E, vidis.. tu je problem. Kada si klinac, ne znas sta te interesuje.
Mozes da sanjas kako ces ti biti veliki pisac, a u sustini si savrsen za elektromehanicara.

jbg, moji roditelji su bili u fazonu, ako ti ne otpada kosa u pramenovima, nisi nishta skrshio i nisi topliji si od radijatora u shkoli e onda mozesh i u shkolu... jbg, ja sam skoro svake godine bio pred iskljuchenjem (da, u moje vreme se sa 25 neopravdanih ispisivalo iz shkole)... eee, deca nemaju pojima kako je to kad na 4 meseca do kraja godine imash josh 5 neopravdanih i kako strateshki da ih rasporedish da ne zabodesh 3 jedinice i okinesh godinu... a  usput da shto manje uchish i drogirash se shto vishe...

Ne slažem se, jer iako danas ima sve više bolida koji pet dana pred prijemni za faks ne znaju čime bi da se bave u životu i šta da upišu... Isto tako ima i dosta onih koji već na pola srednje većinski znaju šta bi da rade, ili barem šta dolazi u obzir od izbora/upisa i šta ih čeka.

Već je (između ostalog) problem i u tome što kad si klinac misliš da ako ti kasnije neće trebati neki predmet iz srednje , da ti onda neće trebati ni mnogi drugi.  I onda se smandrlja sve to, čak se upiše i faks bez većih problema, ali posle kad krene igranka, mnogo toga što si smandrljao u srednjoj dođe ti na naplatu. A pod tim smandrljavanjem mislim i na bežanje iz škole, odnosno olako shvatanje svega vezanog za nju, pa i dolaženje na časove.

Plus, ipak su to najluđe godine, kad je glava najtvrđa a mozak najraspušteniji.   Zato se svi ljudi posle kad odrastu čude sami sebi kad se sete kakvi su bili.  

Meni uopshte nije chudno... jbte, kad sam ja odrastao, lakshe se dolazilo do kokaina i deset kutija trodona nego do cigara... cigara nigde nema, jbg morala je vutra da se pushi... ponekad se pitam kako mi je uopshte prezivelo dovoljno ganglija za svakodnevno funkcionisanje... nego, jbte, neshto nisam video taj trodon skoro u prodaji.. ima mislim desetak godina... 

Ja sam više mislio na mentalitet, na hemiju u mozgu, hormone i način razmišljanja, poimanja, odlučivanja... Npr nekad se baš čudim samom sebi kad se setim nekih situacija i odluka. A drugačiji je i kolektivni mentalitet u tom dobu i tom okruženju. Pogotovu ako se škola polako srozava (sa sve njenim učenicima), a toga je nažalost sve više. I onda naravno da čak i nekom OK (prosečnom) đaku malo fali da kidne i da pretvori to u naviku.


Al evo da ispravim - Zato se mnogi ljudi posle kad odrastu čude sami sebi kad se sete kakvi su bili.

Sad gledam prvu stranu.. nikog pristojnog na forumu 

onaj tko nije sposoban u jbn skoli da stvori opravdjanje za eskivirane casove...taj ne treba mnogo toga da ocekuje od zivota