Suspendovana petorica žandarma batinaša

Pripadnici MUP Srbije pod istragom zbog prebijanja brata predsednika Vlade na Slaviji



PETORICA pripadnika niškog odreda Žandarmerije, učesnika incidenta u kojem je u nedelju pretučen brat premijera Srbije Andrej Vučić, u utorak su suspendovana - saznaju „Novosti“.

Kako prenose naši izvori, suspenzija ove „petorke“ usledila je posle zahteva Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, da se sprovede istraga o događaju koji je izazvao veliku medijsku pažnju.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je da je istraga o prebijanju brata predsednika Vlade uveliko u toku i da očekuje da će „najdalje naredne nedelje biti okončana“:

- Kada se istraga završi, pružićemo javnosti sve činjenice vezane za ovaj slučaj. Do tada očekujem da niko više neće iznositi bilo kakve tvrdnje, proverene ili neproverene, pošto to može samo da šteti istrazi. Policija će u ovom slučaju blisko sarađivati sa tužilaštvom.

Prema našim saznanjima, suspednovani žandarmi su posle incidenta, nadređenima ispričali kako su se odvijale nemile scene. Oni su tvrdili i da postoji video-snimak, koji su načinile njihove kolege, a na kojem se navodno vidi da je obezbeđenje Andreja Vučića htelo na silu da prođe kroz policijski kordon, koji je obezbeđivao učesnike gej parade. Tvrde i da je taj snimak postoji u komandi Žandarmerije.

Predsednik Vlade, međutim, ima druge informacije:

- Imamo snimak na kome se vidi da su Andrej i ljudi iz njegove pratnje dali legitimacije. Žao mi je što se mnogi raduju nečijoj nesreći, a da to ničim nije zaslužio. Neću dokazivati bilo šta bilo kome, već će to da rade nadležni državni organi - kazao je u utorak Aleksandar Vučić.

On tvrdi da su ljudi iz obezbeđenja njegovog brata bili naoružani, ali da nisu uzvratili i da to pokazuje „da nisu želeli da upotrebe oružje protiv državnih organa“. Ipak, premijer nije želeo da kaže gde se nalazi drugi snimak incidenta, da li će biti objavljen i zašto se ne pusti u javnost.

Brat predsednika vlade tvrdi da je „pretučen u trenutku dok je žandarmima pokazivao lična dokumenta, a ne zato što je nekoga napao“. On je odbacio pisanja pojedinih medija da je sa trojicom ljudi iz svoje pratnje odbio da se legitimiše i da je zbog toga došlo do incidenta.

- Nas četvorica išli smo ka stanu mojih roditelja u Krunskoj ulici. U jednom trenutku zaustavila nas je žandarmerija. Uredno su nas legitimisali i tek tada je izbio incident. Nijednog trenutka nismo pokušali da odgovorimo na brutalno iživljavanje pripadnika Žandarmerije, a službena legitimacija Saše Jovanovića sve vreme je bila u njegovoj ruci. Čak i u trenucima svirepog prebijanja - naveo je Andrej Vučić u otvorenom pismu javnosti.



MOGU DA RAZUMEM

BRAT premijera Andrej Vučić rekao je i da nije odustao od pridruživanja krivičnom gonjenju pripadnika Žandarmerije, zato što postoji bilo kakva njegova krivica, već što razume težinu njihovog posla i nervozu zbog čuvanja onih koje nisu bili radi da obezbeđuju.

- Volim Srbiju i verujem u njene institucije.

Sve što se desilo bilo je greška pojedinaca i nadam se, ništa više. Na kraju, znam da meta medijskih napada nisam bio ja već brat - poručio je Andrej Vučić u svom pismu.

“KOBRE“ PRAVILE DRUŠTVO

MINISTAR odbrane Bratislav Gašić izjavio je da Vojna policija i Vojno-bezbednosna agencija rade na rasvetljavanju incidenta u kojem je pretučen brat premijera.

Gašić je novinarima objasnio da su pripadnici „Kobri“ koji su u tom trenutku bili sa Andrejem Vučićem „obezbeđenje premijera Srbije i da su mu samo pravili društvo“.

- To je obezbeđenje premijera Srbije koje je sa Andrejem pošlo do kuće njegovih roditelja - rekao je Gašić. - Nisu bili u funkciji obezbeđenja, već kao pratnja da ne bi zbog parade došlo do incidenta.



PRETERANA UPOTREBA SILE

MEĐUNARODNI institut za bezbednost osudio je preteranu upotrebu sile pripadnika Žandarmerije prema bratu premijera Srbije i njegovom obezbeđenju - pripadnicima Vojske Srbije.

- Do sada objavljeni iskazi učesnika, svedoka, kao i video-snimak celog događaja, nedvosmisleno ukazuju na potrebu veoma temeljne istrage, u kojoj ne sme biti zaštićenih - poručili su u ovom institutu.

Preuzeto sa ...

Gej parada nas koštala milion evra

Parada ponosa u Beogradu pokazala da država može da zaštiti sve svoje građane, utvrdila rovove u društvu, ali kada se podvuče crta, to paradiranje ima visoku cenu. LGBT: Država dobila plus, očekujemo kontinuitet



PARADA ponosa je prošla i za sobom ostavila zadovoljnu LGBT populaciju, kao i Evropu koja nam je Prajd prećutno postavila kao jedan od uslova. Srbija je pokazala da može svakome da garantuje pravo na javno okupljanje i za to dobila pohvale od sveta. Osim priznanja, Prajd nam je doneo i račun od milion evra za njegovo održavanje i još jednom potvrdio duboku podeljenost našeg društva.

Beogradom su u nedelju marširali najpre ubeđeni da bez parade i poljupca na bini ne postoji poštovanje ljudskih prava. Za njima su istim ulicama prošli tradicionalnisti, tvrdeći da „duhovno dezinfikuju“ grad.

Državi je posle šetnji ostalo da svede račune. Prema prvim procenama, samo policijsko angažovanje koštalo je oko milion evra. Da bi incidenti bili svedeni na minimum, angažovano je oko 6.800 policajaca koji su pristigli iz svih delova Srbije. Učestvovali su Žandarmerija, Specijalne antiterorističke jedinice, Protivterorističke jedinice, Interventne jedinice policije iz svih delova republike.

Kalkulacija je jednostavna - da nije bilo insistiranja na Prajdu, i velikom bezbednosnom riziku, pomenutim milionom moglo se sagraditi najmanje 40 kuća u Obrenovcu, Tekiji ili Krupnju. Za popravke bi bilo i za mnogo više domaćinstava. U jednoj od najvećih istraga u poslednje vreme, onoj u slučaju „kantrimen“ bilo je angažovano oko 150 policajaca, dok je o 1.100 šetača na Prajdu brinulo čak 6.800 policajaca. Na jednog geja - sedam čuvara!

Organizatori Parade ponosa bili su u ponedeljak zadovoljni što je skup uspešno organizovan, i načinom na koji je obezbeđen. Ocenili su to kao dokaz da država, kada želi, može potpuno da kontroliše nasilnike.



- Stvorena je politička volja da se Parada održi, a u izvesnoj meri razbijena je sprega države i nasilja - izjavio je član Organizacionog odbora Prajda Boban Stojanović i ocenio da se pokazalo da podrška države nije bila deklarativna, kao ranijih godina. - Ljudska prava su proces, koji se ostvaruje polako. Dajemo plus državi, ali najveći zadatak biće da se održi kontinuitet Prajda.

Bilans sporadičnih napada je i - jedan foto-reporter pogođen je kamenicom u glavu, a dva policajca povređena su ispred zgrade B92 - jedan je opržen bakljom, a drugi udaren kamenom. Zbog različitih prekršaja, novčano je kažnjeno 15 prestupnika. Jedan od napadača na B92 uhapšen je, potvrdio je u ponedeljak ministar policije Nebojša Stefanović. On je rekao i da policija raspolaže sa više informacija o ovom napadu i da će uskoro biti objavljene.

Najteži incident bio je napad žandarma na braću premijera Vučića i gradonačelnika Beograda Malog. Prvi koraci već su preduzeti. Policajci niškog odreda Žandarmerije, koji su ih pretukli na uglu Svetozara Markovića i Birčaninove, i tako prekoračili ovlašćenja, biće suspendovani dok se istraga ne okonča. Za rasvetljavanje ovog događaja, MUP je formirao komisiju koja će utvrditi sve detalje.

- U konsultacijama sa komandantom Žandarmerije i direktorom policije naredio sam sprovođenje istrage. Moramo da identifikujemo, na osnovu snimka, svakog ko je u njemu učestvovao - rekao je ministar Stefanović. - Ne mislim da postoji opravdanje za onakvo ponašanje. Iz snimka se vidi da oni prekoračuju upotrebu sile prema licima koja prema njima ne primenjuju takvu vrstu sile i za to nema opravdanja. Nisam mogao da verujem da imamo jedinicu koja je sebi dala za pravo da tako nešto počini.



Stefanović nije želeo da iznosi više detalja o samom incidentu, dok svi akteri ne budu saslušani. A prema saznanjima „Novosti“, nesporazum je počeo kada je grupa - Mali, Vučić i dvojica pripadnika premijerovog obezbeđenja pokušala da prođe kroz kordon.

Policajci su imali striktnu zabranu da propuštaju bilo koga osim stanara okolnih zgrada. Navodno, spor je nastao oko legitimisanja, pa je došlo do verbalnog konflikta, posle čega su žandarmi nasrnuli na njih. Ovakvom epilogu doprinela je i napetost policajaca zbog čitavog događaja.

- Žandarmi su imali jasne instrukcije, trebalo bi da se detaljno ispita kako je počeo incident, da li je došlo do nekog nesporazuma, a evidentino je da je došlo do prekomerne upotrebe sile - kaže naš izvor iz policije.

Prekomernu silu osudili su u ponedeljak i sami policajci - advokat policijskih sindikata Dragan Pašić rekao je da je ponašanje pojedinih pripadnika Žandarmerije za svaku osudu.

MOGLA JE DA NIKNE I NOVA ŠKOLA

ZA milion evra, koliko je Srbiju koštala gej parada, država je mogla da izgradi 41 kuću kao pomoć porodicama čiji su domovi uništeni u poplavama!

Sama gradnja porodičnog objekta, sa standardnim materijalima, košta oko 400 evra po kvadratu. Znači, svaka kuća - 60 kvadrata po ceni od oko 25.000 evra.



Takođe, sa milion evra, kako za „Novosti“ kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore, Srbija je mogla da pomogne i građanima čiji su domovi oštećeni u poplavama. Za 250 domaćinstava mogla je da plati moleraj i završne zanatske radove, koji se po objektu procenjuju na oko 3.500 evra. Mogla je država za taj novac da obnovi i moderno opremi jednu školu ili vrtić. Da uloži u popravku vodovodne i kanalizacione mreže, ili sanira neke oštećene puteve u seoskim područjima.

Milion evra Srbija je mogla da potroši za nabavku 90.000 kvadrata parketa, ili obezbedi 8.000 kvadrata stolarije, unutrašnje i fasadne, 90.000 kvadrata keramičkih pločica, ili 500.000 blokova za izgradnju kuća... A kako ističe Rodić, korist bi uz ugrožena domaćinstva imala i građevinska industrija. T. S.


DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE ZAHTEVA IZMENU PROPISA: NEKA ŠETNjU PLAĆAJU SAMI

IZ Demokratska stranka Srbije najavili su u ponedeljak da će zahtevati izmene propisa, kojima bi organizatore Parade ponosa i sličnih manifestacija država obavezala da sami snose troškove obezbeđenja.



- Podnećemo inicijativu za izmenu zakona, kako se više ne bi iz budžeta Srbije plaćala ogromna sredstva za obezbeđivanje ovakvih skupova - rekao je Aleksandar Popović, prvi čovek DSS. - Parada je održana zahvaljući blokadi Beograda i potpunoj primeni aparata državne sile. Dok Srbija grca u bedi, a Novim Pazarom marširaju čudni ljudi, trajala je borba između dobro plaćenih LGBT aktivista i onih koji bi silom da zabrane ovo okupljanje. Zato smo apelovali da se Parada ne održi, jer vređa moral ogromne većine stanovnika Srbije.

Preuzeto sa ...

Aki objasnio 

Meni je parada u potpunosti besmislena ne samo zbog isticanja seksualne orijentacije (pojasnice mi vec neko kako je stvar u vidljivosti, da su prisutni, kao i praktikovanju garantovane slobode okupljanja), vec i zbog toga sto osim jedne najobicnije setnje oni nemaju nikakvih drugih aktivnosti koje bi se ticale njihovih zivota. 

Aktivizam gej zajednice se svodi na jednu rekreativnu setnju i to je sve.

Licno mi ne smetaju ni malo, njihov zivot njihova stvar. Cak smatram i pozeljnim da se njihovi odnosi zakonski regulisu. Mozda mi se pojava kao takva ne dopada i prizor dva muskarca mi je odvratan ali nije rec o homofobiji vec cistoj estetici... odnosno nedostatku iste. Sto ne menja cinjenicu da oni jesu ljudi kao i svi mi.

Elem, podrzavam ozakonjenje gej odnosa da se znaju prava i obaveze koja proisticu iz njega, pravo nasledjivanja, pravo na podelu imovine u slucaju razlaza itd. Ne bih se slozio da to bude brak samo iz tradicionalnih razloga. Jedan broj ljudi po automatizmu dozivljava tradiciju kao nesto nazadno, negativno i prevazidjeno. Tradicija moze biti prelepa i cuvati odredjeni duh vredan negovanja. Stoga je neki vid gradjanske zajednice, partnerstva, kako god sasvim dovoljan ukoliko daje sva prava i obaveze koje proizilaze i iz braka.

Sto se tice usvajanja dece tu sam protiv, bez potrebe da dalje obrazlazem.

I kada sam se ovoliko raspisao, da zakljucim - ni jednu rec nisam cuo tokom svih ovih godina u vezi sa stvarima koje sam gore naveo, sve se uvek i iskljucivo svodilo samo na setnju.

I moze sada neko da prica da su razlozi ozbiljniji, da je nesto dublje u pitanju ali cinjenice to ne govore.

 

Новинарске дегенеричне будалетине



Иначе је веома интересантно...нигде једне српске заставе на прајду
Кад видиш слике са разних прајдова увек ћеш видети да се вијоре заставе тих држава чак и више него ове заставе дугиних боја. Дакле педерчине (не вређање по сексуалном опредељењу већ карактерна особина)...ви очекујете да вас неко прихвати а не поштујете државу у којој сте?

Znaci, kada tuku obicne gradjane, onda dobiju povisicu i unapredjenje.

Nije ni cudo sto su policajci uglavnom kao "lud zbunjenog"



Znaci, za Sundjer Boba smo dali 7 skola.

Inace, sta kake... imaju za sve to uzete kredite koje niko ne koristi jer svi ti projekti sluze za zaposljavanje svalerki i rodbine.

Kakve osobe? Gej osobe? Zato sam krenuo sa tom direkcijom ne zeli da ga zaposli zato sto je gej. No, ja sam siguran da se to povremeno i zloupotrebljava, bas kao sto si napisao. Jednostavno, i homoseksualci su ljudi, a svi znamo kakvi ljudi umeju da budu. Naravno, verovatno postoji i diskriminacija, posebno u drustvu sa ovakvim stavovima.

Beograd kao Belfast: Uz ovakvo osiguranje i OVK bi mogla organizirati paradu u Beogradu

Radi li se o pobjedi tolerancije i razuma, ili sukobu civilizacija i silovanju Srbije? Beograd je jučer izgledao kao Belfast, i to na loš dan.
Ne slučajno. Što povezuje unionističku paradu "narančastog reda" (boja protestanata) i pride u Beogradu, koji je Srbiji postavljen kao uvjet za pregovore s EU, a vjerojatno i još ponešto?

Protestanske i unionističke grupe okupljene u "narančasti red" (boja protestanata) svake godine proslavljaju svoju ratnu pobjedu iz 1690., šetnjom kroz katoličke četvrti Belfasta. I dok katolici to vide kao besmislenu i grubu provokaciju, protestanti pokušaje da se njihova šetnja ograniči na njihove dijelove grada uglavnom vide kao kršenje svojih prava i napad na protestantsku kulturu.

Iz perspektive irskih katolika i srbijanskih pravoslavaca, obje predstavljaju kulturološku dominaciju protestantske kulture, a svrha im je "pacificiranje" lokalnog stanovništva i pokazivanje tko je gazda - jer, u konačnici, parade tome i služe. Iz perspektive globalistički nastrojenih aktivista za ljudska prava, predstavljaju širenje "univerzalnih" vrijednosti. No, koliko su one stvarno univerzalne? Kako god gledali, "parade" se oduvijek organiziraju u čast pobjeda, prije svega vojnih. Pitanje koje se postavlja je, tko je tu zapravo pobjednik, a tko je poražen?

Aktivisti će spremno odrecitirati svoju mantru: pobjedilo je čovjekoljublje, ljudska prava, i ljubav, a poraženi su mržnja, netolerancija, i par starih prdonja koji na sve to odmahuju glavom i pitaju se kuda svijet ide. No, stvari su mnogo kompleksnije od toga, naročito kad se gledaju sa striktno političkog aspekta - a mene, iskreno, drugi aspekti gay aktivizma niti ne zanimaju niti su oni uopće u cijeloj priči bitni. Ti drugi aspekti, naime, ne prelaze vrata spavaće sobe, dok je parada ulicama striktno politička manifestacija moći.

Jalova pobjeda

"Pobjeda" je, reklo bi se, jalova, kao uostalom i ona u Splitu gdje je pride prvotno zamišljen više kao napad na kulturni identitet grada, nego kao zalaganje za toleranciju spram homoseksualaca, pa danas protiče mirno, uz potpuno ignoriranje građana i gorak okus prisile i nametanja. I dok "liberalni" Beograd govori o uspjehu, iako pretvoriti grad u zonu pod vojno-policijskom opsadom i nije zapravo neki naročit uspjeh za nekog tko sebe zove "civilno društvo", prije epski promašaj, onaj drugi, pravoslavni i srpski Beograd, upozorava da bi uz takvo osiguranje i Oslobodilačka vojska Kosova s Tačijem na čelu kolone mogla napraviti paradu kroz centar Beograda. I to s Thompsonom za mikrofonom, Naserom Orićem kao DJ-em na kamionu, i Haradinajem kao prodavačem sjemenki.

Uspjeh je to manji što je policija svoj posao odradila preko volje, uz pokušaj organiziranja štrajka. Zapravo, teško je proglasiti uspjehom paradu gdje je 7.000 policajaca, uz podršku prijetnje prijekim sudovima, osiguravalo 1.000 učesnika parade, od kojih homoseksualaca možda par stotina. Ostalo su bili biskupi liberalizma, ajatolasi ravnopravnosti, i prvosvećenici ljudskih prava, uz nešto uglednih gostiju. U takvoj atmosferi izjava beogradskog gradonačelnika "Smatram da je ovo značajan dan za Srbiju i Beograd posebno, gdje imamo priliku dokazati da je Beograd svjetski grad koji prepoznaje i poštuje različitost. Imamo priliku poslati poruku u svijet da smo otvoren grad u kojem su svi građani ravnopravni i sigurni bez obzira od kuda došli" zvuči u najmanju ruku cinično ako ne i bezobrazno.

Protivnici parade pak kažu da je jučer Beograd izgubio nevinost, napominjući da se radilo o silovanju. Kažu da i nije neki uspjeh održati pride pod osiguranjem većim nego što je bilo za dolazak Clintona, uz razvoženje učesnika parade maricama nakon završetka velikog događaja. A svi upiru prstom u Ameriku. Američki veleposlanik u Beogradu Michael Kirby izjavio je da je na Paradu došao kako bi pružio podršku zaštiti ljudskih prava. Njih je nedavno Joe Bidden proglasio novim glavnim izvoznim proizovodom SAD, rekavši da su dužnosnici američkih vladinih agencija dobili instrukcije da promociju gay prava u inozemstvu postave kao priroritet. Biden je nedavno rekao da su prava homosesksualaca "najznačajnije pitanje ljudskih prava ovog trenutka" i zaprijetio: "Države koje ne uspiju ostvariti napredak u smjeru zaštite LGBT populacije morat će platiti cijenu svoje nehumanosti."

"Izvoznik demokracije"

Stvarno, što se desilo s Amerikom? Nekad je bila poznata kao "izvoznik demokracije", što se komunističkim liderima nije naročito dopadalo - kao ni očevima današnjih aktivista koji su uglavnom sjedili po raznim komitetima, ali je narodima diljem svijeta bilo univerzalno prihvatljivo, jer demokracija uostalom nema ideološke konotacije. Danas upravo SAD, suprotno jasno demokratski izraženoj volji nacije, gura jednu posve određenu ideologiju. Očito je: ovdje su principi demokracije u oštrom sukobu s principima liberalizma. I taj sukob je to oštriji što se čovjek više udaljava od protestanstskih kultura sjevera Europe i Amerike, gdje su takve parade uvijek prolazile bez prevelikog otpora. Jesu li Srbi divlji indijanci koje treba "pokrstiti" na LGBTQ-itd. ideologiju/religiju milom ili silom? Nametnuti im pravila igre koja važe u dijelu svijeta koji sebe, s razlogom ili bez, smatra civiliziranim? Ili ih ostaviti na miru tamo gdje jesu, obzirom da tamo paradu zapravo nitko nije ni tražio dok nije došla direktiva s političkog vrha?

Srbi to instinktivno prepoznaju kao kulturološko nasilje. Nije teško primijetiti da otpor gay-prideu i gay-brakovima raste kako se udaljavamo od njihovog ishodišta unutar protestatnskog svijeta. Zemlje koje najglasnije podržavaju LGBTQ prava - SAD, Švedska, Nizozemska, Ujedinjeno Kraljevstvo - su redom protestantske zemlje. Njemačka je nešto tiša u tom pogledu. Zemlje katoličkog kulturnog kruga su u konačnici progutale tu pilulu, uz dosta otpora, naročito u Francuskoj, gdje su nedavno održane velike demonstracije protiv nametanja istospolnih brakova kao civilizacijskog standarda, i Hrvatskoj.

No, s Rusijom i Srbijom ne ide. Je li to zato jer je Srbija primitivnija zemlja od Hrvatske, a Hrvatska primitivnija od recimo Nizozemske? Manje tolerantna? U redu, Nizozemska je možda tolerantna kad se radi o seksualnim manjinama, ali tamo otvoreno fašističke stranke dobivaju i po 40% glasova u nekim gradovima, a stranku slobode, poznatu po nasilju nad strancima i radikalnom antiislamizmu, je osnovao homoseksualac i sveučilišni profesor Geert Vilders. Oni se pak zalažu za "nultu toleranciju" spram stranaca koji ne prihvate flamansku kulturu. Tolerancija je očito riječ koja ima mnogo značenja.

Kulturne razlike

Stvar je ipak ponajviše u tome što su kulturne razlike između pravoslavnog svijeta i onog zapadnog veće nego između katoličkog i protestantskog. Ne radi se tu o "zaostalosti", iako je protestantski svijet nesporno danas najrazvijeniji. Jednostavno, radi se o tome da Srbija i Rusija pripadaju drugom civilizacijskom kontekstu. No i unutar zapadnog kršćanskog kruga postoje bitne razlike u pogledima na seksualnost, definirane prije svega religijskom kulturom. Aktivisti gay prava vide kao dio univerzalnih ljudskih prava, no njihova je univerzalnost zapravo više nego relativna. Ta "univerzalnost" u stvarnosti nije ništa veća nego kod kršćanstva, čija je poruka isto tako univerzalna, no postoje kulture koje nisu kršćanske i koje imaju svoje ponešto drukčije viđenje morala.

Aktivisti svoju ideologiju vide kao nadreligijsku, prihvatljivu jednako svakom, no u stvarnosti to nije tako. Ta ideologija i čitav koncept "ljudskih prava" kako ih vidi zapad je izrasla zapravo na zasadama reformiranog kršćanstva i takvo tumačenje ljudskih prava koje oni smatraju "univerzalnim" to zapravo nije. Uostalom, i sam "kapitalizam", danas toliko prezren u svijetu, je koncept proizašao iz istog svjetonazora uvjetovanog protestantskim shvaćanjem, što je odlično objasnio Max Weber: i njega mnogi smatraju univerzalnim receptom, no on je uspješan u stvari samo tamo gdje je izvorno i nastao. Tamo gdje je uvezen, nije se pokazao tako uspješnim. Uostalom, svi znamo da presađivanje bilo čega u drugi ekosustav može rezultirati nepredvidivim i katastrofalnim posljedicama - kao što i transfer koncepata i ideja koje su se pokazale uspješnima tamo gdje su izvorno nastale kao odgovor na postojeće probleme i nedoumice jednog društva u druge kulture i civilizacije u pravilu daje posve nepredvidive rezultate.

Najbolje o tome svjedoči islamski svijet, gdje je odnos spram homoseksualnosti posve brutalan i neljudski, iz perspektive zapadne judeokršćanske civilizacije. No, dok zahtjev za prestankom diskriminacije i nasilja nad homoseksualcima ima logiku koja u dobroj mjeri prelazi granice kultura i civilizacija, pride i inzistiranje na istospolnim brakovima teško da prelaze granice kultura u kojima su nastali. O tome svjedoči i potpuni izostanak interesa za tako što u, u osnovi ateističkim, kulturama dalekog istoka poput Kine ili Japana.

Zato malo patetično zvuče riječi Anite Mitić, jedne od organizatorica pridea: "Mi smo na pravoj strani i znamo da nečije pravo da mrzi nikada neće biti veće od našeg prava da volimo". I onda će svijet valjda biti jedno carstvo u kom caruje drugarstvo. I svi ćemo se voljeti, nitko nikog neće mrziti, bit ćemo sretni i zadovoljni, poput ribica u akvariju. Ili poput građana Orwelove antiutopije, u kojoj "svatko pripada svakom drugom" (što je zapravo samo ljepši način da kažete da nitko nema nikog svog, osim jasno partije i Velikog brata), u kojoj svi moraju biti sretni i zadovoljni htjeli ili ne, seksati se sa svakim, i u kojoj zapravo nitko nikog niti mrzi niti voli, a za provedbu je zaduženo "ministarstvo ljubavi", zastrašujuća mješavina Gestapa i Securitatea. Uostalom, i Kundera je lijepo opisao kako i zašto su u komunističkoj Čehoslovačkoj ljudi morali biti zadovoljni. Ne preglasno, naravno.

Takve ideje o "univerzalnoj ljubavi, protiv mržnje" možda i imaju plemenite motive kod "pravih vjernika", kod aktivista koji duboko vjeruju u ono što propovijedaju, no šira slika uključuje ne samo totalitarnu orvelovsku državu nego i globalnu kulturnu dominaciju kroz širenje pridea, a time i političku. Ta se komponenta od strane aktivista često olako zanemaruje. Njihova naivnost je često dirljiva, no znamo da je povijest puna plemenitih ideja - od nacionalizma 19. stoljeća, vrlo napredne ideje u svoje vrijeme, koji je rezultirao rušenjem starih imperija ali nije svijetu donio očekivani mir, naprotiv, rezultirao je dvama svjetskim ratovima, do komunizma, koji nije donio očekivano blagostanje i ekonomsko oslobođenje čovjeka - tek neljudske uvjete, tešku industriju, teror, i dominaciju Rusije nad dobrim dijelom Europe i svijeta. Bilo koja ideja, plemenita ili ne, prije ili kasnije će biti upregnuta u nečija politička kola. U Srbiji, u kojoj su antizapadni sentimenti i naročito antiamerikanizam mnogo jači nego u Hrvatskoj, postoji i jači optor prideu, koji velik dio javnosti vidi jednostavno kao nametanje nečeg stranog srpskom biću.

Demokratski bi Srbija to, jasno, mogla odbiti. Kao što je Hrvatska demokratski odbila legalizaciju istospolnih brakova. Ali, demokracija više očito nije u prvom planu: pred svega tridesetak godina, vjerojatno bi upravo Amerika prva podržala demokratsko pravo na odlučivanje o stvarima koje se tiču zajednice, iako je nesporno demokratsko pravo sviju - pa i homoseksualaca - da javno zastupaju svoje interese, organiziraju se, i da ne budu diskriminirani na radnom mjestu i pred državnim organima u odnosu na druge građane. No, vremena kad se o tome diskutiralo su prošla, a današnja prava gay zajednice ozbiljno zadiru u prava drugih na slobodno izražavanje mišljenja i na pravo govora. Zato je gledanje na sukob samo kao na sukob nasilnih huligana i zatucanih svećenika s naprednim i progresivnim, miroljubivim aktivistima promašeno i irelevantno. Ovo je i sukob civilizacija - upravo onakav o kakvom je pisao Huntigton.

Parada u Belfastu

Vratimo se za kraj onoj paradi reda Orange u Belfastu. Već stoljećima njihova parada nailazi na otpor od strane katolika, koji tu paradu vide kao sektašku i trijumfalističku. Što bi se isto tako moglo reći i za gay pride. Pa iako mnogi od njih smatraju tu paradu generalno uvredljivom i ofanzivnom, sukobi se obično događaju samo kad parada prolazi katoličkim dijelom Belfasta, što obično rezultira dobacivanjem uvreda i bacanjem kamenja na učesnike parade. Da bi se spriječilo izbijanje većih nereda, brinu se kordoni policije, i parada je u više navrata zbog sigurnosnih razloga otkazivana, naročito 70-ih kad je IRA bila na vrhuncu moći, no nikad ona centralna na 12. srpnja, kad se se slavi pobjeda u bitci kod Drumcreeja. Prideom se pak proslavlja jedna druga bitka, ona kod Stonewall Inna u Americi - zapravo policijska racija nad jednom ilegalnom točionicom alkohola u Greenwich Villageu, koja je završila masovnim nasiljem - i koja je uglavnom predmetom krivotvorenja povijesnih činjenica (sam događaj zapravo nije imao nikakve veze s homoseksualcima, oni su se u priči našli slučajno).

2011. provedeno je istraživanje među pripadnicima "Reda naranče" u Sjevernoj irskoj, i 58% smatra da je njihovo pravo marširati bilo gdje, pa i kroz katoličke dijelove Belfasta, bez restrikcija; 20% se izjasnilo da bi ipak trebalo ispregovarati rutu s lokalnim stanovništvom. Nije teško zaključiti da se za toleranciju zalaže onih 20%, ne onih 58% koji smatraju da mogu, trebaju i smiju paradirati bilo gdje. To možda i jest neko njihovo demokratsko pravo, ali je isto tako i tjeranje maka na konac, i provokacija. Tolerancija nikad nije jednosmjerna ulica. Uostalom, po samoj definiciji, tolerancija je isključivo doborovoljno prihvaćanje ponašanja koje ne odobravate ili koje vam radi štetu. Tolerancija iznuđena kordonima policije jednostavno nije tolerancija. Zato ni ovaj pride nipošto nije pobjeda tolerancije, to je tek pobjeda policijske države nad svojim građanima, pobjeda principa liberalizma nad principima demokracije, a sve skupa zapravo samo odguruje Srbiju od zapada, i bliže Rusiji. Gdje prirodno zapravo i spada.

dnevnohr

Pazite naslov u Kuriru:
Sacekusa za Andreja - Poruka premijeru Vučiću?

Jeebote ovo je ... ne znam. A uostalom,ko nas jebe, bolje od ovih nismo ni zaslužili.

Ту се слажем. Боље нисте заслужили.