orf... ne bih se ja dalje nastavljala ... ima tu svega prijatelju..najvise zbog godina 

Orf ... a da ti to napadnesh ? 

nije poludeo...to je je aktivna agresija ...matore vole pasivce 

imam jednog kolegu na poslu, koji sve uradi pogrešno. onda mu objasniš kako treba, a on opet pogrešno, pa mu opet objasniš, a on opet kako ne treba... ma da bar nešto malo promjeni, nego sve isto radi.... i onda se iznerviraš i uradiš i njegov posao, jer tvoj dio posla zavisi od njegovog. a kad dođe plata, stane u red pred bankomat kao i ostali. a najgore je kad šef kaže: ma hajde, on je poglup, uradi ti.... i onda moraš raditi njegov dio posla.. a on igra igrice... i kada mu nešto kažeš, napravi onu mutavu facu kao debil.... i ćuti.... ti vičeš na njeg, šef mu govori da je nesposoban, a on ćuti i tupavo gleda.... onda mu po stoti put objasniš kako nešto da uradi, a on opet pogrešno....    ma dođe mi da mu onu mutavu facu lupam od zid, pa da ga davim, bacim na pod i onda skačem po njemu i vrištim 

Ima veze sa zivotom i iskustvom u zivotu .... Mogu samo da budem gori sto vise starim  Jbg ja sam preskocio pubertet nisam imao priliku da imam opravdanje za sve sto uradim pa sam onda morao da stvaram zidove oko sebe.... A najveci je zid prema pasivnim agresivcima i pasivnim nabijacima krivice.

Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja: a) povecanje pozitivnih napora da se prepreka savlada- realisticka reagovanja na konflikte i frustracije b) manje realisticne reakcije, koje se strucno nazivaju ,,odbrambeni mehanizam" i kojima je cilj da vestacki eliminisu ili ublaze neprijatno stanje konflikta

Frustracije ne moraju imati samo negativne posledice. One cak , ako nisu narocito jake i dugotrajne mogu da imaju pozitivan razvoj licnosti. Covek se suocava sa teskocama, napreze svoje snage u tom naprezanju, razvija sposobnosti i licne osobine. Tacno je da se na muci poznaju junaci, ali isto tako je tacno da se na muci stvaraju junaci.


Prepisano iz knjige Psihologija od Nikole Rota i Slavoljuba Radonjica.

Ocu da kazem da sam ja dugo vremena pokusavao sa realisticnim reagovanjima na frustracije ali da sam posle izvesnog vremna shvatio da ljudi to rade da bi upili svu tvoju energiju i da se ljudi hrane tudjom tugom i nevoljom pa sam iz tog razloga razvio odbrambeni mehanizam (koliko god je to lose) i zbog toga se ne obazirem na takve ljude i trudim se da ih odjebem od sebe i ide  mi vrlo uspesno cak sta vise ide mi idealno.

Bejzbolkom?

Amalia ima tome jedan lek, kaži svom šefu da ako ne kazni zabušanta ti počinješ da zabušavaš i sabotiraš takođe. Naravno formuliši to u fazonu ja neću moći da postignem svoj posao ako moram da radim njegov.

probala, pa mi rekao: ma pametna si ti, stići ćeš i svoje, nisti ti kao on... 

Između ostalog - i to, a temperament sam imala i pre vojske.  

~~~

Pasivna agresija... hteli mi to da priznamo ili ne, svi je ponekad koristimo, na ovaj ili onaj način, svesno ili nesvesno. Kada vidim kako se neko iza mene u redu gura kao manijak, a ja se namerno ukopam u mestu, govorom tela i bezobzirnoj budali ukazujem na to da se neću maknuti s mesta ni za makac sve i da se cela prostorija ovog momenta zapali... Inat - često je u osnovi pasivne agresije. To je uglavnom moj slučaj, mada je generalno izbegavam, ima mnogo drugih i boljih načina da se nešto istera ili dokaže.

Kada je prema meni uperena, uglavnom se napravim blesava, kao ne kontam, samo se smeškam, pa ta osoba onda odustane od svojih sitnih manipulacija (a pas. agr. je upravo manipulacija). Ponekad, kad je zabavno, provociram još više, ali često za to nemam živaca i vremena. Uglavnom izbegavam one kojima je to primarni mehanizam. To mi je nekako podmuklo, ako imaš problem - reci otvoreno, a ako ne - ne smaraj sa tim neurotičnim ponašanjem, doviđenja.

Amin.

Pa ti radi samo svoj posao onom brzinom kojom ti pristigne, uvek možeš da prelivaš iz šupljeg u prazno i izgledaš jako zaposlena.