Opštini Čačak ne preti komunalni kolaps

Do Dubokog smeće na Vujnu

ČAČAK - Priključenje Čačka opštinama Moravičkog i Zlatiborskog okruga koje će zajednički graditi regionalnu sanitarnu deponiju Duboko kod Užica, samo je delimično skinulo sa dnevnog reda dugogodišnju temu čačanske javnosti, s obzirom na to da su prepuni kontejneri koji se proteklih meseci mogu videti na gradskim ulicama nametnuli pitanje kuda sa smećem narednih godinu dana.

Početak rada deponije Duboko predviđen je za godinu dana, a čačanska deponija u Prelićima odavno je odradila svoj radni vek.

Prema rečima opštinskog rukovodstva i rukovodstva JP „Komunalac“, Čačku ne preti komunalni haos, iako se još od avgusta najveći deo čačanskog otpada odvozi na gornjomilanovačku deponiju na Vujnu.

- Prema poslednjim izveštajima, samo se u prvom i drugom rejonu kasni za jedan dan sa odvoženjem smeća. Poseban problem je pristup nekim kontejnerima zbog radova na ulicama. Odvoženjem otpada na Vujan svako vozilo gubi dva sata po turi, što samo delimično pravi probleme - kaže Bogoljub Radisavljević, direktor „Komunalca“, demantujući priče da se najveći deo smeća ipak i dalje deponuje u Preliće.

Radisavljević tvrdi da se na deponiju Vujan dnevno odvozi oko 120 kubika čačanskog smeća, a samo mali deo i dalje ide na staru deponiju. Ugovor sa Gornjim Milanovcem važi do februara 2006. Velimir Stanojević, predsednik Čačka, kaže da su već vođeni razgovori da se ovaj rok produži do početka korišćenja deponije Duboko i da se nada da će komšije iz Milanovca pokazati još malo strpljenja.

- Uostalom, i Čačak je svojevremeno isti ustupak učinio Milanovcu. U toku je priprema tendera za nabavku specijalizovanog vozila za odvoženje otpada, a 200.000 evra koje je Čačak dobio od vlade Grčke biće upotrebljeno za kupovinu ovog vozila - kaže Stanojević.




Izvor: Blic \ V. Trtović

Premijera „Doktora Strapa“ u Kragujevcu

Škotski Faust i u Šumadiji

KRAGUJEVAC - Na Maloj sceni Teatra „Joakim Vujić“ u Kragujevcu premijerno je igran komad „Doktor Strap“, autora Džona Merdoka iz Škotske. Tekst, koji je dramska parafraza Geteovog „Fausta“, režirao je sam Džon Merdok, koji je sa Ivanom Filipovićem odabrao muziku za predstavu.

Dramu je kragujevačka publika dobro prihvatila, a po mišljenju teatrologa ona je malo iznenađenje za Kragujevčane i balkanski mentalitet jer u sebi ima elemente ostrvske duhovitosti. Priča govori o velikoj usamljenosti Strapa, intelektualca, doktora u poznim godinama koji čezne za porodicom i mladošću.

U svesti tog džentlmena je vreme mladićkog uživanja, san o seksu sa mladom, lepom i zgodnom služavkom. U njemu tu strast rasplamsava đavo. Strap svoja nezasita zadovoljstva ne može da ostvari i na kraju krvlju potpisuje smrt.

U predstavi doktora Strapa igra Mirko Babić, đavola Mefistofela Marina Perić-Stojanović, sedamnaest0ogodišnju kućnu pomoćnicu Katarina Mitrović.

- Zadovoljan sam kako su kragujevački glumci odradili povereni zadatak. Raduje me činjenica da je i publika sjajno prihvatila komad - izjavio je Merdok, koji kao gost Teatra „Joakim Vujić“ boravi u Kragujevcu više od mesec dana.

- Tokom proba reditelj je prihvatio neke naše sugestije, s obzirom na to da se mentalitet srpskog i zapadnoevropskog glumca razlikuje. Menjali smo „sitnice“ u hodu, držeći se teksta, što se pokazalo kao dobar potez - rekao je glumac Mirko Babić.

Scenu je u ovom komadu postavio Milivoje Štulović, kostime je kreirala Jelena Jovanović, svetlosne efekte smislio Nikola Mašić, dramaturg je Marija Soldatović.



Izvor: Blic \ S. A. Lukić

Predlog Gradskog veća

Kostiću veća plata

Gradsko veće juče je predložilo da se plate gradonačelnika i njegovog zamenika povećaju za 30 odsto, a da se prepolove plate gradonačelnikovih savetnika. Većnici su predložili i ujednačavanje plata u Gradskoj upravi, čime bi polovina službenika dobila veću platu za 20 odsto. Odlučeno je da se hitno sazove sednice Skupštine grada radi rasprave o izdvajanju oko 10 miliona dinara za referendum o opozivu gradonačelnika Smiljka Kostića, koji bi trebalo da se održi 4. decembra.

Predlog za povećanje primanja gradonačelnika Kostića i njegovog zamenika obrazložen je time što do sada u obračun njihovih plata nije uziman „faktor rukovođenja“ kabinetom gradonačelnika. Međutim, od ovog povećanja plate neće se ovajditi gradonačelnikov zamenik Dejan Rajčić, zato što je na drugom platnom spisku, a tu funkciju obavlja volonterski.

- Mi smo predlog doneli načelno, za funkcije gradonačelnika i njegovog zamenika, a ne za konkretne ljude. To se ne odnosi na Rajčića, ali će se odnositi na nekog budućeg zamenika gradonačelnika - objašnjava većnik Aleksandar Milićević.

Prema odranije dostupnim podacima, gradonačelnikova neto plata iznosila je 62.000 dinara, bez minulog rada, a trebalo bi da se uveća na oko 90.000 dinara.

Većnici su uočili da je imenovanje savetnika gradonačelnika nezakonito, te bi trebalo da se oni „preimenuju“ u samostalne stručne saradnike. A „preimenovanje“ će lupiti po džepu savetnike, koji primaju platu do 58.000 dinara, a kao samostalnim stručnim saradnicima sledovalo bi im 28.000 dinara.



Izvor: Blic \ O. Milijić

Većina Kragujevčana mizerno plaćena

Rade za platu od 40 evra

KRAGUJEVAC - Od 56.565 radno angažovanih Kragujevčana njih 30.000 prima platu manju od 100 evra, podatak je iz ASNS Kragujevca. Najslabije plaćeni su prodavci koji rade u kineskim radnjama, čiji vlasnici im mesečno isplaćuju od 3.000 do 5.000 dinara i tekstilci sa 3.810 dinara. Iz straha da ne ostane i bez te crkavice većina ljudi sa najnižim primanjima nije smela da obelodani ime firme u kojoj radi, dok oni sa dubljim buđelarom kriju primanja, uz izgovor da je to poslovna tajna.

- Svojim radnicima „Kazimir Veljković“ duguje više od 20 plata, dok TP „Srbija“ godinama zaposlenima umesto keša daje bonove, koje oni moraju da potroše u prodavnicama tog preduzeća. Oko 10.000 ljudi radi na crno kod privatnih poslodavaca i većina ni nakon pet godina nema ni dan staža - kaže Slavoljub Đoković, predsednik Okružnog odbora ASNS Kragujevca.

Prema njegovim rečima, u nezavidnom položaju je i 5.200 bivših „Zastavinih“ radnika, koji se već četiri godine nalaze u svojevrsnom birou „Zastava zapošljavanje i obrazovanje“ (ZZO), sa primanjima od 6.000 do 8.000 dinara.

U centru Šumadije blizu 6.000 porodica živi sa dolarom dnevno. Više od 200 ugroženih radnika od ASNS je dobilo pomoć od 1.000 do 3.000 dinara da bi platili struju, grejanje, lekove za bolesne ukućane...

U Gradskom veću SS tvrde da privatni poslodavci devojkama zaposlenim u kafićima i radnicima na buvljaku isplaćuju između 6.500 i 7.000 dinara, što je manje od zagarantovanog minimalca, koji iznosi 7.216 dinara. Radnici koji rade u službama obezbeđenja dobijaju 40 dinara na sat. Nemaju slobodan dan, topli obrok, markicu za prevoz. I građevinski radnici se žale da čitav dan arbajtuju za deset evra, uz svoju hranu!

Veroljub Vlašković već pet meseci radi kao taksi vozač. Vozi svoj automobil, dnevno za volanom provede od 12 do 16 sati i zaradi blizu 12.000 dinara. Bojan Nikolić preko Omladinske zadruge uhebljenje je našao u „Parking servisu“. Radi devet sati i subotom za 10.000 dinara.

U nameri da doznamo ko u Kragujevcu prima najveću platu, obratili smo se brojnim firmama i institucijama, ali ni na jednoj adresi nije bilo ornih sagovornika. U Gradskoj upravi SG ističu da su u oktobru plate higijeničara iznosile 11.397,54 dinara, dok je gradonačelnik Veroljub Stevanović primio 69.279,05 dinara. Od njega veću zaradu imaju direktori Direkcije za urbanizam, „Vodovoda“ i „Gradskog groblja“. Prosečna zarada za septembar u Kragujevcu iznosila je 16.664 dinara i po visini primanja Kragujevčani se nalaze na 60. mestu u Srbiji.



Izvor: Blic \ S. A. Lukić

Nova pravila poslovnog ponašanja

Izgon mini suknje iz „Knjaz Miloša“

ARANĐELOVAC - Zaposleni u administraciji u „Knjazu Milošu“ ubuduće na posao neće moći da dolaze u farmerkama, mini suknjama i obnaženih stomaka. Drugačije odevanje u tom preduzeću nalaže procedura koju je uvelo novo rukovodstvo. Obavezno je poslovno odevanje u skladu s normama prihvaćenim u razvijenim zemljama.

Od promene vlasničkih odnosa u aranđelovačkom „Knjazu Milošu“ menadžment je uveo niz novina kako bi se u našoj najvećoj punionici vode radilo kao u poznatim svetskim kompanijama. Sve u cilju, kako je rečeno, podizanja efikasnosti i profitabilnosti firme.

- U „Knjazu“ je nedostajala sistematičnost i forma. Bilo je primetno odsustvo discipline i reda. Većina stvari je bila regulisana na nivou običaja - kaže Rade Pribićević, direktor u kompaniji, i naglašava da se kašnjenje uveliko tolerisalo, a bolovanja ni na koji način nisu kontrolisana.

Cilj novih procedura je podizanje svesti zaposlenih i promovisanje korporativne kulturu u kojoj su svačija prava zaštićena i u kojoj se zloupotrebe ne tolerišu.

Pribićević navodi da je ranije u „Knjazu Milošu“ bilo regulisano samo oblačenje zaposlenih u proizvodnji, i to pravilnikom o zaštiti na radu, ali ne i u administraciji.

Upotreba alkohola na radnom mestu u prošlosti nije bila retka pojava i sankcionisan je samo u slučaju ekscesa. Danas je alkohol apsolutno zabranjen, kontrole su redovne. U poslednjem opštem testiranju zaposlenih u distribucionom centru u Beogradu test je bio sto odsto negativan kod svih zaposlenih.

- Povod za alko-test bilo je standardizovanje procedura zaštite na radu i bezbednosti zaposlenih. „Knjaz Miloš“ je prva kompanija u Srbiji koja je izvršila testiranje zaposlenih na psihoaktivne supstance u saradnji sa Zavodom za lečenje bolesti zavisnosti iz Beograda - ističe Pribićević.



Izvor: Blic \ M. Petrović

Školovanje opštinara iritira DSS u Leskovcu

Školarina preskupa globa za naš narod

LESKOVAC - Opštinski odbor DSS u Leskovcu pozvao je opštinske stipendiste da odustanu od školovanja u Evropskom centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN, ocenjujući da se radi o „iritirajućoj odluci“. Školovanje jednog polaznika košta 10.000 evra, a finansira se iz opštinskog budžeta.

U Leskovcu se ne stišava bura koju je prošle nedelje izazvalo pisanje „Blica“ o školovanju pojedinih opštinskih funkcionera, njihovih rođaka i visokorangiranih opštinskih službenika na međunarodnim postdiplomskim studijama o trošku Leskovčana, odnosno iz opštinskog budžeta.

Od 24 studenta Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN opština će sa po 10.000 evra direktno i indirektno finansirati studije osamnaestoro ljudi. Na spisku postiplomaca pojavila su se i imena nekih direktora budžetskih ustanova.

Leskovački odbor DSS se u vezi sa ovim slučajem oglasio saopštenjem. DSS je u Leskovcu bio u vladajućoj koaliciji zajedno sa SPS, SRS, SNS i SDP, a sada je obelodanio da istupa iz koalicije.

- Na stranu to što nije bilo redovnog konkursa niti pravilnog informisanja zainteresovanih mladih ljudi, već je iznos od 10.000 evra po jednom polazniku, zaista preskupa globa za ovaj naš narod. Nije demagogija ako kažemo da te pare treba da koriste i običnom čoveku a ne samo povlašćenima - navodi se u saopštenju DSS.

Zamenik predsednika opštine Leskovac Gordana Savić, kojoj je bio poveren posao oko otvaranja odeljenja Univerziteta za mir UN, pojašnjavala je, međutim, u izjavi za TV Leskovac da su studije namenjene ljudima koji se bave rukovođenjem i menadžmentom radi usavršavanja svojih znanja i poboljšanja ekonomskog i socijalnog statusa zemlje.

Povodom pisanja „Blica“ oglasila se i direktorka Zdravstvenog centra u Leskovcu Ljiljana Cocić, čije se ime našlo na spisku postdiplomaca. Ona je na pres konferenciji demantovala da je stipendista opštine, što, inače, u našem tekstu nigde nije navedeno. Rekla je da se ne smatra polaznikom škole, budući da nije imala novac za uplatu školarine. Cocićeva je, priznala da je predala dokumenta za upis na studije i da joj je indeks uručen preko kolega iz Zdravstvenog centra.



Izvor: Blic \ Milica Ivanović

U niškom kafeu „Pozorište“ održan kasting za modele

Manekeni za Fešn vik

NIŠ - Četrdesetak devojaka i mladića s nestrpljenjem je čekalo u subotu, u kafeu „Pozorište“, da se pojave na kastingu za manekene Agencije „Imago“. Kasting je namenjen predstojećem 14. fešn viu, koji će biti održan krajem novembra u Nišu.

U kafeu „Pozorište“ bilo je mnogo mladih koji se nadaju da će jednog dana šetati svetskim modnim pistama, ali je bilo i onih koje višak kilograma sprečava da to postignu. Kandidati su doveli pojačanja, drugarice i drugove, koji su navijali za njih, a u nekim slučajevima poneli su se i kao utešitelji.

- Hajde, prošetaj. Što si se uplašila, nije to ništa strašno - hrabrio je potencijalne manekene Miki iz „Imaga“.

U žiriju su bili dugogodišnji niški manekeni i šesnaestogodinja Mina Cvetković koju je prošle godine zapazio strani skaut na sličnom kastignu u Nišu. Sada već nastupa na revijama u Italiji.

Katarina Ilić (21), studentkinja četvrte godine književnosti na Filozofskom fakultetu, ušla je u uži izbor. Ona je jedna od 12 devojaka koje su potencijalni manekeni.

- Ma, prijavila sam se zbog zezanja. Volela bih da mi manekenstvo postane hobi. Moje ambicije su da postanem profesor književnosti. Ne želim da se profesionalno bavim ovim - kaže Katarina.

Momaka je bilo manje pa je i konkurencija bila slabija. Nikola Radanović (18), student, sigurno će nositi muške modele na Nedelji mode. Nikola je bivši igrač vaterpola, a na kasting se prijavio na nagovor devojke, koja je manekenka.

- Želim da budem maneken. Bio sam nekoliko puta na kastinzima. Sada sam težinu doveo u red, jer sam oslabio 25 kilograma. Stvarno se nadam da će me izabrati - kaže Miloš Marinković (28).

Mnogi su sa ovog kastinga otišli tužni jer im se neće pružiti prilika da budu modeli. No, stekli su iskustvo za traženje nekog drugog posla koji možda neće biti atraktivan kao manekenstvo. Ali, od nečeg se mora početi.



Izvor: Blic \ V. Torović

Četvrt veka u jednoj kruševačkoj autoelektričarskoj radnji složno rade

Četiri brata, četiri dobra ortaka

KRUŠEVAC - Više od četvrt veka u svojoj autoelektričarskoj radnji u Kruševcu složno rade četiri rođena brata - četiri dobra ortaka. To su Baja, Jova, Cale i Dule Stojanović, vlasnici porodične firme „Mi 4“. Firma ima dve radnje, na dva punkta u gradu, ali je račun jedan, a na kraju meseca, kako kažu njeni vlasnici, odbiju se troškovi i podele pare bratski, na četiri dela.


- Život nas je naučio da delimo parče hleba, a majka Ružica i otac Branislav, poznati stari kruševački berberin, da najstarijeg moramo da slušamo - kaže Baja, najstariji od četvorice braće.

U životu su sve delili i nisu merili kada su se pomagali. Kada je Jova gradio kuću, svi su pomagali, zajedno radili i novac izdvajali. Tako je bilo i kod Caleta, a kada je Baja dobio stan, braća su prikupila novac i kupila sve što je bilo potrebno. Dule je ostao u očevoj kući, a ostali nisu ni pomislili da mu traže nasledstvo. Četiri brata imaju i dve rođene sestre, pa su Slobodanki u Novom Sadu pomogli da kupi kuću, a Jovanki u Zagrebu dali su polovinu potrebnog novca za otkup stana.

Jova je poznati lovac, Baja i Cale su ribolovci, a kažu da Dule, kada popije vino, najbolje recituje Jesenjinove stihove.

Trojica braće su autoelektričari, a Dule je svoju akademsku diplomu mašinskog inženjera zamenio za zanat.

U poslu se ponekad oko nečeg ne slože, ali do svađe nikad ne dođe. Od prihoda radnje „Mi 4“, kako kažu, sasvim dobro živi četrdesetoro članova složne familije Stojanović.




Izvor: Blic \ N. Erac

Narodno pozorište u Užicu spremno se upušta u svaki izazov

Užički teatar prati svetske trendove

UŽICE - Već šezdeset godina imamo najbolji ansambl u zemlji i u vrhu smo srpskog teatra. Glumačka ekipa spremna je da dočeka svaki novi izazov, što je privuklo interesovanje čuvenih svetskih reditelja da dođu i rade sa našim ansamblom - kaže za „Blic“ Nemanja Ranković, umetnički direktor Narodnog pozorišta u Užicu, posle premijernog izvođenja predstave „Atentat“.

Ovim satiričnim komadom koji je režirao Ljuboslav Majera, a koji govori o odnosu naroda i vlasti, užičko pozorište proširilo je bogat repertoar na kome se nalaze uglavnom nagrađivane predstave. Uoči Nove godine, navodi Ranković, Užičani će videti još jednu premijeru Narodnog pozorišta, a u pitanju je „Ženski orkestar“ u režiji Filipa Markovinovića.

- Za februar naredne godine italijanski reditelj Anre Pačoti sa našim glumcima spremiće predstavu „Pilad“ po tekstu Pjera Paola Pazolinija, a na proleće očekuje se i „Opera za tri groša“ Aleksandra Lukača. Posle toga ide „Invitro“ Majkla Divajna iz Kanade, sa kojim smo već imali priliku da radimo, a zatim i jedan projekat Britanke Pamele Hauard po tekstu Šekspira ili Šona Kejsija. Krajem 2006. godine, povodom desetogodišnjice smrti Stiva Tošića, izvešćemo i jedan komad u čast jedinog srpskog „oskarovca“ - kaže Ranković i nastavlja:

- Jedini način da pozorište preživi jeste da se modernizuje prateći svetske trendove, ali pre toga treba obavestiti pojedince da je 19. vek odavno prošao. Pozorište ne treba da bude muzej, već mesto savremene kreacije i utopije.

Plate zaposlenima u Narodnom pozorištu i materijalni troškovi obezbeđuju se iz opštinskog budžeta, ali priprema programa pokrivena je sa svega 30 odsto. Ostala potrebna sredstva iznalazi ambiciozni menadžment.

- Pripadam ljudima koju veruju u entuzijazam kombinovan sa potpunim profesionalizmom. Entuzijazam ima izvor u čistoj emociji, a profesionalizam u znanju, obrazovanju i volji da se posao uradi na najbolji način. Tajna našeg uspeha je talenat, puno rada i profesionalni odnos. Ima tu i jedna podtajna - umemo da poštujemo jedni druge - objašnjava Zoran Stamatović, direktor Narodnog pozorišta.



Izvor: Blic \ Vladimir Lojanica

Hospis klinika u Knez Selu

Bolnica za umiruće

Hospis klinika, u kojoj bi ležali umirući bolesnici, trebalo bi da se otvori u bolnici u Knez Selu, ali tek kada se hospitalni deo Klinike za onkologiju preseli u zgradu Urgentnog centra. Na Zapadu odavno postoje hospisi, u kojima leže pacijenti čije su životne funkcije na izmaku, a u Nišu za neizlečivo obolele nema mesta ni u prebukiranim prostorima Kliničkog centra.

Kada se hospitalni deo Klinike za onkologiju preseli u zgradu Urgentnog centra, u Knez Selu bi moglo da leži 130 umirućih bolesnika koji bi neprestano bili pod lekarskim nadzorom. Hospis bi doneo olakšanje mnogim porodicama koje sada neguju rođake obolele od karcinoma.

- Trenutno je od 3.800 pacijenata na kućnom lečenju 411 bolesnih od raka koje svakodnevno posećujemo. Neki primaju terapiju na svakih 12 časova. Dajemo im terapiju bola, simptomatsku terapiju, negujemo ih jer ima i nepokretnih. S njima lekari obavljaju psihološke razgovore. To nam dosta otežava posao, a kada bi bar deo njih bio smešten u hospis, mnoge bi porodice odahnule. Veoma je teško kad u malom stanu zajedno sa mališanima žive osobe koje su obolele od karcinoma - kaže načelnica Odeljenja kućnog lečenja, prim. dr Ivana Stojković.

Na kućnom lečenju nisu samo stare osobe. Dr Stojković navodi da ima pacijenata od 20 do 30 godina. Teško oboleli bi trebalo, kao u razvijenom svetu, da sami biraju da li će umreti u svom domu ili u hospisu. Lekari su sigurni da bi mnogi poželeli da njihovi najbliži ne gledaju muke kroz koje prolaze.

Situacija će se pogoršati jer se po novoj sistematizaciji u kućnom lečenju smanjuje broj lekara.

- Kod nas trenutno rade 44 lekara, koji najmanje na dve sedmice obilaze pacijente. Međutim, iz Ministarstva zdravlja nam je stigao dopis da moramo da smanjimo broj lekara na 25. To će nam još više otežati posao. Mi obilazimo bolesnike sa teškim srčanim oboljenjima, neurološke pacijente, najviše ima onih sa moždanim udarom. Mnogo bi nam značilo da se umirući pacijenti smeste u hospis - ističe dr Stojković.

Zamenik direktora Klinike za onkologiju dr Zorica Stanojević naglašava da je stacionarni deo ove klinike u Knez Selu pravo rešenje za umiruće bolesnike.

- Kad se preselimo u Niš, taj prostor će biti idealan za hospis. Udaljen je od grada, nalazi se u potpunom miru i tišini - kaže dr Stanojević.



Izvor: Blic \ V. Torović