Ja mislim da je mnogo vece cudo to sto je Milankovic sam uz pomoc papira, olovke i sibera uspeo da izvede proracune koji su 30 godina kasnije potvrdjeni uz upotrebu racunara... 

I kako ne verovati u tvrdnje takvog coveka... 

Dobitnik Nobelove nagrade, fizicar Ivar Giaever, nije produzio clanstvo u Americkom udruzenju fizicara. Razlog? Kako je naveo, ne slaze se sa izjavom tog udruzenja kako postoje neoborivi dokazi za globalno zagrevanje.

Malo vise o tome:
http://www.ibtimes.com/nobel-laureate-ivar-giaever-quits-physics-group-over-stand-global-warming-313636#

=========================

A onda ...

Masovna pojava ‘obrnutih’ duga: ŠTA SE DEŠAVA sa atmosferom planete?



Duge koje ‘stoje natraške’ – simptomi koji naučnike oblivaju hladnim znojem. Iako su ljudi u umerenim, mediteranskim, suptropskim i tropskim predelima planete navikli da viđaju isključivo normalne lukove duga, koji nastaju refrakcijom solarne svetlosti kroz kapljice kiše, sve je više pokazatelja da se u našoj atmosferi događaju promene koje nad ovim područjima donose fenomene koji se inače mogu videti samo u polarnim i sub-polarnim područjima planete.

Prošlog leta nad Eseksom, u Velikoj Britaniji, je bilo snimljeno polarno svetlo čudesne ljubičaste boje, dok su Amerikanci gledali u crvenu polarnu svetlost koja se videla južno čak do Arkansaza.

Ova godina je prepuna čudesnih atmosferskih i geomagnetskih anomalija; prvo solarni luk nad Havanom kojeg su stvorili ledeni kristali, zatim je većina planete bila prekrivena tmastim oblacima koji su stvorili brojne tornade, oluje, poplave i pijavice, a pre nekoliko dana smo po prvi put imali priliku da vidimo kako izgleda geomagnetna oluja koju Sunce nije prouzrokovalo.

Poslednji u nizu neobičnih fenomena su obrnute duge, koje su čak snimljene i na području bivše Jugoslavije.

Nebeski osmesi ili predznaci ledenog doba?

Circumzenithal arc – nebeski osmesi ili obrnute duge nastaju gotovo u zenitu, kada je Sunce blizu horizonta i to zahvaljujući velikim i stabilnim horizontalno smeštenim šestostranim kristalima leda koji nastaju u oblacima Cirrus na visinama većim od 5000 metara.

U polarnim oblastima su ovakve duge obično deo komplikovanog optičkog fenomena koji se naziva Kernov luk (duga). Naime, H.F.A. Kern je 1895. godine prvi prijavio složeni optički fenomen u našoj atmosferi koji je sadržao solarnu auru, solarne pse ili Parhelion i često po dva „nebeska osmeha“ na različitim visinama. Prvi takav moderan fenomen je snimio Marko Mikila u Finskoj 2007. godine iako su brojni polarni posetioci prijavljivali delove Kernovog luka s vremena na vreme.


Potpuni prikaz Kernovog luka zajedno s fenomenima nasmejane duge, solarnog luka ili aure sa solarnim psima, s desne strane možete videti od kojih vrsta leda nastaju ovakvi atmosferski fenomeni

Nebeski osmesi su polako ali sigurno u poslednjih tridesetak godina počeli da putuju „na jug“ zajedno s još jednim interesantnim novitetom, a to su izrazito niski oblaci undulatusi asperatusi koji su tek 2009. zvanično klasifikovani kao najnovija vrsta oblaka.


Fenomenalni prikaz Kernovog luka s nebeskim osmehom i solarnim psima

Iako se u SAD-u i Kanadi nebeski osmesi mogu videti uglavnom sa parhelionom, Velika Britanija je za njih postala uobičajeno nalazište tek sredinom osamdesetih godina, dok je jug Ujedinjenog Kraljevstva još uvek ostao začuđen ovakvom pojavom, naročito zbog činjenice da su ovakvi fenomeni najčešće zaklonjeni oblacima iz donjeg dela atmosfere.

Nakon što je pre nekoliko dana u blizini Banja Luke viđena jedna od obrnutih duga, s pravom se pitamo koliko je naše trenutne oblačnosti formirano od stabilnih i velikih kristala leda i kako je nešto tako moguće na samom kraju kalendarskog proleća na severnoj hemisferi?

Hoćemo li konačno „progledati“?

Kada je 2010. godine IOP (Institute Phisics Academic & Science) objavio istraživanje koje je razbesnelo klimatske fundamentaliste i zagovornike nepovratnog globalnog zagrevanja, u kojem se navodi kako sve toplija leta uzrokuju sve hladnije i hladnije zime, i kako topljenje glečera uslovljava promenu saliniteta okeana, čime se usporavaju najvažnije morske struje koje regulišu stabilnost klime na planeti, posebno na severnoj hemisferi, većina medija je prećutala ovu vest jer nikome nije bilo stalo da se istina konačno sazna.


Naša planeta za stabilnost planetarne klime može zahvaliti velikim okeanskim strujama
Njihovim usporavanjem i nestajanjem, nestala bi i stabilna klima na Zemlji

Termalini su sklop svih najvećih morskih i okeanskih struja. Zahvaljujući jednoj od njih, meksičkoj struji, Severna Evropa uživa u toplim letima i umerenim zimama. Njen uticaj se oseća sve do Islanda, a Mediteran (zahvaljujući istoj) ima značajne količine padavina što direktno, što indirektno.

Neposredno nakon izlivanja sirove nafte iz Deep Horizona ova okeanska struja je bila gotovo nestala, iako se s godinama relativno oporavila. Nakon ulivanja miliona galona naftnih disperzanata ponovo je usporena. S obzirom da nafta i dalje curi iz Deep Horizona, čini se da je ovo još jedan od uzročnika destabilizacije klime.

Može se primetiti kako nestaju najhladnije i najdublje okeanske vode. S obzirom da je ovaj efekat uglavnom zavisan o promeni, tačnije smanjenju saliniteta morske vode i ogromnom dotoku slatke vode, isprva se činilo kako je ovo savršena vest za pristalice globalnog zagrevanja, a zapravo to je samo još jedan dokaz da najveće morske struje nepovratno nestaju ili se značajno smanjuju.



Svima onima koji se sećaju tekstova o efektima El Ninja i La Ninje tokom 80-ih godina XX veka, koji su značajno zagrevali područja Ekvatorijalnog Pacifika, je trebalo biti jasno da naša mora i okeani prolaze kroz promene koje će svakako imati uticaj na planetarnu klimu.


Ledenice smrti, fenomen o kojem ne znamo skoro ništa
Ako mislite da se more zaleđuje isključivo horiznotalno, prevarili ste se

S druge strane, mora koja se nikada nisu zaleđivala, su postala mesta na kojima rapidno rastu neobične morske ledenice koje ubijaju sve što im se nađe na putu. O ovome neobičnom fenomenu slike govore više od hiljadu reči.

Kako na nebu, tako na Zemlji (i u moru)

Nakon burnog vrhunca 24-godišnjeg solarnog ciklusa koji značajno utiče na regulaciju klime na planeti i stvaranju oblačnosti, nakon brojnih eksplozija supernova – koje su u prošlosti uticale na najveće nestanke i nastanke vrsta – pa stoga verujemo da i sada imaju isti učinak, nakon izuzetno snažnih vulkanskih erupcija, pa čak i tektonskih poremećaja poput potresa u Japanu koji je stvorio anomaliju u planetarnoj gravitaciji, počinje biti jasno da uzroke za planetarne klimatske promene ne možemo tražiti samo na Zemlji.


Undulatus Asperatus

Svima onima koji se ne daju zbuniti od bukača poput Bila Gejtsa i Ala Gora (dobitnika Nobelove nagrade za mir koju je dobio na svom “svesrdnom” radu u promociji opasnosti od globalnog zatopljenja) je sasvim očigledno da klimatske promene imaju brojne i naoko nepovezane okidače o kojima se jako malo govori, a još manje istražuje.

Ali, to nije sve. NASA je početkom 2012. pisala o neobičnom decenijskom fenomenu, polaganog ali sve očiglednijeg spuštanja oblačnosti prema tlu. Osim što se oblaci sve više i više množe, oni su sve bliži planeti što pak znači da oblaci koji su niže u atmosferi mogu uticati na efikasnije hlađenje Zemlje.

NASA je, u savršenoj sinhronizaciji s alarmistima globalnog otopljavanja, izvestila kako takvi oblaci “mogu pomoći u efikasnijem hlađenju Zemlje”. Iščitamo li ovaj podatak bez propagande, rekli bismo da ova poznata svemirska agencija na sve moguće načine ne želi da prizna koliko iskrivljuje podatke i koliko je već očigledno da smo do grla “u oblacima.”

Poduka iz daleke istorije

Zemlja je, hronološki gledano, ledena planeta. Istraživanjem ledenih kora u polarnim kapama, uticaju glečera po predelima planete, nastajanju i nestajanju vrsta, Zemlja je uglavnom bila prekrivena glečerima koji su dosezali sve do južnog dela Balkana, u našem neposrednom okruženju, dok je za vreme glacijacije nivo okeana i mora bio mnogo niži. Svaki kraj glacijacije donosio je topljenje ledene kore i poplave na globalnom nivou.

Tokom geološke prošlosti planeta je prošla kroz tri ledena doba u predkambriju, tačnije u proterozoiku (pre 940-615.000.000 godina). Nakon toga je usledilo ledeno doba u devonu (pre 400.000.000 godina), te u gornjem karbonu i permu (pre 295.000.000 godina).


Konzervativno viđenje ledene kape za vreme poslednjeg ledenog doba, napravljena na bazi današnjih obala i nivoa mora

Poslednje ledeno doba je nastupilo prije dva miliona godina, a završilo se s malenim oscilacijama na pojedinim delovima planete, pre otprilike 10 hiljada godina.

U Wikipediji stoji kako je poslednje ledeno doba u predelu Alpa počelo pre 130 hiiljada godina, dok je Severna Amerika uglavnom imala stalne i duge periode ledenog doba. Na području ovog kontinenta led je otprilike bio debeo kilometar i po, dok je Južna Amerika bila mnogo manje pogođena istim.

Naime, u Argentini su lednici bili rasprostranjeni samo do 40-tog stepena južne geografske širine. Jedino u Africi nisu nađeni nikakvi dokazi o ledenim dobima i lednicima, te zbog toga možemo smatrati kako je ovaj kontinent bio pošteđen glacijacije kroz svoju geološku prošlost.


U slučaju novog ledenog doba, većina razvijenih zemalja na svetu našla bi se u zoni delimične ili potpune glacijacije

Najnovija istraživanja pretpostavljaju kako je za vreme poslednjeg ledenog doba led prekrivao 24 miliona kvadratnih kilometara Zemljine površine koja je danas bez leda. Za takvu količinu leda, okeani su trebali biti niži za najmanje 180 metara, što veoma dobro možemo videti na primeru Britanije koja je za vreme poslednjeg ledenog doba bila deo Evrope, a na delu koji je danas potopljen živele su brojne životinje i ljudi.

Interesantno je spomenuti da je Holandija za vreme poslednjeg ledenog doba bila prekrivena s 600 metara leda – što je zapravo bio najdeblji ledeni pokrivač u Evropi. Ostatke uticaja lednika možemo pronaći i na tlu Slovenije u Kranjskom i Soroškom polju, Ljubljanskom polju i dolini Soče, dok se u Hrvatskoj uticaj lednika mogao primetiti u Rujanskoj Kosi i Krasnom polju na Velebitu.

Uticaj poslednjeg ledenog doba se u BiH može videti na planinama poput Bjelašnice, Visočice i Veležu, a u Crnoj Gori na Durmitoru, dok je u Makedoniji uticaj lednika vidljiv na planini Šara, u Srbiji na Kopaoniku i Staroj i Suvoj planini.

Kako god bilo, naša geološka istorija bi nam trebala otkriti i eventualnu budućnost: Balkan bi uskoro ponovo mogao postati deo zaleđene tundre s područjima hladnih stepa, i sa pojedinim oblastima prošaranim šumama.

Ako vas još uvek interesuje pitanje zašto nas uveravaju da nam predstoji globalno otopljavanje, smatramo da je pitanje profita i globalne kontrole izuzetno važno, jer šta bi uradili ljudi u zemljama koje imaju potencijalnu mogućnost totalnog „zaleđivanja“ nalik filmu „Dan posle sutra„.

Iz svega sledi ključno pitanje:  Hoćemo li mi u budućnosti uopšte imati leto i hoćemo li uskoro zakoračiti u novo ledeno doba?

Preuzeto sa ...

=============================

Ruski naučnici: Bliži se novo ledeno doba

Iako su se pojavile priče o globalnom zagrevanju naučnici smatraju da je to “markentiški trik” i da je Zemlja na pragu novog ledenog doba



Ruski naučnici ustanovili su posle geološkog merenja da je na pomolu novo ledeno doba. Iako su se pojavile priče o globalnom zagrevanju oni smatraju da je to “markentiški trik” i da je Zemlja na pragu novog ledenog doba.

Naučnici su dosad zabeležili da se klima zagreva, koje je na Zemlji počelo u drugoj polovini 18. veka, odnosno s početkom industrijske revolucije. Kako je čovečanstvo povećavalo koncetraciju ugljen - dioksida, istraživači smatraju da se istovremeno pojavio i efektat “staklenika”, što je dovelo i do povećanja temperatura.

Ipak, ruski naučnik Vladimir Baškin ne slaže se s tim. On tvrdi da promena klime ima cikličan karakter i da uopšte nije povezana s ljudskim delovanjem. Zajedno s kolegom Raufom Galiulinijem sa Instituta za fundamentalne probleme biologije Ruske akademije nauka, pokazuje kako je dosadašnje zagrevanje zemlje tek odjek izlaza naše planete iz “malog ledenog doba”. Obojica smatraju da nam, naravno prema geološkim merenjima, predstoji ulazak u novo ledeno doba.

Malo ledeno doba traje 500 godina. Prethodni takav period bio je sredinom proteklog milenijuma, kad se u Engleskoj zaledila reka Temza, a u Rusiji su stranci bili obuzeti strahom, kad su videli da drveće puca od mraza. Periodi zahlađenja i zagrevanje imaju intervale od nekih 30 do 40 godina. Na primer, u Rusiji je bilo zagrevanje 30-tih godina prošlog stoleća, zatim je došlo do zahlađenja s početkom Drugog svetskog rata, pa je novo zagrevanje došlo u 70-im godinama prošlog veka.

Početak novog ciklusa zahlađenja povezan je s aktivnošću Sunca. Snaga zračenja naše zvezde opada i to utiče na klimu na Zemlji. Naučna istraživanja klime proteklih geoloških perioda, stavljaju pod sumnju osnovanost zahteva Kjoto protokola, tvrdi Vladimir Baškin.

- Koncetracija ugljen-dioksita je normalan prirodni proces, i nije isključivo rezultat ljudske delatnosti - rekao je Baškin, a prenosi Russian Radio. - Globalno zagrevanje, o kojem se toliko priča, više je marketinški potez, nego naučni problem. To više nije nauka već politika.

Ipak, nema potrebe za strahom od zahlađenja, jer će se ono razvijati polako i osetiće se tek sredinom ovog veka.

Preuzeto sa ...

=======================================

Sami procenite ...

Zivi bili. 

Nemačka: Elba probila branu

Berlin -- Reka Elba nabujala od jakih kiša, probila je danas branu u istočnoj Nemačkoj, zbog čega je nekoliko hiljada ljudi evakuisano iz svojih kuća u oblasti Magdeburga

Nivo poplavnog talasa u Magdeburgu dostigao je danas visinu 7,44 metra, što je četiri puta više od uobičajenog koji dostiže oko dva metra, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Ranije danas, nepoznate osobe u jednom pismu, prete da će izvesti napade na više nasipa duž nabujalih reka, kako bi širom Nemačke naneli štetu ljudima, prenose mediji.

Jedan od pomenutih nasipa je u Gros-Rozenburgu, južno od Magdeburga, glavnog grada Saksonije-Anhalt, koga su pogodile nezapamćene poplave.

Krizni štab je, kako prenose mediji, uzeo ozbiljno u razmatranje to pismo, a nadgledanje iz vazduha, pomenutih nasipa je povećano.

Prema saznanjima političkog magazina ''Špigel'', vokabular pisma, iz koga stoje nepoznate osobe, mogao bi da liči na levu političku scenu.

Nemačka se već danima bori s poplavama, a posebno teška situacija je u Magdeburgu, glavnom gradu Saksonije-Anhalt, gde se tokom dana očekuje vrh vodenog talasa na Labi od 7,45 metara, navode mediji, koji pišu da se u gradu nalazi oko 3000 ljudi, angažovanih za odbranu od poplava, među kojima je i oko 1000 vojnika Bundesvera.

"Katastrofa nije ni iz daleka savladana'', ocenjuju mediji i navode da se u pojedinim šumama ove pokrajine vide samo vrhovi, mostovi su poplavljeni, brane provaljene, a nabujala Laba će, procenjuje se, dostići 7,45 metara visine.

Normalna visina je oko dva metra, a maksimalna 7,20 metara, navode mediji.

Mediji izveštavaju o evakuisanim ljudima iz svojih kuća, bolnica, ali i staračkih domova, poplavljenim autoputevima, štetama u milijardama evra, angažmanu vojske, milionima vreća sa peskom koje štite rečna korita od izlivanja i situaciji u kojoj mnogi, obični ljudi doživljavaju ovu katastrofu.

U pokrajini Saksonija je vrh vodenog talasa već prošao, ali poplave prete severu Nemačke, gde je u Brandenburgu rečeno da će situacija biti prilično napeta.

Poplave su pogodile Bavarasku, Baden-Virtemberg, Tiringiju, Saksoniju, Saksoniju-Anhalt i Barndenburg.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pogođenim u poplavama ponovo dala podršku, a na početku ove katastrofe posetila je Pasau, grad triju reka-Dunava, Ina i Inca, gde je situacija bila najteža.

Izvor: B92

Samo da se Maradic ne udavi...

On je naše gore list, neće grom u koprive

biće jeftinih automobija 

фринџ? агент оливија данам? 

Hrvatska se priprema za vrh vodenog talasa

Hrvatska se priprema za vrh vodenog talasa koji se očekuje krajem sedmice.

U pojedinim područjima proglašene su vanredne mere odbrane od poplava, a zbog bezbednosti za posetioce je danas zatvoren i Park prirode Kopački rit, koji se nalazi na severoistoku Hrvatske, u blizini granica s Mađarskom i Srbijom.
 
Na Dunavu u Hrvatskoj su najugroženija mesta Batina, Aljmaš, Ilok i Vukovar.
 
Premijer Zoran Milanović obići će danas ugrožena područja da bi se upoznao s merama koje se preduzimaju u njihovoj zaštiti, saopštila je hrvatska vlada.
 
Zajedno s njim biće i ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić i ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina.
 
Prva je na udaru Batina, gde Dunavu ulazi u Hrvatsku, i tamo se očekuje najveći vodostaj. On je juče na Dunavu premašio 650 centimetara, pa su proglašene vanredne mere odbrane od poplava.
 
Lokalni mediji izveštavaju da je već jutros vodostaj bio 699 centimetara, a previđa se da će u petak, kada se očekuje vrh vodenog talasa, dotići 780 centimetara, dok bi nasipi trebalo da izdrže oko 800 centimetara.
 
U odbranu od poplava uključila se i vojska, a plovidba Dunavom je zabranjena.
 
U Vukovaru je duž cele obale podignuto obalno utvrđenje, a gradonačelnik Željko Sabo pozvao je gradjane da se uključe u akciju odbrane od poplava.
 
Mediji navode da je na odbrani od poplava angažovano oko 1.000 građana i da se priprema između 300.000 i 350.000 džakova s peskom od kojih bi pola bilo upotrebljeno za odbranu Vukovara i Iloka.
 
Ta dva grada u idućih 15 dana od poplava će braniti i oko 200 vojnika.

Izvor: Blic

Svud ce proci ovaj talas i kada dodje kod nas kboom 

Читам инфо и дођем до краја и видим њега

  
 

Nevreme pogodilo Zrenjanin

Zrenjanin -- Jak olujni vetar i kiša praćana gradom veličine lešnika zahvatili su Zrenjanin i okolinu, ali do sada nije bilo prijavljene štete.

Olujno nevreme protutnjalo je danas oko 15 časova, za desetak minuta.

Pšenicu i druge useve na banatskim poljima su sačuvale blagovremeno ispaljene protivgradne rakete sa poligona u Samošu i na drugim stanicama.

Izvor: B92