Osuda najava intervjua s Legijom :: Politicki ~ Geopoliticki forum

izvor: www.biro.org.yu

BIRO ekskluzivno objavljuje prvi deo intervjua sa urednikom poznatg tabloida.

Urednik je želeo da ostane anoniman pa ćemo ga ovom prilikom oslovljavati pseudonimom “Djurica”.

“Djurica” za BIRO sajt otkriva do sada nepoznate podatke o svom privatnom životu, o afinitetima i sklonostima, ali i potresne detalje o svom detinjstvu i pritisku odgovornosti rada na tom zahtevnom položaju.

BIRO: Urednik ste dve veoma čitane novine. Kako uspevate da uskladite tako odgovorne pozicije?

“Djurica”:

Znate kako, pritisak je veliki. Ipak sve funkcioniše po dosta razrađenom principu. Urednici u Srbiji zapravo su samo spona između raznih interesnih grupa.

Novine u Srbiji danas zapravo su oglasni prostor bogatih ljudi koji imaju određene ekonomske i političke interese.

Mi, recimo, dobijamo već gotove i servirane tekstove koji se objavljuju sinhronizovano sa drugim medijima. To je tehnika spinovanja koja za cilj ima diskreditaciju raznih ljudi.

Najviše radimo sa Bezbednosnom informativnom agencijom koja u sebi generiše jedan zanimljiv soj ljudi.

Važno je napomenuti da u svakodnevnom radu imamo veliku podršku Vlade i ljudi bliskih premijeru.

BIRO: Mnogo pažnje posvećeno je u javnosti intervjuu koji ste objavili sa osuđenim za nekoliko brutalnih političkih ubistava.

“Djurica”:

Javnost je predvidiva. Javnost je povodljiva. Mi zapravo samo koristimo njihovu neobrazovanost i sklonost ka aferama.

Ljudi žele zaplet, dramu sa elementima psiho trilera. Mi im to i dajemo, obogaćeno, naravno, najnižim strastima.

Poenta je da je istina toliko očigledana da nikoga ne zanima. To što je čovek osuđen na sto godina zatvora ne znači da ljudi ne žele da znaju i njegovu stranu priče.

Znate, taj legionar je u suštini običan idiot koji je iskorišćen za prljavi posao. Ima dosta nizak koeficijent inteligencije i oduvek je imao kompleks niže vrednosti. Vrlo je moguće da je u pitanju impotencija kao okidač.

On je samo pion, razumete.

On se koristi kao instrument obračuna sa ljudima koji bi želeli da menjaju ovu zemlju. Mi imamo našu istoriju, našu crkvu i našu tradiciju i nju nam niko ne može oduzeti. Onaj ubijeni premijer želeo je da nas uskaldi sa duhom vremena kome jednostavno ne pripadamo. Mi smo častan i miroljubiv narod. Svako ko misli drugačije neka se seti Srebrenice. To dovoljno govori o nama.

BIRO: Spomenuli ste da je osuđeni za ubistvo samo pion. Ko ga po Vama instruiše?

“Djurica”:

Kako to mislite ko ga instruiše? Pa to je očigledno. Pogledajte malo oko sebe i shvatićete ko je najviše profitirao od ubistva premijera.

To su ljudi koji su sada na vlasti i koji imaju veliki koalicioni potencijal.

Oni su isfrustrirani kvaziintelektualci koji su se razvijali u nekritičkom socijalizmu. Imaju autorističke i pseudo nacionalističke sklonosti, ali su u suštini nesocijalizovane šonje koje se sticajem okolnosti nalaze u poziciji da mogu da zajebavaju celu zemlju. Meni to ne smeta.

Znate, ovde je javnost anestezirana i voli da čuje ono što prija njenom infantilnom i posrnulom kolektivnom podsvesnom.

Kada tako dugo trpite poraze, kao naš narod, vi jednostavno ne možete da racionalno sagledavate stvari.

Ljudima je potrebna fikcija i simulacija realnosti. Mi im to i dajemo.

BIRO: Veoma ste iskreni, ali zar ne mislite da je to što radite previše očigledno.

“Djurica”:

To uopšte nije bitno. Postoji biološka predispozicija ljudi da budu nezainteresovani i glupi. Broj ljudi koji razume o čemu je reč je zanemariv i oni nas ne interesuju. Obrazovani, znate, previše problematizuju. Narcizam malih razlika, radi za nas. U Srbiji se računaju polupismeni. Oni su većina. A polupismeni žele dekadenciju, krv i mistifikacije.

Nama su oni važni. Oni koji razumeju su previše zaokupljeni moralom. Znate kako je rekao Sen Žist: “Prefinjenost duha i karaktera među nama, velika je prepreka slobodi.”

Dok oni promisle mi smo ih zajebali nekoliko puta. Tako vam je to...

BIRO: Optužuju Vas da često zloupotrebljavate lične tragedije drugih ljudi radi povećanja tiraža. Kako Vi gledate na te optužbe?

“Djurica”:

Ja mislim da mi radimo dobru stvar za njih. Na taj način sprečavamo da se takve stvari ponove u budućnosti. Da su novine o tome pisale kada sam ja bio dete možda bi mnoge stvari bile sprečene...

BIRO: Kako to mislite?

“Djurica”:

Lepo, voleo bih da je mama bila sa mnom kada je tata želeo da se igramo onih čudnih igara. Voleo bih da je možda postojao neki novinar koji bi napisao nešto o mom tati. Možda bi mu to pomoglo. Ja sam bio tako mald i ranjiv tada.

BIRO: Molim Vas, mislim da sada zadiremo previše u privatnost.

“Djurica”:

U redu je. I novine koje uređujem zadiru u tragedije i privatnost drugih ljudi. Ja sam se sa svojim roditeljima pomirio.

Tata i ja smo ostali u dobrim odnosima. Nije u redu što se budio pored mene go i što sam ponekad nosio mini suknju.

Ipak, tata me je voleo i trebala mu je pomoć i ljubav.

To što se igrao sa mojom pišom njemu je ipak pomagalo. Meni nije bilo prijatno, ali ja sam to brzo zaboravio. Mnogo toga sam zaboravio i mislim da je tako najbolje i za mene i za tatu.

Uprkos svemu, voleo bih da je tada bio neki novinar u blizini. Taj novinar bi pisao o mom tati i moj tata to ne bi više radio. Zato sam ja postao novinar i urednik. Ja samo pomažem deci.

“Djurica”:

BIRO: Zanimljivo. Zar ne mislite da bi objavljivanje podataka o zlostavljanu dece od starne sveštenika SPC-a pomoglo društvu?

“Djurica”:

To nije isto. Kada sam ja odrastao crkva je bila proganjana i marginalizovana. To što neki pojedinci guraju svog “kardelja” u ruke nekih dečaka, ne znači da su svi ljudi u crkvi takvi. Mi moramo da negujemo našu tradiciju i naše vrednosti. Znate, SPC je jako važna za naše nacionalno biće.

BIRO: Dobro da ste to pomenuli. Iako vaše prezime ima veze sa Svetom knjigom, Vi se, čini se, ne pridržavate ni osnovnih božjih zapovesti.

“Djurica”:

Božje zapovesti su stvar tumačenja. Crkva je ta koja tumači. Onaj otpadnik Radovan Hiršl bi to nazvao second hand dogmom. Isto tako preljuba, laganje i ubistava su stvar tumačenja. Nije bitno koga lažete i ubijate već u čije ime to radite. Ipak, od vremena sv. Save mnogo toga se promenilo. Vladika Nikolaj je učinio puno tog za nas redefinišući naš put i smer.

Taj smer je nebeski autentičan.

Neki ljudi misle da su Evropa i njihove vrednosti progresivne.

Znate li Vi kako se ponaša omladina u Evropi? Ne znate? Ja ću vam reći. To su prljavi i izopačeni ljudi koji propagiraju slobodu i poštovanje različitosti. Zalažu se za slobodnu ljubav i seks sa više partnera, ponekad čak i istog pola. Moj tata to ne bi voleo.

Oni uče u školama koje traju kraće nego kod nas. Njih uče da rade i da kritički razmišljaju. Uče ih da razvijaju individualne sklonosti. To su strašne stvari.

Elem, vladika Nikolaj je samo definisao i otelotvorio tu našu težnju ka suštini našeg bića. Ka osnovi našeg bivstvovanja. Naši preci su se žrtvovali za nas u porazu. Poraz je naše opravdanje i naša uteha. Duhovno je ono što zaslužujemo. Ovozemaljski život je pun patnje. U ovo zemljaskom životu postoji previše iskušenja kojima se čovek ne može odupreti. Previše izazova i provera sposobnosti na svakom koraku. To je veliki pritisak. Smrt donosi olakšanje.

NASTAVIĆE SE...