Direktor marketinške agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević kaže za „Alo!“ da su ovakve manifestacije banalizacija uspomena na pokojnog premijera Zorana Đinđića.
- Reč je o banalizaciji, degradaciji i manipulaciji političkom zaostavštinom Zorana Đinđića. Tim raznim manifestacijama je stvoren kontraefekat i sve mi to liči na manifestaciju „Titovim stazama revolucije“. Toliko poštuju pokojnog premijera. Posebna je priča što mladi aktivisti ne mogu da nauče jednu rečenicu. Problem je što partijski omladinci, ali ne samo u DS-u, nego u svim partijama, ne žele da menjaju svet na bolje nego koriste politiku da dođu do novca, položaja i moći - kaže Milivojević.

Da si i ti premijer države i da te neko, ne daj Bože daleko bilo, ubije u atentatu u sred centra Beograda, dok si išao na posao, garantujem ti životom da bi i ti dobio ulicu u Beogradu ili negde drugde.

realno,djindjic nicim nije zasluzio ulic...Koliko god to jebeno zvucalo.

 

hahahah the ring bearer

Nisam čuo za ulicu Slobodana Miloševića, a on je bio predsednik ove države 10 godina a Đinđić 2. 5 premijer i dobija ime bulevara i svih važnijih ulica. . . .

sasvim je prirodno da djindjic nece privuci poshtene , vredne i pametne ljude (mlade ili stare) , jer i sam nije bio takav  .

djindjic je bio kriminalac , pa zato i privlachi one koji bi da budu kriminalci . judeo-liberalni sistem stvara partije koje nisu nishta drugo nego kriminalna udruzenja ,a DS je naravno najjacha od svih . kao shto je malo verovatno da cete u nekom mafijashkom udruzenju naci poshtene i chasne , josh je manje verovatno da cete ih naci u nekoj partiji .

PRESS

KOMENTAR DANA -MILAN GRUJIĆ

Čiji je Đinđić

Grupa jednih istih ljudi svakoga marta teroriše Srbiju pokušavajući sebe da prikaže kao jedine iskrene, najbliže i prave prijatelje i saradnike Zorana Đinđića.

Neprestanim naglašavanjem navodne bliskosti sa ubijenim premijerom nameću nam tezu o sopstvenoj veličini i bitnoj ulozi u godinama koje su posle 5. oktobra morale, a nisu donele spektakularne promene u Srbiji. Kao po pravilu, Đinđića zovu Zoran, što bi valjda trebalo da bude konačan dokaz da su bili na pravom putu.
Insistiranjem na zahtevu da tragična smrt Zorana Đinđića postane mera naših života, ti momci ostvaruju neke svoje interese. Najčešće je to jahanje na talasu koristoljublja koje donosi identifikacija sa ubijenim liderom DS-a, ali nije ni mali broj onih koji neprestanim naglašavanjem Đinđićeve besmrtnosti peru svoje ne baš čiste uloge u celoj stvari. Neki su činili mnogo toga što nije trebalo, najčešće u vezi sa „zemunskim klanom", drugi nisu učinili mnogo toga što su po funkcijama bili obavezni da učine, a što je rezultiralo smrtonosnim povlačenjem oroza.
Kao po pravilu, već krajem februara kreće priča o političkoj pozadini streljanja Đinđića. Ona dakako postoji, jer je prilično jasno da dileri hašiša ne ubijaju premijere kada nemaju šta pametnije da rade. Ove godine sve je, međutim, dobilo i institucionalni okvir pošto je tužilac najavio saslušanja. Ni on se nije libio da prvo pomene Vojislava Koštunicu, što je izazvalo erupciju oduševljenja u redovima jurišnika takozvane „druge Srbije".
Sad, problem je što ni tužilac niti bilo ko drugi za ovih osam godina nije dao ni naznaku bilo kakvog dokaza za tvrdnju da su „crvene beretke" bile oružano krilo DSS-a, kako je to rečeno u sramotnom filmu u produkciji „Peščanika" emitovanom na dan Đinđićevog ubistva. Golobradim glumcima su se priviđale čak i ćelije u novom krilu „Zabele", u kojima bi, citiram, „Koštunica mogao da provede jedno pet godina". Zašto, nisu umeli suvislo da objasne.
Političkih motiva za ubistvo premijera, kakve oni spočitavaju Koštunici, moguće je naći bar jedno stotinu. Kažu, „crvene beretke" su na protestu ispostavile iste političke zahteve kakve je pre toga imao DSS. Ma nemoj. A šta se očekivalo, da mislioci iz Kule izađu sa sopstvenom političkom platformom? To što su prepisali zahteve DSS-a nikako ne dokazuje da je DSS imao išta sa pobunom „beretki".
Jedna stvar je sasvim sigurna, pokojni Đinđić bi se postideo velike većine onih koji danas bez stida i srama govore u njegovo ime.

MILAN GRUJIĆ

кажем ја ... ако види ко га све спомиње ... центрифугира у ковчегу.

а ово ми посебно иде на живце ... јад и беда.

Ja razumem da si nov član, al aj potrudi se ubuduće, pa pročitaj šta neko napiše pre nego što mu odgovoriš, nemoj biti ko @klićo.

Na stranu to što je bio najveće zlo u istoriji moderne Srbije, Milošević nije ubijen u atentatu. Svi vladari koji su na taj način skončali su dobili ulice. Nema tog koji je nije dobio.
To apsolutno nema veze koliko je ko bio na vlasti i šta je uradio. Čovek je ubijen dok je obavljao najteži i najodgovorniji državni posao.

претежак