Eh... nisu li to greske u koracima u samom startu?

Koja zena, iole samosvesna, sme sebi da dozvoli da trpi da ostane i bez obrazovanja, bez posla, bez ikakve druge stvari u zivotu, osim muza i dece?
Ne kazem da treba kao mahniti da jurimo karijere... ali ako zena, u 50-oj, ostaje bez muza, a to podrazumeva da ostaje bez svega sto je ikad gradila... onda je to njena i samo njena kardinalna greska.

Verovatno jeste greshka...ali shta sada, da mu dozvolim da budem manja od mahovog semena, zato shto sam se posevtila porodici maksimalno...

Ne..bez razlike na moje godine, a imam 40. ne bih ni sekunde ostala u braku, jer nije to bila neka avantura..preko koje bih preshla,jer eto..desilo mu se...

Слажем се са Симком и Енигмом. Ја сам за тај категорички приступ решавању овог проблема.
То што је мамлаз своје ирационалне страхове лечио клинкама га не може опрати ни пред Богом ни пред ничим! За мене је то издаја светости брака и породице. Ако имаш фрку идеш супрузи, она је за тебе најбољи пријатељ, другар, потпора и подршка. Све и свја! Ако није који си је мој онда и женио..
Дакле ја то сводим просто и једноставно на поштовање. Конкретно у Бибином случају претпостављам да он није престао да је воли, али сам тај чин прељубе је за мене чин непоштовања и изиграног поверења!

Опраштања нема!!

To ne smes sebi da dozvolis, ni zbog koga.

U ovakvim situacijama svako treba sam da donese odluku
Ako nije sposoban onda mu se lose pise
Pogresno bi bilo slusati druge jer bi to moglo da dovede do nesagledivih posledica

ako ista koci covjeka to je patoloski strah od promjene.

drazi nam je poznati pakao,od mogucnosti ulaska u nesto nepoznato,pa cak ako smo realno svjesni da nam moze biti samo bolje.

bojim se svejednoce.
bojim se pristajanja na sve u braku zarad ocuvanja necega sto,uslovno receno,treba da oznacava sigurnost.

nagledala sam se ljudi,oba pola,koji su toliko pristajali na kompromise do neprepoznatljivosti sebe kao licnosti koji,bez obzira na godine i socijalni status,zasluzuju da su postovani i zadovoljni.

gdje je granica?
gdje je granica do koje se ide da bi se ocuvao brak?

da li je uspjeh sacuvati brak,a izgubiti sebe,samopostovanje i biti umoran...na koncu svega?

u braku sam.

ne prestajem da pitam sebe da li bih,jednoga dana- ukoliko okolnosti budu takve,bila spremna izdati sebe zarad osobe koja me ne postuje.

sta je to sto bi me sjutra moglo uciniti takvom osobom?

hm... sad kao odgovor na samu temu, ja bih verovatno rekla - da, ja bih oprostila prevaru, zašto ne... međutim, da mi je ne daj Bože da doživim to đavola bih bila ovako ubeđena 

elem.... čitajući, meni sve ovo miriše na situaciju gde su i ta deca i žena čvrsto stisnuti u šaci tog čoveka, u prevodu, bez njega su ništa... Isto tako, vidim  (javlja mi se) gde sve troje, kćer, sin i supruga žive u velikoom strahu od njega...
Ipak, taj momak, sin, je formirana ličnost, bar s njegove strane ne bi trebalo da ostane na "kako ti odlučiš" ... Ne kažem da treba, ( ipak možda i treba) da se umeša, ali jasno je da ocu ne sme A da kaže...
U krajnjem slučaju ako je taj  otac slobodan da devojku od 24 sa svojih 53 dovodi u svoju kuću, više nego jasno je ko istoj kući određuje pravila...
Dalje, jasno je i da do razvoda neće doći, da će se to jednostavno potisnuti, jer tako pravila "žrtve" nalažu, i još jasnije da ovoj ženi zapravo ne treba savet već izduvni ventil (zna ona dobro šta će, odnosno neće uraditi), mesto gde bi rekla ono što želi bez prekih pogleda i osuđivanja...itako dalje....
E, sad ta prevara...
26 godina braka, uvek isto lice, navika... žena od 50 godina (uz dužno poštovanje, imaću ih i ja, valjda) i naspram nje devojka od 24 rada da ispuni malo fantazija i unese svežine u život čoveka kome sat otkucava... Koliko je jednostavno odbiti?     realno.... Možemo sad svi tu da vezujemo moral, etiku, ljubav, naviku, paniku... ali... ovaj - razumemo se     

Ne, nemoj mu oprostiti, ostavi ga.

Ima li ljubavi nakon prevare?
Neka od naučnih istraživanja su pokazala da se u svakom petom braku dogodi prevara, dok druga govore da se prevara događa u čak 50% svih veza. Ma šta od ovih podataka bilo preciznije - procenti su svakako alarmantni.

Iskustva govore da je prevara jedna od najbolnijih stvari koja se može dogoditi u vezi. Dovoljno je da se to dogodi samo jednom – oba partnera, a pre svega prevarena osoba, dugo će osećati bol i sve posledice prevare.


Zašto varamo?
Posle duže vremena provedenog u jednoj vezi i/ili kada uđu u srednje doba - ljudima često postaje potrebna ponovna potvrda da "vrede". Iako ne razmišljaju o prevari - i muškarci i žene često u ovim godinama počinju da drže dijete i više brinu o svome izgledu, jer žele da i dalje budu lepi i sebi i drugima. I vanbračne avanture ponekad predstavljaju upravo takvu "potvrdu".

U svakom slučaju, veze "sa strane" pre svega ukazuju na lošu komunikaciju i dugotrajniju krizu u odnosu dvoje ljudi. Prevara se najčešće događa sa nekim koga onaj koji vara već poznaje - uglavnom nekim od prijatelja ili kolega sa posla.

Kako se avantura završava?
Postoje „univerzalna“ 3 koraka u okončanju vanbračne veze:
Priznavanje prevare stalnom/bračnom partneru
Staranje o tome da više nikada ne vidite ljubavnika/ljubavnicu
Pronalaženje načina kako se osloboditi misli o ljubavniku/ljubavnici


Da li je moguć „oporavak od preljube“?
Pogrešno je mišljenje da ukoliko se prevara već dogodi, a zatim prizna i oprosti, veza obavezno postaje jača i sigurnija. Istina je, prevareni partner često oprašta preljubu, ali je jako teško zaboravlja. Bol koji je vanbračna veza izazvala može da prati jednu vezu decenijama...

Većina ljudi će se nakon prevare prirodno osetiti napuštenim, izdanim, izigranim... Prva reakcija prevarenog partnera najčešće je želja da se veza odmah okonča, jer većina ljudi ne može da živi sa mislima i slikama preljube koju je počinio partner.

Kako dalje zajedno?
Međutim, nakon ovakve prve reakcije, prevareni partner u velikom broju slučajeva ipak odlučuje da "pređe preko toga" i ostane u vezi. Ono što je u toj fazi najvažnije znati: sećanje na prevaru se ne može izgubiti - ali se vremenom može prevazići ...

Emotivni doživljaj prevare vremenom će izbledeti ukoliko se ne ponove bolni momenti i ukoliko je partner koji je prevario spreman da onome koji je prevaren, pruži potpunu podršku i osećaj sigurnosti u emotivnoj vezi.


Podrška - 4 pravila ponašanja

1. Izbegavajte da ikada više budete uzrok partnerove nesreće.
Potrudite se da nakon prevare budete posebno posvećeni svom partneru, da budete uvek tu za njega i pokušajte na taj način da povratite izgubljeno poverenje.

2. Ispunite sve emocionalne potrebe svog partnera
Ovladajte veštinom aktivnog slušanja, iskažite uvek maksimalno razumevanje i pomozite partneru da reši svaki, pa i najmanji emotivni problem. Pružite partneru potpunu emotivnu i fizičku podršku!

3. Poklanjate partneru neprekidnu pažnju
Sve svoje slobodno vreme posvetite partneru. Razgovarajte jedno sa drugim i slušajte jedno drugo. Takođe, začinite i svoj seksualni život - neka bude bogatiji nego pre.

4. Budite potpuno iskreni sa partnerom
Do prevare verovatno ne bi ne došlo da je sve bilo OK između vas dvoje... Zato - naučite da čitavu komunikaciju bazirate na iskrenosti i otvorenosti. Umesto da nađete novog ljubavnika/ljubavnicu, objasnite svom partneru kako i zašto se ponekad osećate neprimetnim, neprivlačnim, neispunjenim...


Ako ste vi prevarena strana ...

Razmislite dobro kakav je bio kvalitet veze pre nego je do preljube došlo i kroz koje je sve faze vaša veza vremenom prošla. Takođe - posmatrajte pažljivo partnerovo ponašanje i da li se i koliko trudi da vezu ponovo uspostavi na zdravijim osnovama.

Ukoliko Vaš partner nakon prevare ponaša u skladu sa 4 gore navedena uslova, očito je da se zaista trudi da ponovo pridobije vaše poverenje. Uz podršku partnera i bolju međusobnu komunikaciju - svakako ćete mnogo lakše prevazići bol i možda ipak shvatiti da vaša emotivna veza zaslužuje još jednu šansu.

Veoma lepo napisano i cini mi se veoma strucno.Hvala ti vojvodjanka i pozdrav veliki