NEIN! 

Stepinac je mogao, imaoi ovlašćenje, da raščini one katoličke sveštenike koji su podržavali genocid, a nije to učinio i to je dovoljno da ne bude svetac. A zar nije procedura da se čeka 100 godina od smrti? Ili je ideja da to uradi papa koji je služio u vermahtu pa ima razumevanje.

Da sam katolikinja iz Hrvatske volela bih nekoga ko je dostojan naziva svetca.

Ma nije ovo, ono sta mi mislimo da jeste ..... 

Па нећеш ваљда да ми кажеш да више верујеш својим очима него Хрватима...ц,ц,ц,ц,ц!
Срами се:)

Да би неко био проглашен светцем у католика, мора му се доказати да је учинио три "чуда".
Која су Алојзијева три???



[Edit by Livingston: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

Mučenikoslov svetih srpskih sveštenomučenika postradalih od ustaša u Nezavisnoj državi Hrvatskoj
1. Mitropolit dabro-bosanski Petar Zimonjić
2. Mitropolit zagrebački Dositej Vasić
3. Episkop gornjokarlovački Sava Trlajić
4. Episkop banjalučki Platon Jovanović
5. Episkop zahumsko-hercegovački Nikolaj Jokanović
6. jerej Sreten V. Avramović
7. jerej Jovan P. Andrić
8. jerej Ilija Đ. Ajduković
9. protojerej Đuro Alagić
10. đakon Dušan Aškrabić
11. jerej Dane Babić
12. jerej Simo Banjac
13. protojerej Nikola Ban
14. jerej Milan Banjac
15. protojerej dr Branko Barać
16. jerej Dušan S. Blagoje
17. jerej Jovan Bjegović
18. jerej Nikola Bogunović
19. protojerej Milan Božić
20. protojerej Dušan C. Bobar
21. jerej Georgije I. Bogić
22. jerej Dobrosav Blažević
23. jerej Branko Brzin
24. jerej Danilo Brakus
25. jerej Ilija M. Budimir
26. jerej Đorđe Babić
27. bogoslov Branko Bilanović
28. jerej Borivoje Božić
29. protojerej Stojan D. Vranješević
30. protojerej-stavrofor Vidak Višnjevac
31. protojerej-stavrofor Ljubomir Vlačić
32. jerej Vojislav Vojnović
33. jerej Miloš Vujić
34. jerej Nikola G. Vučković
35. jerej Petar Vučinić
36. protojerej-stavrofor Jefto M. Vujović
37. jerej Bogdan Đ. Vranješević
38. jeromonah Dositej Vukićević
39. jeromonah Konstantin Vučurović
40. iguman Serafim Vukojević
41. jerej Dušan M. Gavrilović
42. jeromonah Antonije Gajić
43. jerej Bogoljub Gaković
44. jerej Vojislav Đ. Gašić
45. protojerej Vladimir Gvozdenović
46. jerej Dimitrije Glumbić
47. jerej Jovan S. Gvozdenović
48. jerej Vlado Grozdanović
49. jerej Blažo K. Golubić
50. jerej Đorđe M. Gospić
51. jerej Milan Golubović
52. protojerej Živko Danilović
53. iguman Ilarion Deretić
54. jerej Pero Dejanović
55. jerej Dušan Diklić
56. protojerej Branko B. Dobrosavljević
57. jerej Milan R. Diklić
58. jerej Mile Dokmanović
59. protojerej Vladimir P. Dujić
60. protojerej Milan I. Dokmanović
61. jerej Milojko E. Došen
62. arhimandrit Dimitrije Damjanović
63. jerej Vasilije Dobronravov
64. jerej Ilija Dodić
65. jerej Bogdan Đogović
66. jerej Milan Đukić
67. jeromonah Ignjatije Đurić
68. jeromonah Gavrilo Eklemović
69. protojerej Gligorije V. Živković
70. protođakon Lazar Živadinović
71. jerej Nikola M. Zagorac
72. jerej Vojislav Zonjić
73. jerej Jovan S. Zečević
74. jerej Slavko M. Zjalić
75. jerej Zojalić
76. protojerej Geno Ilić
77. protojerej Branko Ivanić
78. protojerej Ilija V. Ilić
79. jerej Ljubomir A. Jakšić
80. jerej Mihailo R. Jovanović
81. jeromonah Sevastijan Jović
82. jerej Dimitrije Jerković
83. protojerej Vasilije Jovičić
84. jerej Mihailo T. Jovanović
85. protojerej Emilijan G. Josifović
86. jerej Risto Jelačić
87. protojerej Pavle Katanić
88. jerej Radovan Kovačević
89. jeromonah Sava Kojić
90. jerej Vasilije Kovačina
91. iguman Teofan Kosanović
92. jerej Ljubomir C. Krnjić
93. protojerej Dušan Krnjević
94. jerej Risto Katić
95. jeromonah Gerasim Kurbalija
96. jerej Spaso Lavrnja
97. jerej Milorad Lukić
98. protojerej Bogdan Lalić
99. jerej Pantelija Landup
100. protojerej Radovan Lapčević
101. protojerej Petar Majstorović
102. protojerej Jovan D. Magarašević
103. jerej Miladin Milić
104. protojerej Dušan Malobabić
105. jerej Stavro (Stanko) Manastirlić
106. iguman Rafailo Momčilović
107. protojerej Miloš Mandić
108. jerej Adam Marin
109. protojerej Georgije Marjan
110. jerej Vukosav Milanović
111. jerej Simeon Matić
112. jerej Đorđe Milojević
113. jerej Vojislav Medan
114. jerej Dragomir J. Maskijević
115. jeromonah Sevastijan Milovanović
116. jerej Risto J. Marković
117. jeromonah Emilijan Nedić
118. jerej Petar N. Ninković
119. jerej Vasilije Nakarada
120. jerej Tihomir Nešković
121. bogoslov Stojan Medić
122. jerej Marko
123. protojerej-stavrofor Manojlo A. Oklobdžija
124. jerej Bogdan Opačić
125. protojerej Pavle T. Obradović
126. jerođakon Dositej Obradović
127. iskušenik Novak Okiljević
128. jeromonah Roman Pašćan
129. protojerej Rodoljub Pajić
130. jerej Vujadin Panjković
131. jerej Vukašin Petković
132. jerej Ilija Pavlica
133. jerej Miloš Petrović
134. jerej Milorad L. Pekić
135. jerej Mile C. Peurača
136. jerej Petar Pejanović
137. jerej Dimitrije Pantelić
138. protojerej Nikola Prokopić
139. protojerej Marko Popović
140. protojerej Stevan Đ. Popović
141. jerej Milan Popović
142. đakon Milenko Popović
143. jerej Mihailo O. Popović
144. jerej Savo A. Popović
145. jeromonah Makarije Pejak
146. jerej Ilija Pinter
147. bogoslov Marko Prodanović
148. jerej Ognjen Radić
149. protojerej Nikola Radmanović
150. bogoslov Đuro T. Radmanović
151. jerej Dimitrije Rajanović
152. jerej Uroš S. Rajčević
153. jeromonah Kiprijan Relić
154. protojerej Petar Rašeta
155. protojerej Milan Rajčević
156. bogoslov Drago Ristanović
157. protojerej Bogdan Ralić
158. jerej Vojislav Rašić
159. jeromonah Mitrofan Rackov
160. jerej Janko S. Savić
161. jerej Rodoljub S. Samardžić
162. jerej Ljubomir D. Svitlić
163. jerej Vukolaj D. Skendžić
164. jerej Miloš V. Savić
165. jerej Relja Spahić
166. protojerej Nikola Skakić
167. jerej Dmitar B. Skorupan
168. jerej Dobrosav Soković
169. jerej Radivoj I. Stanisavljević
170. protojerej-stavrofor Jovan Stanojević
171. protojerej Kosta Stanišić
172. protojerej Spiridon Starović
173. jerej Jaša Stepanov
174. protojerej Matija Stijačić
175. jerej Đuro Stojanov
176. protojerej Dušan Subotić
177. jerej Mirko G. Stojisavljević
178. iguman Metodije Subotin
179. jerej Đorđe Sković
180. jerej Petar Stojanović
181. jerej Petar C. Tovirac
182. jerej Ilija Tintor
183. jerej Konstantin M. Todorović
184. jerej Milan P. Trišić
185. protojerej-stavrofor Stojan Trkuljić
186. protojerej Milan Pirić
187. jeromonah Antim Ćulumović
188. jerej Stevan Đ. Ćurčić
189. jerej Risto I. Ćatić
190. protojerej Stevan Ćirić
191. jerej Ljubomir M. Hajdinović
192. protojerej Andrija Cvjetićanin
193. protođakon Vladimir Čejović
194. jerej Jovan J. Čakširaš
195. jerej Jovan Čuturić
196. protojerej Aleksandar Čupović
197. jerej Božidar Šarenac
198. jerej Dušan Šušnjar
199. jerej Damjan P. Štrbac
200. jeromonah Dositej Štulić
201. jerej Ljubomir Škorić
202. protojerej Đuro Kosanović
203. jerej Stanislav Nasadil
204. jerej Neđeljko Radaković
205. veroučitelj Rade Stanisavljević
206. protojerej Boris Muljev
207. protojerej Mihailo Gutovski
208. jerej Jovan T. Knjažev

Kao i drugima koji nisu pobrojani.

Moliću se i Sv. mučeniku Vukašinu od Klepaca koji je postao pardigma stradanja naroda u NDH

Sta bi drugo ocekivali od vatikana!?

Znaci ima mnogo "cuda" nacinjenih Stepinac.

Ali, ..... tigar kaze......

Истина – потврђена ван икакве сумње – лежи у томе да будући блажени, монсињор Степинац, није ни прстом мрднуо да би зауставио етничковерски геноцид. Монсињор Степинац није искористио ни трунчицу своје несумњиве моћи да призове разуму Бискупство и свештенство, који су били обузети екстремним национализмом и који су служили као оруђе тиранске хегемоније. Није се никад обратио хрватским католицима да се држе Пете Божије Заповести: Не убиј! Хрватска католичка црква бејаше и сама СУОСНИВАЧ хрватске нацифашистичке државе, до краја заинтересована да Хрватску претвори у земљу једне вере”.

Папа и Степинац

Папина екуменска стремљења наставила су се 1994., приликом посете Хрватској и клечања на Степинчевом гробу, као и у јесен 1998., када је Степинца прогласио “блажеником”.
Код нас је изашла књига Марка Аурелија Ривелија “Надбискуп геноцида / Монсињор Степинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској 1941-1945” (“Јасен”, Никшић, 1999.). Описујући беатификацију Степинца у Госпином светилишту у Бистрици, када је једна девојчица из Дубровника папи предала сребрну фигурицу у виду готске кулице у којој се налазио један Степинчев прст, Ривели вели: “Одмах после тога у светилишту се скида свилена тканина која покрива портрет новог блаженога: Степинац, означен као “слуга Божји” и “мученик Вјере” овековечен је између загребачке катедрале и базилике Светог Петра (...). Председник хрватске државе, бивши комуниста Фрањо Туђман, придружује се Понтифексу на олтару. У светилишту се проламају моћне ноте хрватске националне химне, коју верници певају из свег гласа; кардинал Анђело Содано и остали прелати слушају химну, држећи десну руку на срцу. Светилиште опседају десетине хиљада верника (по неким проценама, свих триста хиљада). Јован Павле 2. се обраћа маси жалосним гласом: “Блажени Степинац није пролио своју крв у уском значењу те речи: његова смрт узрокована је дугом патњом, последњих петнаест година његовог живота бејаху непрестано низање патњи” (...). О годинама усташке диктатуре и о балканском холокаусту Јован Павле 2. не каже ни једну једину реч”. У закључку, на крају књиге, Ривели додаје, говорећи о сарадњи Римокатоличке цркве са усташама: “Највећу одговорност имао је примас Хрватске, монсињор Алојзије Степинац: са усташком аристократијом, члан сабора Независне Државе Хрватске, поглавар свих капелана усташких убица, одликован од Павелићеве диктатуре. Понеки користољубиви животописац је записао да је Степинац понекад “протествовао”, али не постоји никакав документовани траг о било каквом “протесту”, о било каквом одлучном акту, о било каквој одлучној интервенцији загребачког надбискупа у циљу супротстављања усташким покољима. Језуита Петер Гумпел, известитељ о проглашењу Степинца за блаженога, тврди: “Имамо доказе да је барем дванаест пута (Степинац) у катедрали протестовао против нацизма. У Југославији нико није направио више за Жидове од Степинца”. Ако и допустимо да је примас Хрватске католичке цркве “дванаест пута протествовао” против нацизма, није познато да је икада протествовао против Поглавника. Ако и допустимо да се монсињор Степинац ангажовао да спаси понеког Јеврејина од прогона, језуита Гумпел се претвара да не зна да су усташе извршиле балкански холокауст првенствено зато да би истребили Србе православце, уствари, није позната ни једна Степинчева интервенција у одбрану Срба из Хрватске, који за Гумпела, језуиту проглашавача блаженога, уопште не постоје.




[Edit by Livingston: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

@pedjapop iskuliraj malo,ne salji postove jedan za drugim