ma decko se sali,  sto se odmah ljutis ? mada, delujes mi kao G 43 
F dijagnoza je ipak rezervisana za ove potomke iz braka boljsevika i neonaciste.

e zavrsio sam ja i Pravni fax, nisam "samo"  Doktor  to cu biti uskoro- medicina ipak traje 6 godina
tako da mogu da se "gadjam" i pravnim kvalifikacijama as well

@ cancer

Ne boj se brale, i da izadjemo samo ti i ja, ne bi bilo ponavljanja izbora, nema cenzusa u Zakonu, jedino ne znam kako bi sastavili vladu...

 [smilie=12.gif]

Magičnih 200.000 glasova

I. LOVRIĆ - M. Z. RADONJIĆ, 18. januar 2007

KADA se u nedelju u 20 časova zatvore birališta, i glasačke kutije istresu na sto, a glasovi prebroje, na scenu stupa jedan belgijski matematičar iz 19. veka - Viktor Dont - po čijem metodu će se raspodeliti mandati u Skupštini Srbije.
Ovaj način raspodele, koji se koristi u 25 zemalja sveta, favorizuje "jake" stranke, i pomaže im da sastave stabilnu vladu. Profesor Zoran Lučić, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, za "Novosti", objašnjava postizbornu tehniku raspodele poslaničkih mandata.

* Prvo se utvrđuje koje su liste "probile" cenzus od pet odsto. Glasovi onih koji nisu prešli cenzus - brišu se. Za manjinske liste važe druga pravila, i tzv. prirodni cenzus od 0,4 odsto.
* Za svaku od stranaka koja učestvuje u distribuciji mandata (odnosno, koje su prešle cenzus), prvo se utvrdi koliko je osvojila glasova. Ti brojevi se zapišu. Zatim se ti isti brojevi dele sa dva, pa sa tri, sa četiri, i tako dalje.
* Od tih rezultata, napravi se tzv. "Dontova matrica". U njoj se zaokruži 250 najvećih brojeva, odnosno, koeficijenata. Za svako zaokruženje, dodeli se po jedan poslanički mandat onoj stranci čiji je koeficijent zaokružen.

PO ovom sistemu raspodele, dakle, glasovi građana koji su zaokružili stranke koje ne pređu cenzus - ne postoje. Ti glasovi su, znači, "bačeni u vetar", i ne "prelivaju" se nikome, pa ni najjačima.
S političkog aspekta, međutim, veoma je važno kome "naginje" biračko telo čiji bi glasovi mogli da propadnu.
Još jedna od osobenosti Dontovog sistema, po rečima Vinka Đurića, direktora agencije "Ipres", jeste da sve više favorizuje prvoplasiranu stranku u odnosu na drugoplasiranu - što je veća razlika u dobijenim glasovima između njih.

* Uz odziv od četiri miliona glasača, da bi stranka ili koalicija "probila" cenzus, mora da osvoji 200.000 glasova.

* Na tih, hipotetičkih 200.000 glasova, listi bi trebalo da pripadne petnaestak poslaničkih mandata. Na to, međutim, utiče i broj "propalih" glasova stranaka koje nisu prešle cenzus.
* Manjinskim strankama, uz približan odziv na birališta, potrebno je oko petnaest hiljada glasova za jedan mandat.

SVE stranke iz časa u čas obrađivaće izborne rezultate, kako budu pristizali u njihove štabove. CeSid će na ovim izborima primeniti potpuno istu metodologiju praćenja rezultata, kao i do sada. Uzorak na kome će raditi procenu biće prilično veliki, jer manjinske stranke otežavaju računicu. Zbog toga postoji i mogućnost da se poveća, inače niskoprosečno odstupanje procene od stvarnih rezultata, koje je do sada iznosilo 0,4 odsto.
Postoji, takođe, i mogućnost da više stranaka bude veoma blizu cenzusu, što bi moglo dodatno da zakomplikuje procenu izbornih rezultata.
Zoran Lučić očekuje da će CeSid prvu procenu rezultata moći da saopšti oko 21.30, a konačnu procenu - oko jedanaest sati uveče.

POSMATRAČI CeSID
SVAKI GLAS

REZULTATI izbora su neizvesni: nismo sigurni ni ko će
ući u parlament, ni kakav će biti redosled stranaka na "top listi". Računaće se i poslednji izbrojani glas - poručili su iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.
U CeSID procenjuju da bi na birališta moglo da izađe između 3,8 i 3,9 miliona građana, odnosno 58-59 odsto birača, koliko i na prethodne parlamentarne izbore 2003. godine. Ova organizacija, kako je najavljeno u četvrtak na konferenciji za novinare, imaće više od 5.000 posmatrača - njih 3.000 dežuraće na isto toliko biračkih mesta, a 400 mobilnih timova obilaziće ostala birališta.
- Za ove izbore imamo tri puta više posmatrača i duplo veći uzorak, pa ćemo podatke sakupljati sa 850 biračkih mesta - rekao je Marko Blagojević, programski direktor CeSID. - Posebnu pažnju obratićemo na mesta na kojima su, tokom ranijih glasanja, uočeni problemi.
D. M. S.

Izvor

Evo malo slogana:

DS-Zato sto Ceku ne moze da ceka
Srs-Da vec danas bude gore
G17- Fotelje ispred politike
PSS- Srbija ima salate
SPO-Vredi se boriti za upravne odbore i poslovni prostor
LDP i prikolice-Od nas zavisnika
DSS-Zivela pospana Srbija


Inace realno je ipak da izadje oko 55 posto,sto bi znacilo da je oko 180000 dovoljno za cenzus.

moje iskreno saucesce

znam, znam ista smo sekta
nije pravo tesko, moze sa dati izmedju ispitnih rokova na medicini samo sto je dooosadnoooo.
ma salim se. Pravo je osnova svake drzave.

Izbori 21. januara neizvesniji nego ikad

Cesid je ponovio poziv svim neodlučnim biračima da u nedelju izađu na birališta
Građani Srbije u nedelju, 21. januara, biraju 250 poslanika za sastav novog republičkog parlamenta. Direktor Cesida Marko Blagojević ocenio je da je ishod izbora veoma neizvestan i dodao da je očekivana izlaznost od 3,8 do 3,9 miliona birača.

GLASANJE - Blagojević je kazao da su izbori toliko neizvesni da nije moguće utvrditi koje će partije uspeti da pređu cenzus i uđu u parlament, ali ni kakav će biti raspored stranaka po broju mandata. On je rekao da je očekivana izlaznost između 58 i 59 odsto, odnosno kao na prethodnim parlamentarnim izborima održanim 2003. godine.

Prema njegovoj oceni, to je veoma visoka izlaznost jer je faktički broj birača, zbog velikog broja iseljenika, studenata koji žive u univerzitetskim centrima i ljudi bez prijavljenog prebivališta, za oko milion ljudi manji od zvaničnog broja upisanih u spisak.

Blagojević je ponovio poziv svim neodlučnim biračima da izađu na izbore u nedelju 21. januara.

- Na izborima učestvuje 20 izbornih lista, od kojih je šest manjinskih, s ukupno 3.795 kandidata za 250 poslanika.
- Izborna tišina počela je u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 21. januara, u 20 sati.
- Pravo glasa na izborima ima 6.652.105 birača, koji će to pravo moći da ostvare na 8.383 biračkih mesta u Srbiji i 57 u inostranstvu, u 33 zemlje na pet kontinenata.
- Biračka mesta biće otvorena u 07.00, a zatvaraju se u 20.00. U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.
- Kada dođe na biračko mesto, birač saopštava biračkom odboru ime i predaje obaveštenje o glasanju, a ličnom kartom ili drugom ispravom dokazuje identitet. Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu.
- Kada mu se utvrdi identitet, birač potpisuje birački spisak i preuzima glasački listić. Potom se birač obeležava specijalnim sprejom na kažiprstu desne ruke, kao znak da je već glasao.
- Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu s glasačkog listića. Glasa se zaokruživaenjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.

Izvor

Da li smatrate da ovo predstavlja krsenje izborne tisine?


http://www.mtsmondo.com/izbori07/index.php

Da ti samo znas koliko je meni stalo do prava, medicine, nauke uopste... u ovom trenutku... 

Evo malo istorijata i podataka vezani za stranke sa mondo sajta.

1.DS

Istorija stranke

  Demokratska stranka je jedna od retkih na domaćoj političkoj sceni koja ima idejne veze sa svojim političkim pretečama iz doba pretkomunističke Srbije.
Zbog prestanka rada u periodu komunističkog režima od 1948. do 1990. godine, njena istorija je podeljena na deo u vreme Kraljevine Jugoslavije i deo posle obnove rada.

Dosadašnji predsednici Demokratske stranke:

Ljubomir Davidović (1919-1940)
Milan Grol (1940-1945)
dr Dragoljub Mićunović (1990-1994)
dr Zoran Đinđić (1994-2003)
   
2.G17

Nevladina organizacija G17 plus, odlukom treće redovne Skupštine u Beogradu, transformisana je 15. decembra 2002. u istoimenu političku stranku, za čijeg predsednika je jednoglasno izabran Miroljub Labus.

Labus se povukao sa funkcije predsednika stranke u maju 2006. godine pošto je Glavni odbor odlučio da odbaci njegov predlog da ministri iz G17 plus napuste Vladu Srbije. Izborna skupština G17 plus izabrala je u septembru iste godine Mladjana Dinkića za novog predsednika stranke.

Osnovni cilj stranke je dovršavanje korenitih promena u društvu i stvaranje ekonomski jake i demokratski stabilne Srbije, koja će postati lider na Balkanu, spremna da prihvati evropske standarde i sposobna da očuva i zaštiti najbolje iz sopstvene tradicije i kulture, navedeno je u programu G17 plus.

3.LDP

Liberalno demokratska partija je najmladja stranka koja učestvuje na ovim parlamentarnim izborima. LDP je osnovan 5. novembra 2005. godine, a za predsednika je izabran Čedomir Jovanović.
Gradjanski savez Srbije (GSS) nastao je 1992. godine kao naslednik Saveza reformskih snaga, a prvi predsednik bio je Vojin Dimitrijević. Nakon njega kormilo stranke preuzela je Vesna Pešić, koja je na toj funkciji ostala do 1997, kada je predsednik postao Goran Svilanović, koga je 2003. zamenila aktuelna predsednica GSS.
Socijaldemokratska unija (SDU) osnovana je 1997. godine, nakon što je deo članstva GSS odlučio da istupi iz stranke, a prvi i jedini dosadašnji predsednik do sada je Žarko Korać.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) osnovana je u julu 1990. godine, kada je Nenad Čanaka izabran na mesto predsednika, na kojem se nalazi do danas.


4.SRS

Istorija stranke

  Srpska radikalna stranka je osnovana u Kragujevcu 23. februara 1991. godine. Nastala je ujedinjavanjem Srpskog četničkog pokreta, na čijem je čelu bio dr Vojislav Šešelj i najvećeg broja odbora Narodne radikalne stranke koje je predvodio Tomislav Nikolić. Na osnivačkoj sednici je za predsednika SRS izabran dr Vojislav Šešelj, koji je predsednik srpskih radikala i danas.
Najznačajniji organ SRS je Otadžbinski kongres, koji se održava redovno svake četiri godine. U Centralnoj otadžbinskoj upravi  je 101 član izabran od strane kongresa, a to telo donosi najvažnije odluke u oblasti organizacije i funkcionisanja stranke.
Predsednik stranke Vojislav Šešelj trenutno je u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala.

5.DSS-NS

Istorija stranke

  Demokratska stranka Srbije svoje korene vidi u Demokratskoj stranci koju je 16. februara 1919. u Sarajevu osnovao Ljubomir Davidović.
U kasnu jesen 1989. stvoren je Osnivački odbor nove Demokratske stranke.
Po okončanju demonstracija od 9. marta 1991. ispoljile su se, unutar tadašnje Demokratske stranke, znatne programske i taktičke razlike, koje su izazvale ozbiljnu krizu.
Jedno krilo Demokratske stranke izdvojilo se kao posebna grupa i 26. jula 1992. formiralo Demokratsku stranku Srbije. Za predsednika DSS na osnivačkoj skupštini izabran je Vojislav Koštunica, koji je na tom mestu i danas.

6.PSS

Istorija stranke

  Pokret "Snaga Srbije" upisan je 20. maja 2004. godine u Registar političkih organizacija.
Predsednik PSS Bogoljub Karić je rođen 17. januara 1954. u Peći gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu, odsek Geografija u Prištini. Magistrirao je sa temom "Organizacija i razvoj male privrede" na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
Zajedno sa tri brata i sestrom osnivač je porodične fabrike "Braća Karić" u Peći 1971. godine. Za više od tri decenije razvio je veliku kompaniju koja posluje u zemlji i inostranstvu u raznim oblastima: telekomunikacije, građevinarstvo, finansije, obrazovanje, mediji, trgovina, agrobiznis...
Osnivač je prvog privatnog fakulteta 1991. godine i prvog privatnog univerziteta u našoj zemlji 1994. godine.
Karić već mesecima nije u zemlji pošto je za njim raspisana poternica.
   
7.SPO

Istorija stranke

  Deklaracijom o ujedinjenju Srpskog slobodarskog pokreta i Srpske narodne obnove, 14. marta 1990. godine osnovan je Srpski pokret obnove.
Program Srpskog pokreta obnove, usvojen 29. oktobra 1990. godine na Prvom saboru SPO, upozorio je na „krvavi raspad tadašnje Jugoslavije i poraz državnih i nacionalnih interesa srpskog naroda, ukoliko se Srbija, kao matična država svih Srba, već na prvim višestranačkim izborima, krajem te godine, ne oslobodi istorijski mrtve i antidemokratske ideologije socijalizma“.
Srpski pokret obnove osnovan je sa ciljem „da obnovi demokratske, ekonomske, kulturne i duhovne vrednosti srpskog naroda, ugrožene komunističkom vladavinom“.

Vuk Drašković je predsednik SPO od osnivanja do danas.
Sabor je najviši organ stranke i, po pravilu, održava se svake četvrte godine.


9.PUPS-SDP

Istorija stranke

  U septembru 2004. godine Socijaldemokratska partija (SDP) čiji predsednik je bio Slobodan Orlić i Demokratska alternativa na čelu sa Nebojšom Čovićem ujedinile su se u stranku koja je zadržala naziv SDP. Za predsednika stranke izabran je Nebojša Čović, koji je na tom mestu i danas.
Kada je 2005. godine u Skupštini Srbije usvojen Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju sve partije, osim SDP-a, glasale su za njega.
Predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Jovan Krkobabić tada se, u ime svih penzionera Srbije, zahvalio na podršci predsedniku Socijaldemokratske partije Nebojši Čoviću.
Na ovim izborima te dve partije nastupiće na istoj listi, jer ih „povezuju isti ciljevi – da naše društvo bude pravednije, a država odgovornija“.
   
11.SPS

Istorija stranke

  Socijalistička partija Srbije osnovana je 16-18. jula 1990. godine. Na Osnivačkom kongresu usvojene su programske osnove i Statut kojim je SPS legitimisana kao savremena partija leve orijentacije. Na Osnivačkom kongresu Slobodan Milošević izabran je za predsednika partije.
Najviši organ Socijalističke partije Srbije  je Kongres i, po pravilu, održava se svake četvrte godine.
Od osnivanja do danas održano je ukupno sedam kongresa
Na Sedmom kongresu SPS-a u decembru 2006. godine za predsednika je izabran Ivica Dačić, koji je do tada bio na mestu predsednika Glavnog odbora.
Dačić je drugi predsednik SPS od osnivanja te stranke. Prvi predsednik socijalista Slobodan Milošević ostao je na tom  mestu do svoje smrti, 11. marta 2006. godine, kada je preminuo u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala.