ne bih da izgleda da ti kontriram ali vreme ce pokazati svoje kao sto pokazuje  "sjajne" poteze oko  Sablje .
Zivi bili pa videli.
Na nasu zalost mora dosta vremena proteci pa da e vidi sta je ko i ko je ko i ko je namavladao i ko je sa kojim mafijasima, krimosima, DB-ima, UDBA-ma i OZNA-ma sve saradjivao na stetu gradjana Srbije.
Sacekaj i videces da ce se klupko oko Djindjicevog ubistva  brze odmotati no sto smo mi i svesni i vec je pocelo -odmotano je dosta a tek,.....

Čeda je uvek pomagao Legiji a i ostalim opasnim kriminalcima i lopovima. Zato nije lepo da ga pojedinci danas prozivaju, jer kad su vec u zatvoru zasto zele da im se i mali Čeda pridruzi??

Zato sto Dalton nikad ne jase sam ...

Kriminalac se naprasno neceg "vaznog" setio i hoce da DA "interview" Pa kakva smo zemlja, nista me ne cudi i kad bagra iz zatvora ima to pravo....

Sto se tice Cede, pisala nekoliko puta, ali moderatori mi obrisu ...ako opet obrisu, necu vise pisati, shvatila sam poentu, da nisu sva misljenja dobrodosla .... dakle, posle 5. oktobra, neko je morao saradjivati sa drzavom u drzavi (tj zemunskim klanom), sticajem okolnosti, to je bio Ceda....narvno tu saradnju i zalaganje za ukidanje tog "klana", neki jako dobro koriste , ali da toga nije bilo, Zemunci bi jos vrsljali po Srbiji. E sad, nasem prosecnom coveku je to vrlo strano, ovakvo razmisljanje, vise se lozi na "lovacke" price, ali to je druga tema...

mail Čeda je zaista plodotvorno saradjivao sa poznatim kriminalcima i ubicama iz "Zemunskog Klana" i na taj nacin stekao debele milione i kupio nekretnine u Grckoj, Francuskoj i Danskoj. Tu uspesnu duggogodisnju saradnju su na zalost, pomracili, ti isti kriminalci kada su se nasli iza resetaka! Mesto da drze jezik za zubima i da stojicki izdrzavaju dugogodisnje robije (100-200 godina), oni sada uporno prozivaju i malog Čedu kaljaju njegov svetli lik!

“Zaposleni u zatvoru nisu umešani u intervjue sa Ulemekom”
Autor: Beta | 24.09.2007 - 18:03

Uprava za izvršenje zavodskih sankcija saopštila je danas da nema indicija da su zaposleni u Okružnom zatvoru u Beogradu, na bilo koji način, "učestvovali" u objavljivanju intervjua sa Miloradom Ulemekom.

Intervju prvooptuženog za ubistvo premijera Zorana Đinđića prošle nedelje je objavljen u beogradskim dnevnicima "Glas javnosti" i "Kurir".
"Utvrđeno je da su pritvorenog Milorada Ulemeka posećivala isključivo lica po odobrenju predsednika postupajućeg Veća a da su zaposleni u Okružnom zatvoru u Beogradu, prilikom realizovanja ovih poseta, u svemu postupali u skladu sa svojim ovlašćenjima", navodi se u saopštenju.
Kako se ističe, posete branilaca i članova porodice nadziru se isključivo vizuelno, bez slušanja razgovora dok se prepisaka i pošiljke kontrolišu u nameri da se spreči unošenje nedozvoljenih predmeta i supstanci.
Predsedavajuća Sudskog veća u postupku za ubistvo Zorana Đinđića Nata Mesarević zatražila je prošle nedelje od Uprave Okružnog zatvora u Beogradu izveštaj o posetama osuđenom Miloradu Ulemeku u poslednja tri meseca.
Ona je zatražila i podatke o tome da li su kod Ulemeka dolazili lekari i po čijem nalogu, koliko su se zadržavali i da li su bili pod nadzorom kao i izveštaj iz zdravstvenog kartona i izveštaj o tome da li je bilo koji novinar imao mogućnost neposredne ili posredne komunikacije sa Ulemekom.
Mesarevićeva je pitala da li se i na koji način kontroliše materijal koji donosi branilac i da li je upravnik Okružnog zatvora preduzeo bilo kakave mere u cilju utvrđivanja na koji način je tekst objavljen u pojedinim medijima mogao izaći iz Okružnog zatvora.

Izvor: Blic

U pravu si,ali ako ima jos nesto da kaze sto javnost ne zna,a ici ce u prilog organima gonjenja,treba mu dozvoliti.
Takvom i takvima mesto je tamo gde je on sad.Ima dovoljnog vremena da razmislja o onome sto je on uradio svo do hapsenja.Mozda se pokajao sto nije prilikom sudjenja rekao sve o sebi i ljudima oko njega.

@mrgec
Znam za pricu sa Vucicevom majkom. Ona tamo radi, ali nije bila u zgradi. Ne kazem da je sklonio, nego jednostvano opis radnog mesta joj je takav da nije imala tamo sta da trazi u to vreme.
Ali ako znas kako se bombardovalo i da si na internetu uvek video sta ce bombardovati, svi smo znali sta je na potezu, sa zakasnjenjem ponekaqd od jednog dana.
Recimo u N Sadu smo znali za TV i ocekivali da je bombarduju.
Inace nisu je isti dan, nego dan kasnije.
Jasno je bilo da su imali na umu da nas pripremaju za nato programe, kao u Srpskoj.
Sve se to znalo, a Vucic je bio ministar informisanja u saveznoj vladi. Inace kako sam ga ja zvao, ministar za drzanje Srbije u mraku.
Sta je ssve radio, licno ne bih mu dozvolio da se ikada bavi politikom, jedino negde kraj reke na pecanju, gde ga niko ne cuje.

U Budvi je pucao "strani faktor"
Kao i o svemu ostalom za šta je optužen i osuđen, Milorad Ulemek ima svoju verziju i za pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Ali, slučajno ili ne, nije odgovorio na dva pitanja. Kako je bilo moguće da strelac kakav je Branko Berček sa malog rastojanja promaši sa svih osam metaka? I, nije li možda baš od Legije dobio naredbu da namerno promaši, ako nije - nije onda neko drugi preko Berčeka na taj način organizovao „provokaciju“?

Pošto ste pravosnažno osuđeni kao organizator pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi, imate li o tom, po mnogo čemu čudnom događaju, dodatna ili saznanja koja tokom suđenja, iz nekih razloga, niste hteli da izgovorite? Je li istina da je toga dana crnogorska vlast prvi put povukla obezbeđenje Draškovićeve kuće, a davala mu pratnju za plažu?

- To je bio zaista veoma čudan događaj. Mi smo na samom suđenju pokušali da izvedemo gomilu dokaza koji su mogli značajno da poljuljaju optužnicu. Međutim, Sud je ostao gluv za naše predloge. Zato što su, po tumačenju Suda, bili „neosnovani“!? Time je taj Sud već tada pokazao svoje pravo lice. Jer, kako je Sud mogao da zna šta je osnovano a šta ne ako dokazi nisu bili izvedeni?!

Ako ste u pravu, onda je to bilo imitacija pravog suđenja...

- Bilo je to jedno zaista mučno i neprijatno suđenje, pošto je sudsko veće zapravo bilo produžena ruka tužilaštva. Svi su se očajnički trudili da nam uskrate puno pravo na odbranu. Mi optuženi smo u sudnici sedeli kao zamorčići!

Šta sve s tim procesom nije bilo u redu? Zašto tvrdite da ni dokazi nisu bili izvedeni? Ako je na Draškovića pucao Branko Berček, kako je bilo moguće da takav specijalac promaši sa osam metaka, pa još sa rastojanja manjeg od pet metara? Da li je Berček od vas dobio naredbu da namerno promaši i zbog čega, ili je neko drugi preko njega na taj način organizovao „provokaciju“?

- Evo samo nekoliko primera šta nije bilo u redu. Na rukavicama koje je, po optužnici, nosio Berček pronađeni su određeni materijalni tragovi. Pre svega DNK, trag koji ne može da se isfolira. A kada je utvrđeno da to nije DNK Berčeka - njegova odbrana je predložila da se Berčeku uzme DNK i uporedi sa tragom nađenim na rukavici. Sud je, međutim, taj predlog odbio kao neosnovan! Dalje, imamo slučaj sa živim svedocima koji su na prvom saslušanju prepoznali sasvim druga lica. I to - bez greške! Nije bilo nikakve nedoumice! Predložili smo da se i oni pozovu. Ali, i to je bilo „neosnovano“!

Koga su prepoznali „živi svedoci“? Kakve su bile posledice tog prepoznavanja?

- Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma. Postoje izjave pomenutih svedoka o tome. Ako u međuvremenu i one nisu izgubljene kao mnogi drugi „dokazi“.

Da li je to bilo sve?

- Nažalost, ne. Tvrdili smo da su tih dana u Budvi bili sasvim drugi ljudi. Sa sasvim drugim zadatkom. Kada su „vojna lica“ na totalno nezakonit način izvela prepoznavanje optuženih - koje nisu prepoznali (!) - tražili smo od Suda da ta ista „vojna lica“ izvedu prepoznavanje trojice pripadnika JSO (?) koji su zaista tih dana bili u Crnoj Gori. Sud je i to odbio kao neosnovano! Pa, gde je tu pravedno i fer suđenje?!

Pokušavate li vi to da dokažete da je suđenje bilo potpuno neregularno i farsa?

- Da, s puno razloga. Postoji još mnoštvo materijalnih dokaza koji ruše optužnicu. Što je najstrašnije, Sud je izveo gomilu „dokaza“ koji ne postoje! Kada smo pitali - gde su ti dokazi? - rečeno nam je da ne postoje jer su uništeni!

Ako je Berček imao nalog da zaista ubije Draškovića, zašto ste mu za neobavljen posao, po presudi, navodno platili 20.000 maraka?

- Priča o tim silnim markama je čista izmišljotina plasirana preko lažnih izjava pojedinih optuženih koji su bili dovoljno naivni da poveruju u mahinacije tužilaštava da bi od nas napravili kriminalnu grupu. Mi iz JSO to nismo bili, a ako nema kriminalne grupe - ne može biti ni Specijalnog suda. A ako nema Specijalnog suda - onda nema ni svedoka saradnika. Sve tako u krug. Da bi nam podmetnuli!

Ako niste vi organizovali „Budvu“, ko je to, prema vašem mišljenju, režirao i zašto?

- Kada bi se pažljivo analizirala politička situacija iz tog vremena, lako bi se utvrdilo da je Milošević imao najmanje interesa da s političke scene skloni Vuka Draškovića. Pogotovo fizičkom likvidacijom...

Kome je to onda bilo u interesu i zašto je to podmetnuto baš vama iz JSO?

- Prvo bi trebalo analizirati ko je u to vreme bio Vuk Drašković. Jer, opšte je poznato da je njegov tadašnji politički uticaj u opoziciji bio minimalan. Zar nije on svaki put bojkotovao i na neki način sabotirao svojim delovanjem sve napore opozicije? Nije li od tog i takvog njegovog delovanja sam Milošević imao najviše koristi? Nisu li u to vreme pokojni Zoran Đinđić i Drašković bili najveći politički protivnici?

Želite li da kažete kako je možda Đinđić imao veći motiv da se ukloni Drašković?

- Dotle ne bih išao, ali ne bih ni potpuno isključio! Setite se samo svih javnih pljuvačina između njih dvojice. I u vezi sa ovim, opet moram da ponovim ono što sam već iks puta rekao: Vuk Drašković je bio omiljena politička pudlica Slobodana Miloševića. Preko njega je Milošević ostvario skoro sve svoje izborne pobede. To što se danas Vuk predstavlja kao najveći opozicionar iz tog vremena - priča je za malu decu! Uostalom, gde je danas SPO kao stranka? Takvi kao on bili su bez Miloševića potpuno marginalni. Oni su postojali zahvaljujući Miloševiću. On se sa njima igrao kao mačka sa miševima. Kad je mačka otišla, miševi su izašli iz svojih rupa.

Niste odgovorili na pitanje kome je pucanje na Draškovića bilo u interesu?

- Stranom faktoru! Taj „faktor“ je pažljivo pratio i analizirao političku scenu u Srbiji i lako su „sabrali“ neke stvari!

Kako ćete, hoćete li uopšte moći - čak i ako je tačna - da dokažete svoju tvrdnju da Drašković uopšte nije bio praćen zato što je DB spremala njegovu likvidaciju, već navodno zato što se viđao ili trebalo da vidi sa stranim „diplomatama“ koji su u stvari bili špijuni? Da li je u Srbiji - pogotovo posle „epizode“ sa generalom Momčilom Perišićem i prvim čovekom CIA u Beogradu Džonom Nejborom - takvo nešto više uopšte dokazivo?

- Kao što sam već rekao, pri ovakvoj vladajućoj garnituri, gde pravda i istina političarima služe samo za foliranje, teško da se može bilo šta dokazati. Ali, to će se dokazati! A i to zašto Služba i danas mora da ostane „crna vrana“. Da li stvarno mislite da specijalne službe tako rade da prate nekog do pred sam atentat, pa onda pokušaju da ga izvrše svojim kamionom - kao što se tvrdi da je bilo na Ibarskoj magistrali - i sa sve službenim tablicama koje ostave na licu mesta?! Ma dajte, molim vas!

Dobro, ali kako su stvari stajale sa praćenjem Draškovića?

- Pa, opšte je poznato da je Vuk Drašković praćen još od onog čuvenog 9. marta kad je navukao narod da dobije batine. On je očiti primer subverzivnih delatnosti i defetizma protiv svoje rođene zemlje. Uostalom, to je nastavio da radi i dok je bio ministar „vanjskih poslova“. Nastavio je da bude prostitutka stranih interesa. Zato sad i piše knjigu u kojoj će pokušati da se opere za sve one svinjarije koje je radio. Šešelj je u Hagu zbog nekakvog verbalnog delikta, a Vuka, koji je bio spreman da seče ruke i pozivao na onim svojim mitinzima na bratoubistvo, niko ne dira. On i danas može slobodno da se proserava o nekakvim svojim ulogama. Doduše, od kako je pukao na izborima - nešto ga više i ne viđam da laje. To je prepustio baba Dani!



U „STUPICI“ SE SAM UHAPSIO!

Kako je realno izgledalo vaše hapšenje u „Bojanu Stupici“ i kako ste u finišu suđenja za atentat primili čuđenje u sudnici branioca Milana Veruovića, advokata Bože Prelevića, koji se zapitao - kako je vlast mogla da vas uhapsi zbog kafanske tuče, a nije smela ni da vas popreko pogleda kada ste, prema presudi, spremali ubistvo premijera Đinđića i preuzimanje političke vlasti u zemlji?

- Realno, moje „hapšenje“ u „Stupici“ je izgledalo tako da sam sam sebe uhapsio i ušao u vozilo Interventne jedinice. Vidim da se danas neki kurče kako su me oni uhapsili. Šatro, da nije bilo njih - sve to ne bi moglo da se reši. Ali dobro, ako time hrane svoje komplekse, onanišući pred ogledalom, neka im bude. Ja nisam sujetan čovek, a i ne doživljavam takve priče kao zlu nameru. Neka uživaju. Koliko ja znam, do 12. marta niko iz vlasti nije imao nikakve informacije da se sprema to što se desilo. Zato i ne shvatam zbog čega to neko tobože nije smeo da mene pogleda popreko.

Đinđića nisam viđao u Šilerovoj!

Đinđić i Čeda Jovanović su Dušana Spasojevića i LJubišu Buhu Čumeta zadužili da mi opipaju puls jer se DOS uoči 5. oktobra najviše plašio JSO. Danas se svi koji su dolazili u Šilerovu prave blesavi, posebno Vladimir-Beba Popović i Čeda, a kad je trebalo da se dođe na žurke sa gomilom kurvi i hostesa - onda su bili prvi. Ako mislite da ću vam reći da su dolazili Đinđić i Vilijem Montgomeri - onda moram da vas razočaram.

Javnost je poslednjih godina posebno kopkalo: ko je sve od političara dolazio u zemunsku Šilerovu ulicu. Evo šta o tome za Glas javnosti i Kurir kaže Milorad Ulemek.

 Kako ste se zbližili sa Dušanom Spasojevićem, Miletom Lukovićem Kumom i LJubišom Buhom Čumetom? Kakva je bila prava priroda vaših odnosa sa tom trojicom? Koliko ste puta bili u Šilerovoj pre penzionisanja i posle toga? Da li se nešto i šta u vašim odnosima menjalo uoči 12. marta 2003. godine?

- S njima me je, kako to reče gospodin eks ministar bezgrešni Dušan Mihajlović u svojim feljtonima, zbližio „momenat“ 5. oktobra. Pre toga sam se sa Spasojevićem i Lukovićem znao samo površno. Sa Čumetom se do 5. oktobra uopšte nisam poznavao. Oni su, kako pre 5. oktobra, tako i samog 5. oktobra, imali zadatak da mi se približe zato što se DOS najviše plašio reakcije JSO.

 Ko ih je za to angažovao?

- Kasnije sam saznao da su bili poslati ispred pojedinih čelnika tadašnjeg DOS-a. Sa zadatkom da mi opipaju puls...

 „Ispred“ kojih čelnika DOS-a?

- Pre svega Zorana Đinđića i Čede Jovanovića.

 Šta znate o odnosima Đinđića, Jovanovića, Spasojevića i Mileta Lukovića - Kuma?

- Znam da su ti odnosi uspostavljeni preko Buhe, a opet suštinski preko Dragoljuba Markovića. To je bila ta „surčinska linija“. To se desilo početkom 1999. godine. Kako je to sve išlo do 5. oktobra - ne znam tačno. Pre 5 oktobra, kao i posle, njihova viđanja su učestala. To znam. Jer, recimo, kad god je trebalo da se vidim sa Đinđićem u periodu od 5. oktobra do konstituisanja vlade, svaki put su svi ti sastanci bili zakazivani preko Dušana Spasojevića. I svakom tom susretu su prisustvovali ili Buha ili Spasojević ili obojica. Uz obaveznog Čedu. Imao sam ponekad utisak da se plaše da im nešto ne promakne između mene i Đinđića. Kasnije, kada je Đinđić postao premijer, svi kontakti su išli preko Čede.

 Kako su se razvijali vaši odnosi sa Spasojevićem i Lukovićem?

- Priroda naših odnosa, u samom početku bila je prevashodno vezana za događaje oko 5. oktobra. Kasnije je postala službeno-prijateljska. I danas, za razliku od mnogih, ja te naše odnose i poznanstva ne krijem. Kao ni svoje odlaske u Šilerovu koji su bili periodični. Nekad česti, a nekad ne. Ti odnosi ostali su isti do 12. marta, mada sam se tada ređe viđao sa njima jer je Dušan nekoliko meseci pre 12. marta počeo da se iracionalno ponaša.

 U kom smislu iracionalno?

- Nepredvidivo, pomalo bahato. Ali, tako to ide kada moć nekome udari u glavu.

 Koja vrsta moći: finansijska, politička ili neka druga?

- Ne znam. Nekako, to više nije bio onaj Dušan koga sam poznavao 5. oktobra. Postao je prek, nekako osion. Da li je on stvarno utripovao - da je zaista finansijski ili politički akt ne znam. Uglavnom, tako se ponašao. Meni to nije odgovaralo, pa sam se od njega poslednjih meseci malo udaljio.

 U vreme svojih boravaka u Šilerovoj, koga ste sve sretali u tom „tržnom centru“ i kakva je, po vašim saznanjima i proceni, bila priroda odnosa između tih „posetilaca“ i Spasojevića i Lukovića?

- Dolazili su mnogi. A „priroda odnosa“ bila je različita. S nekima čisto prijateljska, s nekima čisto interesna. Ali, nisam ja držao Spasojeviću sveću, niti sam dublje ulazio u to kakvi su odnosi između njega i svih onih koji su tamo dolazili.

 S kime je, poimenično, Spasojević imao prijateljske, a sa kim interesne odnose? O kojoj vrsti prijateljstva, odnosno interesa se tu radilo?

- Zaista nisam Dušanu držao sveću pri tim njegovim kontaktima, Nisam, iako mnogi, kako vidim, još imaju predrasudu da smo Dušan i ja bili mnogo bliski i da smo bili „jedno“. To, ipak, nije bilo baš tako.

 Dobro, a ko je sve dolazio? Ko i zbog čega danas prikriva svoje veze i kontakte sa Spasojevićem, Buhom i Lukovićem i šta se naknadnim „šminkanjem“ pokušava da zabašuri i postigne?

- Pa, to možete da vidite i sami. Mnogi danas prikrivaju kako svoje poznanstvo sa Spasojevićem i Lukovićem, tako i svoje posete Šilerovoj. U tome prednjače Vladimir Popović i Čedomir Jovanović, alijas Bebica i Čedica. Danas se svi oni prave blesavi, a kad je trebalo da se dođe na žurke sa gomilom kurvi i hostesa-onda su bili prvi! Od njih čovek nije mogao da dođe na red! I tu nema šta da se šminka niti zabašuruje. Sve se to zna, samo što to danas mnoge interesuje jedino radi pravljenja afera, što to služi uglavnom kao municija za blaćenje. Jednostavno, danas nema političke volje ni interesa da se sve to istera na čistac.

 Zbog čega nema?

- Srbija nije spremna za punu i pravu istinu o svim tim događajima! Možda će biti jednog dana...

 Iako Srbija nije spremna, možete li ipak navesti ime nekog poznatijeg posetioca Šilerove osim Čede i Bebe? Zašto se ustežete?

- Nemam ja tu šta da se ustežem! Ako mislite da ću vam reći da su dolazili Đinđić i bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri - onda moram da vas razočaram! Dolazili su mnogi, što za mog prisustva, što u vreme kada ja nisam bio tamo. Uostalom, vidim da ni sud ni tužilaštvo nisu na tome mnogo insistirali. Ni kad su o tome govorili oni koji su u Šilerovoj mnogo više vremena provodili od mene.

 U Beogradu postoje ljudi koji su uvereni da su Spasojević i Luković bili povezani sa nekim stranim obaveštajnim službama, koje su i preko njih, u najmanju ruku, mogle da utiču na ponešto od onoga što je prethodilo ubistvu Đinđića. Raspolažete li vi bilo kakvim saznanjima u ovom smislu?

- Takvih saznanja nemam. Oni su imali neku vezu u to vreme prema crnogorskoj službi bezbednosti. Posredno, preko par likova, ali da su imali vezu ili da su bili na vezi sa nekom ozbiljnom stranom službom to ne znam.

 

POKROVITELJI I U POLICIJI

 Aludirate očigledno na političke zaštitnike LJubiše Buhe Čumeta. Ko su ti ljudi?

- U prvo vreme njegovi zaštitnici bili su Zoran Đinđić, Vladimir-Beba Popović i Čeda Jovanović. Beba i Čeda su to ostali i kasnije. Doduše, Čume je imao pokrovitelje i u delu policijske strukture. Na žalost, nikada nismo uspeli da saznamo: ko je to iz policije ko je štitio Čumeta i odugovlačio davanje njegovog iskaza. Govoreći Miloviću i Novakoviću da još nije vreme za to...

SPASOJEVIĆA NIKO NIJE ZVAO „ŠIPTAR“

 U početku se govorilo samo o „surčinskom“, potom o zemunskom klanu. Uoči pokušaja ubistva Zorana Đinđića počelo je da se govori isključivo o „zemuncima“.

Kome je ovakva redukcija i za šta, bila potrebna?

- Sve te priče o surčinskom i zemunskom klanu su potekle iz akcije „Sablja“. Tada je bio isforsiran nadimak Šiptar, koji je prilepljen Dušanu Spasojeviću, iako ga tako niko nije oslovljavao! Sve je to bilo potrebno tadašnjoj vlasti.

 A zbog čega su nestali „surčinci“?

- Zemunski klan je izmišljen da bi se zaštitili LJubiša Buha Čume i ljudi iz vlasti, koji su bili tesno povezani sa Buhom preko mnogih poslovnih manipulacija. To je i osnovni razlog što je Buhino ime na svim suđenjima gotovo stidljivo pominjano. I što niko nije pominjao Surčin kao dugogodišnje stecište kriminalaca. Svi su okretali priču ka Dušanu Spasojeviću i tzv. zemunskom klanu. Ta promena pravca bila je potrebna upravo onima koji su tada, a i danas sa Buhom u raznim kombinacijama.

Lako je danas „okretati“ se prema mrtvom Spasojeviću...

- Upravo tako. Inače, ta podela na klanove nikada nije ispitana do kraja i ona je tabu tema i dan-danas. Čist dokaz za to je i panično odbijanje suda da se, recimo, suoče Buha i Dejan Milenković Bagzi koji ga direktno optužuje za mnogo krivičnih dela, pa i za jedno ubistvo koje je Buha lično izvršio.

 O kom ubistvu je reč?

- Šempinom. Usred Surčina.

Glas javnosti