Osnovno znanje o medu:

Med je slataka, gusto-tecna ,sirupasta ili kremasta materija, bledozute ili tamnomrke boje, specificnog ukusa i mirisa, koju proizvode pcele medarice od nektara, cvetnog praha sakupljenog sa cvetova biljaka, od medne rose sa lisca cetinara i listopadnog drveca ili od slatkih plodova nekih biljaka.


Sastav meda:


Prirodni  pcelinji med prosecno sadrzi: 20-21% vode, 75-80% secera - uglavnom grozdjanog secera- glukoze, i vocnog secera - fruktoze 71-76%, a u manjoj meri i repin secer – saharozu –do 4%, zatim nesecerne materije do 7,5%, pa mineralne materije, vitamine, fermente, azotne materije (belancevinaste i nebelancevinaste), organske, neorganske i vezane kiseline, alkaloide, mirisne i bojene materije.
Od vitamina u medu su najzastupljeniji: B1,B2,B3,B6,X,K,C,E,A,PP i drugi.
Od mineralnih materija med sadrzi: aluminijum, bor, gvozdje, jod, kalijum, kalcijum, silicijum, magnezijum, mangan, bakar, nikl, kalaj, olovo,sumpor,hrom,cink i dr.
Od fermenata u medu se nalaze: dijastaza, invertaza, katalaza, prioksidaza, lipaza i dr.
Od kiselina u medu su posebno prisutne: mravlja, sircetna, jabucna, limunska, ćilibarna i izvestan broj aminokiselina.

Vrste  meda:

U zavisnosti od osnovne supstance, geografskog porekla, nacina dobijanja i td, postoje sledece vrste meda:
Cvetni ili nektarski: dobijen od nektara raznih cvetonosnih biljaka, od medene rose ili slatkih sokova plodova nekih biljaka.
Monoflolni: od nektara samo jedne biljne vrste ( ili bar 70% sa jedne vrste ) i poliflorni – mesanac, ako potice od nektara razlicitih medonosnih biljaka koje cvetaju istovremeno ili u razlicito vreme ali dugotrajno ( poljski, livadski, planinski, sto odmah govori o geografskom poreklu ).

Po nacinu dobijanja i obliku u kome se  javljaju u prometu, postoje:
- Med u saću  ( zatvorenom ili nezalezenom );
- Med samotok , dobijen iz saca isticanjem, ocedjivanjem, bez mehanicke obrade pcelara;
- Med vrcani ,dobijen vrcanjem nezalezenog saća pomocu centrifuge, vrcaljke;
- Med gnječeni, dobijen hladnim gnjecenjem nezalezenog saća;
- Med topljeni, dobijen zagrevanjem do 40’C drobljenog saća.


Sorte meda i njihove karakteristike

Bagremov -  gotovo bezbojan ili zuckasto-zelene nijanse, mirisa na bagremov cvet, retko kristalise, sadrzi vise vicnog nego grozdjanog secera. Deluje umirujuce. Leci stomacne bolesti.

Borov ( cetinarski ) -  tamnomrk, veoma gust,s pecificnog mirisa, cesto zvan i ’’sumski med’’  jer u najvecoj meri potice od medljike. Deluje antisepticno i protiv zapaljenja disajnih organa i pluca.

Vrbov – od cvetova raznih vocnih vrsta, blede boje, specificnog mirisa i ukusa, brzo kristalise.

Vresov – bledozut, slabog mirisa, kristala, vrlo gust, lepi se za prste, aromatican i izrazito sladak. Pomaze kod oboljenja jetre, poremecaja varenja i lucenja mokrace.

Detelinski – gotovo bezbojan ili svetlo do zlatnozut, prijatnog mirisa, u sudu potpuno kristalise. Pogodan  za pakovanje u papirni omot.

Zalfijin – bledozut ( kao slama ), gust, slabog mirisa, kiselkastog ukusa. Deluje antisepticki.

Kestenov – beo, nagorkog ukusa. Pomaze u slucaju poremecenog varenja i obolenja jetre i srca.

Lavandin – finog ukusa i mirisa, bogat gvozdjem.

Livadski  –  zuckast do tamnosiv, prijatnog mirisa i ukusa, brzo kristalise zrnasto u celoj masi. Pomaze kod oboljenja srca i krvnih sudova. Najuniverzalniji je jer deluje na ceo organizam i kod mnogih oboljenja, a posebno malokrvnosti.

Lipov – zut do crvenkasto zut sa zelenkastim nijansama, gotovo bezbojan, ima prijatan ukus i miris lipovog cveta, brzo kristalise. Deluje antisepticki i umirujuce ( bronhitis, nazeb, iskasljavanje ).

Ruzmarinov – zut, grezav, slabog mirisa na ruzmarin, podseca na valerijanu, nagorkog i slatkog ukusa.

Suncokretov – najbrze kristalise, jer sadrzi najvise polenovih zrnaca.

Heljdin – tamnomrk, neprivlacnog mirisa i ukusa, nagorak, kristalise krupnim kristalima. Pogodan za koriscenje u prehrambenoj industriji.

Repicin  –  od slačice, zut do limunkastozut, ponekad crvenkast, od repice uljastog mirisa, nagorkog i naljutog ukusa, kristalise u celoj masi, zrnast i gust.

Planinski ( maginja )  -   mrk, odvaja se u dva sloja - gornji tečan i donji kristalan, specificnog mirisa i ukusa na karamel ( przeni secer ), prijatno nagorak.

Medljikovac  -  tamnosiv, zelenkast do bledo crn, jakog mirisa i izrazitog  ukusa. Ukoliko potice od medne rose slican je nektarskom medu. Retko kristalise i dugo ostaje tecan. Sadrzi vise mineralnih materija od drugih medova. Deluje na jacanje srca, ublazavanje oboljenja krvnih sudova, poboljsanje krvne slike, protiv zapaljenja.

Tonizirani med  -  homogena mesavina prirodnog meda i materije koje tonicno deluju na organe coveka – mlec, lecitin, vitamin P , vitamin C , polen , gvozdjevite soli.

Kameni med  –  koji proizvode divlje pcele u saću izgradjenom u prazninama izmedju stena, supljinama i pukotinama drveta. Ovaj med bledozut, prijatnog mirisa i ukusa, obicno je kristalisan i dosta tvrd, tako da se za upotrebu treba lomiti kao zuti secer. Moze dugo da se cuva.

Mesani  -  ovaj med je obicno rezultat  mesanja razlicitih vrsta meda od strane pcelara ili trgovaca radi tipiziranja boje i mirisa.

Secerni med  -  med dobijen ishranom pcela sirupom pripremljenim od obicnog secera i vode. On ima malo fermenata, gotovo je bez vitamina, azotnih i mineralnih materija i nema nikakvu aromu, sem ako se mesa sa nektarnim medom. Ovakav med mora u prodaji biti oznacen kao ’’secerni med’’. Nije za ljudsku ishranu.





Baneri:

Hranljiva i lekovita vrednost meda

Hranljiva vrednost u poredjenju sa drugim namernicama – izrazena u kalorijama, odnosno džulima vidljiva je iz cinjenice da 1kg meda ima oko 13.000 džula, 1kg dobrog mesa 5.600 džula, 1l mleka 2.800, 1kg psenicnog brasna 9.000, 20 kokosijih jaja oko 4.500 džula.
Lekovitost meda ogleda se  u njegovom antimikrobnom i antitoksickom delovanju. Med zaustavlja razvoj prouzrokovaca tuberkuloze, pojacava otpornost organizma protiv mnogih opasnih oboljenja, ubrzava izlecenje.Poznato je i antimikoticno ( protivgljivicno ) delovanje meda.
Med deluje i kao laksativ iali i protiv proliva, kao umirujuce dejstvo, sprecava povecanje masti i holesterola u krvi, podstice zarastanje rana, leci oboljenja organa za varenje, bubrega, srca, ocna oboljenja i mnoga druga.
Med se koristi i kao sastojak dijete kod oboljenja zuci, jetre, srca, krvotoka, raznih anemija i slicno. Poslednjih godina proizvodi se i mnogo lekovitih preparata na bazi meda.


Provera čistoće meda

Provera cistoce, odnosno ispravnosti meda najsigurnije se odredjuje sveobuhvatnom analizom u za to nadleznim ustanovama. Medjutim, to priblizno moze da ucini i kupac, bar da raspozna prirodni med od  falsifikovanog, na sledeci nacin:

1.   Dve kasike meda staviti u casu vode, naliti 6 kasike cistog spiritusa, staviti u vrucu vodu da se zagreje i dobro promuckati. Ukoliko se pritom na dnu stvori beli talog med nije prirodan.
2.   Kada se zatvorena tegla s medom okrene,vazdusni balon treba da krene sporo prema vrhu.
3.   Kada se kasikom sipa med  sa nje ne sme da kaplje, vec da bez prekida tece sve tanje,do debljine konca.
4.   Prisustvo vode raspoznaje se tako sto se  kap  meda  na staklenoj povrsini vrlo brzo razlije, dok kap cistog meda – prirodnog ostaje spljostena.

Dnevne doze meda i nacin koriscenja

Prema dosadasnjim naucnim istrazivanjima  i iskustvima iz prakse, dnevne doze meda krecu se u sledecim granicama:

-   Za odrasle osobe od 60 do 150 grama.
-   Za decu, u zavisnosti od uzrasta, 30 do 75 grama, najvise do 90 grama.

Ukupna kolicina (doza) uzima se u  tri navrata: 1-2 sata pre jela ili 3 sata posle jela. Najbolje je od ukupne kolicine, ako je ona 150grama, pre dorucka uzeti 40 grama, pre rucka 60 grama i posle vecere 50 grama, i to razmucen med u casi tople (mlake) vode, caju ili mleku.

Uzimanje vecih kolicina meda od preporucenih doza nikako se ne preporucuje, jer u tom slucaju moze doci do izvesnih poremecaja.

Sto se  tice odmeravanja kolicine, najjednostavnije je da se kolicina ne omerava stalno vec da se uzima tri puta dnevno po 1 kasika meda – za odrasle, i po jedna kasicica tri puta – za decu.

Da bi se osetilo pozitivno dejstvo meda treba ga koristiti svakodnevno u toku 2 meseca, zatim napraviti pauzu od 15 dana, pa koriscenje nastaviti.Preporucljivo je  med sto duze zadrzati u ustima. U svakodnevnoj ishrani, stariji i mladi, kao zasladjivac umesto secera treba da koriste med, posebno za zasladjivanje cajeva.

-   Pijenjem meda rastvorenog u vodi sve mrlje ( rane ) na crevima potpuno se ociste.
-   Ako se med rastvori u mlakoj vodi i popije – otvara stolicu, a ako se med rastvori u hladnoj vodi i popije – zatvara stolicu.
-   Med je jedini neskodljiv lek protiv lupanja srca.
-   Med uklanja bolove ociju, ako se cistim prstom premaze preko ociju.
-   Oboleli od zutice, ako ujutru i uvece jedu med, za tri do cetri sedmice potpuno ozdrave.
-   Med ostranjuje zakrecenje  krvnih sudova.

Med iz ishrane mogu izostaviti lica koja su na njega alergicna.Dijabeticari ne treba da koriste med.

Specificnosti upotebe meda kod razlicitih kategorija ljudi

U ishrani mladje dece:
    Dovoljne su dve kasicice meda ( najbolje bagremovog ) na 4l mleka. Ukoliko odojce ima opstipaciju ( zatvor ), na 4l mleka treba dodati 2,5 kasicice meda. Kod dece koja mokre u postelji, preporucuje se davanje 1 kasicice meda pred spavanje. Deci do 1 godine ne treba davati med.

U ishrani mladih, posebno onih u pubertetu:
   Obavezno dnevno upotrebljavati med u kolicini od 60 do 150 grama, u  tri navrata. Kod njih ce med uticati, izmedju ostalog, i na dalji razvoj kao i zastitu zuba od karijesa i oboljenja desni.

U ishrani intelektualnih radnika:
  Med uzimati razmucen u vodi sto poboljsava koncentraciju, a uz dodatak manje kolicine pivarskog kvasca otklanja umor. Doza za odrasle je  150 grama dnevno.

U ishrani posle bolesti, operacija – za  jacanje:
  Za oporavak i jacanje rekonvalescenata med se moze koristiti sam ili u kombinaciji sa cvetnim polenom ili mlecom.

U ishrani trudnica:
 Redovno uzimanje meda pomaze jacanju zdravlja i razvoja ploda.

Med u lecenju

Angina 
 1) Sok od crnog luka skuvati sa medom, pa ispirati grlo na svaki sat, a na dva sata popiti po kasicicu ovog sirupa.

Anemija ( malokrvnost )
1) Sitno narendati 1  jabuku, dodati 1 kasiku sumskog meda, 1 kasiku soka od limuna i 1 kasicicu soka od bokvice, pa dobro izmesati i pojesti nataste ujutru.Terapija traje 10 dana.
 2) Uzeti po 50 grama listova koprive i kupine, preliti 1 litrom vode, ostaviti da odstoji 24h, zatim malo prokuvati, ostaviti da se ohladi, dodati 7-8 kasika meda i dobro izmesati. Piti po jednu solju tri puta dnevno pre jela. Terapija traje 20 – 30 dana.
3) Svakog jutra nataste popiti solju mleka koje je skuvano sa jednom kasikom meda.

Apetit
1) Dobro izmesati narendanu svezu jabuku, med i jogurt, pa jesti pre svakog obroka. Odnos meda, jabuke i jogurta odrediti po svom ukusu.

Aritmija
1) Svakodnevno, u toku 1-2 meseca, uz odgovarajucu dijetu, uzimati 100 do 140 grama meda.

Astma
1) Napraviti sirup od  1kg  meda i 100gr  propolisa ( dobro umutiti ), pa uzimati tri puta dnevno posle jela po jednu kasiku.

Besika
1) U toku dana nekoliko puta piti topli caj od sipuraka dobro zasladjen medom ( 100 do 1600 gr meda u toku dana ).

Bore na kozi
1) Dobro pomesajte umuceno zumance jajeta sa kasicicim meda i nekoliko  kapi  maslinovog ulja, pa naneti na ociscenu kozu, ostaviti da deluje 20 do 25 minuta, a zatim lice oprati mlakom vodom i namazati hranljivom kremom.
2) Za zimske dane spremiti masku od umucenog 1 belanca, kasicice meda i pola kasicice limunovog soka, staviti na lice, drzati oko 20 minuta, a zatim lice oprati mlakom vodom.

Bronhitis
1) Beli luk sto bolje isitniti i pomesati sa medom, pa svakog dana uzeti po 1 kasicicu.
2) Dobro izmesati 1kg meda, 100g soka od lista bokvice i 50g narendanog rena, pa uzimati tri puta dnevno po 1 kasiku posle jela. Terapija traje 40 dana.

Bubrezi
1) Sok od svezih listova celera pomesati sa medom i uzimati nekoliko puta u toku dana po jednu kasiku.
2) Izmesati ½ case meda  i pola case maslinovog ulja, uz dodatak soka od 1 limuna, pa uzimati tri puta dnevno po jednu kasiku. Posebno dobro deluje  protiv peska u bubregu.

Varenje
1) Svakog jutra nataste popiti kasiku meda rastvorenog u 100g vode.
2) Piti toplu limunadu zasladjenu medom.

Glavobolja ( migrena )
1) Svakodnevno posle jela uzimati po dve kasicice meda.

Grip
1) U rerni zagrejati 3 limuna, sve dok ne omeksaju, zatim iz njih iscediti sok, dodati mu 2 kasike meda i 1 kasiku vinjaka, preliti sa ¼ litra vruce vode  i topao piti.Preporucuje se i toplo kupanje, caj za preznojavanje, pijenje sokova i lezanje. Postupak ponoviti 3 veceri uzastopno.

Visoka temperatura ( groznica )
1) Dobro izmesati ½ litra mlake vode, 100g meda i 100g vinskog sirceta, pa koristiti za stavljanje obloga.
2) U toku 3 nedelje tri puta dnevno piti pola case vode u kojoj se razmuti kasicica meda i kasika jabukovog sirceta.

Grcevi u misicima
1) Svakodnevno, u duzem vremenskom periodu, uz  svaki obrok, uzimati 2 kasike meda rastvorenog u casi vode. Terapija traje 7 dana, a moze i duze, da bi se sprecilo ponavljanje grceva.

Depresija
1) Ujutru nataste redovno piti casu vode u kojoj se razmuti 1 kasika meda i 1 kasika jabukovog sirceta.
2) Svezu jabuku ( neoljustenu ) narendati, popatiti sa  ¼ litre vrele vode, ostaviti da stoji 1h, a zatim dodati kasiku meda, dobro izmesati i pojesti.

Desni
1) U 150g vode skuvati 10g korena belog sleza,procediti, dodati 30 grama meda , dobro izmesati, a zatim koristiti za ispiranje, vise puta u toku dana.

Disajni putevi
1) U vrelu vodu staviti 2 kasicice meda, pa udisati paru.
2) Na svaka 2 do 3 sata u toku dana uzeti kasicicu meda.Terapija traje 30 dana. Primeniti i mednu inhalaciju ujutru i uvece.

Zeludac
1) Dobro izmesati 1kg meda, po 50g soka hajducke trave i nane , 100g soka od bokvice i malo istucanog belog luka, pa uzimati 2 puta dnevno po 1 kasicicu, na 1h pre jela, uz caj od cveta hajducke trave.
2) U slucaju cira na zelucu i dvanaestopalacnom crevu: Istopiti med u predhodno prokuvanoj i prohladjenoj vodi, pa uzimati na 2h pre dorucka i rucka, a 3h posle vecere.
3) Propasirati zrelu bananu, dodati kasiku meda , dobro izmesati i jesti 3 put dnevno, pre redovnih obroka hrane,po 1 kasiku. Terapija traje 3 dana.

Zivci
1) Uvece, pred spavanje , uzeti 1 kasiku isitnjenog korena i lisca persuna pomesanih s medom.
2) Sok od crnog luka pomesati s medom i uzimati 3-4 kasicice dnevno.Ovim se otklanjaju kasalj i promuklost.

Jacanje
1) Dve kasike meda i dve kasicice jabucnog sirceta rastvoriti u casi tople vode i piti tri puta dnevno pre jela. Pije se u toku 2-3 meseca, zatim se napravi pauza od 1 – 2 meseca, pa se ponovi.
2) Za decu i odrasle: Svakog jutra nataste popiti kasiku ribljeg ulja sa medom( odrasli ) , a deca kasicicu.

Jacanje otpornosti protiv tumora
1) Dobro izmesati 1kg meda i 250g soka nevena, pa uzimati 3 put dnevno po 1 kasiku. Umesto soka od nevena moze se uzeti sok od cuvarkuce.

Jetra
1) Jesti narendanu mrkvu zasladjenu medom.
2) Izmesati 1kg meda i 1200g soka od crne rotkve , pa uzimati tri puta dnevno po 1 kasiku i piti caj od nane i zalfije.

Jajnici ( upale )
1) Pripremiti sirup od 1kg meda i po 50g soka od majcine dusice i nevena, pa uzimati jednom dnevno po 1 kasiku.

Kasalj
1) Na tihoj vatri kuvati jedan oveci limun oko 10min ( dok ne omeksa ) a zatim ga preseci i dobro iscediti. Dobijenom soku dodati 2 kasike meda, casu dopuniti toplom vodom i piti pomalo cim se kasalj pojavi.
2) Veliki kasalj: Ujutru i uvece piti caj od zovinog cveta obilno zasladjen medom ( samo jednu casu ).
3) Veliki kasalj: Iseci jabuku na komadice, preliti sa malo vode,iscediti sok od 1 limuna i staviti da se raskuva dok ne postane kasa, dodati 2 kasike meda, staviti jos jednom da prokljuca, a zatim uzimati vise puta u toku dana po 1 kasicicu.
4) Kasalj u dece: Sok od sveze biljke majkine dusice ( 50grama) izmesati sa ½ kg meda  i davati detetu  tri puta dnevno po jednu kasicicu.

Kijavica
1) U slucaju letnje kijavice piti sok od limuna zasladjen medom.
2) U slucaju kijavice i upale sinusa – udisati paru meda nekoliko puta u toku dana, u duzem vremenskom periodu.U toku dana uzimati u usta i po 30g meda i polako sisati ( ne gutati ).

Koza
1)Osetljiva i ispucala: Jednake delove meda, pavlake i zumanca, dobro izmesati, zatim tamponom pamuka naneti na lice, ostaviti da deluje oko20 min, pa kozu oprati mlakom vodom,osusiti i naprasiti puderom.
2) Suva: Napraviti masku mesanjem zumanca, kasike meda i kasike mleka, pa naneti na lice, ostaviti da deluje oko 15 min a zatim lice oprati mlakom vodom.
3) Zrele kajsije samleti, pa od dobijene kase uzeti 6 kasika ( oko 100g ), dodati 100g meda, dobro izmesati pa u tankom sloju naneti na lice.Ostavite da stoji 20 min, a zatim kozu oprati mlakom vodom.Posebno se preporucuje u vrelim letnjim danima.
4) Osvezenje: Dobro umutiti zumanac od 1 jajeta, dodati kasiku meda,pa smesu naneti na kozu lica i ostaviti da stoji oko 30 min, a zatim mlakim cajem od kamilice oprati lice.
5) Dobro umutiti zumance iz jednog jajeta sa kasikom meda i pola kasike soka od svezeg limuna, zatim mesavinu naneti na kozu lica, koja je prethodno dobro ociscena, drzati oko 20 min, pa lice oprati mlakom vodom. Maska za lice u toku zimskih dana.

Kosa
1) Suva i ostecena: Uzeti 3 kasike meda i 1 kasiku maslinovog ulja, energicno izmesati sto bolje, a zatim ravnomerno naneti na opranu kosu, ostaviti da stoji 10 – 15 min  pa oprati toplom vodom.
2) Regeneracija kose: Uzeti po ¼ solje meda, glicerina i zalfije i ½ solje kamilice, sve pomesati i dobro promuckati u zatvorenoj tegli, ostaviti da prenoci, a zatim procediti i koristiti na uobicajan nacin za regeneraciju kose.

Mitiseri
1) Dobro zamesiti 100g sumskog meda i 200g psenicnih mekinja i kao pastu drzati preko mitisera na licu oko 30min,a zatim isprati lice toplom vodom i sapunom. Postupak ponoviti jednom nedeljno.
2) Zagrejanim medom blago utapati kozu lica, ostaviti da stoji  5 do 10 min,a zatim isprati mlakom, pa hladnom vodom. Ponoviti 2 do 3 puta tokom 7 dana.
3) Napraviti masku od ovsenog brasna, meda i belanca, naneti je na lice, masirati 10 min, a zatim lice oprati mlakom vodom.

Nervoza
1) Izmesati 1kg meda 150g narendanog korena celera, pa uzimati uz caj od lipe.
2) Jesti salatu od jabuke i banane, prelivenu medom i sokom od limuna ili pomarandže.

Nesanica
1) Pred spavanje uzeti smesu narendanog rena i iseckanog lisca persuna sa 1 kasikom bagremovog meda.
2) Pred spavanje popiti casu vode u kojoj ste razmutili kasiku meda  i 2 kasicice jabucnog sirceta.

Pege
1) Napraviti mesavinu od 10g iseckanog lisca persuna, 2 kasike meda 20 kapi limunovog soka, naneti na lice, drzati pola sata a zatim masku skinuti i lice oprati mlakim cajem od kamilice. To uciniti 2 – 3 puta tokom nedelje.

Ubodi
1) Pomesati jednake vrednosti meda i sode-bikarbone ( po 1 kasicicu ) pa, posto se prethodno izvadi zaoka, staviti oblog na mestu uboda.

Umor
1) U ½ kg meda staviti 3-4 kasike jabucnog sirceta , dobro izmesati i uzimati svake veceri pre spavanja po 1 kasiku.

Polen – cvetni prah cesto se naziva i izvorom zivota jer ne sluzi samo kao hrana vec i kao bioloski faktor odrzavanja vrste. Naucno je utvrdjeno da gotovo ni u biljnom a ni u zivotinjskom svetu nema proizvoda u kome su svi elementi tako ukomponovani i uravnotezeni kao u polenu. Polen je potreban pcelama. Racuna se da je za jedno pcelinje drustvo godisnje potrebno 40 – 50kg polena. Medjutim, polen ima veliko hranljivo i lekovito dejstvo za ljude, i to u dozvoljenoj kolicini od 1 do 30 grama.
Polen se moze uzimati na vise nacina.
Neko svez ( ili osusen ) polen gricka ili pije sa gutljajem vode, dok ga neki uzimaju na kocki secera. Ipak, smatra se da je najbolje  da se polen uzima sa kasikom meda, jer mu se poboljsava ukus. Moze se uzimati i sa mlekom, kakaom, cajem.
Doza polena za odraslog coveka je 15 – 20 g ( 1 kasika ) dva puta dnevno, a za decu 8-10g ( 1 kasicica ) takodje dva puta dnevno.
Dijabeticari polen ne uzimaju sa medom ili secerom.
Postoje razlicite vrste polena koji se mogu koristiti u  terapiji: bagremov,kestenov, pitomog kestena, jabuke, heljde, maslacka, uljane repice,zalfije, majcine dusice, borovnice.

Maticni mlec – za duzi zivot

Maticni mlec je multivitaminski proizvod veoma komplikovanog sastava i dosad nije pronadjena ni jedna materija koja sadrzi tako veliki i razlicit broj vitamina. Po svom delovanju je slican hormonima koji imaju najveci uticaj na mehanizan najslozenijih zivotnih procesa. Sam ili u kombinaciji sa medom, mlec ima veliku terapijsku vrednost za ocuvanje vitalnosti ljudi, usporavanje starenja i produzenje zivota.
Mlec deluje antivirusno, antimikoticno, baktericidno, pa je iz tog razloga i njegova primena u narodnoj medicini vrlo siroka: od astme, cira zeluca, ciroze jetre, krvnih sudova, nesanice, seboreje, bolesti srca, hipotrofije kod dece, bolesti srca, sizofrenije, do jacanja organizma, usporavanje starosti i slicno, zatim u kozmetici, pa i stocarstvu  - za ubrzanje rasta i poboljsanja kvaliteta mesa i jaja.

Odmah treba napomenuti da se mlec ne koristi u cistom obliku, vec uvek u kombinaciji sa drugim materijama u razlicitim kolicinama i odnosima.
-   svez mlec u dozama od 10 do 100 mg rastvoren u alkoholu ili vodi, koji se stavlja pod jezik, jednom dnevno, a samo u tesim slucajevima dva puta.
-   Mlec u tabletama spravljenim od 0,5g grozdjanog secera i 1-2 kapi prethodno prokuvanog meda sa  2g mleca. Dnevna doza po jedna tableta.

Bilo koji od ovih oblika primenjenog  mleca upotrebljava se tako sto se stavi pod jezik i drzi da se apsorbuje. Uzima se ujutru na ½ sata do 1 sat pre jela.
 Pri koriscenju mleca strogo voditi racuna o kolicini s obzirom da on jako ubrzava metabolizam.

Propolis – prirodni antibiotik

Propolis, smola prijatnog mirisa i tamnosmedje boje, iako sporedni proizvod pcela , brzo je nasao mesto u narodnoj medicini. To je prirodni antibiotik neskodljiv za coveciji organizam. Propolis se uglanom prikuplja krajem leta i u jesen, a retko kad i u prolece.
Propolis ima baktericidne i bakteriostaticne osobine. Deluje protiv mikroba, gljivica, virusa, zapaljenja. U narodnoj medicini se odavno koristi protiv astme, cira na zelucu i dvanaestopalacnom crevu, raznih srcanih oboljenja, zuljeva, pa i malignih tumora. Sve vise se koristi i u veterinarskoj medicini.
Za lek sa sadrzajem propolisa od 10 do 20 %, uzme se 100, odnosno 200 g propolisa na 1 litar   96%-tnog alkohola. Rastvor se procedi kroz gazu i nalije u flasu za cuvanje. Dobijena tecnost je mrka i bistra, a na dnu se talozi mehanicka necistoca. Moze se cuvati dosta dugo.
Propolis se koristi i u vidu masti, koristi se i u stomatoloskoj praksi, moze se spremiti i sa mlekom.
Ako se koriste kapi propolisa ( koje se mogu nabaviti u apotekama ), obicno se 5 – 15 kapi nakapaju na kocku secera , zatim stave u usta i drze dok se secer ne rastopi. Uzimaju se pre dorucka i pre spavanja.
Kod nas se u prodaji propolis najcesce nalazi u obliku rastvora, tableta i masti, kao pomocno lekovito sredstvo i u sastavu kozmetickih preparata.
Propolis ima i siru primenu nego sto je navedeno. S obzirom na njegova brojna korisna svojstva, relativno lako dobijanje i siroke mogucnosti za proizvodnju razlicitih preparata trebalo bi ovoj supstanci u buducnosti posvetiti vise paznje.

Vosak

Pcelinji vosak se koristi u narodnoj medicini gotovo isto koliko i med. Vosak je od davnina poznat po tome sto dugo drzi sitost. Govori se da su ljudi u ratovima prezivljavali tako sto su danima zvakali po parce voska. No, vosak se ipak ne tretira kao hrana, vec pretezno kao lek i kozmeticko sredstvo. On se smatra univerzalnom sirovinom jer se moze koristiti za oko 2.000 razlicitih namena.
 U narodnoj medicini on se koristi za pravljanje lekovitih masti, flastera, kremova, vostano-mlecnih bombona, izradu kozmetickih preparata. U traumatologiji se koristi posle skidanja gipsa. Vosak se zatim koristi kod opekotina, sportskih povreda i u plasticnoj hirurgiji. On inace siri krvne sudove i podstice cirkulaciju krvi. Upotrebljava se i lokalno, a najcesce se stavlja na zglobove, kicmeni stub, krsta i slicno.
 Pre stavljanja voska, mesto na kome se stavlja treba pripremiti: dobro oprati i osusiti ( ako treba i obrijati ), a posle skidanja obrisati upijanjem, nikako trljanjem. Debljina sloja pri stavljanju moze biti od 0,5 do 1,5 cm, a vreme drzanja oko 30 min. Odmah po stavljanju voska , u prvih 10 min, toplina je najveca ( cak malo i pretoplo ), dok je poslednjih 15 min prijatna, a zatim se vosak hladi i zateze, mada se toplina i dalje zadrzava, ali niza nego ranije, dok zglob postaje pokretljiviji i dozvoljava dalje potrebne vezbe, koje su sastavni deo terapije.

Pri nabavci / kupovini voska treba znati da, po kvalitetu, vosak moze biti:

-   Prvog kvaliteta, koji je bele ili svetlozute boje, bez primesa, prijatnog mirisa na med, dobijen iz saca sa okvira gradjevnika.
-   Drugog kvaliteta, koji je zute do svetlomrke boje, bez primesa .On moze biti malo neujednacen po boji, tamniji u donjem delu do 1/3 debljine.
-   Treceg kvaliteta, koji je sive, mrke ili tamnomrke neujednacene boje, sa tamnim slojem do ½ debljine formata. To je vosak dobijen prilikom prerade, ostecen vosak i presovan od voskovarine.

Da razbijem par zabluda...

1. Ne postoji sumski med... Od "medljike" je moguce sakupiti zaista minorne kolicine meda tako da ono sto vam prodaju kao sumski, nije nista drugo do vestacki med skuvan od secera i mlecne kiseline uz dodate arome (licno sam gledao ljude na Zlatiboru kako to rade i posle prodaju kao "sumski" med...)

2. Provera meda... Nemoguca stvar Nazalost, vestacki med je apsolutno nemoguce razlikovati od pravog bez slozenih analiza (kod nas se uglavnom te analize vrse na veterinarskom fakultetu...) Jedina razlika se primeti nazalost prekasno, naime, vestacki med ne kristalise gotovo nikada (svakako mnoooogo sporije od pravog...)

e propolis je dobar, polen mi je nekako suvise jak.

Razbijene zablude