Zene mnogo puta same sebe dovode u polozaj jos nizi od onoga u kojem se zene opste nalaze,a koji je,neka mi bude dopusteno da sudim nepristojno,i onako vec nizak,one se kazem,same dovode u polozaj nizi od opsteg polozaja zene i pripremaju svoje jos vece ponizenje dopustajuci unapred muskarcima da ih vredjaju,mada moram priznati,nikako ne vidim razloga da bi to zenama bilo potrebno.
Nema nikakve sumnje da zene ne mogu nicim toliko lako podici svoj ugled u ocima muskarca koliko odlucnoscu da budu nepopustiljive i da svojim udvaracima daju na znanje kako ne dopustaju da ih obesceljuju i kako se nimalo ne plase da kaze ne.Ja sam medjutim,daleko od toga,da bih uzela kao dokazano da je broj zena tako velik,a broj muskaraca tako malen.Ali,ako zele da kazem istinu,reci cu im da je nepovoljan broj zena strahovito sramota za muskarce,samo za njih i ni za koga drugog;
naime pokvarenost naseg vremena i razuzdanost ljudi takvi su da je jednom recju,dosta malen broj muskaraca s kojim bi se cestita zena mogla upustiti.Nijedan razborit covek nece manje ceniti neku zenu zato sto se predala pri prvom nasrtanju,naprotiv morao bi je smatrati za najtraljavije stvorenje kad bi dopustila drugacije,onako kao sto zene danas obicno postupaju.

"Moll Flanders" ~ Daniel Defo

Muzika svira tako veselo, čilo i čovek je tako željan života! O, bože moj! Proći će vreme i mi ćemo otići zauvek, ljudi će nas zaboraviti, zaboraviće nam lica, glasove, neće znati koliko nas je bilo, ali će se naše patnje pretvoriti u radost za one koji će živeti posle nas, sreća i mir zavladaće na zemlji i ljudi će pomenuti lepom rečju i blagosloviti one koji žive sada. O, mile sestre, naš život još nije završen... Hajde da živimo! Muzika svira tako veselo, tako radosno i, čini mi se, još malo... i mi ćemo saznati zašto živimo, zašto patimo... Da nam je znati to, da nam je znati!

Čehov, Tri sestre

Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti i vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva... a minut čiste radosti ostaje u nama zauvek kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.
Andrić

Nista covjeku nije vaznije od svog mira i od srece koju sam stvori. Zato je treba cuvati, tu svoju srecu, opkoliti je sancevima, i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne tice, zivot je surov, ljudi zli, i treba ih drzati na odstojanju. Neka budu sto dalje od svega sto je tvoje i sto ti je drago.

Mesa Selimovic , Tvrdjava

Ali, deca su sada groznija. Agresivnija nego u tvoje vreme. Misliš? Možda za nijansu. Suštinski, doza sadizma, spremnosti da se drugi, slabiji, različit po bilo kome osnovu, zajeda i kinji, predstavlja ljudsku konstantu. U svom čistom obliku ispoljava se kod dečice. Koja ni najmanje nisu naivna. Niti su jagnjad božija, kako ih prikazuje romantičarska pedagogija. Čim počne da im se razvija svest, deca grade svoj svet u malom. Preslikan svet odraslih. Surovost, želja za moći, borba za prevlast, sve to postoji u dečijim odnosima. Čak jasnije, jer je nezamaskirano. Već se tu formiraju odnosi - slabi i jaki. Uklopljeni i izopšteni. Popularni i čudaci. Manjina, po nečem različita, koja uglavnom iritira pritupu većinu. Većina, sledstveno tome, počinje da srozava, na svaki mogući način, one koji štrče. Zato moraš da očvrsneš. Moraš biti spremna na udarce. Čini mi se da nikad neće proći. Da nikad neću porasti. Naravno da hoćeš. Kao i oni koji ti zagorčavaju život. Ništa bitno se neće promeniti. I dalje će ti podmetati nogu. Ako si borac, ustani, kreni dalje i kad te neko žestoko predje, kad pogrešmo odmeriš svoje mogućnosti spram cilja. Promeni ugao gledanja, burgijaj na drugom mestu, ne odustaj pred prvom preprekom.

Marija Jovanović, "Idi, vreme je"

S tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, i ako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I pazi... Pokloniš li joj mrvicu pažnje, neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu.
I onda si gotov... Jer tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići...
Jedan od onih života
Đorđe Balašević

A drugi su još ... Ma bila je gomila istraživača i pogleda. U ostalom, šta je bila cela disciplina pokušavanja ''stupanja u kontakt'' u poredjenju sa drugim granama solaristike, u kojima je specijaliyacija tako odmakla, naročito u poslednjoj ćetvrtini veka, da se solarista-kibernetičar gotovo nije mogao sporazumeti solaristom-simetrijadologom. ''Kako ćete se sporazumeti s okeanom ako ne uspevate da izvedete to izmedju sebe?'' - jednom je u šali pitao Fojbeke, koji je tada, za vreme mojih studija, bio direktor Instituta; u toj šali je bilo mnogo zbilje.

Stanislaw Lem - Solaris

irving stoun: „ Žudnja za životom

"Osećao  da je njegova umetnost dostigla vrhunac, da je to najviša tačka njegovog života, trenutak kome je težio svih ovih godina.nije zano koliko će dugo trajati. Znao je samo da mora da slika...Sve više i više slika.Taj vrhunac njegovog života, taj trenutak beskrajnosti mora on da zaustavi, da poddržava, sa ga postiče dok ne stvori sve one slike koje je nosio u svojoj duši.“

Salomon Rudzi:“tlo pod njenim nogama
"Dugo sam verovao da u svakoj generaciji ima nekoliko duša, nazovite ih srećnicima ili prokletima, koje su prosto rođene tako da ne pripadaju, koje dolaze na svet poluodvojene, ako hoćete, bez čvrste veze sa porodicom ili mestom ili nacijom ili rasom; da možda ima na milione, milijarde takvih duša, možda isto toliko nepripadajućih koliko i pripadajućih. Jer su oni koji cene stabilnost, koji se plaše prolaznosti, neizvesnosti, promena, podigli moćan sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidruštvene sile, tako da se uglavnom prilagođavamo, pretvaramo se da nas motivišu vernost i solidarnost koje u stvari ne osećamo, krijemo svoje tajne identitete ispod lažne kože onih identiteta koji su odobreni pečatom "pripadajućih". Ali, istina procuri u naše snove; dok smo sami u krevetu (jer noću smo potpuno sami, čak i ako spavamo sa nekim), vinemo se, letimo, bežimo. A u budnim sanjama koja naša društva dozvoljavaju, u našim mitovima, umetnostima, pesmama, slavimo nepripadajuće, drugačije, odmetnike, čudake.

Tako ja to vidim. Vi ne morate da se složite. Možda nas, na kraju krajeva, i nema tako mnogo. Možda i unosimo razdor i možda smo antidruštvena sila i možda nas treba zabraniti. Vi imate pravo na svoje mišljenje. Sve što ću ja reći je: mirno spavaj, dušice. Čvrsto spavaj i lepo sanjaj.
Predraduse prestavljaju povlacenje , nacin da se izbegne stvarnost.

Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima na vrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga otvaram sanduče za pisma ( možda mi je neko poslao poštom? ), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da je tražim po Terazijama i možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
" Šta radiš? "- pitaju me poznanici
Šta da im kažem? da tržim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito.Lepo se vidi i umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi  i opšta mesta...

" Oglas "
Momo Kapor