Sad ja ne kapiram ko ste svi vi, dal ste struchnjaci, laici, vilovnjaci. . . .  al evo moje priche:

Svaki put kada vadim krv iz ruke u ambulanti radi obichnih preventivnih analiza, deshava mi se da padnem u nesvest.
Situacije ide tako shto, poznajuci kako ce situacija teci, chim sednem na stolicu uputim sestru da sam sklon padanju u nesvest i da bude pazljiva.  Ona se zahvali na tome shto je upozorena i kaze mi da legnem na krevet da mi vadi iz tog polozaja.  Ja naravno gledam u suprotnu stranu, jer sama pomisao da mi nekakav metal ulazi u telo i izvlachi neshto mi je zaprepashcujuca.
(digresija: kod primanja inekcija nemam toliku frku, nikada ne padam u nesvest recimo, al kod inekcija nema ni vadjenja nichega iz tela)
Gde stadoh, izvadi ti ona krv, ja i dalje lezim i "super sam", efikasno potiskujem svoju paniku. . . . .  i u proseku nakon nekih tri do 5 minuta od vadjenja - stigne me talas nesvestice.  veoma brz da ne uspem ni da se ptripremim na njega, samo mi u delicu sekunde potpuni mrak prekrije chula, i naredni delic sekunde vidim 5 ljudi iznad sebe kako vrishte i polivaju me vodom i shamaraju.
Tada se dogadja taj grozni fenomen: ne znam gde sam ni ko su oni.  Pitam ih otkud ja tu i zashto me gnjave i vuku!
Maksimum pola minuta objashnjavanja ko sam gde sam uspe da me podseti i kada povezem sve odjednom se opet secam svega shto sam zaboravio!
Dotle se, pre njihove pomoci, secam recimo kako sam zakljuchavao vrata od stana i kretao "negde" da "neshto obavim", shto je bilo 5 do 10 minuta pre vadjenja krvi, i to je zadnje shto pamtim.
Kao mali nisam imao ovu psihosomatiku.  Imao sam strah ali ne i nesvestice.
Sada toliko sam pripremljen na to da maltene mozda i sam lepo prosetam kroz sve stadijume tog onesvescivanja, jer ga unekoliko ishchekujem.
Mene zanima sledece:
1.  Gde nestane tih 5-10 minuta mojeg secanja, raspadnu se engrami, kako se posle uspostave opet kada mi oni objasne?
2.  Svi konstatuju kako sam izrazito i neprirodno bled kao pravi mrtvac kada ustanem iz nesvestice, gde ode sva krv iz mog lica?
3.  U tri sekunde onesvesivanja izgubim litar tecnosti, i kada otvorim oci probudim se MOKAR i vristim da mi daju vode i imam utisak da cu umreti ako ne dobijem casu odmah, zasto?
4.  Sa sestrama sam razvio tehniku kako da me trgnu, odmah me prsnu vodom po licu i skacem.
5.  Jednom sam pao i razbio nos a udarac nisam apsolutno osetio , tek kada sam se osvestio osetio sam uzasan bol.  Vamo ne osetim udarac, vamo osetim prskanje vodom, ne kapiram?
6.  Je li to kakav adrenalinski shok u krvi koji me dotuche? Da li to ja zapravo potiskujem onu psiholosku komponentu a u nesvesticu me odvuce nagomilavanje fizioloske komponente? Koje tacno?
7.  I najvaznije: Pochinjem da se nebulozno pribojavam da jednog dana kada se probudim mogu zaboraviti MNOGO VISHE od poslednjih 5 minuta, i ne zelim da pri nekom spedecem vadjenju krvi zaboravim deset godina zivota! Kolika je shansa da to ode tim putem???
8. Proveravao sam na sebi par puta i uspeo sam da se dovedem do ivice nesverstice pri detaljnom prisecanju na taj dogadjaj vadjenja krvi.

Inache sam student psihologije, tako da cu biti veseo ako mi sto detaljnije i bez inhibicije svog znanja (psiholoskog ili psihijatrijskog) objasnite sta mi se to desava i kako mogu sebi da pomognem.  Interesuje me ova nesvestica mozda i vise kao fenomen no kao problem koji treba resiti.


Hvala Vam unapred puno and please say something. . .

:)

Padanje u nesvest pri vadjenju krvi nije nista neobicno, videla sam to mnogo puta. Previse mislis o tome i pretvaras to u opsesiju. Izgleda da imas kratkotrajan napad panike prouzrokovan jakim strahom. Mozak te stiti  "bola" time sto izgubis svest, neuroni malo pobrljave pa imas kratkotrajnu amneziju. Cim se neurotransmiteri vrate u normalu i tebi se vrati pamcenje. Neki kazu da je sve to posledica izrazenog straha od smrti. Normalno je da si zedan jer dehidriras znojenjem. Ponesi nesto slatko i pojedi odmah nakon vadjenja krvi. Nije to nista strasno. Nemoj se previse samoanalizirati, obicno je to kontraproduktivno.

Hvala ti Livingston, vrlo si podrzavajuca.    

Ipak, zivot bez opsesija i samoanaliziranja meni je neproduktivan, vegetativan, ne znam kako da se izrazim.    .    .     Nema stvaralashtva bez opsesije.    
Teshko da ce jedna sugestija da se smirim, zaboravim i opustim odlepiti moje interesovanje od neke zanimljivosti.     :)
Dakako nemam pritajenih potreba ni da se mnome bavi konzilijum kao svetskim chudom(this is my discovery! You wont take it!)

Razumem da mozda ovde postoje ugrozeniji korisnici pa se resursi moraju ostaviti njima dostupni, dok moje onanichno bavljenje fenomenima nije predmet ovog foruma.    

Ima individua kojima je potrebno da im se govori da im nije nishta, da cveta cvece, i da ne misle o ni o chemu, al meni radoznalcu je to ubistveno da chuje.  

Za mene je ovo idealna prilika da praktichno ispitam neshto shto sam do sada slushao samo na predavanjima, i ne bih da je propustim.   Drugim rechima, nisam uplashen nego zainteresovan.  

U svakom sluchaju, hvala ti shto si mi ukazla na to da taj problem sa onesveshcivanjem nije progresivan, to mi je jako bitno.    

I na tako brzom odgovoru, wow! :)


P.   S.    Ukoliko neko ima kakvu literaturu da mi prepoporuchi, ili da neshto doda, neke detalje detaljeeee, mmmmm njam njam.   .   .   .   .   jedem sve, prichajteeee.   .   .   .   .   .   .    Zabranjujem da me teshite i odagnavate me od teme, to frustrira! :)

:D

Daaaa? 

   mala digresija sa problema....a koliko chesto tebi vade krv i zbog chega?

Liv ti je lepo objasnila mehanizam tvojih avantura sa vadjenjem krvi ali ja bih ti predlozio da reshish uzrok i da na taj nachin izbegnesh posledice kao shto je padanje u nesvest itd.Naime,cilj je da prestanesh da se plashish vadjenja krvi.Kako?
Gledaj u iglu dok ti vade krv    videcesh da ti je izvadjeno jako malo krvi.Malo analiziraj sebe (poshto ti je to ionako omiljena zanimacija) i ubedi sebe (ne bi trebalo da bude preteshko poshto odgovara chinjenichnom stanju) da te vadjenje krvi ne ubija vec je u cilju poboljshanja tj. provere tvog zdravlja.

p.s.  Nemoj samo da pochnesh da se onesveshcujesh dok chekash rezultate analize.   

To ti je tzv terapija izlaganjem. Meni je pomogla.

i ti si se onesveshcivala? 

Nisam, ali mi je i pre nego me igla ubode bilo muka i vrtelo mi se u glavi.

Ma znam ljudi ali tu je sad toliko interesantnih pitanja.

1. Zasto to onesvescivanje uvek kasni 5 minuta za situacijom? To je neko fiziolosko sranje sto stigne kasnije... sad dal moze nesto da se popije da to sto skoci u krvi prosto ne skoci pa da ne moze ni da izazove tu naknadnu nesvesticu? Neki anksiolitik, antipsihotik...?

2. Ako sam izgubio kratkotrajnu memoriju od 5 minuta koja nije nigde deponovana, kako je moguce da se na mali stimulus povrati cela posle toga? Gde je deponovana ako je kratkotrajna zivota mu! Ako se mozak razelektrisao pre nego je materijal zapamcen i napravljen engram, odakle se secam onda...

3. I nije mi jasno sta me zapravo onesvesti, suzenje krvnih sudova, ili kakav hormonski disbalans visokog ranga ili neshto trece...

4. I zasto se sa odrastanjem ta simptomatologija pogorsala, zasto kao mali nisam padao nego poceo od 18-te godine, znaci li to da cu za 20 godina padati u komu? Kako je moguce da se osobi strah POVECAVA sa iskustvom? Ili prosto slabi otpornost na taj fizioloski faktor nesvestice?

5. Mislim da se deo odgovora na to sta me plasi moze naci u tome sto me inekcije ne plase toliko, bojim ih se ali su em dalje od glave(zadnjica), em mi se ne izvlaci krv iz tela... pokusavam da prepoznam koji tacno aspekt samog vadjenja krvi mi je problematican i sta me zapravo tu zaprepascuje, a da je tako visoko specificno.

For Arlekin: Ma obicna krvna slika, napisao sam gore. Nesto te ziga i posalje te da vide transaminaze jetre, fibrinogen i te gluposti... Dakle nije u pitanju iscekivanje i strah od kakvih rezultata cudesnih - ako si na to mislio da moze biti uzrok straha, nego klasicna krvna slika jednom u sto godina radi reda, koja sama po sebi ne predstavlja nikakvu strepnju. Za osam godina sam 4 puta vadio krv i 4 puta se onesvestio. Kada mi doktorka predlozi da to uradim iz higijenskih razloga pa je odlazem ko blesav mesecima jer se bojim se suocim sa vadjenjem, a ne sa rezultatima. I onda me ona gleda kao kretena belo i pita me da li je zajebavam ili sta. Taj strah od igle znatno utice na preventivni i dijagnosticki aspekt moje zdravstvene zastite. Recimo hocu da proverim koliki mi je holesterol jer me nesto zeza pritisak, i umesto da to uradim odmah, ja skupljam hrabrost mesecima, zbog te glupe igle, katastrofa! Dok se ja nakanim da odem ima me strefi srcka! O tome pricam.

Imam poznanika koji se mnogo manje boji igle kada GLEDA kako mu to rade. Ali ja mislim da bih se onda istog casa opruzio i to preko sestre Ne znam koliko bi terapija izlaganjem bila efikasna kod nekoga ko ima nesvesticu kao ishod, jer u tom slucaju ne moze da sagori svoj strah, a ne bih se igrao da se onesvescujem 30 puta u nizu.


Osvrnite se na ovih 5 tacaka sto sam istakao, to me bas interesuje.