Још у то време био и најомраженији човек у Србији по сопственом признању. Овога пута није могло проћи наметање ''култа личности'' српском народу не рачунајући плодно тле код дела ретардиране популације. сад да је било масовних ликвидација и јамања, Голих отока као 45-те можда б и учинако био већи. Овако ништа 

Pančevačka vlast spomen-ploču ubijenom premijeru stavila pored javnog WC-a!

Spomenik Đinđiću kraj pisoara!

Nedavnu blamažu niških demokrata povodom obeležavanja godišnjice ubistva Zorana Đinđića pretenduje da zaseni svojevrsni skandal demokratske vlasti u Pančevu, koja je ubijenom premijeru posvetila trg i spomen-ploču tik uz jedini javni toalet u tom gradu!

Iako zadovoljni što su se gradske vlasti konačno setile da odaju počast Đinđiću, koji je ubijen pre osam godina, mnogi Pančevci su skandalizovani odlukom da se bivšem premijeru dodeli prostor iznad smrdljivog javnog WC-a. Izlazeći u susret čitaocima koji su svoje nezadovoljstvo „prijavili“ našoj redakciji, ekipa „Alo!“ otišla je na lice mesta i sama se uverila u nelogičan prizor. Sveže uređen trg i spomen-ploča posvećeni Đinđiću u centru Pančeva, ispred nekadašnje „Robne kuće“ i gradskog suda, zapravo su ulickan prilaz javnom mokrom čvoru. Nesnosan smrad, izlizane sanitarije, polomljena vrata, plafon koji se raspada jesu svakodnevica građana koje je nužda primorala da tu svrate, ali i vremešne Milene Pečenice, koja tu radi.
- Dobro je što su gore malo uredili, lepo je, ali ovde niko od njih prethodno izgleda nije ni privirio. Prolaze ljudi po čitav dan, a godinama ništa nije renovirano. Makar da su ovu vodu što stalno curi niz pločice zaustavili dok su plato iznad WC-a sređivali - priča radnica ove „javne ustanove“ ispod Đinđićevog trga.
Da se ubijenom premijeru posveti baš ova lokacija, kako saznajemo, odluka je gradskih vlasti na inicijativu pančevačke nevladina organizacije „Građanska akcija“.
- Mi nismo određivali mesto gde će to biti, to je odredila gradska komisija za podizanje spomenika i davanje naziva ulica i trgova i morate njih pitati zašto tako odlučili - izjavila je za „Alo!“ Ljiljana Spasić, izvršna direktorka „Građanske akcije“. Ona je, međutim, odbila da prokomentariše blizinu javnog WC-a sa spomen-pločom Đinđiću.
Izjavu ovim povodom juče nismo uspeli da dobijemo ni od gradonačelnice Pančeva Vesne Martinović, koja je i sama prisustvovala svečanosti otkrivanja spomen-ploče.
- Gradonačelnica je zauzeta sastancima, ali ne znam šta tu ima sporno. To je jedan od najuređenijih trgova u gradu, ne postoji reprezentativnije mesto od tog trga - ocenila je saradnica gradonačelnice Jasmina Radovanović.
 
Pančevci: Ovo je sramota za Srbiju!
Zorana Mihajlović
- Naravno da je problem. Ovde ljudi treba da se okupljaju i druže, a ono WC ispod nosa. Potreban je i toalet, ali je bezveze što su trg Đinđiću baš ovde locirali.
Dane Nikolić
- Skandal i sramota za Srbiju. Takav političar ne zaslužuje da ga stave pored gradskog WC-a. Ja sam član DS-a, ali kažem, ovo je mogao da uradi samo neko ko nema čime da razmišlja.
Svetozar Ješin
- Ja sam komunista za sva vremena, nisam pristalica Đinđića, ali ovo ni njemu zaista ne priliči. Ima još mesta u gradu, recimo park kod opštine, koji su mogli da mu posvete.
Vladimir Nikolić
- Meni ne smeta, ali samo zato što mislim da Zoran Đinđić ni trg ni ploču nije zaslužio. Čovek koji svog predsednika izruči Hagu to ne zaslužuje. To je moje mišljenje.
Snežana Bogdanov
- Ne smeta mi što je tu WC. Važno je da su na neki način ispoštovali Zorana Đinđića. To je najbitnije.
Dejan Đurđev
- Spomen-ploča je postavljena na dobrom mestu, a javni toalet je civilizacijska tekovina. Problem je što nemamo više čistih i uređenih javnih toaleta.

Odmah mi pade na pamet Biljana Plavsic>

http://forum.burek.com/biljana-plavsic-dolazi-u-beograd-t467546.200.html

http://forum.burek.com/biljana-plavsic-dolazi-u-beograd-t467546.210.html

Ђинђић - квислинг из Београда         
Пише: Нил Кларк      

Са свих страна стижу почасти убијеном српском председнику, председник Буш предводи у похвалама за његов „снажан руководећи пример“, док га канадска влада  уздиже као „гласника демократије“, а Тони Блер се диви његовој енергији коју је посветио „реформисању Србије“.

Посмртнице у западним новинама га готово једногласно називају бившим студентским лидером који је храбро водио побуну против тиранина-диктатора, да би коначно успео да преусмери своју земљу ка новој демократској ери.

Али иза ове „СNN“ верзије светске историје, стварна каријера Зорана Ђинђића изгледа доста другачије. За све оне који се данас уједињују против  Западне „доктрине смене режима“ важно је да запамте да Ирак није прва земља где су Америка и остале Западне земље спровеле промену режима који се није уклапао у њихове стратешке циљеве. Пре три године је „дошао ред“ на југословенског председника Слободана Милошевића.

У својој недавно објављеној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како је Америка напунила цегере српске опозиције са 70 милиона долара, приликом организовања пуча против Милошевића 2000-те. По личном наређењу Мадлен Олбрајт, посебно је формирано, у оквиру америчке владе „Субверзивно одељење за Југославију“, да би се бавило организовањем „спонтаног дешавања народа“, које ће евентуално резултирати у рушење Милошевићевог режима.

У исто време, постоје докази да су организоване криминалне групе, под контролом Зорана Ђинђића и надзором америчких обавештајних служби, извршиле серију атентата против кључних сарадника председника Милошевића, попут министра одбране Павла Булатовића и Жике Петровића, директора ЈАТ-а.

Када су коначно „Слобо“ и његови социјалисти свргнути са власти, Америка је почела са „реформом“ владе у Београду онако како је то најбоље служило америчким интересима. Новог председника Коштуницу, „сви“ су дочекали са букетима цвећа, али Зоран Ђинђић- „човек америчке владе“, је био тај који је контролисао полуге власти- и у томе сигурно није разочарао своје Вашингтонске спонзоре.

Први приоритет му је био да почне програм „економске реформе“- у ствари спровођења „новог економског светског поретка“ распродајом „будзашто“ државних ресурса Југославије западним корпорацијама. Тада је још увек, преко 70,000 Југословенских предузећа било у друштвеном власништву, и већина је била под управом радника и руководећих комитета, са свега 5% приватног капитала. По закону нико није могао да прода више од 40% имовине предузећа, 60% је остајало увек под контролом радника.

Ђинђић је кренуо убрзаном акцијом да измени те законе, тако да је велика распродаја државних ресурса ускоро могла да почне. Након две године, у току којих су хиљаде друштвених предузећа распродате у бесцење, углавном корпорацијама из Западних земаља које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999, (у форми извештаја Светске Банке) почели су да стижу хвалоспеви Ђиђићу и његовом „укључивању међународних банки у српски приватизациони процес“.

Али овде нису били у питању само национални ресурси за које је Ђинђић добио наређења да их распрода. Дошло је време да се и Милошевић лично уклони, и то за награду од 100 милиона долара; без обзира што је уклањање Милошевића представљало легално киднаповање и директно кршење важећих југословенских закона- чак су у ту сврху послали у Београд авион Британског ратног ваздухопловства да пребаци Милошевића у амерички финансиран суд у Хагу, где му је суђено у монтираном процесу.

Када такав „човек“ (Ђинђић) распрода националне ресурсе своје државе, свог бившег председника и своје најјаче политичке противнике, шта му је друго преостало да прода? Своју земљу? У јануару ове године, Ђинђић је управо то и урадио. Упркос противљењу већине грађана своје земље, западни „весник демократије“ је поступио по налогу „међународне заједнице“, и након 74 година постојања, је избрисао државу Југославију са политичке мапе света. Стратешки гол такве акције је било успостављање шаке слабих и завађених западних протектората, што је под Зораном Ђинђићем успешно остварено.

Понекад, и најбоље извршени планови могу да подбаце. Упркос Западним изливима жалости- за Ђинђићем ће у Србији туговати само мањина. За велику већину Срба он ће остати упамћен као велеиздајник који се „обогатио“ распродајом властите земље, и то онима који су против те земље водили тако дивљачки рат, пре свега неколико година. Ђинђићеве „хваљене“ реформе су једино успеле да доведу до повећања цена свих комуналија, незапослености преко 30%, паду зарада преко 20% и резултирале су у то да данас две трећине Срба живе испод границе сиромаштва.

Још увек је нејасно ко је испалио хитац који је усмртио Ђинђића. Највероватније да је и то била подземна мафијашка операција; његове везе са подземљем су му коначно дошле главе. Али, ма колико то звучи сурово, данас је пуно оних у Србији који би драге воље повукли „тај обарач“. Приликом моје задње посете Београду, био сам запрепашћен, не само са поражавајућом економском кризом, него и са нивоом мржње према Ђинђићу, коју је скоро свако отворено показивао у контакту са мном. Ђинђићева је популарност у то време, према статистичким истраживањима, пала испод 10%.

Лекција коју можемо да научимо на примеру Србије, а која важи за Западне „организаторе“ промена режима широм света, је веома проста. Ви можете да ломите народну вољу нехуманим санкцијама, да их засипате бомбама. Можете чак, ако желите, да силом рушите њихове владе које вам не одговарају, и да им након тога  наметнете вашу вољу доводећи на власт једног Хамида Карзаиа, генерала Томи Франкса, или да поставите Зорана Ђинђића да имитира „царског конзула“. Али немојте да се заносите, да можете да натерате те понижене народе,  да свим тим „царским конзулима“, на крају за „све то“ још и одају пошту.

Превод: Миодраг Новаковић

http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment

Извор: Видовдан магазин

Ubili ga njegovi krimosi.

The End.

Све ти знаш, са својих непуних 13 година у то време   

Ja sam sa svojih nepunih 13 godina znao vise nego danasnja omladina demokratske stranke!

Svakog dana mi ovo oko Djindjica sve vise lici na desvanja sa Titom.
Povredio nogu-preminuo nedugo kasnijeVEOMA  slicno.
Postavljene silne ploce, spomenici i onda ih skidaju kao da se srame sto su mu ih uopste postavljali.
Tita je presisalo vreme nakon 30-tak godina-mada mnogi kazu _Bravar je bio bolji !
Zajednicka im je  - Sve je isto sammo njega nema-Tita, Djindjica, Milosevica.
Sada nestaju spomen polceee Djindjicu kao sto su netragom nestale ploce sa Titovim imenom.
Istorija se ubrzava ili 
Povod ovog mog komentara je tekst :

Nestala spomen ploča Đinđiću

Opštinski odbor Demokratske stranke Stara Pazova saopštio je danas da je sa Trga Zorana Đinđića u Staroj Pazovi nestala spomen ploča ubijenom premijeru i lideru DS-a.

Kako se navodi u saopštenju opštinskog odbora DS Stara Pazova, nestanak spomen ploče primećen je danas prepodne i odmah je prijavljen policiji u Staroj Pazovi.

Spomen ploča je, kako se navodi, postavljena 12. septembra 2004. godine kada je trg i zvanično dobio ime Trg Zoran Đinđić, a Stara Pazova je tada postala jedna od prvih pet gradova i opština u Srbiji sa trgom koji nosi ime pokojnog premijera.

(Beta)

Svaka ti cast.  Mozes li da objasnish koji su to njegovi pajtasi i ko je sve stajao iza atentata?

Nije za forum!


Dokaza da je on surovao sa Legijom i ostalim zemuncima ima, samo ih treba potraziti, a kad je krenuo da ih hapsi oni ga roknuli i cao...

Ima vise smisla nego razne Pere, Mike, Laze i Vojislavi...