Mozda i najbolji od ovih..sad neznam tu je i Mijat..

Partizan ante portas!

Pred Partizanom je u nedelju poslednji prvenstveni meč u ovoj sezoni - gostovanje u Lazarevom gradu, kruševačkom Napretku. Titula se ne osvaja u jednoj utakmici već tokom celog prvenstva, ali su crno-beli u obavezi da u nedelju u Kruševcu naprave poslednji uspešan korak i osvoje bod(ove) za titulu šampiona Srbije...

Cele sezone se crno-beli nalaze na 1. mestu na tabeli MSL, neprekidno od prvog do poslednjeg kola. Nedelja je dan kada treba završiti posao, udariti „pečat” na ovu sezonu u kojoj smo jedan trofej (nacionalni kup) već vratili u naše vitrine, a vraćanju i drugog trofeja (titule šampiona Srbije) smo došli na korak. Još samo 90 uspešnih minuta nas dele od osvajanja „duple krune”, treće u istoriji našeg kluba (nakon 1947. i 1994. godine).

Partizanu je u Kruševcu dovoljan i remi za osvajanje 20. titule šampiona. Ta činjenica ipak ništa ne menja u opredeljenju crno-belih da i protiv Napretka od početka meča nastupe agresivno i žustro, napadački, svim raspoloživim snagama - na pobedu! Partizan drugačije ne ume, Partizan je, između ostalog, i zbog takve fudbalske filozofije neprekidno lider na tabeli prvenstva Srbije.

U nedelju će u Kruševcu i ogromna navijačka armija Partizana biti na delu. Biće ta armija brojna i veoma bučna. Nema sumnje da će Grobari iz cele Srbije (a i iz zemalja u okruženju, pošto stižu najave dolaska na utakmicu i navijača Partizana iz Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske...) pohrliti na stadion „Mladost” pod kruševačkom Bagdalom i žrtvovati do iznemoglosti svoje dlanove i svoje glasne žice za uspeh njihovog i našeg Partizana! Trešće se tribine stadiona u Kruševcu od pokliča podrške crno-belima, a domaćin će se, verovatno kao nikada ranije u svojoj prošlosti, pod svodovima svog stadiona osećati kao u tuđoj kući. To međutim nije ni najmanje naš problem. Čak naprotiv, to je još jedan adut Partizana!

Zašto „još jedan adut”? Zato što su i KVALITET, ali i MOTIV crno-belih sigurno iznad kvaliteta i motiva našeg rivala!

Daleko od toga da neko u taboru Partizana i pomišlja da potceni ekipu koja je u poslednjih devet prvenstvenih mečeva (od 24. do 32. kola) zabeležila čak 6 pobeda, 2 remija i samo 1 poraz, koja je u tom periodu osvojila čak 20 od mogućih 27 bodova i koja je iz malte ne bezizgledne situacije u borbi za opstanak došla (još pre par kola!) u situaciju da je osigurala opstanak u ligi (što je bio Napretkov glavni cilj u ovoj sezoni). Potcenjivanje Napretka zato jednostavno ne dolazi u obzir, ali...Partizan je u još boljoj seriji, Partizan ima uz to i kvalitetniji i tim i pojedince u njemu, tako da ni precenjivanje Kruševljana nije nešto čime će se crno-beli baviti.

Na stadionu “Mladost” u Kruševcu smo 12.12.2007. „overili” jesenju titulu u ovom prvenstvu. Ona je bila simbolična jer nema neku posebnu specifičnu težinu. U nedelju se međutim u tom istom Kruševcu borimo za “pravu” titulu koja bi nam otvorila vrata našeg novog učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona, u pokušaju da se evropske klupske elite još jednom (nakon 2003. godine) dokopamo. Ne postoji na ovim prostorima veći motiv za neki klub od motiva kojeg će Partizan u nedelju imati pod Bagdalom!

Što se motiva našeg protivnika tiče - o tome je puno toga pisano ovih dana po našim novinama. Ima u tim pisanjima puno preterivanja i koještarije. Niti su Kruševljani u nekoj „strasnoj ljubavi” prema onome ko ih je ove sezone (i to kad je već bila „načeta” poslednja trećina ovog prvenstva!), u vrlo teškoj situaciji po Napredak, rezultatski ponizio „častivši” ih „petardom”, niti u Napretku zaboravljaju da ih je ta ista „ljubavnica” i u prošlosti više puta sama „pogurivala” ka ambisu zvanom ispadanje iz lige. To su činjenice, ko ne veruje neka proveri. Ono što je sasvim jasno je to da je Napredak već ispunio u ovoj sezoni svoj primaran cilj (opstanak u ligi), a do 4. mesta na tabeli on realno jako teško može stići. Što se tiče Napretkovog eventualnog motiva baziranog na onoj narodnoj „para vrti tamo gde burgija neće”, napisaćemo ovde i to da „para ume i da veže noge, a i da pomuti pamet”. To je opšte poznata stvar. Preostaje nam zato da konstatujemo da će najveći oprez Partizana zasluživati jedan rival koji će nastupiti u nedelju (verujemo) sasvim rasterećeno. Bude li on ipak bio opterećen, u bilo kakvom kontekstu - molim lepo, ništa bolje po Partizan! Mi znamo kako se igra pod opterećenjem i pritiskom, sa njim se „družimo” ne samo cele ove sezone, već godinama i decenijama...

U ovoj sezoni, Partizan i Napredak su se sastali dva puta i oba puta je Partizan bio uspešniji - u našem Hramu je bilo 3:1, a u Kruševcu 2:0 za Partizan.

Pored meča u Kruševcu (17:00 časova), u nedelju su na programu i svi preostali mečevi poslednjeg 33. prvenstvenog kola (takođe sa početkom u 17:00 časova) u kojem se sastaju:

Nedelja, 25.5.2008.

Banat - Borac Č
Mladost L - Bežanija
Smederevo - Čukarički
OFK Beograd - Vojvodina
Hajduk K - C. zvezda
Napredak - Partizan

Pred Partizanovo „finale“ u Kruševcu, u petak je u klupskim prostorijama crno-belih održana konferencija za štampu, na kojoj je očekivanja iz tabora Partizana preneo trener Slaviša Jokanović:


-Pre svega, želim da napomenem da smo stigli do kraja sezone i nemam ni jedan razlog da bih bio bilo šta drugo, osim optimista. Prethodna 32 kola smo držali čelo tabele i ostalo nam je samo još jedno kolo. U nedelju izlazimo na megdan Napretku bez ikakvih problema u timu (nema povreda i žutih kartona), svi su orni i motivisani, pa mi to daje za pravo da smatram da ne treba da strepimo za krajnji ishod.

Inače, Napredak je veoma kvalitetna ekipa, koja u poslednje vreme igra izuzetno dobro, i oni imaju motiv da brane svoj grb i čast svoga grada, tako da očekujem lepu utakmicu u kojoj ćemo ostvariti pobedu i da prvenstvo završimo na način koji svi mi u klubu priželjkujemo, a to je osvajanje još jednog trofeja.

FK Partizan

Alo! Sa Slavkom Vranešom o jelu, spavanju, devojkama, a ništa o košarci

Porastao sam od tulumbi!

Kada ste visoki 2,29 metara, onda možete da se pohvalite činjenicom da na svet gledate sa visine. Partizanov gorostas Slavko Vraneš, iako je u toj situaciji, sa obe noge je čvrsto na zemlji, a nos mu ne para oblake.

Za kratko vreme prošao je put od autsajdera do jednog od ljubimaca „grobara“ i sada može da se pohvali da je bitan šraf u mašineriji Duleta Vujoševića, koja je ove godine iznenadila košarkašku Evropu.
Slavka Vraneša uhvatili smo u trenutku dok se odmarao između dva treninga u njegovom omiljenom restoranu „Mitologija“.
- Ovde sam bukvalno svaki dan. Klopa im je odlična, a i blizu stanujem. Imaju odličnu piletinu u žutom sosu, a teletina nimalo ne zaostaje. Mada, šta god da im tražim, oni mi spreme. Volim da odem i na tradicionalnu hranu u „Srpsku kuću“, a najveća uživancija je popodne na splavu „Amfora“. Voda me opušta i desi se da mi dva, tri sata bukvalno prolete - počinje razgovor za „Alo!“ Partizanov div.
Iz rodne Podgorice u Beograd je stigao kada je imao 13 godina. Samački život naučio ga je da sam vodi računa o svemu.

- Sam peglam i perem garderobu. Zato me nervira kada mi majka dođe u posetu i sve mi poremeti, posle mi je teško da se vratim na svoj režim. Umem i da spremim poneko jelo. U kuhinji mnogo volim da eksperimentišem, da probam neke nove kombinacije začina. Znam da napravim razne paste, sebi da ispržim meso. Majstor sam za palačinke, čak sam se izveštio i u bacanju i okretanju u vazduhu, skoro nikad mi ne ispadnu na pod - smeje se Slavko.
Ono što mu najteže pada je što ne ume da napravi tulumbe. Ova poslastica nema konkurenciju kada je reč o ljubavi prema slatkišima.
- Dok sam igrao u Turskoj, jeo sam ih svaki dan. U Beogradu još nisam uspeo da pronađem mesto gde su baš ukusne. Kada sam u Podgorici, obavezno odem u jedan restoran gde je tulumba veća od tanjira. Ni moja majka nije preterano vešta u pripremanju, jednom kada ih je napravila, nisam znao da li je piletina ili tulumba u tanjiru. Ali zato je tetka pravi majstor. Kada dolazi u Beograd, obavezno mi donese ogromnu porciju. Ma ne vredi, moraću da naučim da ih pravim - kaže Vraneš.
Zbog svoje visine, centar crno-belih prinuđen je da garderobu nabavlja u inostranstvu. Za nameštaj je već drugačija priča.
- Sva moja garderoba je uglavnom iz Amerike. Nešto sam kupio sam, a nešto mi donose prijatelji koji žive u Njujorku i Čikagu. Kada u Beogradu nađem prodavnicu koja mi odgovara, to bude opšte veselje. Živim u iznajmljenom stanu i sav nameštaj je standardnih dimenzija. Na to sam navikao jer dosta vremena provodim po hotelima. Volim svoj krevet, zato što je malo tvrđi, a mama se dosetila i napravila mu dodatak od kanabeta, što je dodatno poboljšalo spavanje - kaže Vraneš.
Partizanov gorostas trenutno nije zaljubljen, ali kaže da je visina kod devojke najmanje bitna.
- Možda bi mi sa devojkom moje visine bilo dosadno... ha, ha, ha! Šalu na stranu, bitno je šta osetiš prema nekoj devojci kada je vidiš i da li vam je lepo zajedno, a ne to koliko je visoka. Hvala bogu, tehnologija je napredovala, prave se visoke štikle, a i ja sam sportista, imam jaka leđa, pa mi nije teško da se sagnem - šali se Slavko.
Obožavam da vozim kola!

Centar crno-belih je zaljubljenik u četvorotočkaše. Vozi BMW peticu, koji je automatik, pa mu to pomaže da lakše prebrodi svakodnevne beogradske gužve.
- Kao mali sam koristio svaku priliku da sednem u kola. Čak i kad nisam imao dozvolu, pozajmljivao bih auto od oca, strica, rođaka, prijatelja. Ta ljubav prema automobilima ostala je do danas. Beogradu fale mostovi, fale mu široke ulice, ali ni gužva mi ne pada mnogo teško. Snalazim se kao i svi drugi - kaže Vraneš.
Kuk će morati da nauči oro

Nikolu Pekovića i Slavka Vraneša navijači reprezentacije Crne Gore od milošte zovu „tornjevima blizancima“. Kako će se u tu priču uklopiti plejmejker Zvezde Omar Kuk?
- Biće jedan od nas Crnogoraca! Kako drugačije? Daćemo mu da jede crnogorski pršut, da pije rakiju, moraće da nauči i našu himnu „Oj svijetla majska zoro“, a pokazaćemo mu i kako se igra oro - pola u šali, a pola u zbilji odgovorio je Vraneš.



Alo

А сутра ови из лијепе њине.
 
Е стварно сте чудо.

 

ostatak...


Zoran Batrovic, Vlado Capljic, Milan Damjanovic, Dimitrije Davidovic, Milos Djelmas, Dragoljub Brnovic, Zoran  Dimitrijevic, Nebojsa Gudelj
Blagoje Istatov, Radmilo Ivancevic, Miodrag Jesic(ne priznaje poraz od OFK-e), Slavisa Jokanovic

Ооооо Турциииии 

to je onaj baja koji pred svaku jebenu tekmu oooooooo tuuuuuuuuuuuuuurciiiiiii  

...


Bajro Zupic, Slobodan Krcmarevic, Bratislav Miljakovic, Milinko Pantic, Milonja Dujkic, Milorad Bajovic, Midorag Bajovic, Savo Milosevic, Milos Milutinovic,
Dzoni Novak, Florijan Matekalo postiže prvi gol u istoriji Partizana, 06.10.1945. godine

...


AEK - Партизан, пријатељска утакмица 1995, Савељић,
tim Partizana koji je 4 puta osvajao titulu u SFRJ
Milutin Šoškić
Hram
Branko Zebec, Zlatko Čajkovski i Stjepan Bobek
Последњи гол Драгана Манцеа, Партизан - Будућност 2-1, 01.09.1985.
Слобода (Ужице) - Партизан, 1995. година
Слобода (Ужице) - Партизан, 1996. година
detalj sa jednog od prvih derbija gde Vukčević interveniše ispred Kovačevića i Galića
29. novembar 1947. prva utakmica Kupa između Partizana i Naših krila i naravno kapiten Miroslav Brozović sa peharom!
Treća slika je generacija koja je na turniru šampiona u Kazablanci 1963. godine zauzela prvo mesto!
Партизан - Вележ 6-1, финале Купа Југославије
Дерби 1984/85, наша победа 2-1 и Клинчарски у продору.

...


>Tim od 1958 do 1960
>Fudbalski to je hram, Stadion JNA ...
>Дерби 1975
>Дерби 1982/83, 1-1, Манце
>Партизан - Махала 2-0, 1986, Милко Ђуровски
>1975/76; Горе - Бјековић, Иванчевић, Голац, Пејовић, Ђуровић, Грубјешић доле - Козић, Куновац, Тодоровић, Вукотић, Трифуновић
>1977/78; С лева на десно - Клинчарски, Стојковић, Хатунић, ? , Прeкази и Борота.
> Poslednja utakmica Moce Vukotica, poraz od Zelje 1:0 u Bg-u
>Tим из сезоне 1977/78
>Јовица Колб
>Радослав Никодијевић
>...
>...
>...
>Прослава шампионске титуле 1995/96; Partizan - Vojvodina 6:3; petposlednje kolo
>Istanbul 1992; "3 poena, 3 poena, vreme je isteklo, vreme je isteklo..."