Dva put san umra

Kad je nebo meni dalo te
Reklo mi je idi, bices njen
U srcu san te nosija
Otkad san se rodija
Al san kasno shvatija
Da nisan ja za te.

Tog san dana tebi dosa ja
Osin sebe nisan nista ima
A i cime bi te prosija
Da bi tebe dobija
Srce nije dovoljno
I nisan ja za te

Zivote moj dva put san umra,
Umra za njon
Prvi put kad san je vidija ja,
Drugi put kad je otisla
Zivote moj dva put san umra,
Umra za njom

Kad te danas vidin da si s njim
Ja od tuge za tren ostarin
I nebo je pogrisilo
Karte je promisalo
Od mene te odvelo
Uzelo draga

Oliver Dragojević - (Oliver, 2004) - A sad adio

Jednom odletece ptice
ulice nase ostace bez sunca
Covek ispratice zenu
dugo na vetru on stajace sam
Jednom odlazi svako
putem svog zivota
na rastanku samo srce kaze
"Ja cu se vratiti!!"

A sad adio, a sad adio
i ko zna gde i ko zna kad...
A sad adio, a sad adio
i ko zna gde i ko zna kad!!

Oliver Dragojević - (Oliver i prijatelji, 2003) - A vitar puše

Su zrnon soli, su mrvu kruva
i puno duše
ova nas jubav tepli i čuva
A vitar puše!

Su pjaton juve kad projdu dani
i stvari luše
ova nas jubav jača i rani
A vitar puše!

I neka projdu sve obilance,
svi lipi gušti i sve užance!
I neka nima ni sna ni smija
uz tebe uvik znan ča bi tija
A vitar puše, a vitar puše!
A vitar puše, nek samo puše!

Su kapju uja, su šaku zeja
kad sni se ruše
ova nas jubav diže sa tleja
A vitar puše!

Kad gori svića a nima loja
kad udru suše
ova je jubav šira od poja
A vitar puše!

Oliver Dragojević - (Svoju zvizdu slidin, 1985) - Adio kumpanji

Teško nam je lipo reći, ono što je bilo
lipo. Sanjali smo mi o sreći virovali u
to slipo. Sad se više nima kamo, naresli smo
i sve znamo. Teško nam je tužno reći,
ono što je bilo tužno. Mislili smo more
preći, brisali smo ono ružno. Sad se više
nima kamo, naresli smo i sve znamo.

Adio, adio kumpanji, naš misec je pijan i
crn. Adio, adio kumpanji, u srce se zabija
trn. (Adio, adio, adio kumpanji. 4x)

Teško nam je reći išta, što bi se još mogli
reći. Satrli smo sag od ništa da bi mogli
more preći. Sad se više nima kamo,
naresli smo i sve znamo.

Adio, adio kumpanji, naš misec je pijan i
crn. Adio, adio kumpanji, u srce se zabija
trn. (Adio, adio, adio kumpanji. 4x)

Oliver Dragojević - (Neka nova svitanja, 1994) - Ajde idi svojim putem

Znam, tebi treba mirna postelja
A ja sam losa utjeha
Znam, tebi treba neki drugi lik
A ne ja gubitnik

Znam, tebi treba neko novog sna
A ja ti nisam bog zna sta
Znam, tebi treba skloniste od svih
A ne ja bezkucnik

Ajde idi svojim putem
Pa ti vidi kako ces
Ajde idi svojim putem
Pa ti vidi kome ces

Ti, voljela si nekad kao ja
A uvijek sve si gubila
Ja, volio bi da si rodjena
U mojim snovima

Ajde idi svojim putem
Pa ti vidi kako ces
Ajde idi svojim putem
Pa ti vidi kome ces

Nepitaj me zasto jer reci cu ti laz
Nisam los ni dobar a najbolji sam sam
Najljepse sam dane prozivio sa njom
I da sto puta umrem, znao bi im broj

Oliver Dragojević - (Dvi, Tri Rici, 2000) - Ajde zbogom

Još jučer sam znao o tebi sve
Rastavit me niko nije moga od tebe
A danas mi oči tvoje kažu istine
Koje ovu moju dušu rižu na dvoje

Ajde, zbogom, nek ti je sritno od mene
Nikad neću grube riči kazat za tebe
Ajde, zbogom, nek ti je sritno ovi put
Dobro znam da vrime je za sjećanje

I neću te molit, vrati se
Nek vrime čini svoje, moram bez tebe
Skupit ću forcu svu, za kraj nasmiješit se
Dok ti odlaziš s vitrom i odnosiš mi sve

Oliver Dragojević - (Jedina, 1991) - Ako ikad ozdravim

Ako ikad ozdravim, doću da te pozdravim, da ti ruku poljubim, da ti duši oprostim.

Ako ikad ozdravim doću da te pozrdravim, nek me nisi čekala željo jedina. (2x)

Zora sviče, pitaj me, kako mi je bez tebe. Vani lete pahulje kao i ja tope se.

Ako ikad ozdravim doću da te pozrdravim, nek me nisi čekala željo jedina. (2x)

Ako ikad ozdravim bit će to u proljeće kada cvate ružmarin i kad trava miriše.

Ako ikad ozdravim doću da te pozrdravim, nek me nisi čekala željo jedina. (2x)

Oliver Dragojević - Ako izgubim tebe

Dok me budi nova zora, znam da sretan
bit će dan,
jer kraj uzglavlja si moga, a na vjeđama
ti san,
puna ljubavi, puna nežnosti, moja
stvarnost sad si ti!

Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline
tvoj je glas,
naša postelja je meka, sreća bdije oko
nas,
puni ljubavi, puni nježnosti, u toj
stvarnosti smo mi!

I dok predajem se milovanju tvom,
neki čudni krijem strah u srcu svom,
Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!

Ako izgubim tebe, ja izgubit ću ljubav,
ovu beskrajnu sreću koju pružaš mi ti,
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću nežnost,
i toplinu tog gnjezda, kojeg svili smo
mi,
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću sve!

Kad bi mogao, zauvijek, da zaustavim
taj sat,
da nam zanos večno traje, što bi sve
još mogli dat',
našoj ljubavi, našoj nežnosti, nikad ne
bi znali kraj!

I dok predajem se milovanju tvom,
neki čudni krijem strah u srcu svom,
Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!

Oliver Dragojević - Ako potraješ mi ti

Ako potraješ mi ti
sve ću ti oprostiti
jedina moja.
Od laži sa tvojih obraza
sve do moga poraza
bija sam tvoj.

Ako potraješ mi ti
nikad neću saznati
da l' bila si moja.
A kormilo ovo držim ja
samo bosim nogama
i ne dam se litu
ća me pita za tebe.


Neka je voje falilo
nisan se prominija
ja sam zadnji mornar ča je
s tebon vesla slomija.
Neka je dušu popilo
samo nek' kraj mene si
zadnji drhtaj tila daću za tebe
ako potraješ mi ti.

Oliver Dragojević - Balada o ćaćinom satu

Ćaća je jema sat u malom žepu,
takvoga sata nima više niko;
iz njeg se vrime razlilo ka mliko,
ka vino ća je uteklo svon čepu.

Kad bi ćaća zasta da otare čelo
i sat bi sta i mudro bi muča,
nije jema srca da odbroji uru
čoviku ća sidne da umoran ruča.

Na ćaćinom satu briše se i gubi
to vrime u zlatu i ti prsti grubi.
To vrime u zlatu, taj leut ća kreće
na ćaćinom satu vratiti se neće.

Ćaća se moga i bez sata snaći
po pivcu, maški, po jugu u zraku,
al' more biti, ćutija se jači
sa saton ća je svitlija u mraku.

Pričaju judi, starili su skupa
sat je bija srce u ćaćinu tilu
i nije se znalo ća to šuška, lupa
ća to tira naprid vrilu krv kroz žilu.

Sve dok nisu oba ostali bez glasa,
sve dok nije zemja rekla zadnje slovo,
još se nije znalo ća je puklo, stalo,
jer na njima sve je bilo još ka novo.