Смењен председник Парагваја, латиноамерички лидери тврде да је реч о државном удару
субота, 23. јун 2012.

Асунсион - Латиноамерички лидери оценили су данас да опозив парагвајског председника Фернанда Луга представља нелагалан и недемократски чин који, како су истакли, неће прихватити.

- Без икакве сумње десио се државни удар у Парагвају. То је неприхватљиво - рекла је председница Аргентине, Кристина Фернандес де Киршнер, пренео је АФП, и најавила да ће о томе дискутовати следеће седмице на самиту јужноамеричког трговинског блока "Меркосур", у ком су Аргентина, Бразил, Парагвај и Уругвај.

Председник Еквадора Рафаел Кореа оценио је да су догадјаји у Парагвају "нелегални преврат" и да не признаје никога за председника Парагваја осим Луга, пренео је Итар-Тасс.

- Влада Еквадора не намерава да призна за председника Парагваја никога, осим легално изабраног Фернанда Луга - рекао је Кореа.

И венецуелански председник Уго Чавес је рекао да венецуеланска влада и држава "не признају нелегалну владу формирану у Асунсиону".

Председник Доминиканске Републике Леонел Фернандес осудио је смену Луга називајући је "нелегалном и недемократском".

Фернандес је позвао Организацију Америчких Држава да сазове хитну седницу шефова дипломатије како би привремено искључила Парагвај из те регионалне организације.

Парагвајска скупштина је са 39 гласова за и четири против јуче сменила председника, након што је дан раније гласала за судјење Лугу, и на његовом место поставили потпредседника државе Федерика Франка.

Луга оптужују за пропусте у вршењу дужности и погибију 17 људи у прошлонедељном оружаном сукобу измедју полицајаца и "сељака беземљаша".

У крвавим догадјајима 15. јуна, за које се одговорност приписује смењеном председнику, више стотина сељака заузело је нелегално приватан посед 380 од главног града Парагваја и сукобило се са полицајцима који су намеравали да их удаље по одлуци суда.

Насиље је избило након што је полиција покушала да насилно евакуише око 150 фармера из резервата. Тада је погинуло шест полицајаца и 11 сељака, више од 100 особа је рањено од којих је 20 у тешком стању.

Колумбијски председник Хуан Мануел Сантош је, такодје, изразио забринутост. "Ту правну процедуру не би требало користити за злоупотребе", рекао је он, додајући да Колумбија "жели да помогне уводјењу стабилности и демократије у Парагвају", пренео је АП.

Шеф чилеанске дипломатије Алфредо Морено рекао је да импичмент некадашњег католичког свештеника "не испуњава минимум захтева за ту врсту процедуре".

Сам Луго је убрзо после опозива рекао да се потчињава одлуци посланика, без обзира на неправилности, због којих његови адвокати чак нису имали довољно времена да се припреме за заступање. "Ударац данас није нанет Фернанду Лугу, већ историји Парагваја и демократији, која је задобила дубоку рану. Међутим, потчињавам се одлуци конгреса јер сам се увек руководио законом", за који је рекао да је овом одлуком нарушен.

Након гласања испред зграде Сената, где се окупило око 5.000 присталица председника Луга, избили су сукоби па је полиција употребила водене топове и сузавац да би растерала масу.

Досадашњи потпредседник, 49-годишњи политичар и лекар по професији Франко, руководиће Парагвајем до априла наредне године, када треба да буду одржани општи избори.

(Блиц)

http://www.nspm.rs/hronika/smenjen-predsednik-paragvaja-latinoamericki-lideri-tvrde-da-je-rec-o-drzavnom-udaru.html

Фернандо Луго

Фернандо Арминдо Луго Мендез, рођен 30.5.1951., изабран је за предсједника 2008. Долази из странке Патриотска "Алијанса за Промјене" - коалиција више љевичарских и социјалистичких странака. Прије него се почео бавити политиком Луго је био католички бискуп. Дужи низ година био је заговаратељ тзв. "Теологије ослобођења" коју неки називају и "кршћански марксизам" - Ватикан одбацује овај покрет. Луго је од Ватикана затражио да га разријеши бискупске функције када је одлучио кренути у политику, но Ватикан то није направио наводећи како бискупи не могу бити разријешени функције. Ипак, након што је постао предсједник, Ватикан га је лишио свих титула. Пошто је већи дио живота био свећеник Фернандо Луго се није женио, но, 2009 је признао како има дијете које се родило док је још био католички бискуп.

За вријеме његова предсједничког мандата Луго је увео низ реформи - инвестиције за кућанства малих примања, бесплатни третмани у јавним болницама, директна новчана помоћ сиромашним грађанима. Земљишна реформа још није проведена, добрим дијелом због снажног отпора опорбе, тј. великих земљопосједника.
2010. му је дијагностициран рак, но, наставио је обнашати функцију предсједника и у исто вријеме похађао третман.

http://www.advance.hr/vijesti/kaos-u-paragvaju-popularni-ljevicarski-predsjednik-fernando-lugo-svrgnut-od-strane-senata-izbili-zestoki-sukobi-s-policijom/

---

S obzirom da Paragvajci ne znaju gde je Srbija... ni mene nije briga za stanje u Paragvaju..

Nego.. kad ce kisa?

Pf, državni udar je za taj dio svijeta uobičajena stvar.

Ma glavno pitanje je kakav je stav imao dosadasnji predsednik o Kosmetu...

Zar je bitno sta je predsednik Paragvaja imao sta da kaze o Kosmetu?

cija snajka cija

Pa bitno je za nase diplomate koje moraju da reaguju na ovo. A stav svake zemlje koja je clanica UN je bitan, jer ipak ima neki znacaj u tome sto vecina drzava smatra Kosmet kao sastavni deo Srbije!

Vecina zemalja nije priznala Kosovo pa je opet najbitnije sta kazu oni majjaci. No, da se vratimo na temu...

EU zabrinuta zbog smene paragvajskog predsednika

Evropska unija izrazila je juče zabrinutost zbog situacije u Paragvaju i pozvala na poštovanje demokratske volje, dan pošto je predsednik te zemlje Fernando Lugo smenjen odlukom parlamenta.

"Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton sa zabrinutošću prati političku situaciju u Paragvaju. Ona podržava narod Paragvaja i poziva sve strane da poštuju demokratsku volju", piše u saopštenju njene pres službe.


Eštonova je, takođe, podržala odluku Organizacije američkih država da pošalje izaslanike u Paragvaj.


Vlade latinoameričkih država osudile su smenu Fernanda Luga kao državni udar.
Lugu se sinoć nekoliko sati sudilo pred paragvajskim Senatom, posle čega je 39 senatora glasalo za njegovu smenu dok su četiri bila za to da ostane predsednik a dvojica su bila odsutna. Donji dom je u četvrtak glasao za smenu.
Federiko Franko


Optužen je za malverzacije i, između ostalog, za ulogu u krvavom obračunu policije sa poljoprivrednicima bez zemlje u kojem je 17 ljudi poginulo.


Veliki broj Lugovih pristalica izašao je na ulične proteste zbog smene predsednika, a policija ih je rasterala vodenim topovima.


Luga će na funkciji zameniti potpredsednik države Federiko Franko iz Autentične radikalne liberalne partije.


Lugo je na funkciju predsednika izabran u avgustu 2008.

Izvor: Blic

Nekog briga koga Cavez priznaje 


To im je folklor i tradicija 


Pa poslao odrede smrti da strelja sirotinju, dobro je proso 


I kakve veze ima to sa "drzavnim udarom", nije neki general u tamnim cvikama izveo tenkove na ulicu nit ubio predsednika 

miroljubivi demokracijski udar. i kakva je to drzava gde predsednik komanduje milicijom?

Adrian Salbuchi: Latinsko-američko Proljeće počinje u Paragvaju

Reperkusije koje su nastale svrgavanjem paragvajskog predsjednika u puču krajem prošlog mjeseca osjećaju se i izvan samog Paragvaja - globalne industrijske sile su poduprle lokalnu elitu da izvrše preokret. Izgleda kako je ljevičarska politika predsjednika Fernanda Luga, socijaliste i bivšeg katoličkog svećenika, bila previše za globalne gospodare moći. Nakon kratkog suđenja u roku od 24 sata su ga svrgnuli.

Fernando Lugo je izabran za paragvajskog predsjednika u travnju 2008. na strani "Alijanse za Promjenu", njegova pobjeda označila je kraj formalne političke vlasti pro-američke stranke Colorado koja je prethodno bila na vlasti čak 60 godina. Lugo je svoju politiku zasnivao na redistribuciji bogatstva, dajući veća prava siromašnoj većini Guaraní autohtonog naroda. Ideološki, Lugo je bio u istom kampu kao i predsjednik Hugo Chavez iz Venecuele, Evo Morales iz Bolivije i Rafael Correa iz Ekvadora.

Mijenjanje režima u Monsanto stilu

Lugov mandat nije bio jednostavan: izbio je skandal kada se ispostavilo da je postao otac djetetu izvan braka dok je još bio svećenik, zatim borio se s rakom 2010, i najnovija epizoda policijske represije koja se dogodila nakon što je policija uklanjala lokalne poljoprivrednike koji su okupirali javnu zemlju u mjestu Curuguaty na granici s Brazilom.
Ta epizoda je 15. lipnja postala krvava kada je došlo do pucnjave, 6 policajaca i 11 seljaka je ubijeno, deseci su ranjeni.

Opozicija je odmah iskoristila incident za političke svrhe, koristeći se kontrolom Kongresa i medija, naročito novina "ABC Color Multimedia" koje su u vlasništvu Grupo Zuccolillo koji su pak direktni partneri američke biotehnološke korporacije Cargill Inc. Postupak je trajao svega 24 sata, Lugo je protjeran s funkcije, a na njegovo mjesto dolazi potpredsjednik Federico Franco.

Većina država Južne Amerike su odbacile ovaj puč - Venecuela, Bolivija, Ekvador, Urugvaj, Argentina, Brazil, čak i Čile i Kolumbija. No, SAD, Velika Britanija i EU nemaju nikakvih primjedbi na ovaj očiti državni udar, za njih je to "standardna demokracija".

Osnova ovog puča protiv Paragvaja, a o tome se ne govori puno u zapadnim medijima, je jako jednostavna. U kasnom listopadu 2011., paragvajski liberalni ministar Poljoprivrede i stočarstva, Enzo Cardoso, ilegalno je dopustio korištenje genetski modificiranog sjemena pamuka poznatijeg kao "Bollgard BT" - koje je proizveo američki biotehnološki gigant Monsanto za masovne plantaže. Ova odluka je odmah dovela do masovne pobune lokalnih farmera i boraca za zaštitu okoliša koji su isticali kako se radi o jako opasnom proizvodu jer je njegov genetski kod pomiješan s genetskim kodom Bacillus Thurigensis - otrovne bakterije koja ubija bolesti pamuka, ali stvara i štetu okolišu.

Izbio je unutarnji sukob, jer je Paragvajska Agencija za Kvalitetu Nacionalnog Sjemena i Povrća (SENAVE) - koju je predvodio Lugov pristaša, Miguel Lovera - odbila odobriti Monsantovo super sjeme zato jer nije zadovoljavalo zakonske uvjete propisane od stane državnog ministarstva za Zdravlje i zaštitu Okoliša.

Nadalje, lokalni mediji predvođeni Zuccolillo-im ABC Color novinama i drugim pro-američkim opozicionim listovima, političari, nevladine organizacije, strane agencije i korporativni interesi, lansirali su kampanju protiv gospodina Miguela Loverae, kao i protiv ministrice zdravlja Esperanze Martinez i ministra za zaštitu okoliša Oscara Rivasa. Sve to je dovelo do Curuguaty masakra i u konačnici eskaliralo sve do predsjednika Fernanda Luga.

Nitko ne zna tko je prvi zapucao u Curuguatyu. Neki govore o organiziranoj sabotaži unutar policije - posebno u redovima specijalnih jedinica koje su zadužene za represiju nad farmerima, radi se o jedincima čiji su ključni oficiri trenirali u Kolumbiji za vrijeme predsjednika Alvaro Uribea i njegove pro-američke "paramilitarne" vlade. Onda imamo i ured državnog odvjetnika koji prima potporu USAID-a.

Curuguaty masakr je koštao ministra unutarnjih poslova, Carlos Filizzole, njegovog posla. Na njegovo mjesto odmah dolazi Ruben Candia Amarilla iz opozicione stranke Colorado. 2005. Candia Amarilla je bio proglašen državnim odvjetnikom u vrijeme posljednje administracije stranke Colorado. Imao je apsolutnu potporu američkog ambasadora John F Keena i dao je ključnu ulogu organizaciji USAID. Candia je već nekoliko godina bio optuživan od strane predsjednika Luga da planira njegovo svrgavanje.


Brazilska jednadžba

No, ovo se ne odnosi samo na Paragvaj, koji leži u srcu Južne Amerike. Kao što su i istaknuli brazilski vojni geostratezi još u prošlom stoljeću, Paragvaj je od najveće geopolitičke i strateške važnosti. Stoga, američka kontrola nad Paragvajem je kljuačn faktor za američku hegemoniju diljem Južne Amerike, jedan od ciljeva je i zaustavljanje Brazila koji postaje sve važniji ekonomski globalni igrač u sklopu bloka BRICS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.

Brazil je nedavno otkrio ogromne zalihe nafte ispred svoje obale, što je dovelo od usavršavanja njihove vojne mornarice i zračnih snaga, pogotovo nakon što je SAD ponovno uspostavio svoju Južno-atlantsku Četvrtu Flotu (osnovana za vrijeme Drugog svjetskog rata, ukinuta 1953, ponovno uspostavljena za vrijeme George W. Busha).

Sve veća suradnja Brazila s Rusijom, Kinom i Indijom iziskuje stvaranje novih ruta preko Pacifika, izvan NATO kontroliranog Atlantika. Američka vojna i politička kontrola nad Paragvajem bi svakako služila kao barijera prema tom cilju. Nadalje, SAD i Britanija žele svoj blok sa saveznicima u Latinskoj Americi, a to su: Meksiko, Panama, Kolumbija, Peru, Čile i sada, Paragvaj. Time se stvara jedan veliki zid prema Pacifiku kojega Brazil neće moći tako lako preskočiti.

Vrsta "demokracije" kakvu želi SAD...

Tijekom cijelog 20. stoljeća, Latinska Amerika je bila suočena s orkestriranim državnim udarima - vojnim i civilnim - od strane američkih i britanskih tajnih službi, CIA i MI6, koje su stalno orkestrirale, financirale, naoružavale i promovirale "smjenu režima".

Desetljećima, pro-američki režimi bili su figure kao što su General Augusto Pinochet u Čileu, Anastasio Somoza u Nikaragvi, generali Aramburu, Ongania i Videla u Argentini, Carlos Andrés Perez u Venecueli, Fulgencio Batista na Kubi, general Alfredo Stroessner u Paragvaju, između ostalih.

Podjeli pa vladaj (i oslabi !) - to su ključne komponente nadolazećeg "Latinsko-američkog Proljeća", baš kao što je to i slučaj danas s opakim "Arapskim Proljećem".

Stoga, pratite i dalje... dolazi još puno toga !"


http://www.advance.hr/vijesti/pozadina-drzavnog-udara-u-paragvaju-latinsko-americko-proljece-i-promjena-rezima-u-monsanto-stilu/