Oluja, 12 godina posle
Subota, 4. avgust 2007. 17:53



Prošlo je tačno 12 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

Srbija taj dan obeležava pomenima i protestima.

U beogradskoj Crkvi Svetog Marka je služen pomen stradalima u "Oluji". Pomen su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladike Atanasije i Nikanor, a medju prisutnima su bili predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, ministar vera Radomir Naumov, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić i komesar za izbeglice Dragiša Dabetić.

Mitropilit Amfilohije je u besedi rekao da kolona prognanika koji su pre 12 godina izbegli u Srbiju "nije ništa manje strašna od kolona u kojima su Srbi odvodjeni na stratišta u Jadovno i Jasenovac", tokom Drugog svetskog rata.

Istakavši da je to bilo veliko etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj, on je rekao da su "oni koji su očišćeni" optuženi za etničko čišćenje. "Stradanje srpskog naroda na prosotoru Hrvatske i dalje se nastavlja", rekao je mitropolit Amfilohije, i prognane Srbe pozvao da se, i pored toga, vrate na ognjišta na kojima su njihovi preci vekovima živeli.

Premijer Vojislav Koštunica izjavio je da srpski narod nikada neće zaboraviti stravčan prizor etničkog čišćenja, kada je pre 12 godina proteran i sa svojih ognjišta iskorenjen ceo jedan narod - Srbi Krajišnici.

Najduža kolona prognanih koju je Evropa videla posle Drugog svetskog rata zauvek će ostati svedočanstvo o porazu svih onih kojih su počinili ovaj zločin i koji su za njega odgovorni, navodi se u izjavi Koštunice, koju prenosi Vlada Srbije.

Predsednik Vlade Srbije je naglasio da je naša dužnost da kao narod odamo počast svim nevino postradalim Srbima u "Oluji" što i danas činimo. "Tokom celog prošlog veka bilo je bezbroj počinjenih zločina prema srpskom narodu i moramo učiniti sve da se nijedna nevina žrtva nikada ne zaboravi i da se tako nešto nikada ne ponovi", izjavio je Koštunica.

Prethodno se oko 150 članova porodica nestalih i ubijenih u akciji "Oluja" okupilo na protestu ispred hrvatske ambadsade u Beogradu, zahtevajući rasvetljavanje sudbine nestalih i rešavanje pritanja prognanih.

Oni su ukazali da je i posle 12 godina učinjen mali pomak u rešavanju sudbine nestalih i da pravda još nije zadovoljena. Organizatori protesta su Zajednica udruženja prognanih iz Hrvatske i Udruženje porodica nestalih lica iz Krajine i Hrvatske. Na protestu je pročitano otvoreno pismo u kome se zahteva rešavanje problema progranih Srba iz Hrvatske tokom akcije Oluja, koje će biti upućeno i srpskim i hrvatskim institiucijama.

Učesnici protesta nosili su dva velika transparenta sa parolama "zločin bez kazne, Olujom do NDH" i "Hrvatska još krije 2.650 ubijenih" sa imenima nestalih tokom akcije Oluja.

Na protestu je ukazano i na problem ekshumacije i identifikacije poginulih tokom akcije "Oluja", a prema rečima predstavnika udruženja do sada je ekshumirano 600 tela, od kojih je 420 identifikovano.

Fotogaleriju sa pomena i protesta možete pogledati OVDE.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije (samoproklamovana Republika Srpska Krajina). Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbelica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo u kojoj većinu čine kosovski Albanci.

U toj pokrajini je u kolektivnim centrima bilo smešteno nekoliko hiljada Srba, ali su oni ponovo izbegli polovinom jula 1999. godine, kada su jugoslovenska vojska i policija napustile Kosovo, nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Oni su potom smešteni u druge prihvatne centre u Srbiji.

Ova vojna akcija ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.

Prema nekim podacima, s obzirom da preciznih podataka još nema, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila.

Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, medju njima 522 žene i 12 dece.



Srbi iz Krajine traže političku i kulturnu autonomiju

Na četvrtom Ilindanskom saboru, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, povodom 12. godišnjice "Oluje", usvojena je Rezolucija od 13 tačaka u kojoj je za krajiške Srbe zatražena i politička i kulturna autonomija u Hrvatskoj i status konstitutivnog naroda koji je im je ukinut Ustavom iz 1990. godine.

Rezolucijom se traži da "Hrvatska preispita i promeni odnos prema svojim državljanima Srbima i prestane da priča o povratku, a da ga putem državnih prinuda čini neodrživim". Od hrvatskih vlasti se traži da prestanu da slave "Oluju" koja je i prema optužnicama Haškog tribunala bila "udruženi zločinački poduhvat s ciljem trajnog izgona srpskog naroda".

Rezolucijom se traži i da hrvatska država vrati izgnanima "otete vekovne zavičaje i da iz zaposednute privatne imovine iseli sve strane državljane koje je naselila u cilju etničkog čišćenja" i da pozitivno reši više od 15.000 zahteva za obnovu oštećenih i porušenih kuća. Uz to se zahteva da "vrati stare nazive za 1.200 toponima, ukloni spomen obeležja koja stvaraju raskole, izbriše nazive ulica u srpskim zavičajima istaknutih fašista i srbofoba, obnovi više od 3.000 porušenih antifašističkih spomenika i da prestane s brisanjem memorije o anifašističkoj borbi srpskog naroda".

Od Republike Hrvatske Srbi traže i da stavi van snage Zakon o stambenom zbrinjavanju i da se prognanim Srbima vrate oduzeta stanarska prava, kao što je učinjeno u BiH.

Zahteva se i podrška pravičnoj borbi Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji koje, kako je navedeno, treba da ostane u sastavu Srbije, jer bi se, u suprotnom, radilo o dvojnim standardima i gaženju načela medjunarodnog prava o nepromenjljivosti državnih granica.

Poslednje tri tačke Rezolucije odnose se na Srbiju i u njima se traži od Skupštine Srbije da donese zakon o izbeglicama koji bi im omogućio da lakše dodju do krova nad glavom.

Traži se i da Srbija Medjunarodnom sudu pravde uputi tužbu protiv Hrvatske za genocid počinjen nad srpskim narodom u Hrvatskoj i BiH, kao i osnivanje Centra za istraživanje stradanja Srba, njihove materijalne i duhovne kulture.

Zatraženo je i da pri Vladi Srbije bude osnovan savet za izbeglice koji bi pratio realizaciju bilateralnih i multilateralnih sporazuma, a da se Misiji OEBS-a u Hrvatskoj sugeriše da ne može napustiti Zagreb dok se ne realizuju ovi zahtevi, u prvom redu povratak izgubljenih stanarskih prava i konvalidacija radnog staža.

Rezolucija će, kako je navedeno, biti upućena UN, EU, Kontakt grupi, nosiocima vlasti u Srbiji i Hrvatskoj, misijama OEBS-a u Zagrebu i Beogradu i ambasadama.



U Banjaluci 7.000 sveća za stradale

U okviru obeležavanja godišnjice progona Srba iz Republike Srpske Krajine u petak uveče, ispred hrama Hrista Spasitelja u centru Banjaluke, obavljeno je tradicionalno paljenje 7.000 sveća.

Paljenju sveća prisustvovali su predstavnici Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas", koje je predvodio direktor Savo Štrbac, članovi Odbora za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade RS, veliki broj prognanih Krajišnika koji su nakon egzodusa iz RSK ostali živeti na ovim prostorima, te gradjani Banjaluke.

Pre paljenja sveća u Medjunarodnom pres-centru u Banjaluci održano je dokumentarno veče u okviru kojeg je, u produkciji "Veritasa", prikazan dokumentarni film "Agresija Hrvatske na RSK 1995."

Dokumentarni film prikazuje generalni presek nestanka Srba za vreme Nezavisne Države Hrvatske pa sve do 1995. godine. Film sadrži izjave domaćih političkih i stranih zvaničnika u to vrijeme na prostoru bivše Jugoslavije, kao i izveštaje stranih medija o ratnim dogadjanjima na tom prostoru i o padu RSK.

Film se završava simboličnim prikazivanjem stradanja krajiške žene 1941. i 1995. godine.

Predsednik Republike Srpske Milan Jelić poručio je da godišnjica akcije "Oluja" i progona i etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske za hrvatske vlasti i medjunarodnu zajednicu treba da bude opomena da izvršioci i nalogodavci stravičnih zločina počinjenih nad srpskim stanovništvom moraju odgovarati pred licem pravde.

Predsednik RS je naglaio da je žalosno što hrvatske vlasti progon i etničko čišćenje Srba iz Hrvatske tokom akcije "Oluja" proslavljaju kao nacionalni praznik, umesto da ova godišnjica masovnog egzodusa srpskog stanovništva bude podsećanje da je ljudski i pravedno da posledice ovog zločina budu ublažene .



Niko još nije osudjen

Penzionisani general Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko je u intervjuu zagrebačkom "Jutarnjem listu" u avgustu 2001. izjavio da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh sa tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tudjmanom tu operaciju pripremao dve godine.

U septembru 2002. Haški tribunal otpečatio je optužnicu protiv Bobetka za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata u akciji hrvatske vojske u Medačkom džepu. Hrvatske vlasti nisu izručile Bobetka i on je do 29. aprila 2003, kada je umro, sve vreme bio u zagrebačkoj bolnici.

Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je u decembru 2002. da su SAD imale odredjena saznanja da su pripreme za akciju "Oluja" u toku, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvodjenje te operacije". To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na sudjenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

Gostujući u emisiji "Nedeljom u dva" na hrvatskoj TV, u maju ove godine, Galbrajt je rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine.

"Niko ne može poreći da su se zločini nakon "Oluje" dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba", rekao je Galbrajt.

Za vreme Tudjmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanični stav Hrvatske je bio da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.

U medjuvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju sa Tribunalom u Hagu i tom sudu su do sada dostavile na desetine obradjenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".

Glavni tužilac Karla Del Ponte odustala je od podizanja optužnice protiv generala Petra Stipetića, koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu operacije "Oluja", posle njegovog iskaza haškim istražiteljima u oktobru 2001. godine.

Tužilaštvo je odustalo i od podizanja optužnice protiv Mirka Norca, koji je, takodje, saslusan u statusu osumnjičenog. On je u Hrvatskoj ranije osudjen na 12 godina zatvora zbog likvidacije najmanje 50 srpskih civila na području Gospića i Karlobaga 1991.

Županijsko državno tužilaštvo u Šibeniku je u februaru 2002, odustalo od optužnice protiv četvorice bivših pripadnika hrvatske vojske, optuženih za ubistvo srpskih civila u selu Varivode tokom i nakon vojne akcije "Oluja".

Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su
3.792 osobe, a protiv većine su donete presude.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić više puta je javno rekao da će svako ko je počinio zločine u Hrvatskoj biti procesuiran.

Za zločine počinjene tokom operacije "Oluja" haški Tribunal je 26. jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije "Oluja".

Gotovina je od tada bio u bekstvu. Uhapšen je u Španiji 7. decembra 2005. i izručen Haškom tribunalu.

U martu 2004. Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Ivana Čermaka i Mladena Markača, koje ih terete po ličnoj i komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom i nakon operacije "Oluja", nakon čega su oni dobrovoljno otputovali u Hag.

Nekoliko meseci kasnije dvojica generala su izmenjenom i dopunjenom optužnicom optužena za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman.

U proširenoj optužnici kao učesnici u tom zločinačkom poduhvatu navode se i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tudjman, ministar odbrane Gojko Sušak, zapovednik operacije Oluja general Ante Gotovina, načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske Zvonimir Červenko i jegov prethodnik Janko Bobetko. Od navedenih jedino je Gotovina živ.

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Haškog tribunala spojena sa optužnicom druge dvojice generala, Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem.

Mesec dana ranije Haški tribunal obelodanio je imena još sedmorice hrvatskih zvaničnika koji su bili "članovi udruženja zločinackog poduhvata proterivanja Srba iz Hrvatske" (bivši hrvatski ministri Jure Radić i Ivan Jarnjak, šef tajne službe Markica Rebić i generali Mate Laušić, Miljenko Crnjac, Rahim Ademi i Mirko Norac).


Izvor: MTS-Mondo

I kako poslije da se ne pitamo zasto Hrvata u Hrvatskoj ima 97% od ukupnog broja stanovnistva?

e bas to... sad pozovi onog afriku da procita malo i da se obrazuje da ne umre decko glup

Nemojte ga zvati,ako boga znate...otisao covek da slavi,a i ne volim kad nekog moram banovati.

Ajmo mi na temu...

  ne mislim decko je uporan... sam ce on kad tad da nadje ovu temu 
u sustini mnogo smo jaci vojno od hrvata i kad bi bilo opet nesto pregazili bi ih samo tako isto kao sto bi i isptare da se nisu umesali ameri...sve u svemu ja mislim da je nas cenjeni drug tito sjebao do koske

HRVATSKA SLAVI NAJTEŽI ZLOČIN NA EVROPSKOM TLU !!!

Srpska radikalna stranka (SRS) oštro je osudila ponašanje hrvatske države koja, kako je navedeno u saopštenju, slavi najteži zločin izvršen posle Drugog svetskog rata na evropskom tlu.

''Hrvatska država i danas veliča ubijanje i proterivanje Srba sa njihovih vekovnih ognjišta, a da licemerje i bezobrazluk Hrvatske budu veći, za genocid je optužila Srbiju'', navedeno je u saopštenju SRS povodom 12. godišnjice akcije hrvatske vojske ''Oluja''.

Tanjug

Koštunica: Srpski narod nikada neće zaboraviti Oluju


Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas, povodom godišnjice Oluje, da srpski narod nikada neće zaboraviti stravčan prizor etničkog čišćenja, kada je pre 12 godina proteran i sa svojih ognjišta iskorenjen ceo jedan narod - Srbi Krajišnici.
Najduža kolona prognanih koju je Evropa videla posle Drugog svetskog rata zauvek će ostati svedočanstvo o porazu svih onih kojih su počinili ovaj zločin i koji su za njega odgovorni, navodi se u izjavi Koštunice, koju prenosi Vlada Srbije.
Predsednik Vlade Srbije je naglasio da je naša dužnost da kao narod odamo počast svim nevino postradalim Srbima u "Oluji" što i danas činimo.
"Tokom celog prošlog veka bilo je bezbroj počinjenih zločina prema srpskom narodu i moramo učiniti sve da se nijedna nevina žrtva nikada ne zaboravi i da se tako nešto nikada ne ponovi", izjavio je Koštunica.

Pomen žrtvama "Oluje" u Crkvi Svetog Marka

U beogradskoj Crkvi Svetog Marka danas je služen pomen stradalima u akciji hrvatske vojske "Oluja", u kojoj je, 1995. godine, ubijeno gotovo 2.500 Srba i prognano iz Hrvatske više od 250.000 stanovnika srpske nacionalnosti.
Pomen su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladike Atanasije i Nikanor, a među prisutnima su bili predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, ministar vera Radomir Naumov, ministar za infrastrukturu Velimmir Ilić i komesar za izbeglice Dragiša Dabetić.
Mitropilit Amfilohije je u besedi kazao da kolona prognanika koji su pre 12 godina izbegli u Srbiju "nije ništa manje strašna od kolona u kojima su Srbi odvođeni na stratišta u Jadovno i Jasenovac", tokom Drugog svetskog rata.
Istakavši da je to bilo veliko etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj, on je rekao da su "oni koji su očišćeni" optuženi za etničko čišćenje.
"Stradanje srpskog naroda na prosotoru Hrvatske i dalje se nastavlja", rekao je mitropolit Amfilohije, i prognane Srbe pozvao da se, i pored toga, vrate na ognjišta na kojima su njihovi preci vekovima živeli.
Oko 1.000 prisutnih, po završetku pomena, uputilo se na Trg Nikole Pašića, gde će biti održan skup u znak sećanja na stradale u "Oluji".

Protest ispred ambasade Hrvatske

Oko 150 članova porodica nestalih i ubijenih u Hrvatskoj tokom vojne akcije "Oluja" 1995. godine okupilo se jutros na protestu ispred hrvatske ambadsade u Beogradu, zahtevajući rasvetljavanje sudbine nestalih i rešavanje pritanja prognanih.
Oni su ukazali da je i posle 12 godina učinjen mali pomak u rešavanju sudbine nestalih i da pravda još nije zadovoljena.
Organizatori protesta su Zajednica udruženja prognanih iz Hrvatske i Udruženje porodica nestalih lica iz Krajine i Hrvatske.
Na protestu je pročitano otvoreno pismo u kome se zahteva rešavanje problema progranih Srba iz Hrvatske tokom akcije Oluja, koje će biti upućeno i srpskim i hrvatskim institucijama.

Srbi iz Krajine traže političku i kulturnu autonomiju

Na četvrtom Ilindanskom saboru, održanom na trgu Nikole Pašića u Beogradu, povodom 12. godišnjice 'Oluje', usvojena je Rezolucija u kojoj je za krajiške Srbe zatražena i politička i kulturna autonomija u Hrvatskoj.
Na skupu, kome je po kišovitom vremenu prisustvovalo oko 1.000 iznanika i drugih građana, Rezoluciju od 13 tačaka pročitao je predsednik Udruženja za pomoć
izbeglicama iz Krajine Mile Dakić. Međunarodna zajednica je upozorena da hrvatska država 'nastavlja zločine genocida i etnocida nad srpskim narodom. Rezolucijom se traži da 'Hrvatska preispita i promeni odnos prema svojim državljanima Srbima i prestane da priča o povratku, a da ga putem državnih prinuda čini neodrživim'.
Glavni zahtev za koji se traži podrška međunarodnih institucija i organizacija je da krajiški Srbi dobiju političku i kulturnu autonomiju i status konstitutivnog naroda koji je im je ukinut Ustavom iz 1990. godine.
Od hrvatskih vlasti se traži da prestanu da slave 'Oluju' koja je i prema optužnicama Haškog tribunala bila 'udruženi zločinački poduhvat s ciljem trajnog izgona srpskog naroda'.Od međunarodne zajednice se traži da organizuje donatorsku konferenciju na kojoj bi bila prikupljena sredstva za obnovu srpske Krajine i revitalizaciju života na tom području.
'Sredstva bi se trošila za masovni povratak naroda, čišćenje devastiranih oranica, livada i dvorišta, za obnovu uništenog, za stambeno i drugo zbrinjavanje onih koji ne mogu ili ne žele da se vrate u Hrvatsku ili za pravičnu nadoknnadu bivšim nosiocima stanarskog prava', objašnjeno je u dokumentu.

Autor: Beta, Tanjug | 04.08.2007.

I ne treba zaboraviti..Jer samo prognani znaju kako je kad nisi u rodnom kraju....
A što se tiče g.Koštunice,i njegove dosljednosti za ljudsku patnju,tj.patnju prognanika,čujem da je sav bio u suzama 91'kad je ravnan Vukovar,kad su Hrvati pobijani na Ovčari i naravno da je grco od suza kada su ostala starčad,žena i djeca potjerani iz Vukovara..

  Najduža kolona prognanih

U Srbiji obeležena dvanaestogodišnjica „Oluje” pomenom i protestom 
 
„Srpski narod neće nikada zaboraviti stravičan prizor etničkog čišćenja, kada je pre dvanaest godina proteran sa svojih ognjišta i iskorenjen ceo jedan narod – Srbi Krajišnici. Najduža kolona prognanih koju je Evropa videla posle Drugog svetskog rata zauvek će ostati svedočanstvo o porazu svih onih koji su počinili ovaj zločin i koji su za njega odgovorni”, izjavio je premijer Srbije Vojislav Koštunica povodom godišnjice akcije hrvatske vojske „Oluja”, u kojoj je 1995. godine ubijeno oko 2.500 Srba a iz hrvatske prognano više 250.000 njih.

– Tokom celog prošlog veka bilo je bezbroj počinjenih zločina prema srpskom narodu i moramo učiniti sve da se nijedna nevina žrtva nikada ne zaboravi, da se tako nešto nikada ne ponovi – dodao je u svojoj pisanoj izjavi Koštunica, pozivajući juče srpski narod na dužnost da oda počast svim nevino stradalima u „Oluji”.

Pomen žrtvama tragične akcije služen je u Crkvi svetog Marka, u kojoj je prekjuče, uoči godišnjice, sveću upalio predsednik Srbije Boris Tadić poručujući da „odgovorni za ’Oluju’ moraju odgovarati pred licem pravde”.

Pomen su služili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladike Atanasije i Nikanor, a među prisutnima su, pored premijera Vojislava Koštunice, bili i ministar vera Radomir Naumov, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić i komesar za izbeglice Dragiša Dabetić.

Mitropolit Amfilohije je u besedi kazao da kolona prognanika koji su pre 12 godina izbegli u Srbiju „nije ništa manje strašna od kolona u kojima su Srbi odvođeni na stratišta u Jadovno i Jasenovac” tokom Drugog svetskog rata.

Istakavši da je to bilo veliko etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj, on je rekao da su „oni koji su očišćeni” optuženi za etničko čišćenje. „Stradanje srpskog naroda na prostoru Hrvatske i dalje se nastavlja”, rekao je mitropolit Amfilohije i prognane Srbe pozvao da se, i pored toga, vrate na ognjišta na kojima su njihovi preci vekovima živeli.

Prognani Srbi iz Hrvatske u akciji „Oluja” organizovali su protest ispred hrvatske ambasade u Beogradu, sa koga su poručili međunarodnoj zajednici da vlasti u Zagrebu, ni posle 12 godina, nisu ispoštovale preuzete obaveze o povratku proteranih i vraćanju njihovih prava. Sa skupa, na kome se okupilo oko 200 prognanih, Hrvatskoj je poručeno da se „vara ako misli da je izgonom Srba rešila srpsko pitanje” u svojoj državi.

Predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih u RSK Rade Čubrilo istakao je da Hrvatska nije ispoštovala tri dokumenta koja je obavezuju pre svega da omogući povratak svim prognanim i da srpskom narodu vrati sva prava koja je uživao pre rata. On je podsetio da su Srbi do 1990. godine imali status ravnopravnog naroda i da od zahteva da im se vrati status konstitutivnog naroda neće odustati.

Čubrilo je dodao da je od 1990. do 1995. godine Hrvatska proterala 550.000 Srba iz Krajine i još oko 150.000 iz gradova i ostalih delova zemlje, među kojima se veći broj deklarisao kao Jugosloveni. U ratu je ubijeno, zarobljeno, ranjeno i nestalo oko 20.000 Srba, a i danas se još ništa ne zna o 2.560 nestalih, kazao je on. U Drugom svetskom ratu, u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ubijeno je više od milion Srba o kojima, takođe, ne znamo ništa, naglasio je Čubrilo, istakavši da takvu Hrvatsku „neće i ne bi smela da prihvati Evropska unija”.

Član organizacionog odbora Koordinacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske i BiH Rade Matijaš rekao je da se od države Srbije očekuje da oštrije postavi pitanje nestalih i podsetio da je od 1.650 osoba ekshumirano oko 600, a identifikovano 420 stradalih.

M. Nikić

-----------------------------------------------------------

U Kninu bez Srba

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 4. avgusta - Ceo državni vrh Hrvatske sutra će biti u Kninu na centralnoj proslavi Dana pobede i domovinske zahvalnosti, odnosno 12-godišnjice obeležavanja vojne akcije „Oluja” kojom je srušena Republika Srpska Krajina, a skoro svi stanovnici tog generacijama većinskog srpskog područja izbegli iz Hrvatske. Ni ovaj put, međutim, na toj državnoj proslavi neće biti predstavnika Srba, jer smatraju da ona - ovako kako sada izgleda - još uvek ne doprinosi unapređenju tolerancije i međunacionalnih odnosa u Hrvatskoj.

O tome je jasno progovorio saborski zastupnik i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac u zagrebačkom „Jutarnjem listu”. „Bilo bi prirodnije da me pitate hoću li biti na Petrovoj cesti ili na cesti prema Dvoru, gde su izbegli Srbi stradavali 1995. Poruke s takvih godišnjica moraju unapređivati toleranciju i nove odnose u Hrvatskoj, jer se u suprotnom postavlja pitanje šta se slavi - uspostavljanje teritorijalnog suvereniteta ili egzodus Srba” - kaže Pupovac.

Saopštenjem povodom sutrašnjeg državnog praznika danas se oglasila i nedavno obnovljena Zajednica Srba Hrvatske, koja izražava nezadovoljstvo aktuelnim položajem Srba u RH. „Od 300.000 srpskih izbeglica u RH se vratilo i trajno prebiva tek oko 55.000, pošto država nije osigurala uslove za održivi povratak. Srbi povratnici ne mogu da dobiju zaposlenje u javnim službama na područjima povratka, niti imaju jednake šanse pri zapošljavanju u državnim telima, upravi i pravosuđu”, navodi se u saopštenju koje potpisuje novi predsednik ZSH prof. dr Svetozar Livada.

R. Arsenić

-----------------------------------------------------------

Radikali: Hrvatska slavi najteži zločin

Srpska radikalna stranka oštro je osudila ponašanje hrvatske države koja, kako je navedeno u saopštenju, slavi najteži zločin izvršen posle Drugog svetskog rata na evropskom tlu. „Hrvatska država i danas veliča ubijanje i proterivanje Srba sa njihovih vekovnih ognjišta, a da licemerje i bezobrazluk Hrvatske budu veći, za genocid je optužila Srbiju”, navedeno je u saopštenju SRS-a povodom 12. godišnjice akcije hrvatske vojske „Oluja”.

Radikali u saopštenju zahtevaju od nadležnih državnih organa da podignu tužbu protiv Republike Hrvatske zbog genocida i ratnih zločina nad srpskim narodom.


-----------------------------------------------------------

Traže primenu plana „Z-4”

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 4. avgusta - U crkvi Svete trojice u Banjaluci danas je služen parastos Srbima ubijenim za vreme operacije „Oluja” i posle nje, a posle parastosa na groblju „Sveti Pantelija” sveštenstvo banjalučke eparhije služilo je pomen poginulim i ubijenim vojnicima i civilima iz nekadašnje Republike Srpske Krajine koji su sahranjeni u Banjaluci.

Posle parastosa i pomena direktor Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas” Savo Štrbac je novinarima rekao da će prognani Srbi iz Hrvatske od međunarodne zajednice tražiti primenu plana „Z-4”, kojim je Srbima u Hrvatskoj 1995. godine „nuđena država u državi”. On je podsetio da su 3. avgusta te godine predstavnici RSK u Ženevi prihvatili ovaj plan, iza kojeg su stale EU, UN, SAD i Rusija. Međutim, dan kasnije, „kao da se u Ženevi ništa nije dogodilo”, hrvatske oružane snage su, uz podršku SAD i NATO-a, počele „Oluju”.

Štrbac je demantovao podatak zvaničnog Zagreba da se u Hrvatsku vratilo više od 120.000 Srba. „Prema našim podacima, u Hrvatsku se stvarno vratilo 55.000 Srba. Ostali su, zbog ostvarivanja svojih prava, uzeli hrvatska lična dokumenta - ali se nisu vratili”, rekao je on.

B. Marić
 
 
 
 
Izvor  Politika

Naravno ali Cmelka to je bilo nesto drugo....

Neshvatam vise ovi jedni traze autonomiju koju nisu prihvatili 95 i koja je ponudjena i zagarantirana od strane SAD i EU i HR...Kostunica prica nesto o moralu...jadno,a SRS zeli da bude patrijota...a zaboravlja kada je Seselj u HR rekao mi imamo nas Beograd do njega nece (Hrvati) doci,a gdje ce te vi?(Pita on Srbe iz Krajine) ... i jos pisu izbjeglice u Srbiji pred Hrvatskom ambasadom olujom do NDH,znaci nista se nije promijenilo dan danas bih se oni borili protiv HR a zele neko poboljsanje...ali eto ljudi nema veze,mi imamo nasu Hrvatsku, Srbi imaju drzavu svoju, i svi smo sretni ...