Онда су у наш град почели да стижу страни (аван)туристи. Журили су од сивих и кишама испраних рушевина – надреалних инсталација НАТО-уметника – до заборављене Куће свећа, па се потом одавали глуварењу по граду. И гле, одједном су прво они, па онда од њих и ми, сазнали да ово није Гулаг. Не, уопште. Чак пријатна један земља где се може попити баш добра капљица, замезетити, видети занимљивих и лепих предела. „Ноћни живот на Балкану бољи је него сред Париза“. Београђанке најлепше девојке. Гучу су почели походити озбиљни музиколози. Савски сплавови са „Црним пантерима“ и кафићи у Страхињића бана  (прецизно названи „Силиконска долина“) представљени су и у Travel Section „Њујорк Тајмса“, а да се о лондонским, бечким и иним медијима и не прича...
Тако се некако Србија почела извлачити из кошмарних снова и (само)продуковане колективне депресије. Онда су дошли преговори са Европском унијом (мало прекидани, истина), одбијање да се Косово преда без отпора, разумевање да наше противнике ни у земљи ни у свету нећемо одобровољити понизно предајући све што траже, куповина мобилне телефоније у суседној земљи, мало реалнија политика Хашког суда око „инстлаисања“ геноцида на Балкану, генерација тенисера који су израсли из бекства од свакодневице НАТО бомбардовања, музички тријумф у Халсинкију, „Ролингстонси“ и „Пеперси“, победе низа младих репрезентативаца, пливача...
„Србија се више умирит не може“, рекао би анонимни песник ако би му додали гусле. Колективна депресија јењава. Ова је земља већ прилично свесна своје моћи, али и ограничења. Велике лажи су нам смешне, а планетарно лицемерје заморно. „Стална распродаја“ друштвене имовине и великих система уведена је у разумно разматрање „добијам – губим“, километри асфалтираног пута доживљавају се као нормални радови, хапшења недодирљивих лопова враћа поверење у могућност контролисања хаоса.

цео текст

Занимљиво да одређени људи сматрају да је Гуча "не-европска" и да је треба укинути јер је "срамота" за Србију.
Дотични игноришу чињеницу да странци долазе да виде Гучу и да тамо нема ништа лоше.

Што се тиче текста, прилично добар, слаже се са мојим размишљањем.

Мислим да су се дотични невољно сложили са Гучом, односно чињеницом да она доноси паре. Међутим, нису се сложили да неки политичари и уопште јавне личности више воле Гучу него Егзит (рецимо) и то не крију. Мада, ни ја нисам за то да политичари злоупотребљавају јавен догађаје, а фаворизовати нешто је као рећи да навијаш за Ц. Звезду (па се то половини не свиди  ).
Стиче се утисак да се чека неко њесра на Гучи, неки инцидент или бар фотка некога у блату, или нека бомбастична изјава неког од политичких "народњака", па да "екипа" крене са добро познатим генерализацијама.

А што се тиче оптимизма, поменутој "екипи" не да је он стран, него просто пизде на саму његову назнаку. Пар пута сам то провоцирао изјављујући "мени је добро у Србији". Нема бољег начина да неке изнервираш.
Такви су кажу за себе да су били оптимисти само у време Ђинђића ("Србија на добром путу"), али ни то није тачно - сметао им је тада "трут", а и по наведеном Великом Реформатору су често пљували, кад год је био прагматичан.

Mnogima i sada smeta kada kazem da ce u Srbiji ako sada nije dobro biti dobro.
Ako nisi optimista i lako se predas onda ce ti u zivotu sve biti crno.
Ovo je zemlja Srbija koja ima snage da prebrodi sve svoje nedace- samo nema snage da se odupre onima koji je nipodastavaju a zive u njjoj. Oni su uglavnom na vlasti i uz vlast  i uzimaju od Srbije najvise a najvise je i pljuju.
Medjutim klima se polako ali sporo menja i nadam se da ce biti joj bolje i sa te strane i od tih i takvih ljudi.
Srbija je zemlja u koju treba verovati negovatati je posle svih ovih nedaca. Kadase rane u dusi ljudi zacele bice jos srecnija zemlja sa jos vise osmeha. Deciji osmeh mora da se vrati - natalitet da se poveca i Srbija najbolja zemlja- za mene i sad i uvek Srbija jedna i jedina domovina i najbolja na svetu sa svim svojim manama i boigatsvima.

             

 

Мени је лепо у Србији 

i meni je uvek bilo lepo u srbiji

Чуди ме како нема дежурне екипе (де)контаминатора. Вероватно опет иду тактиком - игнориши и надај се да тема падне
А у Србији је све кренуло од како смо донели Митровдански устав


Хвала, хвала
Стараћу се (да се деталибанизација спроведе до краја )

Odlicna tema. Vec duze vreme tvrdim da nas je krenulo od kad smo se ratosiljali crnoplaninaca, tj. od kada je Srbija postala samostalna drzava i od kada je ponovo dobila  svoju zastavu, grb, himnu, ustav. Ipak je Srbija prva stekla nezavisnost od drzava u okruzenju, a pre i od mnogih u Evropi, to je vrlo bitno i dobro je sto imamo odredjeni kontinuitet u odnosu na tu nezavisnost i drzavnost iz 19. veka.