То је зато што је адвокат то сачињавање уговора наплатио од инвеститора на овај или онај начин.Ни сада те ништа не спречава да са инвеститором договориш да он плати сачињавање јавнобележничке овере.

100 евра + судска овера до 26 000 динара, то је 30-36 хиљада динара.Код нотара накнада за уговор до 5 милиона динара износи 21 000 динара, до 7 милиона динара 30 000 динара, до 10 милиона 36 000 динара.

Чак и када рачунамо трошкове адвоката 100 евра фиксно за све уговоре, опет је код нотара јефтиније.

Нотар кумулативно наплаћује 2 ствари, сачињавање уговора и оверу уговора, то је скупље од сваке појединачне ставке али је јефтиније од збира трошкова адвоката и судске овере уговора.

Na koji ovaj ili onaj nacin, botino ? 

 


za cifru agencije ne znam, ali valjda im onih 3% pokrivaju i te troskove
Ovo za cifru advokata - samo da potvrdim - tako da te price o advokatima derikozama bas i ne piju vodu - ima nesto i u tome koga klijent bira za advokata  

---

Advokati nikada nisu overavali dokumenta  


Advokati bas i ne fukcionisu tako - ti ili nisi imao posla sa advokatima ili se vrati na onu recenicu o biranju advokata


Profit, tacno - sada je u poziciji da ga uzima samo odredjena grupa ljudi, znaci monopol na delu. Evo ja sam prosecan covek pardon zena   Meni je moja sigurnost u bilo kom poslu koji cu oznaciti na papiru bitna i da za to za sta stavljam potpis nemam ikakvih posledica izvan dogovorenih. Ja sam vec ovde pisala da mi je skrenuta paznja (jos davno pre uvodjenja kod nas i ne za nasu zemlju) da treba paziti jer notar moze naginjati ka jednom strani. Meni treba advokat koji ce brinuti o mojim interesima (ideju da drugu stranu "zavrcem" nemam, a tu se opet vracamo na onu o izboru advokata)


Ovo si se nalupetao - argument "sta bi bilo kad bi bilo"
A inace poznato je da drzava mnogo voli svoje gradjane i bas brine o njihovim interesima - ono nema monopola, dozvoljenog neplacenog poreza, plata itd itd  

govna jedna ona najljigavija

Ја имам искуства са адвокатима, нисам никада тврдио да су они дерикоже, али они раде за новац а не за лепе очи.

Постоје велики проблеми са учешћем адвоката у оверама разних уговора о промету непокретности.Људи су плаћали десетине хиљада евра, а инвеститор им није саградио станове, и купци су остали и без новца и без станова.Адвокат је био плаћен од стране инвеститора да пише уговоре и то није помогло купцима.

Једино што треба променити у садашњем закону који регулише рад нотара, је то да држава одговара за штету коју нотар причини странци.

milanb2014 какви адвокати бре, ти немаш појма бре, лупаш глупости овде идиотима као што су жутокљунци Hunab_Ku који немају појма, видиш да не зна да пише чак ни тзв српском латиницом.

Већина писмених људи је раније сама састављала уговоре, дакле ту треба минимум правног знања.
Рецимо довољно је да познајеш једног адвокатског приправника или неку уговорну страну која је већ оверавала, који може да ти да копију неког уговора у ворду.
Све што треба је да измениш 4-5 ставки, то је посао од 2 минута. То није никаква мудрост.

Што се тиче провере уговора, дакле провере да ли је већ раније вршена нека купопродаја, то се од 2010 радило у суду. Што је најгоре то се ради још увек у суду, пошто нотари немају сустем који може да изврши ту проверу. Дакле све информације су остале у суду.

Нотари неке врсте овера не раде, јер не знају и то ће ти отворено рећи, док у суду више не смеју да оверавају такве овере.

Advokati nisu ucestvovali u overi ugovora, jos jednom.

Sto se ovog drugog tice - da li je te kupce iko terao da potpisu ugovor sa investitorom bez sopstvene provere valjanosti tog ugovora? 100-200e dati advokati da ti proveri papire i ugovor je gotovo nista naspram mogucnosti gubitka par desetina hiljada e. Ugovor i sluzi da obe strane budu, ukoliko ona druga ga prekrsi, zasticene. Ako se to desi ide se na sud. Advokat koji je sastavljao valjan ugovor ne moze nikako biti kriv za nereseni sudski spor. Postoje penali koje drzava naplacuje za nezavrsene zgrade a sa dobijenom dozvolom (zgrade i stanove bez dozvole gradjene ne bih ni da komentarisem ovom prilikom), u kupoprodajni ugovor se takodje stavlja stavka o penalima ukoliko investitor ne zavrsi zgradu u dogovoreno vreme (koje se specizira u tom ugovoru takodje) i sl.


A po cemu bi se to razlikovalo od sadasnjeg stanja gde bi drzava trebalo da sudi onima koji su ljude prevarili? Pa nece sigurno drzava da isplacuje milionske iznose (u e) - ili mozda hoce  

То је најчешће  тако, странка може сама саставити уговор на основу неког образца  и он ће (углавном) бити ваљан и подобан за укњижбу.У неким случајевима, то неће бити довољно, то је неколико процената уговора, у којима има нешто специфично.У Србији се оверава много уговора и на хиљаду овако сачињених уговора, доћи ће 50-так који неће бити добри.

Тих 5% уговора нарушава правну сигурност, што је погубно код промета непокретности.За правну сигуирност је нужно да 100 % уговора буде ваљано а не 90-95%.

У крајњој линији, зашто би држава дозвољавала некоме ко није овлашћен да сачињава уговоре.

По том принципу, сви можемо бити лекари опште праксе.Дође ти пацијент има високу температуру, препишеш му андол и у преко 90% случајева биће све у реду.Можда умре свега неколико процената пацијената, али какве везе то има 95 % пацијената се опоравило.

Заиста, невероватно је да држава прописује да лекар опште праксе мора имати одређене квалификације и да онај ко оверава и сачињава уговоре мора бити нотар.

Адвокати нису непосредно оверавали уговоре али су сачињавали непоуздане уговоре који су омогућавали инвеститорима да заврну људе за по неколико десетина хиљада евра.Те уговоре су странке носиле код службеника за овере у суду, који је само оверавао потписе и уопште га није занимало шта пише у уговору.Сви су познавали тај стари модел овере и знало се да се може оверити било шта, а 1 преварант са 1 адвокатом(чак и без адвоката) је могао да насамари десетине људи.

Сада, нотара не да занима шта пише у уговору, него га он и сачињава.Нема муљања и потурања разних смицалица и превара.
То вреди сваку пару коју нотар наплаћује.

Људи су дужни да пазе шта потписују и какве уговоре закључују.Међутим, већина људи нису правници а добар део њих не може знати шта неки преварант муља са неким адвокатом.Држава мора заштити свакога, па и онога ко није правнички поткован.

Што би се судило за превару, када се то може сасећи у старту.Неки преварант узме паре од неколико људи, онда му се суди 2-3 године, а пара нигде појела их маца.

Онда преварени људи морају да туже преваранта, а када добију правоснажну пресуду, морају да поднесу предлог за извршење.Онда њихов предмет заврши међу оних пар милиона принудних извршења и он мора да чека 5 година да неко и погледа његов предмет.Када дође до пленидбе преварантове имовине, установи се да је он сиротиња да се ништња не води на њега.

Овако је много боље а и господскије.Нешто ти треба да овериш, идеш код нотара, платиш и готово.

Једино што треба још проширити надлежност нотара.Треба прописати да се не може купити непокретност док се купородајна цена не исплати преко нотара.Када нотар прими цену, онда проверава да ли продавац има каквих дугова и принудних извршења пред судовима и принудних извршења пред извршитељима или судовима.Ако има таквих дугова онда се то директно исплати од примљене цене.Ово постоји у неким државама већ неколико деценија и то је много добар систем.

Ja ti opet ponavljam, onaj ko za nesto za sta daje desetine hiljada e pristaje da mu ugovor sacini druga strana i da na to stavi potpis bez prethodne provere strucnog lica (jer mu je zao da da 100-200e, jer on, kupac, zna da cita ugovor...) koje je on (ne druga strana) angazovao je lud, naivan i sl. epiteti

Ti uporno forsiras pricu u kojoj se pojavljuje advokat samo sa jedne strane a to nije tako