Dule je normalno izrekao da je način hapšenja Džajića kranje primitivan postupak kabineta gospodina Koštunice. Svaka čast Dule.
Ma jeste Kostunica mu ladno stavio lisice. Taj Dzajic treba u buvaru. Pa niko tako ne hapsi nevine ljude. I tebe bi tako da si ukrao samo od jednog transfera 5 mil maraka.
U akciji sablja uhapšeno oko 12000 nevinih ljudi. Sada im država iz budžeta (tvoje pare) plaća milionske odštete. Policiji čiji je ministar Jocke pajser ne verujem.
Редакцијски коментари Драгана Матовић Чеда је закон
Чеда Јовановић, онај коме је на протеклим председничким изборима фалило „само” неких 45 одсто гласова да узме власт у своје руке, има решење за излаз из ове кризе.
Дакле, Чедомир се прекјуче досетио и поручио: „Тадић има право да уместо потпредседника владе Божидара Ђелића потпише политички споразум са Бриселом, јер треба прекинути ову агонију”.
И не само то.
Зрак генијалности кад падне на некога онда се то не завршава само на томе – „да оде Тадић и потпише”.
Него још – Тадић треба да преговара са ЛДП-ом, а не да губи време на разговоре са Томиславом Николићем, каже лидер ЛДП-а.
И на крају, Јовановић још додаде: „Потпуно се распао систем који штити грађане, немамо скупштину, владу, а ни председника коме је одложено полагање заклетве. Зато и инсистирамо на ванредним изборима.”
Амин.
Ето, сада бар знамо како би било да је за Чеду Јовановића гласало још тих 45 одсто бирача. А могло би се уз мало размишљања схватити и зашто то нису урадили.
Верујем да макар сваки други од оних 45 одсто, колико је Јовановићу фалило до победе, зна да Тадић не може да оде у Брисел да потпише „уместо Ђелића”. Не може зато јер му Устав и закони не дају та овлашћења. То овлашћење може да му да само влада. Зна то и Оли Рен, тако да би Јовановић забадава слао Тадића у Брисел.
Процена да би „мало” заобилажење закона било добро за државу, таман да је то проценио најпаметнији међу нама, а не лидер ЛДП-а, Јовановића не разликује од оних који би, на пример, радо укинули његову странку. И они, као и Јовановић, мисле да би то било добро за Србију. Због таквих као што је Јовановић и онај „контра Јовановић” добро је да постоји закон који не дозвољава ни да Тадић ради шта хоће, нити да Јовановићу ради ко шта хоће.
Постоји у политичкој теорији назив и за идеално друштвено уређење, државу у којој владају паметни, али од времена од када је тај назив смишљен, таква држава није направљена. Најбоље до сада што је могло да се направи јесте та демократија.
А у демократији Тадић би, на срећу Јовановића, морао да разговара и са Томиславом Николићем. Јер, ако Тадић буде занемаривао мишљење трећине Србије, која је на претходним парламентарним изборима гласала за радикале, шта би тек требало да уради са странком која за своју идеју није успела да придобије више од пет одсто гласача.
И на крају, да ли Чедомир Јовановић заиста мисли да се он први сетио да нацрта пешачки прелаз тамо где обично претрчава улицу. Није. Али други, ето, и даље плаћају казне.
Редакцијски коментари Драгана Матовић Чеда је закон
Чеда Јовановић, онај коме је на протеклим председничким изборима фалило „само” неких 45 одсто гласова да узме власт у своје руке, има решење за излаз из ове кризе.
Дакле, Чедомир се прекјуче досетио и поручио: „Тадић има право да уместо потпредседника владе Божидара Ђелића потпише политички споразум са Бриселом, јер треба прекинути ову агонију”.
И не само то.
Зрак генијалности кад падне на некога онда се то не завршава само на томе – „да оде Тадић и потпише”.
Него још – Тадић треба да преговара са ЛДП-ом, а не да губи време на разговоре са Томиславом Николићем, каже лидер ЛДП-а.
И на крају, Јовановић још додаде: „Потпуно се распао систем који штити грађане, немамо скупштину, владу, а ни председника коме је одложено полагање заклетве. Зато и инсистирамо на ванредним изборима.”
Амин.
Ето, сада бар знамо како би било да је за Чеду Јовановића гласало још тих 45 одсто бирача. А могло би се уз мало размишљања схватити и зашто то нису урадили.
Верујем да макар сваки други од оних 45 одсто, колико је Јовановићу фалило до победе, зна да Тадић не може да оде у Брисел да потпише „уместо Ђелића”. Не може зато јер му Устав и закони не дају та овлашћења. То овлашћење може да му да само влада. Зна то и Оли Рен, тако да би Јовановић забадава слао Тадића у Брисел.
Процена да би „мало” заобилажење закона било добро за државу, таман да је то проценио најпаметнији међу нама, а не лидер ЛДП-а, Јовановића не разликује од оних који би, на пример, радо укинули његову странку. И они, као и Јовановић, мисле да би то било добро за Србију. Због таквих као што је Јовановић и онај „контра Јовановић” добро је да постоји закон који не дозвољава ни да Тадић ради шта хоће, нити да Јовановићу ради ко шта хоће.
Постоји у политичкој теорији назив и за идеално друштвено уређење, државу у којој владају паметни, али од времена од када је тај назив смишљен, таква држава није направљена. Најбоље до сада што је могло да се направи јесте та демократија.
А у демократији Тадић би, на срећу Јовановића, морао да разговара и са Томиславом Николићем. Јер, ако Тадић буде занемаривао мишљење трећине Србије, која је на претходним парламентарним изборима гласала за радикале, шта би тек требало да уради са странком која за своју идеју није успела да придобије више од пет одсто гласача.
И на крају, да ли Чедомир Јовановић заиста мисли да се он први сетио да нацрта пешачки прелаз тамо где обично претрчава улицу. Није. Али други, ето, и даље плаћају казне.
Драгана Матовић [објављено: 07/02/2008]
Covek zna znanje..A imao je i od koga da nauci...Njegov ucitelj je govorio nesto u stilou \;Pa nije ustav sveto pismo