vanja_gator, znas da drzava mose da u propisanom procentu bude vlasnik akcija preduzeca! to je njeno legitimno pravo, eu i sad u tom obliku i drze svoja sredstva(ne mora sve biti u deviznim rezervama, i tako se odlicno oplodjuju sredstva). u trzisnoj ekonomiji je bitno da drzava ne sme biti vecinski vlasnik! a PKB je vlasnik i odlicne zemlje! tako ako ga sad pustis u privatizaciju, vlasnik ce ti biti miskovic, jer niko drugi nema toliko para! a znaj, da zbog gotovo nikakve konkurencije prilikom kupovine PKB ce ostvariti malu cenu!
postoji jos jedna stvar, do duse to sam cuo i ne mogu da tvrdim! da se radi u velikom delu i o nacionalizovanoj imovini koju neko mora vratiti!

vanja, nisi mi jasan! napadas tadica, pominjes neke projekcije tipa, LDP+DS+G17!
sve mi to odudara od nekog stava, koji barem ja zamisljam da je ldp-ovski!

LDP nece u koaliciju sa G17 Ceda je to Jasno izjavio.

Ma necete ni uci u parlament!

Prvo, Ratko Filipovic je napao Tadica, i to sasvim ispravno.

zanimljiv komentar Nikole Samardzica na Filipovicev text:


komentar na text jos jednog naseg kandidata:

Potvrđeno 16 izbornih lista

Beograd -- Dva dana pre isteka roka za podnošenje listi potvrđeno 16 izbornih lista sa 3.364 kandidata za 250 poslaničkih mesta.

Od 16 potvrđenih lista, tri su manjinske - Savez vojvođanskih Mađara, Unija Roma Srbije i Koalicija Lista za Sandžak dr Sulejman Ugljanin.

Da bi izborne liste osvojile mandate u Skupštini Srbije potrebno je da osvoje najmanje pet odsto glasova birača od ukupno izašlih na izbore.

Za manjinske stranke ne važi cenzus od pet odsto, već treba da pređu prirodni prag, što je 0,4 odsto od ukupno izašlih na izbore.

Izborne liste će biti poređane na glasačkom listiću po redosledu po kojim ih je RIK potvrdio:

1. Demokratska stranka - Boris Tadić

2. G17 plus - Mlađan Dinkić

3. Liberalno demokratska partija - Građanski savez Srbije - Socijaldemokratska unija - Liga socijaldemokrata Vojvodine - Čedomir Jovanović

4. Srpska radikalna stranka - dr Vojislav ŠeŠelj

5. Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica

6. Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić

7. Srpski pokret obnove - Vuk Drašković

8. Savez vojvođanskih Mađara - Jožef Kasa

9. Partija ujedinjenih penzionera Srbije - dr Jovan Krkobabić i Socijaldemokratska partija - dr Nebojša Čović

10. Koalicija Lista za Sandžak - dr Sulejman Ugljanin

11. Socijalistička partija Srbije

12. Branko Pavlović - "Zato što mora bolje"

13. Koalicija "Vojvođanske partije" - mr Igor Kurjački

14. Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić

15. Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić

16. Demokratska zajednica Srbije - dr Obren Joksimović

Izvor: B92

Vanja, jel LDP crveno slovo?

pa ne znam da li ce tako biti odstampano na samom glasackom listicu, ali ko zna, mozda se i to desi

cisto sam hteo da napomenem da nisu svi isti.

Aleksandar Zivotic - Pobeda pristojnosti

U prvom srpskom „Velikom bratu“ pobedio je Ivan Ljuba. Oni koji ga nisu voleli, zaklinjali su se da je gej, Hrvat, Jehovin svedok, čovek sa dijagnozom. Oni koji su ga voleli i glasali za njega, bili su oduševljeni njegovim kućnim vaspitanjem, smirenošću, inteligencijom. Nije izneverio svoje fanove. Kad je izašao iz kuće kao pobednik, rekao je da će ocu platiti novu protezu, a pare utrošiti na školovanje, školovanje i - školovanje. I nije rekao nijednu ružnu reč za bilo kog ukućanina.
Planetarni spektakularni šou u Srbiji imao je sve odlike zemlje u kojoj se prikazuje. Za 107 dana nagledali smo se bahatosti, licemerstva, podmetanja, estrade, gluposti, pritajenog nacionalizma. Ispalo je da su ove osobine, tako brižno negovane devedesetih godina, ovom narodu dojadile. Uzeli su ljudi telefone u šake i izglasali pristojnost, kulturu, obrazovanje...
Ako ovakav izbor naprave i 21. januara, za nas ima nade.

Izvor: Blic

VLADIMIR GLIGOROV, pisac ekonomskog programa LDP:

PREDIZBORNO JAČANJE DINARA / Izvor: Glas javnosti


Inflacija je poslednjih nekoliko meseci iz više razloga usporena, pa jačanje dinara postaje problem. Zbog toga treba očekivati da se smanje kamatne stope. Narodna banka Srbije je bila prestroga u monetarnoj politici, a pogrešila je iz opreza. U septembru je krenula s preoštrim merama, zato što je prelazila na režim ciljane inflacije, pa nije znala koju kamatnu stopu će prihvatiti tržište, a koja bi bila u skladu s postavljenim ciljevima - kaže Vladimir Gligorov, iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, komentarišući popuštanje u restriktivnoj monetarnoj politici.

Da li je inflacija nasilno zaustavljena tako što je odloženo poskupljenje struje i drugih roba i usluga ?
- To je učinjeno zbog izbora. Ako se inflacija posmatra onako kako treba, a to je godina na godinu, ona je još blizu 13 odsto i ne znam zemlju koja ima tako visoku inflaciju. To ukazuje da još postoje inflatorni pritisci koji su delimično vezani za odmrzavanje cena pod državnom kontrolom. Prilagođavanje tih cena je neophodno, i to će se desiti verovatno na proleće, zbog čega će se pojačati inflatorni pritisci. Privrednici računaju sa inflacionim očekivanjima i to ugrađuju u cene, a ne samo mesečnu inflaciju. Zbog toga oni računaju s inflacijom od više od deset odsto. Iz tog razloga se odustalo od jačanja dinara, ali je sada zatišje i videćemo kako će se stvari odvijati i da li će se održavati taj nivo relativno usporenog jačanja dinara.

Šta će se desiti u 2007. godini, hoće li inflacija buknuti ?
- Ne mora da znači. Kada zemlja pati od visoke nezaposlenosti i ne koristi valjano kapacitete, to deluje deflatorno. U takvoj situaciji nema pritisaka na plate, koje su, bar u privatnom sektoru, pokrivene produktivnošću, pa inflacija ne bi trebalo da predstavlja problem. Ona je posledica, pre svega, ekspanzivnog i nepredvidljivog fiskalnog sektora. To znači da država dosta troši i to na nepredvidljiv način. Svaki čas se izmisli neki investicioni plan i to rađa inflatorne tenzije, tu su i plate, koje su u javnom sektoru rasle brzo i diktirale povećanja i u drugim oblastima. Može se očekivati da se inflacija od oko desetak odsto zadrži i narednih godina. Sve u krajnjoj liniji zavisi da li će se potrošnja držati u okvirima koji ne utiču na snaženje inflacije.

Koliko štete imaju izvoznici od jakog dinara ?
- To je ozbiljno pitanje. Jak dinar ne mora da donosi štetu ako preduzeće može to da nadoknadi produktivnošću ili ako je konjunktura na svetskoj pijaci tako dobra, pa može da se postigne dobra cena robe. U tom slučaju jak dinar ne mora da šteti. On je problem zato što poskupljuje rad svakom investitoru iz inostranstva koji želi da uloži u Srbiju. Drugi problem je da, ako je dinar jak, tada je i rad skuplji, pa investitori traže metode kako bi uštedeli na radu i to sve u zemlji gde je visoka nezaposlenost. Posledica toga je da će nezaposlenost i dalje rasti. Kada se kurs ne utvrđuje na slobodnom tržištu deviza, pa je dinar jak, sve ovo su posledice kao i visok spoljnotrgovinski deficita.

Kako će se kretati kurs ?
- Ukoliko se nastavi ova monetarna politika ciljane inflacije, što bi bilo dobro, značajan priliv sredstava iz inostranstva mogao bi da se iskoristi za relativno relaksiraniju monetarnu politiku, odnosno spuštanje kamata. One bi mogle bitno da se smanje ako ostane ovako niska inflacija, kao u poslednjih četiri-pet meseci. U tom slučaju kurs bi mogao da se formira na nešto slabijem nivou jer ne bi bilo tih pritisaka na njegov rast, koji proističe iz činjenice i da dinara ima malo, zato što su kamate velike, pa se oni povlače ili se strani novac ne pretvara u dinare, već se odmah vraća u inostranstvo kao rezerva. To bi dovelo do slabljenja kursa dinara, odnosno do njegovog prirodnijeg formiranja, a što između ostalog zavisi i od cena koje se administrativno određuju, a mislim da one moraju da idu gore i tada će rasti inflatorni pritisci. Ako vlada bude slaba, pa mora da ispuni sva obećanja, da deli kapom i šakom, monetarna politika mora biti stroga. Tada će biti jak evro, koliko može da se izdrži, a može zato što se tim visokim kamatama, s jedne strane, daje visoka zarada, onima koji mogu da daju pozajmice. Visokim kamatama se obara i cena imovine, pa se isplati ulaganje u nju, što je dodatni pritisak da se unesu sredstva iz inostranstva.

Da li će se nastaviti s ovom monetarnom politikom ?
- To zavisi šta će nova vlada uraditi s centralnom bankom. Ko će biti guverner, koji će zadatak dobiti, kao i od pritisaka korekcije cena pod državnom kontrolom. Ukoliko je fiskalna politika populistička, a monetarna stroga, dinar jak i visoka javna davanja, to na duži period postaje neodrživo. Treba se ozbiljno zamisliti šta se tada može dogoditi.

Kako će ovakva relaksirana monetarna politika uticati na banke, hoće li biti više kredita ?
- To se može očekivati. Visoka obavezna rezerva i kamate privlačile su banke da ulažu u vrednosne papire centralne banke. Ako se smanje obavezne rezerve i kamate, banke će više kreditirati, što je dobro i potrebno. U Srbiji je malo para i malo kredita.

Banke se kritikuju da se okreću građanima, a manje privredi ?
- Zašto bi to bilo važno. Ako banka racionalno razmišlja, a većina to čini, pozajmicu daje i očekuje da građanin koji je uzima računa da će imati prihode iz kojih će moći da je vrati. To znači da bankari veruju da će privreda napredovati.

Kako finansirati privredu ?
- Nedovoljno finansiranje privrede je posledica velikog državnog sektora, koji nije restrukturiran i privatizovan i ne garantuje da će vratiti pozajmice. S druge strane, bankama je teško da finansiraju nove preduzetnike jer za njih ne postoji kreditna istorija i uglavnom nemaju imovinu kojom bi garantovali vraćanje. To je problem u privredama kao što je srpska. Činjenica da postoji spremnost banaka da finansiraju građane pokazuje da banke imaju poverenja u građane i da će u sledećoj fazi i privreda doći na red.

Da li se može očekivati pad kamata ?
- Smanjenje kamate centralne banke za nekoliko procenata i inflacija od 5-6 odsto nagoveštava da bi one mogle da padaju. Međutim, postoji drugi problem, a to je da je još velika koncentracija u bankarskom sektoru, zbog čega nema dovoljne konkurencije. Država još ima udela u više banaka i treba da ih proda kako bi se povećala konkurencija, ali treba omogućiti i da se krediti uzimaju u inostranstvu. Ako je kamata velika u Beogradu, nije u Beču.

To znači, dozvoliti građanima da iznose pare napolje ?
- Da. I da ulažu i građani i preduzeća ako im je to od koristi. Ako im je to onemogućeno, njihove finansijske transakcije su skuplje, što znači da obezvređuju imovinu.

Da li treba menjati guvernera i kadrovski pojačati Savet i Monetarni odbor?
- Nije toliko važno ni jedno ni drugo. Ključno je da vlada i skupština budu spremni da prihvate nezavisnu poziciju centralne banke. To treba regulisati zakonom, kao i funkciju NBS, po kojoj je prioritetni zadatak da održava stabilnost cena. Rukovodstvo centralne banke zakonom treba zaštititi od formalnih i neformalnih uticaja, garantovati mu da ne može biti smenjeno, osim u slučaju ako ispusti inflaciju iz kontrole. U tom kontekstu treba ojačati funkciju guvernera i ojačati Savet. Ostanak sadašnjeg guvernera nije pitanje da li je on bio dobar. Inflacija je u Srbiji još visoka, oko 13 odsto, pa se ne može reći da je banka radila bogzna kako. Ipak, centralno pitanje je da li guverner u sadašnjoj konstalaciji snaga ima samostalnost da obavlja svoj prioritetni zadatak, a to je da brine o inflaciji.

JAO NEEEEE 



setimo se hotela za srbe 1944. i on je sagradjen... a mi koji smo ga rusili smo govna, a???

aj, tisina malo,