PROBLEMI VISOKOG OBRAZOVANJA
Oko 95 odsto kadra pogrešno se školuje

Dušan Milićević    | 13. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš    | Komentara: 48
Većina naših fakulteta nije precizno definisala za šta školuje svoje kadrove, ne organizuje studentima ozbiljnu praksu i predavanja se odvijaju u velikim grupama. Ovo su, po mišljenju Srbijanke Turajlić, profesorke Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadašnjeg pomoćnika ministra prosvete, najveći problemi našeg visokog obrazovanja.


Najveći problem su odsustvo prakse i prevelike grupe koje pohađaju nastave i vežbe
Osnovni problem je to što naši fakulteti nisu definisali koje kadrove žele da školuju, odnosno kakvo će znanje steći osoba koja završi određeni fakultet.
 
- Mislim da se na većini fakulteta školuju istraživači i naučnici, a njihov udeo na tržištu rada je manji od pet odsto. Moramo da počnemo da se bavimo školovanjem i usmeravanjem onih 95 odsto. Ako je ambicija zemlje da školuje kadrove za istraživače i naučnike koji će praviti karijere u vodećim svetskim ustanovama, onda mi imamo dobar sistem. Međutim, ako je ambicija da školuju ljude koji će razvijati našu privredu i učiniti da ona bude konkurentna sa svetom, onda se plašim da naš sistem nije tome podređen - navodi profesorka Turajlić.

Problem predstavlja i to što studenti idu na predavanja i vežbe u suviše velikim grupama, kao i to što na većini fakulteta ne postoji adekvatna praksa.

- Nepostojanje želje da se obezbedi kontinuirano učenje tokom nastave je veliki problem, a to se odnosi na organizaciju fakulteta. Morali bi da smanje broj studenata u grupama jer bi tako bio kvalitetniji rad, a mislim da bi trebalo produžiti i trajanje nastave za barem mesec dana u svakom semestru. Takođe, trebalo bi smanjiti broj ispitnih rokova na jedan po semestru i eventualno jedan rezervni. Kad bi se to desilo, onda bi se zaista podigla efikasnost studiranja.
 
Treći problem je to što ovde veštinama nazivaju sposobnost za timski rad, kreativnost i razumevanje problema. To su veštine koje su važne za posao isto koliko i čvrsto teorijsko znanje. I kroz mnoga istraživanja je utvrđeno da se ove veštine ne mogu steći bez prakse, a kod nas nigde nema ozbiljne prakse - navodi Slobodanka Turajlić.

„Blic“ je anketirao šestoro studenata iz Srbije, Slovenije i Italije koji studiraju prava, odnosno arhitekturu. Kakav je kvalitet studije kod nas a kakav u dvema članicama EU, može se zaključiti iz njihovih odgovora.
 
Studenti: Nigde nije savršeno
 
PITANJA
1. Koliko iznosi školarina za samofinansirajuće?
2. Da li knjige dobijate od fakulteta i koliki su vam ukupni dodatni troškovi za studiranje?
3. Da li su obavezne i kako su organizovane vežbe na fakultetu?
4. Da li imate neku vrstu prakse?
5. Da li su vam profesori stalno dostupni?
6. Kakvi su uslovi za učenje?
7. Kako funkcioniše studentska služba?
8. Koliko često se dešava da se profesor ne pojavi na ispitu (predavanjima, vežbama) bez najave ili da kasni?
9. Da li pri polaganju usmenog ispita čekate na red i koliko vremena?
10. Šta bi trebalo da bude bolje uređeno na vašem fakultetu?
 
PRAVNI FAKULTETI
 
Aleksandra Šćekić
Beograd, Srbija
treća godina
prosek ocena 7,5
studije traju četiri godine
 
1 80.000 dinara.
2 Knjige dobijamo besplatno kad uplatimo školarinu. Prve tri prijave za svaki ispit su besplatne, a ostale su 700 dinara.
3 Obavezne su za studente na budžetu i one koji studiraju po „Bolonji“.
4 To zavisi od profesora, ali uglavnom ima neke prakse. Može se ići u posetu zatvoru, u zavod za sudsku medicinu.
5 Ne možemo da komuniciramo ni i-mejlom, ni telefonom. Međutim, imaju tzv. otvorena vrata, u određenim terminima.
6 Imamo parlament koji ima internet i čitaonicu. Međutim, problem predstavlja što studenata ima baš mnogo i ne mogu da da stanu svi zainteresovani.
7 Uvek nas na vreme obaveštavaju. Podatke izbace na sajt, a ako se uključimo u grupu, stižu i sva obaveštenja o rokovima ili odlaganju ispita.
8 To se ne dešava, čak ostaju duže.
9 Ima nas dosta, a često svi odložimo ispit za poslednji dan, pa čekamo i po nekoliko sati.
10 Mislim da „Bolonja“ nije u potpunosti zaživela kod nas. Prijatelji u inostranstvu su mi rekli da oni skoro sve ispite daju iz nekoliko kolokvijuma.
 
Tina Trifunović,
Ljubljana, Slovenija
četvrta godina
prosek ocena 7,56
studije traju četiri godine

1 1.878 evra.
2 Knjige možemo da kupimo i na fakultetu. Međutim, to je mnogo skupo, pa većina studenata kupuje fotokopirane knjige. Takođe, prve tri prijave ispita se ne plaćaju, ali četvrto polaganje je 40 evra. Članarina za biblioteku je 14, upisnina 25, programiran čip koji otvara toalet 8, i na kraju diploma se plaća 71 evro.
3 Nisu obavezne, ali mnogo pomažu.
4 Nemamo nikakve prakse.
5 Profesori su dostupni preko i-mejla, telefona i lično. Međutim, često su puno okupirani poslom, pa ne mogu da stignu da odgovore.
6 Veoma su dobri. Kompjuteri su dobri, imamo vajerles internet, elektronsku biblioteku, stručne časopise.
7 Problem je što se to toliko menja, da studenti uvek moraju da dođe lično na fakultet kako bi sve proverili.
8 Prilično su tačni. Veoma retko se desi da zakasne.
9 Jako dugo čekamo na red i grupe su veoma velike.
10 Neke stvari bi morale biti dostupnije. Na primer, odnos sa profesorima bi trebalo da bude malo više opušten.
 
Nikola Kasagić
Bolonja, Italija
četvrta godina
Prosek ocena 26 na skali od 30
Studije sa masterom traju pet godina
 
1 1.700 evra.
2 Knjige ne dobijamo, a koštaju nekoliko stotina evra. Sve ostalo je uračunato. Prijava ispita, dobijanje sertifikata, članarine u biblioteci.
3 Predavanja nisu obavezna, ali to zavisi i od profesora. On može da se dogovori sa studentima da imaju neke pogodnosti ako stalno dolaze.
4 Praksa nije ni obavezna, pa je onda ni ne obezbeđuju.
5 Obavezni su da budu dostupni putem i-mejla, čak im fakultet pravi adrese. Barem jednom nedeljno moraju da imaju neku vrstu otvorenih vrata.
6 Imamo stručne časopise, dobre kompjutere, internet je dobar, povezani smo sa svim studentskim bibliotekama u gradu pa znamo gde možemo naći knjigu.
7 Na vreme nas obaveštavaju o svemu. Ispitni rok je u isto vreme godinama, pa studenti to znaju.
8 Nikad se nije desilo da zakasne.
9 Dešava se često da bude gužva. Najpreciznije što može da kaže profesor jeste da li da dođemo pre ili posle podne.
10 Kad nalete na neki neuobičajeni problem ne znaju kako da ga reše.
 
 
ARHITEKTONSKI FAKULTETI
 
Nikola Samardžija
Beograd, Srbija
treća godina
Prosek ocena 8,76
studije traju pet godina

 
1 240.000 dinara.
2 Knjige ne dobijamo pošto nisu obavezne, a od ove godine uz indeks dobijamo skripte. Plaćamo materijal za crtanje, štampu, materijal za makete. U proseku, ovo godišnje iznosi oko 400 evra.
3 Obavezne su. Obično smo podeljeni u grupe od 15-20 studenata i tako može lepo da se radi.
4 Imamo obaveznu praksu na kraju treće godine.
5 Većinu profesora možemo stalno da dobijemo putem i-mejla.
6 Imamo računarski centar, koji je dobro opremljen. Nedostaje nam radionica gde možemo da pravimo makete.
7 Uglavnom na vreme iznose obaveštenja, ali ih samo izbacuju na oglasnu tablu. Ne koriste mnogo sajt.
8 Generalno, ne kasne.
9 Uglavnom nemamo usmene ispite, a za ostale nas podele u sale po grupama i svi krećemo i završavamo u isto vreme.
10 Imamo veliki problem sa masterom i budžetima, zbog čega su kod nas česti protesti. Desi se da nekad čekamo rezultate ispita i po mesec dana.
 
Žana Kopitar
Ljubljana, Slovenija
četvrta godina
Prosek 8,5
studije traju pet godina
 
 
1 3.000 evra, ali samo za prvu godinu, posle koje se više ne plaća.
2 Sami kupujemo knjige. Imamo neku opremu na fakultetu, ali većina studenata koristi svoje stvari. Prosečan trošak je do 300 do 400 evra.
3 Neke su obavezne, a neke nisu, ali je bolje ići. Većina vežbi je jako dobro organizovana.
4 Imamo praksu u prvoj godini u građevinskoj zoni, a u petoj u nekoj arhitektonskoj kancelariji. Imamo i neke radionice, ali to zavisi od profesora.
5 Sa većinom možemo lako stupiti u kontakt i-mejlom ili telefonom.
6 Kompjuteri su dobri, imaju sve potrebne programe, vajerles internet, elektronsku biblioteku.
7 Studentska služba radi jako dobro. Imamo sajt gde uvek možemo videti sve informacije.
8 Niko od profesora nema običaj da kasni.
9 Za usmene ispite je normalno da se čeka, prosečno po dva – tri sata. Neki od profesora i preciziraju kada da dođemo, ali i tada se čeka.
10 Trebalo bi malo popraviti opremu, i da imamo malo više predavanja, radionica, ekskurzija i zabavnih sadržaja.
 


Tamara Dinić
Milano, Italija
druga godina mastera
Prosek ocena 27.5. na skali do 30
osnovne studije traju tri, a master dve godine
 
 
1 3.300 evra.
2 Knjige kupujemo. Godišnje potrošimo na njih oko 200 evra. Najviše novca ide na pribor za crtanje, makete i štampu – nedeljno potrošim oko 30 evra.
3 Trebalo bi da se ide, ali to nije toliko striktno. Dobro je za studenta da ga profesor vidi na predavanju, ali može da se izađe na ispit i bez prisustva.
4 Praksa je obavezna, ali je uglavnom traže studeti.
5 Preko i-mejla. Fakultet je svim studentima i profesorima napravio adrese, pa ih nije teško naći. Profesori odgovaraju na pitanja, najkasnije posle dva-tri dana.
6 Imamo dobre kompjutere i vajerles internet. Biblioteka je prilično velika, ali nemamo knjige onlajn.
7 Obaveštavaju na vreme i javljaju sve i-mejlom.
8 Dešava se, relativno često. To nekad zna da iznervira.
9 Nekad i ceo dan. Čak i kad smo podeljeni u grupe, ali to zavisi i od broja studenata koji polažu.
10 Za sve je potrebna gomila papira, veliki broj primeraka, a službe se često međusobno ne razumeju.

Izvor: Blic

Pa stanje je skoro svugde katastrofalno.U vecini slucajeva dobijes knjisko znanje i vrlo malo prakse kroz fakultet pa se ti kasnije snalazi u poslu. Cak i to nije toliki problem neki put ali problem je nesrazmernost broja upisanih sa realnim potrebama. U mom gradu npr ima preko 100 ucitelja na birou za zaposljavanje sto je za grad od 65000 ljudi mnogo. Naravno da ne treba ukidati fakultet ali treba se naci odgovarajuca srazmera izmedju upisanog kadra i realnih potreba na trzistu

Čovek koji završi fakutet trebalo bi da je sposoban i motivisan da usvaja nova znanja, veštine, da radi na sebi kroz ceo životni vek. To što većina misli da posle faksa neće morati ni novine da čitaju je problem zahvaljujući kome i dalje imamo načine rada kao pre 10 godina. Makar je tako u mojoj struci.

Fakultet treba čoveku da pruži širinu u znanju, da ga upozna da naukom koju izučava. To je osnovna ideja fakulteta: da stvara umove koji su plodno tle za usvajanje novih znanja, samo u referentnom okviru koji se na fakultetu razvija.

Zato je diploma samo ulaznica u neki svet. A u tom svetu se opet valja snalaziti, učiti, razvijati se.

Kada bi fakultet bio specijalizovan za obavljanje određenih poslova, to bio onda više ličilo na zanat, a ne na duhovnu disciplinu izučavanje nauke. I svako bi mogao da ovlada zanatom, jer poslovi kojima se ljudi u praksi bave su mnogo manje sveobuhvatni nego gradivno na fakultetu vezan za taj isti posao.

I to je društvu svakako potrebno, ali zašto se moramo opredeljivati za jednu od te dve stvari? Za zanatlije naspram akademaca? Kao da nam i jedni i drugi nisu potrebni. 

Ako vam treba robotizovan kadar koji će nakon fakulteta zaboraviti da čita, onda živela Bolonja.

To stoji. Samoobrazovanje je jedna od osnova za dalji rad, ali cisto sam se osvrnuo na to da se dobija vrlo malo ili nimalo prakse kroz fakultet. Negde je to lepo uredjeno npr na stomatologiji imaju studentsku polikliniku na kojoj se obavljaju vezbe i praksa i u kojoj im dolaze pacijenti a dok ne polozis kolokvijum o necemu ne mozes to ni da radis sa pacijentima, ali na nekim drugim fakultetima prakticno izadjes sa fakulteta a ne znas sta ti je posao. Taman posla kada bi neki akademski poslovi bili kao zanat ali samo mislim da nije naodmet imati i malo siru praksu od postojece

Tu si potpuno u pravu. I po meni je stari sistem mnogo bolji sto se tice kasnijeg samoobrazovanja

konacno su priznali. svaka cast! =D>a i dalje traze diplome tj.papir,  ne znanje vec papir...

Meni je nekako drago sto sam pribavio papir..

Slažem se da prakse generalno ima malo, ali sa druge strane, i studenti očekuju da im se sve servira na tacni. Zašto sve mora fakultet da obezbedi? Šta ćemo kada im jednog dana fakultet ne obezbedi posao? 

Na mom fakultetu ima jako malo prakse, nešto reda radi, čisto da plan i program izgledaju lepše. Ali mene je iskreno zanimalo to kako izgleda rad u praksi, a ne samo kroz primere i teoriju. Pa sam lepo nakon treće godine fakulteta otišla u KC Vojvodine, na Psihijatriju i rekla im kako sam student psihologije i kako želim da se upoznam sa njihovim radom. Mesec dana sam svakodnevno odlazila, bili su vrlo radi da mi otkriju tajne svog zanata. I naučila bezbroj stvari; da, na letnjem raspustu. Pa kad smo došli u četvrtu godinu, već sam znala da radim stvari o kojima su ovi moji gilipanderi samo slušali na predavanjima. 

I mnoge moje kolege rade kao volonteri još od prve godine, baš pravi ''posao'' (nije plaćen ali je odgovoran). Pa ako završiš faks a nemaš dana prakse iza tebe - ko ti je kriv što se nisi snašao i interesovao na vreme. Naravno da će više da se ceni onaj koji zna da radi makar neki posao.

Tako da, iskreno, muka mi je od razmaženih studenata koji bi da ih fakultet i prepovija i hrani i doji. Ne kažem da je stanje savršeno, ali za progres treba obe strane da se bore. A ne da isterujemo neku ćoravu pravdu, a svake nam godine zbog fakulteta promaja u džepovima. E pa dame i gospodo studenti, sami ste/smo za to krivi.

pojednostavila si stvar: trenutno studiranje vs bolonja, iako je bolonja svugde razlicita itd.

bolonja recimo tera na kontinuiran rad.

nisam pristalica bolonje, zapravo se ne opredeljujem za i protiv bolonje, ali cinjenica je da i izucavanje nauke nije bespotrebno izlaganje razlicitih teorija ili preopsirnost.

uostalom zasto teoriju i "zanat" podeliti na dve razlicite stvari, u poslu nema jednog bez drugog

Bolonju sam samo pomenula kao primer upravo te robotizacije studenata o kojoj sam govorila.

Bambina, i kod mene na faxu prakse ima malo i mnogi moji drugari isto rade kroz volonterski rad. Ja sam na svom faksu video dovoljno stvari kroz praksu da znam sta je moj posao je nisam imao toliko pa sad nadoknadjujem kroz neku svoju organizaciju i radim sa decom po radionicama otvorenog tipa i kao volonter po projektima jer sada imam vise vremena nego kada sam pohadjao predavanja.

Za progres treba obe strane ali ovde se prica o pogresnom skolovanju pa sam se okrenuo ka skoli i njenoj organizaciji. Naravno da covek treba da bude samosvestan i da ne ceka da mu samo od skole zavisi praksa