On neće da se izvini!


Jedna od čestih ženskih žalbi na muškarce jeste ta da neće da priznaju da su pogrešili i da se izvine. A muškarci, iz svojih razloga, ne žele da se izvinjavaju, niti smatraju da će izvinjenje bilo šta rešiti. I tako se sukob pojača onda kada uopšte ne bi morao.

Problem s izvinjenjem je to što ga muškarci i žene posmatraju na različit način (govorimo generalno uzev, naravno da će biti i muškaraca i žena čiji se stavovi razlikuju od onih koje ćemo navesti). Za ženu, izvinjenje znači da je njemu žao što je pogrešio, da mu je stalo do nje, i ako on odbije da se izvini, ona to oseća kao da njega nije briga za nju.

Za muškarca, izvinjavanje je nešto drugo. To je ne samo priznavanje greške (što niko ne voli da uradi) već i ponižavanje samog sebe pred nekim, pokazivanje slabosti, što može biti upotrebljeno protiv njega. Neki muškarci će, kada im tražite da vam se izvine, to čuti kao: "Uhvatila sam te u grešci i sad nameravam da ti to nabijam na nos".

Muškarcima još teže padne kad se stvar ne završi na izvinjavanju. Učine taj tako težak im korak, ponize same sebe, a njoj to nije dovoljno, još uvek nije zadovoljna, još nešto (ne znaju ni sami šta, a izgleda da ne zna ni ona) bi htela. Zašto su se onda uopšte mučili da se izvinjavaju? I gde je tome kraj?

I šta muškarac da uradi? Da se izvini kad god pogreši. Vrlo često će već samo izvinjenje biti dovoljno, jer će ženi reći ono što u principu želi da zna: on priznaje da je pogrešio, žao mu je zbog toga, stalo mu je do nje i do toga da se ona uz njega dobro oseća. Više neće ni tražiti, a neće ni videti kao slabost to što se on izvinio, naprotiv. A ako to ne bude dovoljno? Izvinjenje je svakako dobar početak - uvek - i ženi u startu govori ono što joj je potrebno da čuje, samo što, kada je greška veća, ona želi još nešto. Najčešće da je saslušate, a šta još uglavnom ćete saznati ako je pitate šta možete da učinite kako biste popravili to što ste učinili.

Ivana Milaković

Izvor: Krstarica

Slazem se da definitivno drugacije gledamo na izvinjenje...
Nije mi problem da to uradim, ali cemu to ako ta rec ili par reci nema nikakvu tezinu?

Uvek trazim izvinjenje kad mislim da je to potrebno jer mi je ta rec veoma vazna, mislim da bez nje ce to sto je ucinjeno da se ponovi. Naravno, nije mi pro blem da se izvinim.

Не знам... ја баш и нисам имала такво искуство... Ако смо разумни људи, ни мени ни господину дотичном патрнеру неће бити тешко да признамо да смо погрешили... Уосталом, сваки пут кад је било тако, након агрументоване расправе, онај који увиди да је "зезнуо ствар", то призна, извини се и то му бива опроштено (али да ли и заборављено?  )

Уосталом, оног дана кад будем размишљала: "Е сад ћеш вала да ми се извинеш, а онда ћу ја видети да си рањив и слаб, па ћу те мучити и кињити до краја живота" - тог дана ћу се убити. 

bas me interesuje ko uvek izadje kao pobednik iz te argumentovane rasprave?

  
Па... како кад... Некад ја, некад он... Мада он и баш не воли да се са мном расправља...  не знам зашто... 
Више је за неке мирније методе...
Међутим, ако и сама схватим да сам погрешила, није ми проблем да кажем ту чаробно-мистичну реч - извини... 

Кад сматрам да нисам погрешила, нема ни теоретске шансе да се извиним. И чему бих ако не мислим тако? Могу да кажем да ми је жао што сам га повредила, али да и даље остајем на свом становишту, колико год га он сматра погрешним.
Кад сконтам да сам погрешила, извиним се без проблема, баш од срца.

U cemu je razlika kada se izvinis "od srca" i "ka srcu" (tj kad se jednostavno izvinis, bez onoga "od srca") ... ne kapiram taj fazon 

Dosta sam tvrdoglava i cesto mogu da se prepirem do mile volje da ne popustam. Ali uvek sam znala sta u kojoj situaciji treba napraviti i sta je pravilno spram onoga sta bih uradila na kraju ( sto se cesto nije podudaralo sa mojim raciom  )

Tako da, znam dobro kad pogresim i tad se izvinim. Ne patim od ovih gore 'muskih' strahova i uglavnom procitam kad neko ima tendencije da manipulise sa mnom zbog toga sto sam napravila neku glupost. A takve ljude izbegavam,logicno.

Opet, postoje ti ljudi u mom zivotu koji mi znace vise nego drugi i nekad cu se im se izviniti iako mozda za to nema potrebe. Zato jer mi je vazniji nas dobar odnos od neke prepirke, a i zato jer znam da ce to znati ceniti, a ne iskoristiti. Zato su, izmedju ostalog i posebni valjda

Ti?? ma neeee,nikad ne bih rekao