Prelazna vlada hapsi Bakijeva ukoliko se ne preda
Tanjug | 13. 04. 2010. - 11:41h | Foto: AP | Komentara: 2

Prelazna vlada Kirgistana poslaće specijalne snage da uhapse svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva ukoliko on do kraja dana ne preda dobrovoljno vlast, izjavio je danas ministar odbrane u privremenoj vladi te zemlje Azimbek Beknazarov.

"Oduzeli smo mu predsednički imunitet...Očekujemo da se dobrovoljno pojavi (da bi formalno podneo ostavku). Mada on nastavlja da okuplja svoje pristalice u Džalalabadu", kazao je Beknazarov, prenela je agencija Rojters.


"Pokrenuli smo krivični postupak protiv bivšeg predsednika. Ako se ne pojavi danas posle skupa ćemo izvešiti operaciju hapšenja", rekao je on.

Ministar je dodao i da je susepndovan rad Ustavnog suda Kirgistana.
 

Agencija AP je navela da za sada još nije jasno kako će se prelazne vlasti odnositi prema Bakijevu ukoliko on u toku dana doputuje u Biškek.


U međuvremenu, u Džalalabadu, gradu na jugu zemlje gde se svrgnuti predsednik nalazi od prošle srede, okupilo se oko 5.000 njegovih pristalica, koji protestuju na jednom od gradskih trgova, a medju okupljenima su i braća Kurmenbeka Bakijeva.


"Moja moć počiva u narodu, ne u meni", rekao je Bakijev okupljenoj masi. Juče se u gradu u znak podrške svrgnutom predsedniku okupilo oko 500 ljudi, podseća agencija AP.


Nestabilnost u toj centralnoazijskoj zemlji brine Sjedinjene Države čija se vazdušna baza Manas, koja služi za snabdevanje energentima američkih i NATO snaga u Avganistanu i kao glavna tranzitna tačka za vojne trupe, nalazi severno od prestonice Biškeka.

Izvor: Blic

Sad ka se isprazne par kasarni i skladista pa se narod malo snabde namenskim proizvodima ce da prasti jedno godinu dana 

Коментар дана
Киргизија и судбина "обојених револуција"
      
Никола Танасић      
уторак, 13. април 2010.
Тешко је отети се утиску да догађаји у Бишкеку представљају нешто превише блиско и познато, да би их олако могли игнорисати. Унутрашња нестабилност, ниска стопа развоја и висока стопа криминализације, чести проблеми са политичким узурпацијама, непотизмом и насилним присвајањем јавних и државних ресурса од стране припадника владајуће елите, често сви скупа потежу питање сврсисходности одвајања Киргизије од СССР, унутар кога је ова република, сматрају многи, поседовала низ заштитних механизама који спречавају најгрубљу злоупотребу власти и омогућују њено законито санкционисање.

А управо то је оно што се догодило са овом средњеазијском републиком након њеног осамостаљивања – затворени круг злоупотреба власти, узурпација политичког положаја и (меког) ауторитаризма. Скоро 15 година Киргизија је била под управом Аскара Акајева, човека који је суштински припадао „старој моћи“ из совјетске епохе, налик Кучми, Шевернадзеу или Назарбајеву, што на нашим просторима одговара генерацији политичара попут Милошевића, Ђукановића или Месића. Акајев, као совјетски човек, није водио Киргизију „у потпуном складу са транзиционом политиком Вашингтонског консензуса“, која је пре или касније сачекала све земље бившег Источног блока (и Југославије), већ је успоставио режим личног ауторитета озлоглашен по корупцији, непотизму и, пре свега, привредном безакоњу. Ово друго је након петнаест година акумулирало велику количину народног гнева против њега, док га је оно прво ставило на амерички списак потенцијалних кандидата за неку „обојену револуцију“. И једно и друго довело је до „Револуције лала“, са којом је власт прешла у руке данас већ озлоглашеног Курманбека Бакијева.

„Револуција лала“ је истовремено најупечатљивија и најнеугледнија од „обојених револуција“. У њен успех се сумњало од самог почетка, па је медијска и логистичка подршка са запада била неупоредиво блажа и суздржанија од нашироко развиканих и слављених „револуција“ у Украјини и Грузији (или Србији). Револуција у Бишкеку као да је представљала далеки ехо догађаја у Грузији и Украјини, где је само народна еуфорија и незадовољство било довољно да издејствује промене, док су западни медији из тих догађаја просто покушали да извуку неки идеолошки или пропагандни „поен“. Истовремено, „право лице“ ових револуција, успешно прикривано националним заоштравањем у Украјини, односно политичким репресалијама и ратом у Грузији, нигде се није тако јасно показало као у Киргизији. „Транзиција“ се показала као најобичније разграбљивање природних и привредних ресурса међу људима који представљају родбину и пријатеље председника Бакијева, „демократија“ као бесконачно изигравање уставног и правног поретка како би се људима на власти обезбедило још више власти, а „реформе“ као празна прича, што за народ, што за „стране партнере“ са којима се потписују „повољни уговори“ од којих новац углавном иде у џепове сарадника власти, тј. председника лично.

Цео текст

Novi ugovor za američku bazu u centralnoj Aziji
Medvedev upozorio vlasti Kirgistana da ne ponavljaju greške prethodnika
CDC/JS | 17. 04. 2010. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 0

Omur Tekebajev, vicepremijer privremene vlade Kirgistana, izjavio je juče da će vlasti u Biškeku na godinu dana produžiti ugovor sa SAD o korišćenju baze Manas na svojoj teritoriji. „Prelazna vlada je donela odluku da automatski produži ugovor na godinu dana“, naveo je Tekebajev. Dmitrij Medvedev, ruski predsednik, poručio je novim vlastima, koje su svrgnule predsednika Kurmanbeka Bakijeva da ne čine greške svojih prethodnika.

„Voleo bih da nove vlasti budu pošteđene takvih grešaka“, rekao je Medvedev Braziliji gde se susreo sa liderima Brazila, Kine i Indije.


Rusija je u sredu saopštila da je spremna da Kirgistanu, bivšoj sovjetskoj republici, pokloni 20 miliona dolara pomoći i ponudi kredit od 30 miliona dolara. Medvedev je, međutim, istakao da će sporazume o većim projektima sklapati samo sa legitimnom vladom, koja će moći da ih realizuje. Roza Otunbajeva, predsednica prelazne vlade, istog dana je saopštila da će baza SAD ostati u Kirgistanu. Jednogodišnji ugovor o korišćenju baze Manas isticao je u junu ove godine. Manas je značajno vojno postrojenje za američke snage, jer u njoj ratni avioni SAD dopunjuju gorivo na putu za Avganistan.

Državno tužilaštvo Kirgistana pokrenulo krivični postupak protiv Maksima Bakijeva, sina svrgnutog predsednika, zbog zloupotrebe položaja. Reč je o tome da je 3. februara 2009. Rusija odobrila Kirgistanu povoljan kredit od 300 miliona dolara. Maksim Bakijev je kao predsednik Saveta direktora Fonda za razvoj Kirgiske Republike, prebacio 35 miliona dolara tog kredita na račune pet komercijalnih banaka na ime svojih rođaka.

Izvor: Blic

ex...Da li vam je ovo nesto poznato ?
isti scenario kao kod nas pre 10ak godina. Cim se istrebljivaci indijanaca umesaju.....

Tender za bazu pa ko vise ponudi, Ameri il Rusi 

A posle godinu dana?.....mislim da ce ih Putin podsetiti ko ih je doveo na vlast i ko im je davao pare

Pa daju i jedni i drugi a ove sramota da odbiju. 

Pa nije to isto....i nama daju i jedni i drugi, pa lizemo dupe samo jednima    ....veci deo ljudi koji su sada dosli na vlast u organizaciji Rusije su 2005 svrgnuti sa vlasti u organizaciji USA 

Mislim da nije bas sve tako crno belo, ona baba iz opozicije je cak "rusila" proslu vlast zajedno sa Bakijevim. Al tamo im je takva sudbina, zavisni su od tih para jer su stvarno beda a ovima sa strane samo u interesu da bude sto cvrsca vlast i pumpaju im pae u policiju dok im narod gladuje. A naravno tamo se tek dobija posao po rodbinskoj vezi, pa bilo ko da je na vlasti.