starija deca dobijala su po dve kašičice.

Izvor: B92-Kultura