Bravo care..to jeste tacno.
Ali nacin funkcionisanja nije toliko razilcit ako nebo i zemlja.Da im treba hiljadu kategorizacija i hiljadu mentaliteta.


Kako ne vidis .. ti malo ovih 15 strana  
Ima .. stvaraju poneke zablude i ogromne predrasude .


Zelis da kazes da se ljudi medjusobno ne ogovaraju i ne zabadaju nos u tudje probleme ?


Lepo receno  


Da samo sto je Tolstoj ziveo pre 150 godina.A od tada je tehnologija napredovala velikom razlikom.
Takodje se i nacin zivota promenio od tada za 180 stepeni , prosla su dosta sistema.Ljudi spustali u gradove,palanke pripajale jedna drugoj i pravila velika mesta.Seljaci krenuli da se opismenjavaju,citaju,slikaju.Pravili se unverziteti..Sve do danas,kada palanka nije isto sto i palanka od pre 150 godina.Ljudi sada na tim mestima imaju skole,biblioteke..Studiraju u okolnim gradovima,putuju..Nisu vise klasicni robovi bez mozga.
Sada mala mesta imaju 30 000 ljudi (Mislim na Knjazevac---jer je od njega krenula prica).Palancani imaju stalan pristup nepoznatim ljudima..i tako dalje.

Razlike izmedju ajde da kazemo Beograda i manjih mesta (ja poticem iz jedne palanke od 40.000 stanovnika) u svemu... pa i u tome sto zovete mentalitet... su postojale sedamdesetih i osamdesetih... kada je Beograd imao dusu. Ove masovne migracije poslednjih 10-15 godina i zelja ruralnih licnosti da se urbanizuju je od Beograda (i drugih vecih gradova, dakako) stvorila palanku u velikom.
Vise cak nema ni funkcionalnih razlika izmedju velikih i malih gradova...
U mom mestu se pre neki dan otvorila sedma poslovna banka...
Ima 20 advokatskih kancelarija...
Salon za masazu...
Cak su i razlike izmedju ljudi iz velikih i malih mesta sve tanje.
Specificno za palanke je gusenje svakog individualizma. Znaci, imas jedan, sto bi IT strucnjaci rekli, framework.. zivotni framework.. iz koga nije pozeljno iskakati. O tome je pisao fantasticni prof. Konstantinovic u Filosofiji palanke.  Imas subjekat i objekat palanke. Rodjenjem ti stices svojstvo njenog subjekta... ali svakim odbijanjem da se povinujes njenim krutim, tradicionalistickim (samo prividno tradicionalnim, jer palanka ne cuva tradiciju zbog - tradicije, vec zbog glume) pravilima... ti postajes njen objekat, i ukratko, bivas prokazan, ogovaran, obelezen (ili obelezavan)... palanka o tebi skuplja informacije, pravi neku vrstu nepisanog, opsteg dosijea... koji sadrzi onoliko podataka koliko ni sam ne znas o sebi.
I u vecim gradovima postoji slicna filozofija zivota... ali je ona na jednom sasvim drugom (globalnijem) nivou. Vece su sanse za ispoljavanje individualnosti, jer je veliki grad sublimacija ljudi razlicitog porekla, iskustava, prica, interesovanja...

Meni je zapao jedan zanimljiv fenomen za oko u malim mestima. Ljudi obozavaju da svoje akademske titule kace na vrata... i da se njima potpisuju na dokumenta za koja taj podatak nije od bilo kakve relevantnosti, pokusavajuci da ostave utisak vaznosti.

Ljudi sa sela će te braniti samo ako si iz istog sela, ako te smatraju svojim. Onog časa kad te smatraju strancem imaju sasvim drugi, totalno odbojan i surov odnos.

Dare možda će te iznenaditi ali najveće migracije u Beograd su bile od šezdesetih do osamdesetih, kad se u grad doselilo oko 800 000 ljudi. ono što se doselilo tokom ratova devedesetih je samo kap u tom moru. Zato i postoje ogromne razlike između ljudi koji žive u centru Beograda ili Zemuna, onih koji su se među prvima doselili u blok 45 i 70,  onih sa Ceraka, Žarkova, ili Sremčice i Borče.

Буки, у неку руку и јесте тако, али то не објашњава како су нпр. једни бољи људи од других... Већ су једноставно људи у мањим срединама блискији, а све то због другачије структуре породице, домаћинства или задруге у којима су развили свој социјални живот. У великим градовима такав вид функционисања и начин размишљања је немогућ.

има ту истине, мислим за ово док те сматрају својим али није ни Буки омашио поенту

Рецимо хипотетички ... она девојчица што ју је наводни контролор хтео да изведе из ГСП-овог аутобуса и само се она жена заузела за клинку.

Можете ли то да замислите у међуградском аутобусу у коме годинама сваки дан путују исти путници да се деси тако нешто, све и да је девојчица апсолутни странац, тј није њихова?

Ја не могу.

едит ... ево упаде ЕсЕс и објасни зашто

Nije tačno, ti ljudi su velikom većinom gostoljubivi. Jedino ako si poznat u selu kao smrad i đubre onda si persona non grata. Strancu uvek pomažu, pa čak i primaju u kuću.

Ja u selu i sedim sa drugarom ispred prodavnice sa još četvoricom likova koji stoje pored nas i pričamo... i čovek se parkirao preko puta, došao u prodavnicu i oće da krene i ne može da upali auto. Ma nije prošlo 20 sekundi, prilazi mu čovek i pita jel treba da se poguraju kola. I ovaj se zahvali i prihvati pomoć. I iako je dovoljno da jedan čovek pogura auto, eventualno dvojica, sva četvorica su potrčala da poguraju auto.



Delimično si u pravu, ali nije samo zbog toga. Ima nešto i u vaspitanju i ljudskoj kulturi. I nije nemoguće da to zaživi i u gradu, samo kada bi ljudi rešili da budu ljudi i to pokazuju sporadični primeri. Evo Zmaj navede kao primer tu ženu iz autobusa. Nije teško vaspitati dete da ukoliko vidi čoveka kojem treba pomoć, dođe i ponudi pomoć.

Nego ljude u gradu nije briga. U onom filmu "Collateral" Tom Kruz kaže Džejmiju Foksu, parafraziraću "Ako čovek umre u metrou, to niko neće primetiti. Može tako danima da sedi i niko neće obratiti pažnju. Primetiće ga tek kada telo počne da se rasprada i smrad truleža počne da se širi". I to je baš tako.

Неке чињенице си превидео... У већим или да кажем у великим градовима, живот се одвија много динамичније, сама средина као и начин живота је такав, људи на улици се међусобно не познају и не треба да те чуди што је врло вероватно да неко ко је умро у метроу буде примећен тек када се усмрди...

А не треба заборавити да у градовима, поготово милионским, безбедност по живот није као у селима и отуда су људи интравертнији и неповерљивији, можда и хладнији... малопре написах какав облик социјализације, а самим тиме и менталитета и начина размишљања преовладава у мањим срединама. Не можеш очекивати да се и у градовима људи понашају исто као и они у мањим срединама у датим околностима.

Ne zelim da generalizujem ali moje iskustvo mi govori da su ljudi sa sela veci smradovi od ove gradske dece. Bar ova novija garda tj. mladji. A kapiram da se o tome prica jer je to stvar koja nam sleduje.

Spartanac je lepo rekao za bliskost. To je tacno. Slazem se.

I da... velika je razlika izmedju seljaka i seljanina.

Gledam sinoc na SOS-u gostovali neki likovi (ne znam ko su, smanjen mi TV bio)... jedan stavio naocare, kosulja mu otkopcana sas zlatni lanci a drugi metuo cvike ko Ekrem. E, to je za mene seljak. Nebitno odakle je. Seljak je i Nikola Lazetic koji isto to radi. Seljak je svako ko u, primera radi, nekom studiju stavi naocare (osim kad to jednostavno mora zbog tog i tog razloga) ili kapu. To ne rade ljudi koji su odrasli u gradu i koji su lepo vaspitani... ili su bar u manjini.

Isto tako ce te pre opsovati covek sa sela i uvrediti nego gradski lik. Ali kazem, ne zelim da generalizujem... ima na obe strane svakakvih idiota koji ni ne znaju da zive.

Moj cale je covek sa sela... dakle, navikao je da rinta ko konjina ceo dan. Ali... dok radi, ne trudi se da razmislja nego sve na snagu i silu. Pa mu moja keva kaze "razmisli, to treba tako i tako"... pa da vidis kako onda moze. Stane, razmisli sta i kako i lagano zavrsi to sto je zapoceo. I u tome ima razlike.

A to sto kazes, Buki, da bi se ovi pobili za jednog a ovi ne... pa svakako da bi se tvoji drugari umesali za tebe ako si dobar sa njima... ma bilo to u gradu ili na selu.

е провлачи се ово за блискост и васпитање и људску културу.

Више је до блискости него до васпитања ... јбга нико нормалан не васпитава децу да не треба помагати другима и да је гледања свог посла и небрига по сваку цену алфа и омега. Једноставно људи у мањим срединама су блискији и природније им је да помогну некоме без да размишљају ''види шта је људи овде, зашто морам ја'' а има нешто и оном да се људи другачије понашају тамо где нешто осећају као своје или кад су негде на страни у пролазу. А у граду људи су махом у пролазу.