Da se i ja oglasim, u nadi da moje javljanje nece dovesti do batinanja mene od strane autora teme.  

Osim obrazovanog i visokoobrazovanog, svi ostali srpski ateisti pojma nemaju sta je ateizam

Vi znate moje uverenje: covek u svojoj sustini nije ateista, jer svako ljudsko bice nosi u sebi skrivenog homo religiosusa (arhetipska vrednost, kao svojina kolektivnog nesvesnog).

Vecinu srpskih ateista, bez obzira na stepen obrazovanja, odlikuje tvrdoglavost, netrpeljivost, i inat.

Tip srpskog ateiste? Obrazovanog, manje obrazovanog ili neobrazovanog? Srbi su, svi to dobro znamo, veoma razliciti (od Zumberka do Zajecara i od Kumanova do Subotice, da ostanemo samo u granicama prethodne Jugoslavije). Ako je tako, a jeste tako (otud, valjda, i "sudbinska" nemogucnost ujedinjenja!), onda su i sprpski ateisti, kao i srpski pravoslavci, veoma razliciti. Osim obrazovanog i visokoobrazovanog, svi ostali srpski ateisti pojma nemaju sta je ateizam, kao sto nisu znali ni sta je marksizam, iako su se zaklinjali u Marksa. Ono sto je, medjutim, svima srpskim ateistima zajednicko, to je neko, njima licno poznato ili nepoznato, ostecenje koje su pretrpeli u detinjstvu ili adolescentnom dobu. Naravno da su ateisticki ili prema religiji ravnodusni roditelji najcesci i najvazniji uzrocnici ateizma svoje dece. Vecinu srpskih ateista, bez obzira na stepen obrazovanja, odlikuje tvrdoglavost, netrpeljivost, i inat. Poznato je da su Srbi inadžijski narod, ali medju srpskim ateistima, kada oni ovaj ateizam podignu do stupnja bogoborstva, inat postaje agresivan i destruktivan. Gradjanski rat u Crnoj Gori za vreme Drugog svetskog rata i njegove posledice vise godina posle zavrsenog rata, narocito su se katastrofalno pokazali u jarosti, mrznji i osvetoljubivosti crnogorskih ateista protiv svega pravoslavnog u Crnoj Gori.

Kada je rec o ateizmu, pa i srpskom ateizmu, Vi znate moje uverenje: covek u svojoj sustini nije ateista, jer svako ljudsko bice nosi u sebi skrivenog homo religiosusa (arhetipska vrednost, kao svojina kolektivnog nesvesnog). Ako covek, dakle, i srpski covek, ne otkrije u toku zivota Boga, on mora da nadje zamenu za Boga, a to je uvek idol, bilo koja ideja, covek ili stvar. Srbi nisu skloni mlakosti ili ravnodusnosti; to je dobra njihova osobina, posto se od mlakih ne moze nista ocekivati, a od ateista (i Srba ateista) moguce je ocekivati istinski preokret.

 A kakav je izgled savremenog srpskog pravoslavnog hriscanina? Raznovrsniji je, rekao bih, nego tip prosecnog srpskog ateiste. U svom radu Mladi i religija poredjao sam ih ovako: konvertit, pomodni vernik, radoznao, sumnjicav i eksperimentu sklon, nacionalni vernik, "privatno religiozan hriscanin", misticki tip. Svaki od ovih pravoslavnih srpskih hriscana ima svoje specificnosti u koje ne bih ovde blize zalazio.

Pravoslavlje je siroko, otvoreno, slobodno i radosno ispovedanje vere u Bogocoveka Isusa Hrista. Malo je pravoslavnih hriscana kojima "um u srcu pociva", pa onda sve mogu: da budu siroki, trpeljivi i dobrostivi prema svima, da budu otvoreni prema drugacijim, bez straha da ce im vera biti uprljana ili oslabljena, da budu slobodni, sto znaci da postupaju bez preteceg unutrasnjeg policajca, ali i da tacno osete dokle sloboda moze da ide ("Sve mi je slobodno..." - apostol Pavle); radosni su i radost sire iz sebe i oko sebe, pa svi ljudi traze njihovo drustvo. Nema ih mnogo, vec rekoh, ali ih ima jos uvek dovoljno da hriscanska hrana ne obljutavi.

prof.dr. Vladeta Jerotić

nekad se ubijaju međusobno ne bi li dokazali da je njihov Bog ispravniji i istinskiji od Boga preko plota

Eto, proživeh život ne znajući da se ateizam nacionalno profilira i da ateista ima drugačije ljudske i karakterne crte u zavinosti od nacionalnog korpusa kom pripada.
Ne znam ko je dosadniji, teisti koji ubeđuju ateiste ili vice versa.
Elem, teisti kanda veruju nekad u istog Boga, nekad se ubijaju međusobno ne bi li dokazali da je njihov Bog ispravniji i istinskiji od Boga preko plota, a svi ateisti veruju u isto...veruju u to da ne veruju.

Kad se ovo desilo?