a sta je sa cuvenim tvrdnjama psihologa da u svakoj sredini imamo isti procenat ljudi razlicitog karaktera,inteligencije i interesovanja

ne znam, meni je zanimljivo da citam postove mesije 

Al nije isti stepen razvoja kod ljudi Obrazovanje, kultura itd

Evo npr iz Beograda na matematickim olimpijadama ucestvuje po nekoliko klinaca i svi osvajaju medalje dok cast ostatka Srbije brani jedan lik iz Nisa. Sto bi znacilo da su u Beogradu dosta bolji uslovi za napredak i ostvarivanje u svakom pogledu u odnosu na ostatak Srbije.

Kakvi bre uslovi, ko zna, zna, ko ne zna dva...

Pa ili ovo sto ja kazem ili ste vi jednostavno pametniji Moze biti da je i to drugo tacno

A jbg gledaj procente, a ne broj...

Gledam procente

Ili je to mozda zato sto ih npr selektira neko iz Beograda pa salju svoje .

i sta smo zakljucili?

U  gradu čovjek živi samo svoj život, a u palanci i onaj svojih predaka, savremenika i potomaka.

Ja živim u Zemunu, koji nije veliki, ali je dio Beograda koji jeste veliki. U srednju školu sam išla u centar, na fakultet na Voždovcu, radila sam na Novom Beogradu, rodila sam se u sarajevu. Šta to u praksi donosi?
Pa niko od ovih iz moje zgrade nije išao u moju srednju školu, a niko od ovih iz srednje ili malo njih, ali niko sa kim sam bila baš bliska nije upisao isti fakultet. Niko iz mog kraja ili srednje ili fakulteta ne rada u mojoj firmi niti ih ja srećem po gradu jer se krećemo u različitim krugovima.
To mi omogućava bezbroj novih početaka, gdje si u prilici da imaš čistu novu ploču, gdje ćeš iznova da kreneš da pišeš svoju istoriju i svoju ličnost. Ti imaš mogućnost, ako to želiš da okreneš novi list, da sve dobro ili loše što ti se desilo ostaviš iza sebe. Ja kao komšinica, mogu biti ista ili potpuno različita u odnosu na mene kao radnika ili mene kao druga/poznanika.
Taj osjećaj je potpuno fenomenalan i potpuno oslobadjajući. Ja mogu da imam ludu kevu, brata u zatvoru, ćaleta invalida, kriminalnu prošlost i za to ne mora da zna niko sem mene i par ljudi sa kojim ja to želim da podjelim.
U gradu, mene boli dupe, šta neko ko me vidi prvi put ili me malo zna, može o meni da pomisli

U svakom manjem mjestu ti nisi ti. Ti si sin Mike pekara i  Dare učiteljice, što živiš u onoj nemalterisanoj kući u drugom sokaku, što je onomad ukrao 5 dinara iz crkve i ujeo doktora kad mu je davao vakcinu. Ti si onaj što je imao keca iz matematike, što nije ni čudo, jer ti je i stric Milan išao svaki razred dvaput. Ti si onaj što ima mutavog brata koga držite uglavnom u kući, da ga ne gledaju budući prosci tvoje starije sestre koja je lijepa na tvoju tetku Anicu. Mada teško će joj ići udaja, ko želi da mu rodi debila kao što ti je brat, a i zna se da se prije vodala sa onim probisvjetom Milom iz drugog sela.
Kad si onomad išao u prodavnicu, prodavac te gledao okom sokolovim, jer je si ti Krasić, a Krasići su poznati lopovi, pa nije ti džaba pradeda Laza ležao u Požarevcu.
Kad te je ujak Miloš onomad tjerao da mu diraš pišu nisi nikom rekao, jer em ti ne bi vjerovali, em bi ti svi rekli da ćutiš, jer pobogu ko bi htio onda s nama da se druži, pa da mi onda postanemo najgora familija. Zato si mu krišom polupao novu Ladu.
Bilo šta što uradi bilo ko u tvojoj porodici i ti osjetiš na svojoj koži. Bilo šta što ti uradiš, nikad se ne odrazi samo na tebe, nego na sve koji su ti bliski. Ti živiš svoj život, tako što se trudiš da ti i tvoji postupci izgledaju dobro u očima drugih - jer si svakodnevno upućen na isti uzak krug ljudi. Ti sii ono što oni misle o tebi.

Da citiram Rodjaka sa sela - svako bi treba da nosi svoj krst, ali samo svoj. Nekad je krst koji klinci dobiju od svojih predaka previše težak da bi ga oni nosili. U maloj sredini ti nemaš pravo na grešku ili drugu šansu. Ništa se ne zaboravlja, ništa se ne oprašta - onda nije ni čudo što ljudi pucaju.

Nasladjivanje tudjom mukom, patnjom, zavirivanje iza zavjesa, u lonac i dvorište, preturanje po prljavom vešu i njuškanje i prisluškivanje - osnovno su zanimanje  i nasušna hrana ljudi u malim mjestima. Tako je normalno, tako je uvijek bilo i tako treba da se radi. Nekom ko se rodio u velikom gradu gdje niko nikog ne zna, ovakvo ponašanje je strašno, nekom ko se rodio u malom mjestu ili pak u velegradu, ali od roditelja koji su usvojili ovakvo ponašanje i vrjednosne sudove to je potpuno normalno.
I ta dva pogleda na svjet teško se mogu sresti.