Mili moji i dragi,

Prvo da vam javim najvažnije:
Živ sam!
Zatim još jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobođenje!

Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista. Čuli ste da su me oteli sa građevine u Libanu dok sam radio na mešalici zajedno sa kolegom Stamenkom.

Mogu vam reći da je na početku bilo čupavo. Teroristi su nas strpali u džakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas mašući puškama i vičući nešto o Alahu i Džihadu. A onda su sve to snimali kamerom. Kažem ja Stamenku da će izgleda da traže za nas otkup. Onda smo najebali burazere, kaže mi Stamenko.

I zaista, prvo su ih otkačili u našoj ambasadi. Ukinuta zadnja državna zajednica, a još nije došao naš novi ambasador. Onda su zvali tu našu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda već primio drugu dvojicu na mešalicu, i da ga mi uopšte ne interesujemo. Na kraju su spakovali one snimke i poslali našoj Vladi u Beograd.

I tako smo mi čekali i čekali i čekali, pa sam ja od duga vremena popravio neki njihov rashodovani tenk. Oni su se silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to sitnica, jer sam bio tenkista na Kosovu.

Stamenko ih je u međuvremenu učio gađanju iz ručnog bacača, on je bio na Vukovaru. Ja sam im posle očistio topove, jer sam bio artiljerac u Bosni. A Stamenko im pokazao neke trikove sa kamuflažom dok smo se krili od NATO pakta.

I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja nego na mešalici, a bolji su i uslovi. Tako da se ništa ne brinete. Čim mi istekne ugovor, eto mene kući...

Srdačno vaš
Milivoje

 

 

 

 

 

 

 

 

    extra!