Svedočenje: Ubijte me, da se ne sećam „Oluje“

Milanka Vukašin, iz Drniša, iz zbega spasa prema Srbiji, u ”Oluji” 1995. godine. Tri puta smo bombardovani - u Srpcu, Martin Brodu i na Petrovačkoj cesti. Nemam gde da se vratim - sve su mi oteli



MILANKA Vukašin iz Drniša, žena iz zbega spasa prema Srbiji, put kroz pakao od svog doma do prognaničkog centra u Krnjači, sublimira u - šest reči: “Ubijte me, da se ne sećam”.

- Kažu, pao Knin, narode ili polazi, ili ćeš na pragu dočekati smrt. Tako smo krenuli. Mislili smo, samo koji dan, pa se vraćamo svojim kućama. Niko, zato, ništa nije poneo sa sobom. Osim života. A on je, usput, za mnoge bio završen.

Milanka Vukašin vraća sećanje na akciju hrvatske vojske, nazvanu “Oluja”, 4. avgusta 1995. godine.

Jutro, u danu posle pada Knina, ova žena je prelomila. Sa dvoje unučadi pridružuje se zbegu. Instinkt ju je vodio da sačuva samo život dece. “Bolji je život, kakav god bio. Moj nije bitan, ali jeste za ovu nejač.”

- Zet, još u Civilnoj zaštiti, ćerka u panici, deca vrište. Narod otud kulja. Ne znam kako, našli smo se u nekakvom kamionu. Koliko je bilo ljudi? Bilo je toliko da se disati nije moglo. Vidim, vozimo usput i dva bureta nafte. A sve razmišljam, šta ako nas pogode.



- Ispred, i iza, nepregledne kolone ljudi. Narod vuku zaprege. Starci teraju svoja stada, a jauču za kućama. Za ikonama. “Ne jauči narode, vratićemo se”, govorim u sebi.
A samoj sebi ne verujem. Više ne verujem. Gledam unučiće i pitam se kome su oni i za šta krivi da moraju sa ognjišta pradedova da beže.
Gledam kćerku, ona od mene traži odgovor. Zašto nismo bar poneli nešto za decu. Kažem: “Nismo imali vremena, jer su minuti bili između života i smrti.”

- Kolone idu... idu... Put zakrčen. Prolaze i vojni kamioni, puni naroda. Hladnjače, traktori, pod najlonima. Sve krcato starcima i decom. Izgubljeni pogledi, crne marame. Vidim jedan krst u prikolici. Starica Živka Mališević nije uspela da sahrani sina.

- U Srpcu, naša vojska nas zaustavlja. Deca gladna. Sad će da podele po nekoliko vekni hleba na svaku prikolicu u koloni. A onda je nastao pakao. Odozgo su stigle bombe. Legla sam preko dece, posle sam videla krv. Svuda okolo. Zajaukala sam, a mislila sam da nikada glasa neću pustiti. Nisam jaukala zbog ovog užasa, već i za mrtve koje sam videla u Kninu. I, između kojih smo prolazili.

- Sati, kao godine. A kolona ide, kuda? Ne znam... U Martin Brodu ponovo nas dočekuju bombe. Posle, i na Petrovačkoj cesti, kao u onoj Ćopićevoj poemi, kad devojčica vapije za svojim životom i detinjstvom. Pitam se, je li ovo ponovo 1941. I odgovaram, u tom trenutku: zbogom moj Drnišu. Dalmacijo, nikad više. I, zaista, nikad više. Danas vam to kažem, jer sam u to uverena. Ne bih želela da se vratim. Posebno ne posle ovog slavlja u Zagrebu.

- Meni je povratak nemoguć. Neko mi je uzeo kuću i ne vraća je. Niti je plaća. Ali to nije ništa, spram moje komšinice Mire Požar, kojoj je neko ubio oca na ognjištu. Ko? Ko je ubio one ljude u Kninu, između čijih tela smo bežali, putem spasa.

- Slavi Hrvatska slobodu svojih generala. Mi gledamo. Mi gledamo prenose “uživo”. Pitam se: “Ko je nas proterao? Ko nam je zapalio kuće. Ko nam ne da da se vratimo? Jesmo li sami sebe u oganj bacali? Nismo! Ko je, onda? Ja odgovor imam: oni koji su danas oslobođeni. To je ta so na našu živu ranu. Ponovo probuđenu.

Izvor: Novosti

jesam ti lepo govorio da je to hrvatsko nacionalno kopile

"Gotovina bi političku funkciju"

Zagreb -- Odmereni govor Ante Gotovine u Zagrebu dobar je znak, a da ujedno može značiti da Gotovina sebe vidi na visokoj političkoj funkciji, kaže Žarko Puhovski.



"Želim da upozorim da je Ante Gotovina čovek koji sebe vidi kao kandidata za neku veliku političku funkciju i on će jako paziti šta radi u narednim sedmicama i mesecima", rekao je hrvatski politički analitičar.

Upitan kako vidi buduće odnose Srbije i Hrvatske, s obzirom na činjenicu da za zločine počinjene tokom i nakon vojne akcije "Oluja" niko nije odgovarao, Puhovski je rekao:

"Ovo je bio veliki šamar Srbiji i velika podrška Hrvatskoj, to je nedvosmisleno. Istovremeno ide proces sa kapetanom Draganom što će imati sličan efekat. Srbija se sada zaista nalazi u situaciji da je poražena i to je nešto sa čime će biti jako teško živeti, ali sa čime se mora živeti. Sa hrvatske strane je važno da se to zlurado ne koristi i za sada nije bilo takvih nota osim ne baš pametne ideje selektora fudbalske reprezentacije gospodina Štimca koji ima želju da Gotovina izvede početni udarac na fudbalskoj utakmici protiv Srbije".

Puhovski je rekao da Hrvatska nije očekivala oslobađajuću presudu i da je zato ona izazavala erupciju emocija, pretežno pozitivnih.



Na pitanje koliko dugo će to osećanje trajati i da li može biti jače od ekonomskih problema, on je rekao:

"Ova presuda je ovde jako važna za samopouzdanje nacije, ljudi se osećaju osnaženi. To će trajati još neko vreme, ne ovako euforično kao juče, ali Hrvatska se oseća olakšanom u ulasku u Evropsku uniju. Kao da je skinuta jedna vrsta utega da je 'Oluja' protivzakonita akcija. A indikativno je da je juče veliki broj ljudi rekao - to je kraj rata."

"To je s jedne strane dobro, ali je i loše, jer bi to moglo značiti odustanak od daljih istrage i progona ljudi koji su zaista počinili zločine. Da citiram Antu Gotovinu - ja nisam kriv za zločine, ali zločina je bilo", naglasio je Puhovski.

Izvor: B92


I sutra će naši pederi od političara sjediti sa njim i izvinjavati mu se.

Sramota je

Jebe nas svako kako 'oce.
Mi nismo vise u mogucnosti da progovorimo a ne da se branimo.

E takko nam i treba, sad svi na leto u Hrvatsku na more, i ide koncert Prljavog Kazalista - svi karte da ste kupili i da idete tamo i ljubite njihove ustaske guzice.

Sad ce naravno da se pojave oni koji su "veci ljudi" i ostali new age govnari puni osecanja i razumevanja.

 

Pa da, jer ljudski je prastati i nemoj da mi budemo veca stoka od njih 

Ne mozemo mi nikad biti veca stoka od njih ma koliko nas oni mrzeli i koliko pokusavali od nas to da naprave.Videli smo i ovde na Bureku cime se oni hvale,time sto su nam ubijali zene i decu u WW1 i WW2 a izmedju ostalog smo i svedoci njihovog slavlja i velicanja etnickog ciscenja Srba iz Krajine...Bole ih mnoge stvari u vezi sa Srbijom,nema mesta na ovom svetu gde nas ne pljuju, i mozda su u pravu kada kazu da nismo kao oni, naravno da je to tacno jer su oni mnogo,mnogo gori od nas.Da sad ne citiram ovde, uglavno su to svi citali, sta su mnogi u proslosti rekli o njima pa evo i sad nakon ove presude i Nemci,kojima se oni uvlace u bulju od kako postoje, ne pisu nista lepo...Njih treba pustiti i ostaviti da slave i velicaju etnicko ciscenje i genocid,a mi da se okrenemo sami sebi, da proradi onaj nas inat i da izgradimo Srbiju i ojacamo i ekonomski i vojno, zbog nas samih, a vreme ce mnogo toga pokazati i bice dana jos za megdana..

Sve si u pravu, naravno da ne mozemo biti veca stoka, cim velicaju etnicko ciscenje nesto nije u redu sa njima.

Шљиванчанин честитао Готовини и Маркачу
18.11.2012


Бивши официр Југословенске Народне Армије, који у Хагу осуђен на 10 година затвора због помагања и подржавања у мучењу заробљеника након пада Вуковара 1991. године, поздравио је одлуку Хашког суда у случају хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача.

"Честитам Готовини и Маркачу што су на слободи, што су дошли својој кући, својој породици. Посебно им честитам што их њихова држава штити и што их народ слави као хероје", каже он.

Злочине почињене током и након операције Олуја он ставља на терет политичарима који су тада водили Хрватску, пре свега Фрањи Туђману.

"Ако међународна заједница мисли да толики број протераних није злочин, ту нису криви генерали! Они су, као и ми, добијали задатке од државе које су часно извршавали. Само што је њихова држава стала иза њих, а ови наши су у сталном страху шта ће рећи овај, шта ће рећи онај. О Хрватима може да мисли шта ко хоће, али су нам одржали лекцију из достојанства и требало би да учимо од њих", сматра Шљиванчанин који је након издржане две трећине казне изашао из затвора 7. јула 2011. године.

http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20121118/500/500.html?id=24774227#_tab

Ja sam danas nesto nerzvozan a posto si ti takav dobrica, dodji da ti nalupam samare i skacem po lobanji a onda oprosti i idi. Sutra dodji da mi operes prozore...

To je tvoja logika, nemoj sada da vrdas