Врх хрватске на обележавању годишњице „Олује”
Месић: Злочинце пред суд
Операција спроведена по свим правилима ратовања, али после ње заказала правна држава, сматра хрватски председник

КНИН – На централној свечаности поводом дана захвалности председник Хрватске Стјепан Месић рекао је да је операција „Олуја” у војном смислу спроведена по свим правилима ратовања уз поштовање међународних конвенција, али да је после ње правна држава заказала, да је изостала бржа реинтеграција подручја у политички и правни поредак Хрватске и да су се дешавали злочини које је оценио као ексцесе неодговорних појединаца које треба, не само морално осудити, него и судски процесуирати

Председник Хрватске казао је да су се „Олујом” створили услови за завршетак ратова на подручју бивше Југославије јер су отворена врата заједничкој офанзиви хрватских снага и Армије БиХ против снага босанских Срба и отворен пут политичким преговорима и постизању Дејтонског мировног споразума за БиХ и Ердутског споразума. Полагањем венаца и пригодним манифестацијама Хрватска је обележила Дан домовинске захвалности. На централној свечаности у Книну окупио се комплетан државни врх, а програм је завршен концертима у Книну и селу Чавоглаве где су се окупили обожаваоци певача усташких песама Марка Перковића Томпсона.

--------------------------------------------------------------------------

Санадер против Коштунице

КНИН – Хрватски премијер Иво Санадер изјавио је у Книну да Хрватска одбацује све интерпретације у српским медијима о војној акцији „Олуја”, као и констатацију премијера Србије Војислава Коштунице да је то био „велики и некажњен злочин”. Санадер је у изјави на свечаности обележавања 11. годишњице „Олује” подсетио да „у Домовинском рату није срушен Ниш, него Вуковар, да није гранатирана Подгорица него Дубровник” и да „хрватски војници нису ишли у Србију, него су српски долазили овамо у освајачке походе”. „Али то неће нарушити нормализацију односа између Хрватске и Србије, ми пружамо руку Србији и идемо даље”, рекао је Санадер.


Izvor: Politika / (Бета)

Opet ponavljam - očito je da kombinacija riječi "Hrvatska" i "samostalna" u istoj rečenici tebi automatski znači: ustaše + Jasenovac.

A to jednostavno nije istina. To sam objasnio ranije, i nemam namjeru ponavljat. Tko je želio razumjet, razumio je. Tko nije - njegov problem.

prvo nek se rijesi problem onih koji su srbi istjerali iz BIH, dok ja dobivam maminu mirovinu iz RS od 50 eura, dotle srbi iz krajine doibivaju mirovine od 500 eura...

Sta nam Milosevic uradi ccccc   

Na današnji dan, pre jedanaest godina, završena akcija "Oluja", koja je trajala 4 dana
Tamo se, u Krajinu, ne smije, ovdje se ne može
Imala sam samo jednu torbu, četiri kilometara išli smo pješke, onda su nas neki ljudi primili na traktor, pa u kolonu... A ne znaš 'de ideš

Prošlo je jedanaest godina od kada se na kninskoj tvrđavi u opustošenom gradu, zavijorila šahovnica posle akcije "Oluja", koja je trajala samo četiri dana. Dve hiljade mrtvih i 250.000 prognanih, stravičan je bilans ofanzive koja je u Hrvatskoj proglašena legitimnom, odbrambenom i pravednom akcijom u oslobodilačkom ratu protiv agresije. Briljantna akcija, kako je zvanični Zagreb opisuje, nije imala za cilj etničko čišćenje, a žrtve su "rezultat pojedinačnih ekcesa", a ne državne strategije. Nekoliko stotina hiljada Srba je, navodno, dobrovoljno odlučilo da naglo napusti teritorije na kojoj su pet vekova živeli.

I, sada, posle jedanaest godina, krajiški Srbi uglavnom su beskućnici i iseljenici koji žive po kolektivnim centrima, gde uslovi za život nisu dostojni čoveka. O svojoj nesreći pričaju i Stojka i Đuro NJegovan, koji su prebegli iz Gospića, i nakon nekoliko preseljenja, krov nad glavom pronašli u oronulim paviljonima na Košutnjaku. Skučeni prostor, podeljen na memljive sobe, mračne i pretrpane hodnike, ali i zajednička kupatila, deli nekoliko porodica.

- Bez svega smo došli, bježeći pred granatama, samo da bi glavu spasli. On je bio na frontu, a ja sama sa dvoje djece. Imala sam samo jednu torbu, četiri kilometara išli sam pješke, onda su nas neki ljudi primili na traktor, pa u kolonu... A ne znaš 'de ideš. Ala, kako je bilo, ko to može ispričati? Strašno. - priča Stojka. Najsretnija bi bila da me je ona prva granata ubila, da se ne mučim - dodaje kroz suze i sklanja se u kuću da bi izbegla fotografisanje.
      
NESTALI U "OLUJI"

Tokom sukoba u Krajini nestalo je oko 3.200 osoba. Prema podacima Udruženja porodica nestalih lica iz Krajine, nakon 11 godina traganja, identifikacija i ekshumacija, još se ne zna sudbina 2.627 ljudi.      
   
   



- Nemojte, molim vas! Ne bih voljela da neko poznat vidi u kakvoj bjedi živimo. Do pre tri godine smo i dobijali kakvu pomoć u hrani, sada ništa. Sva je sreća da sam opet, proljetos, dobila izbegličku legitimaciju, pa ću moći ići lječniku.

Hrvatska se posle 11 godina od "Oluje" nalazi pod izvesnim pritiskom međunarodne zajednice da omogući povratak Srbima. Prognanicima to podstiče nadu, ali i stvara dileme da li da se vrate na svoju zemlju ili da pokušaju da se integrišu. Ipak, retko ko se odluči na povratak.

- Nema ništa od povratka, djete moje. Ne može se tamo. Niko se u naše mjesto vratio nije. Hrvatska država je, istina, obnovila moju kuću, ali odmah su komšije polomile prozore i tako nam poslali poruku da ne pomislimo na povratak - kaže Đuro i nemoćno odmahuje rukama. Nije nam ovde dobro. Mučimo se, ali smo među svojim narodom. Mirno spavamo, ako ništa drugo, osim kada stižu rešenja o prinudnom iseljenju. Ali i to bude, pa prođe - pomirljivo govori Đuro. Volio bi da sam tamo umro, ili da me makar tamo sahrane, ali teško, teško...

Mladi komšija porodice NJegovan, koji nije hteo da se predstavi, uključuje se u razgovor.
- Ej, a ja sam volio da sam se onda oženio! Prođoše mi godine. Niko neće za izbjeglicu. Ne mogu da formiram porodicu. Nemam stan ni posao, a ni dokumenta. Ni naša, ni Hrvatska. Kada sam pre dvije godine pokušao da izvadim neke papire u svom rodnom gradu, doživeo sam maltretiranje i ponižavanje. Nigde za nas mjesta nema - kaže ovaj Krajišnik, dok sprema drva za još jednu zimu, koju će provesti u paviljonima Pionirskog parka.
V. P. - S. Č

Izvor: Glas Javnosti

U crkvi Svetog Marka održan pomen postradalim Krajišnicima

BEOGRAD - U Crkvi svetog Marka juče je služen parastos žrtvama akcije hrvatske vojske "Oluja" iz 1995. godine u kojoj je nestalo i poginulo 1.960 Srba, a više od 250.000 je proterano. U prisustvu porodica poginulih i nestalih, državnog vrha, premijera i predsednika Srbije Vojislava Koštunice i Borisa Tadića pomen nastradalima je služio vikarni episkop hvostanski Srpske pravoslavne crkve Atanasije Rakita. On je tom prilikom rekao da i dalje ostajemo pri tome da smo hrišćani i da za nas i dalje ostaje na snazi zakon ljubavi koji je propovedao Hristos.

- Nema tog stradanja i gubitka koji može promeniti taj zakon u našim životima i ta uverenja u našim srcima - rekao je vikarni episkop hvostanski Atanasije Rakita. On je naglasio da ne sme da nas pokoleba to što možda neko ne saoseća sa nama ni to što neko slavi dok mi plačemo.

- Očigledno je da se ne radujemo istim stvarima i da se ne borimo po istim pravilima, a naša pravila su hrišćanska - istakao je Atanasije Rakita.

Nakon parastosa, u organizaciji Udruženja "Porodice nestalih lica iz Krajine", nekoliko stotina okupljenih, među kojima su bili i Srbi iz Hrvatske i porodice nastradalih, je održalo protestnu šetnju od crkve svetog Marka do Trga Nikole Pašića. Tu je okupljenima pročitana rezolucija kojom se zahteva da zvanična Hrvatska u cilju trajnog mira, pomirenja i suživota, obelodani istinu o "Oluji", u kojoj je izvršen genocid nad srpskim narodom.

Predsednik Srbije Boris Tadić, povodom jedanaestogodišnjice od akcije "Oluja", rekao je da se pogrom nad Srbima nikada ne sme zaboraviti.

- Činjenicu da je u toj akciji ubijeno oo 2.500 Srba, a čak 250.000 prognano, moramo zauvek pamtiti - naglasio je Tadić i dodao da svi koji su počinili zločin moraju da odgovaraju pred licem pravde. Tadić je ocenio i da pitanje prognanih Srba mora da bude prioritetni zadatak hrvatskog predsednika i premijera Stjepana Mesića i Ive Sanadera.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica povodom obeležavanja godišnjice stradanja srpskog naroda u akciji "Oluja" saopštio je da srpski narod obeležava sećanje na hiljade nevino pobijenih ljudi i progon više stotina hiljada Srba Krajišnika koji su za samo nekoliko dana prognani i iskorenjeni iz svojih domova u kojima su vekovima živeli.

- Kada se pod pretnjom uništenja protera celi jedan narod, jasno je da se najvećim delom posledice ove velike tragedije nikada ne mogu ispraviti. Moramo tražiti put kako da se umanji ova nepravda i zato je danas naša obaveza da neprestano radimo da se omogući povratak izgnanika kućama i da im se obezbede puna sigurnost i poštovanje ljudskih prava - naveo je Koštunica.
B. V

Izvor: Glas Javnosti

Makar su imali traktore za razliku od Srebrencana

mislim da je bio redosljed da su prvo hrvati izbaceni i pobijeni iz tzv. RSK, pa je zato sljedila Oluja, a da ne spominjem koliko smo mi nastradali iz tzv. Republike Srpske

da, oni su imali metak u glavu...

pa, gospon.. mogli biste da koristite opciju Izmeni (Izmjeni\Modify)... za takve stvari nije potrebno biti astrofizicar...