kako god
munkla gledaj

  Predlažem i ja ali čisto informativno i na sopstvenu odgovornost.
  Zaboravio sam da napišem da mi se dopala ona kvalifikacija ljudskog roda. Svi smo mi, po njima, zombiji.
  Možda ameri ili ja jok.

Umetnička sloboda.


Ni ovo mi ne smeta, više me tera da se zamislim. Zombiji se ne preispituju, čovek da.

Ono zbog čega mi je Džarmuš omiljeni živi režiser je njegov uvek svež stil, i to što ne podilazi nikom, ni mejnstrimu ni art hausu ni svojim fanovima. Snima onako kako mu se snima u tom trenutku, umesto da se drži jedne formule i snima celog života jedan te isti film. Ne libi se da eksperimentiše i isprobava nešto novo, pa i po cenu da se to publici ne dopadne, što je svakako bolje nego da kao Kronenberg ili Linč upadne u kliše. Sve dok uspeva damu svaki film bude drugačiji, nema kod njega govora o padu.

  Zaista je snimio nešto novo, film o vamipirima koji izgledaju kao da ih je Krouili pravio. Džarmuš u ovom nije originalan, napisao sam i zašto. Meni je jedan Geteov Faust i njegova ekranizacija sa Ž.Filipom dovoljan.
  Kronenberg je za mene već više od deceniju mrtav, pisao sam ovde o tome.
  Džarmuš je snimio nekoliko dobroh filmova sa kojim je pomerio neke granice, ovaj i prošli film svakako nisu u ovoj grupi. To je ono što se naziva padom.


  Ovi su oboleli od kokošijeg slepila.
 

Pad bi bio da pokušava i dalje da snima Pod rukom zakona ili Tajanstveni voz i da ne uspeva u tome, ovako makar pokušava da eksperimentiše - možda uspešno, možda ne, ali makar se ne ponavlja. Svaki razvitak je za mene napredak. Da li i dalje pomera granice - ne, ali makar pokušava; čak i ako ne uspeva u tome, meni je i sam pokušaj za pohvalu.
Uzeo je postojeću priču i učinio je svojom, meni je to dovoljno. Sve priče su uostalom već ispričane, pristup postojećem materijalu je ono u čemu se vidi razlika.

  Ono po čemu je on stekao kod mene kredit je Čudnije od raja (1984), Mrtav čovek (1995) i Godinja Konja (1997). Za ovo mu skidam kapu a ono što si nabrojao od filmova poštujem ali ne toliko da bih mogao da mu dam kredit.
  Ono što Džarmuš radi je jedan korak napred, tri koraka nazad (stari čika Lenjin) a to ipak ne bih nazvao napretkom.
  Mogao sam da svarim sve ono što je servirao uključujući i Kroulija do trenutka u kom je ubacio Teslu u ovo svoje zamešeteljstvo.

Naravno, svako ima svoje favorite, i ja volim te filmove koje si pomenuo ali ipak su mi omiljena ona dva.
Makar pokušava, i na tome mu odajem priznanje - ne može svaki eksperiment da uspe, recimo meni je Slomljeno cveće bilo odlično, a Granice kontrole prilično slabe - ali ipak se nije predao, i na tom filmu jasno može da se vidi da je Džarmušov, a taj deo najviše i cenim kod njega... nije odustao od svog stila.
Ne verujem u nedodirljive, tabu teme - ako je rešio da ubaci Teslu na način na koji je to uradio, to je apsolutno njegovo pravo, sve je to ipak fikcija, svakako ne tvrdi da vampiri zaista stoje iza Teslinih izuma. Džarmuš je uvek imao bujnu maštu.

  Tesla je za mene tabu tema a to što neko eksperimentiše ne mora da znači da radi nešto dobro. Pogledaj Vorhola, nekrunisanog kralja, ali u lošem konceptu, svih eksperimenata.
  Istina je da je posle Biblije i Ilijade sve plagijat ali to ne znači da svako može kako mu se hoće da zloupotrebljava (umetnički, neumetnički i na bilo koji drugi način) ljude koji su postojali ranije. A to Džatmuš radi i to mi se ne dopada.
 
 

Tabu teme vode cenzuri, što mi se nikako ne sviđa, jer bi sledeće razne religiozne grupe dozvoljavale samo filmove u kojima su prikazane u dobrom svetlu. Još manje verujem da su pojedini ljudi nedodirljivi.
Koliko vidim, on nije snimio film o Tesli, to je anegdota koju je ubacio iz sebi znanih razloga. I to je njegovo pravo, postoji razlika između klevete i umetnosti.

  Čini kako ti je volja i neka ti to bude jedini zakon reče i napisa već spomenuti satanista. To nije samo izjava jednog ludaka i telema ovaca koje ga slede već i izbor koji svako ima. Ja sam za autocentzuru a ne za cenzuru, to je moj izbor.
  Džarmuš je ostao bez ideja i zato je snimio ovo što je snimio,snimio je svoju verziju Fausta, film u kom je nemajući šta drugo da ponudi ubacio sve one ljude za koje čak i prosečni amerikanac zna.
  A to sa Teslom mu nikad neću zaboraviti.