POSTAVLJEN NOVI DIREKTOR EBRD ZA SRBIJU


BEOGRAD , 17. septembra (Tanjug-Ekos) - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je za novog direktora za Srbiju postavila Hildegard Gacek, koja će na tom mestu zameniti Dragicu Pilipović-Čefi (Chaffey), novoimenovanu direktorku za Poljsku i baltičke zemlje, navodi se u saopštenju za štampu EBRD dostavljenom danas Tanjugu.

Gacek ima titulu magistra za međunarodnu trgovinu i poslovnu administraciju, tečno govori nemački, engleski i francuski, a pre nego što se 1998. godine pridružila EBRD, radila je za nemački DEG i UBS u Cirihu.

Dve godine posle početka rada u EBRD, Gacek je postavljena na mesto direktora za Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Gruziju i Moldaviju.

Septembra 2002. je imenovana za direktora te banke za Rumuniju, dolazeći tako na čelo druge po veličini kancelarije EBRD, posle Rusije.

Pre nego što je počela da radi u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Gacek je stekla veliko iskustvo baveći se više od 25 godina poslovima u međunarodnom bankarstvu, posebno na polju finansiranja projekata, savetodavstva i korporativnih finansija.

U saopštenju se podseća da je EBRD do sada u Srbiji uložila više od 1,2 milijarde evra u 73 projekta.

Aktivnosti te bankarske institucije u našoj zemlji su, pre svega, usmerene na ulaganja u finansijski i privatni sektor, uključujući mala i srednja preduzeća, kao i na finansiranje najvažnijih infrastrukturnih projekata.

JOČIĆ: VEĆE KAZNE ZA IZGREDNIKE NA SPORTSKIM PRIREDBAMA


BEOGRAD , 17. septembra (Tanjug) - Ministar policije Dragan Jočić izjavio je danas da novi zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, koji se nalazi pred poslanicima, predviđa znatno veće kazne za izgrednike i sankcioniše neke nove pojave nasilja koje nisu bile obuhvaćene dosadašnjim propisima.

Obrazlažući predložene izmene postojećeg zakona, on je kazao da su uočeni novi, modifikovani oblici ponašanja na sportskim priredbama koje nisu bile obuhvaćene dosadašnjim propisima, kao što je okupljanje navijača pre utakmice, prenošenje nasilja na sportske priredbe i druge.

Jočić je rekao da je evidentiran porast nedoličnog ponašanja među navijačima, koje je imalo za posledicu i smrtne ishode, ali i ogromnu materijalnu štetu.

"Sve to nameće potrebu za novim obavezama sportskih klubova, redarske službe, da se pooštre pravne kvalifikacije i kazne i zato se predložene mere ne odnose samo na navijače već i na sve učesnike na sportskim priredbama", naglasio je Jočić.

Prema njegovim rečima, novine u propisu o kome će se poslanici uskoro izjašnjavati, odnose se na vreme održavanja spotske priredbe, pa će se ubuduće kapije stadiona otvarati 120 minuta pre početka utakmice, umesto kao do sada 90 minuta.

Takođe, biće definisan prateći prostor kao deo sprotskog objekta, povećane obaveze sprotskih saveza, klubova i redarskih lica, ali i obaveze gostujućeg sportkog kluba.

Jočić je naveo da se daju ovlašćenja MUP-u da spreči dolazak navijača ukoliko su grupe skone nasilnom ponašanju ili da zabrani održavanje utakmice ukoliko se na poštuju naređenja MUP-a.

Biće zabranjena prodaja alkohola u vreme održavanja sportske priredbe i tri sata pre i posle njenog završetka, i to u sportskom objektu i na udaljenosti do jednog kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima na udaljenosti od 300 metara od sportskog objekta.

Izmene zakona predviđaju i drastično povećanje trajanja zatvorskih kazni za huligane, od šest meseci do pet godina za onog koji je samostalno izazvao incident.

Prema važećem zakonu, huligan za incident koji je sam inicirao može biti kažnjen izricanjem zatvorske kazne od tri meseca do godine dana.

Znatno su pooštrene kazne i za incidente izazvane u grupi - umesto dosadašnje kazne od šest meseci do tri godine zatvora, huliganima koji deluju u grupi moći će da bude izrečena zatvorska kazna od jedne do osam godina zatvora.

Kolovođama huliganskih grupa će biti izricana zatvorska kazna od jedne do deset godina, umesto jedne do pet godina zatvora, kako predviđa važeći zakon.

Takođe, izgrednicima koji su učestvovali u neredima u kojima je neka osoba telesno povređena ili je oštećena imovina većeg obima biće izricana kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Zatvorska kazna, po novom zakonu, preti i službenim i odgovornim licima koja na sportskoj priredbi ne preduzmu adekvatne mere obezbeđenja.

Zakon predviđa i znatno veće novčane kazne za učinioce čitavog niza prekršaja koji su u vezi sa održavanjem sportskih priredbi.

Skupština Srbije završila je popodne raspravu u načelu o Predlogu zakona o putnim ispravama i počela rasrpavu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Uskoro novi pravilnik o đačkim izletima i putovanjima
Ubuduće nema tendera za ekskurzije
Autor: V. Nedeljković | 18.09.2007 - 09:23

Đačka putovanja uskoro neće morati da se organizuju u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama jer će ovaj posao u potpunosti nadzirati prosvetni i turistički inspektori. Ostala pravila ostaju ista, a škole čekaju upustva koja treba da stignu iz Ministarstva prosvete.

Prošle školske godine, kada su škole prvi put morale da organizuju javnu nabavku za organizaciju ekskurzije, odmah se videlo da će zbog komplikovane procedure to biti gotovo neizvodljivo. Turističke agencije su često bile nezadovoljne ishodom, ulagane su žalbe, tenderi su po nekoliko puta obarani, a direktori nisu znali šta da rade, pa se svi slažu da su „jedva čekali da ih se reše“.
- Tenderi su za nas bili noćna mora. Mi nismo obučeni da ih sprovedemo. Sedeli smo u školi danima i listali ponude... A sa druge strane imali smo posla sa agencijama koje su vešte u svojoj struci. A nema ni osnova da mi za tuđe, odnosno roditeljske pare, raspisujemo tender. Sada čekamo upustva iz Ministarstva prosvete šta ćemo dalje. Čuli smo nezvanično da će izbor agencije izgledati otprilike kao kad grad sprovodi malu javnu nabavku, na koju se javi nekoliko ponuđača - kaže za „Blic“ Ljiljana Đokić, direktorka beogradske gimnazije „Sveti Sava“, naglašavajući da se sve malverzacije oko izbora turističke agencije, koja će realizovati ekskurziju, mogu izbeći ako u komisijama budu i predstavnici roditelja.
Škole su za objavljivanje javnih nabavki morale da troše mnogo novca, tenderi su, kaže direktorka Đokić, najčešće padali, a i agencije su imale velike troškove za prikupljanje originalnih dokumenata neophodnih za učešće na tenderima. To je opet išlo preko roditeljskih novčanika koji su najčešće morali da plate i ove troškove, a to nije malo ako se zna da za sedmodnevne ekskurzije u inostranstvo srednjoškolci moraju da izdvoje između 300 i 500 evra.
Zbog svega toga Komisija za zaštitu prava ponuđača i Uprava za javne nabavke složile su se da se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje na organizaciju ekskurzija. S tim se prošlog meseca saglasilo se i Ministarstvo finansija, ostaje samo da Ministarstvo prosvete završi novi pravilnik i prosledi ga svim školama u Srbiji.
Do izrade i primene novog pravilnika o planiranju i izvođenju ekskurzija škole će morati da poštuju pravila postojećeg pravilnika. Ministarstvo prosvete je svim školama u Srbiji poslalo dopise da se strpe i da ne organizuju đačka putovanja jer će nova, precizna pravila o đačkim ekskurzijama biti uskoro poznata.

Pravila, koja će važiti i dalje:
- Izleti i ekskurzije mogu maksimalno trajati tri dana, dok stariji učenici srednjih škola mogu u inostranstvo putovati na ekskurzije koje traju do sedam dana.
- Najmanje 70 odsto roditelja iz jednog odeljenja mora da se saglasi sa određenom ponudom.
- Savet roditelja odlučuje i o visinama dnevnica za nastavnike i profesore.
- Svi troškovi moraju da budu strogo propisani, a u toku putovanja je zabranjeno od đaka tražiti bilo kakav dodatni novac za fakultativne izlete.
- Putovanja moraju biti deo preciznog školskog kalendara.
- Sve turističke agencije kojima se povere đaci moraju imati licencu resornog ministarstva.
- Turističke agencije su obavezne da za višednevna putovanja obezbede aranžman na bazi polupansiona i zdravstveni list svakom đaku.
- Autobus koji prevozi đake na đačke izlete ili ekskurzije u zemlji i inostranstvu mora biti tehnički ispitan, ispravan i ne stariji od pet godina.

Izvor: Blic

Nedostaje novac za efikasno uklanjanje svih eksplozivnih naprava
NATO mapa ni malo neće ubrzati razminiranje
Autor: B. Janačković | 20.09.2007 - 09:17

Mapa lokacija na kojima su bacane kasetne bombe, koju će NATO dostaviti Srbiji, neće bitno ubrzati razminiranje jer i do sada nijedna lokacija nije čekala zbog nedostatka podataka već zbog nedostatka novca, kaže za „Blic“ direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović.

Prema podacima Centra, za razminiranje svih lokacija na kojima se nalaze zaostale kasetne bombe, avio-bombe i minska polja potrebno je više od 23 miliona evra, ali novih donatora nema ni na vidiku. Mihajlović ističe da su ovoj vladinoj instituciji, koja projektuje i nadgleda radove na uklanjanju zaostalih mina, poznate sve lokacije na kojima su tokom bombardovanja 1999. godine bacane bombe, ali da je mapa NATO bitna Centru samo da bi se skratilo vreme potrage za projektilima na konkretnoj lokaciji.
- Kada dobijemo GPS podatke, moći ćemo da odemo na tačne koordinate na koje su pale bombe umesto da, recimo, dva dana tragamo za njima na Kopaoniku. Ali, glavni problem je nedostatak novca. Imamo spremne projekte za razminiranje pet miliona kvadrata, ali nemamo zainteresovane donatore niti u zemlji niti u inostranstvu. Trenutno se samo radi na četiri projekta uklanjanja mina, na oko 400.000 kvadrata u rejonima sela Jamena i Morović na granici sa Hrvatskom. U ovoj godini je izvršeno samo još i humano razminiranje terena u selu Samaila kod Kraljeva, gde je SAD finansirala pretragu na oko 280.000 kvadrata - ističe Mihajlović.
Izvesno je da će Evropska agencija za rakonstrukciju finansirati proveru korita ove dve reke i da će tender za izvođača radova biti rapisan do kraja godine, ali za preostalu 31 lokaciju gde su velike avio-bombe, nema donatora.
U Norveškoj narodnoj pomoći, nevladinoj organizaciji koja sarađuje sa Centrom na poslovima razminiranja, kažu da je prva stvar koju treba uraditi po dostavljanju mape NATO, izviđanje i utvrđivanje prioriteta, što će ove dve institucije zajednički obaviti na terenu. Nakon toga bi se krenulo u novu potragu za donatorima.
- Prilika da se pomene problem finansiranja razminiranja biće i konferencija država žrtava kasetnih bombi koja će se od 2. do 4. oktobra održati u Beogradu, u hotelu „Hajat“. Na ovom skupu, na kojem će se govoriti o tretmanu bombama zagađenih područja i pružanju pomoći žrtvama te municije, učestvovaće ne samo države u kojima su upotrebljene kasetne bombe, već i one članice koje su se, poput Norveške i Mađarske, najaktivnije zalažu za njenu zabranu, kaže za „Blic“ predstavnik NPA Jelena Vićentić.
Početkom godine, kako su preneli mediji, norveški ministar inostranih poslova Jonas Gar Stere izjavio je da se ova država „ponudila da ukloni kasetne bombe sa srpske zemlje“.
- Ovo je zahtevan posao, ali uklanjanje neeksplodiranih bombi je neodložna akcija zbog svih onih ljudi koji bi mogli da budu povređeni - izjavio je tada ministar Stere i dodao da će ovaj posao obaviti NPA i da bi trebalo da počne „za nekoliko meseci“.
Inače, tokom ratnih dejstava 1999. godine od kasetnih bombi poginula su 22, a povređeno je 55 civila. To su evidentirani, dokumentovani, slučajevi, dok su u periodu posle NATO bombardovanja od zaostalih neeksplodiranih kasetnih bombi poginula četiri civila (od čega dvoje dece) i jedan radnik MUP-a, koji je stradao prilikom čišćenja terena, a povređeno je sedam civila, kao i dva vojna pirotehničara na dužnosti.

Potrebni milioni evra
Za pretragu 23 miliona kvadratnih metara površine, na kojoj bi se mogle naći kasetne bombe, potrebno je 20 miliona evra, a za čišćenje preostalih oko 2,8 miliona kvadrata teritorije pod nagaznim minama još tri miliona evra. Sumnja se da se 60 avio-bombi nalazi na 43 lokacije u Srbiji, od kojih su 12 lokacija na Savi i Dunavu.

Izvor: Blic

OTVOREN INFORMATIVNO-DISTRIBUTIVNI CENTAR "ZVEZDE HELIOS"


GORNJI MILANOVAC , 20. septembra (Tanjug-Ekos) - U Gornjem Milanovcu je danas otvoren Informativno-distributivni centar industrije boja i lakova "Zvezda helios", u koji je, samo u adaptaciju objekta i dela opreme, uloženo oko 100.000 evra.

U poslednje četiri godine, od kada je gornjomilanovačka "Zvezda" postala član grupacije "Helios" iz Slovenije, godišnje se u investicije uloži po milion evra, izjavio je danas na otvaranju tog centra Velimir Radovanović, direktor "Zvezde helios".

Za poslednje četiri godine u ovoj fabrici je povećan fizički obim proizvodnje šest puta, a prihodi od prodaje su veći tri puta.

Samo u ovoj, 2007. godini se očekuje prihod od prodaje u iznosu od 15 miliona evra, što će biti za 20 odsto više nego prošle godine.

Savremeni Informativno-distributivni centar, koji je danas pušten u rad, omogućiće kvalitetniju prodaju i distribuciju boja i lakova, tehničku pomoć i edukaciju svih kupaca ovog renomiranog proizvođača.

PREMINUO AKADEMIK KOSTA MIHAJLOVIĆ


BEOGRAD , 20 septembra (Tanjug) - Akademik Kosta Mihajlović preminuo je u 90. godini, saopstila je danas Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Mihajlović se rodio u Šapcu a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Bogradi i doktoriao 1957. godine na Ekonomskom fakultetu, gde je bio redovni profesor od 1965. a docnije je postavljen za direktora Ekonomskog instituta Srbije.

Bio je član Republičke komisije za privrednu reformu od 1987. godine.

Oblasti njegovog stručnog i naučnog rada bile su pravo i ekonomija, a 1983. biran je za dopisnog, pet godina docnije za redovnog člana SANU.

Kao član Odeljenja društvenih nauka SANU obavljao je funkcije sekretara Odeljenja a zatim je bio član Predsedništva SANU, od 1998. do 2001. godine.

Akademik Mihajlović bio je angažovan u mnogim državnim stručnim telima.

Doprinos Mihajlovića ekonomskim i pravnim naukama, tokom dugogodišnjeg rada u Akademiji, od izuzetnog je značaja i ostavio je dubok trag na razvoj ovih naučnih disciplina kao i na ekonomski razvoj Srbije.

Ispraćaj Mihajlovića, koji je juče preminuo, biće na Novom groblju u Beogradu u subotu 22. septembra u 15.30 časova, u sali za kremacije.

O TROŠKU OPŠTINE LETOVALO 1.874 UČENIKA


JAGODINA , 20. septembra (Tanjug) - O trošku opštine Jagodine ovog leta je u Buljaricama na Crnogorskom primorju letovalo 1.674 učenika, maturanata srednjih i osnovnih škola Jagodine i oko 180 vaspitača, izjavio je danas predsednik Skupštine te opštine Ratko Stevanović.

Besplatno su letovali i učenici koji su učestovali na raznim takmičenjima u sportu i znanju i članovi kulturno-umetničkih društava, dodao je Stevanović na konferenciji za novinare, kojoj su prisustovali i direktori osnovnih i srednjih skola.

Letovanje je proteklo bez ijedne povrede, napomenuo je Stevanović.

Direktori škola Gordana Zlatanović i Zoran Marković, koji su bili u upravi letovališta, zahvalili su se opštini i predsedniku Dragan Markoviću - Palmu na ovom gestu uz napomenu da mnogi đaci, da nije bilo ove odluke opštine, zbog lošeg materijalnog stanja ne bi videli more.

Na letovanju đaci su imali brojne sadržaje - sportske, kulturne, druženja... a posteili su i mnoga znamenita mesta od Bara do Budve.

Briga o đacima opštine Jagodine, nije samo u besplatnom letovanju. Svi đaci putnici ove opštine već dve godine imaju beplatan prevoz autobusima, a đaci prvaci dobiju po 5.000 dinara prilikom polaska u školu.

Za oko 800 đaka iz socijalno ugroženih domaćinstava opština kupuje udzbenike i školski pribor, stipendije opštine prima oko 1.000 đaka i studenata a svako novorođeno dete, bez obzira koje je po redu, dobije po 200 evra.

MANJE SREDSTAVA ZA ODRŽAVANJE ODBRAMBENOG SISTEMA


BEOGRAD , 20. septembra (Tanjug) - Srbija ima odličan sistem za odbranu od poplava, koji se zbog nedostatka sredstava ne održava, a ove godine su budžetska sredstva namenjena tom sistemu drastično smanjena, rekao je danas direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marjanović.

Odbrambeni sistemi u Srbiji se ne održavaju, a nakon prošlogodišnjih poplava na mnogim mestima su nastala oštećenja, pa ukoliko dođe do poplava sličnih prošlogodišnjim, vodoprivreda neće biti u mogućnosti da taj sistem održi, rekao je Marjanović na završnoj konferenciji CARDS projekta za Srbiju "Pilot plan upravljanja slivom reke Save".

Govoreći o Strategiji upravljanja vodnim resursima u Srbiji, Marjanović je kazao da je jedan od prioriteta sektora voda da se poveća stepen priključenosti potrošača na javne sisteme vodosnabdevanja sa 77 na 86 odsto i naglasio da u Srbiji 45 odsto stanovništva pije vodu koja nije pod redovnom kontrolom.

Prema njegovim rečima, trebalo bi povećati obuhvaćenost stanovništva kanalizacionom mrežom sa 46 na 70 odsto uz obezbeđivanje prečišćavanja komunalnih otpada.

Jedan od ciljeva politike sektora voda je povećanje cene vode sa oko 0,35 na oko 1,2 evra po metru kubnom, kao i povećanje godišnjeg obrta sredstava u sektoru sa 250 na više od 800 miliona evra, naveo je on.

Marjanović je istakao da Srbija ima Zakon o vodama ali da bi ga, radi reforme tog sektora, trebalo izmeniti i harmonizovati sa drugim zakonima i podzakonskim aktima.

Kada je reč o privatizaciji tog sektora, direkcija će predložiti da vodoprivredna preduzeća ostanu u većinskom vlasništvu države jer predstavljaju polugu u sistemu odbrane od poplava, a ukoliko dođe do njihove privatizacije nema garancije da će obavljati taj posao, istakao je Marjanović.

On je rekao i da je CARDS projekat "Pilot plan upravljanja rekom Savom" vrlo značajan regionalni projekat u kome zajednički učestvuju Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska i dodao da je cilj tog projekta uvođenje integralnog upravljanja slivovima i primena evropske direktive o vodama.

Marjanović je kazao da je za svaku zemlju određen po jedan sliv kao pilot projekat, pri čemu je za Srbiju izabrana Kolubara, čiji se čitav sliv nalazi na teritoriji Srbije.

Srbija i Crna Gora iste po platama


Prosečna zarada u avgustu ove godine u Crnoj Gori iznosila je 497 evra, a bez poreza i doprinosa 338 evra i bila je za 2,1 odsto viša od julske, saopštava crnogorski Zavod za statistiku Monstat.

Kako prenose podgoričke Vijesti, zarada bez poreza i doprinosa za osam meseci ove godine iznosila je 326 evra i u odnosu na uporedni period prošle godine viša je za 16,4 odsto.

Po sektorima u navedenom periodu, neto zarada u oblasti ribarstva bila je najniža i iznosila je 132 evra, a u sektoru finansijskog posredovanja najviša i iznosila je 733 eura.

Prosečna plata u Srbiji u avgustu je iznosila 27 hiljada dinara ili 338 evra.

EM

MINISTAR LONČAR POSETIO UČENICU U ROMSKOM NASELjU

BEOGRAD – Ministar prosvete Zoran Lončar posetio je danas učenicu Delfinu Ferizović, koja živi u beogradskom romskom naselju ispod mosta Gazela.

Delfina je učenica prvog razreda Srednje škole za decu sa oštećenim sluhom „Stefan Dečanski”, i na republičkom takmičenju iz hemije osvojila je prvo mesto.

Ministar Lončar je ovom prilikom rekao da je Delfina pozitivan primer deteta i da, iako pripada romskoj nacionalnoj manjini i kategoriji dece sa posebnim potrebama, shvata značaj sticanja obrazovanja.

On je ovom prilikom devojčici uručio poklon - knjige za prvi razred srednje škole, ali i formulare, radi sticanja školske stipendije ili kredita.

Lončar je rekao da je uručivanjem simboličnog poklona ovoj devojčici Ministarstvo skrenulo pažnju javnosti na poseban odnos prema obrazovanju pripadnika romske nacionalne manjine.


Tanjug