Хокинг је покушао да реши једно од најтежих питања теологије, а сада и физике, које гласи: Шта је Бог радио пре него што је стварио свет?
Његов одговор је елиминисање сингуларитета кроз "временску куглу". Тако можемо замислити почетак и крај свемира као полове на тој кугли. Као и у земаљским половима и овде важе физички закони, иако не можемо ићи "јужније" или "северније", односно уназад или унапред у времену. Теолошки гледано - Бог и свет су настали у истом трнутку. Но, као и много шта друго у савременој физици и то је само теорија.

Но, то нема везе са оказионализмом. Оказионализам у физичким појавама је кад на основу једног понашања елементарних честица не можемо тачно предвидети будуће понашање - без обзира на количину знања коју поседујемо. Рецимо постоје експерименти када исти фотон пролази истовремено кроз два отвора на зиду. Ми касније можемо мерењем одредити кроз који је отвор прошао, али пре мерења, или пре проласка, ни на који начин то не можемо знати. Из нашег угла гледања овде не постоји узрочно-последична веза на коју смо навикли.

   ja ne znam koliko si upoznat sa kvantnom mehanikom ,ali jedan od njenih osnovnih postulata je da je vreme kompleksna velichina i parametar teorije . samim tim ,ne postoji uzrochno posledichna veza tipa dogadjaj A uzrokuje dogadjaj B - nego postoji (ili ne postoji) korelacija izmedju odredjenih delova sistema .

  shto se tiche 2 fotona , to je zapravo chuveni problem shredingerove machke ,koja lebdi izmedju zivota i smrti , dok posmatrach ne otvori sanduk . zapravo ,kvantna fizika je doshla do ideje da ne postoji objektivnost kao takva ,vec ona zavisi od posmatracha.

Tacno.
I gde se vec krenulo i sa teorijom "efekta leptira", opet u jednoj od teorija struna. A to opet objasnjav neke od Religijskih postavki.

Mislim da je tema vishe govorila o konceptu "volje" i njenog ultimativnog porekla. Da li je volja Boga jedina moguca a covek marioneta iste ili je volja coveka isto sto i volja Boga jer covek jeste otelotvoreni Bog u zaboravu. Ako pratimo ovo poslednje onda svaka nit covekove volje ima samo jedan cilj - da se seti sta je zaista njegova sustina. Tacnije, svaka volja je uzrocna nit koja ima za posledicu jedan te isti cilj. Ako je to tako onda svaka prividna raznolikost ljudske volje ukazuje samo na ociglednost ljudske egzistencije kao jedne nerazdvojive i neraskidive celine.

Те две ствари се суштински своде на исто. Ако си Божија марионета онда све што радиш, ради у ствари Бог. Ако си "отелотворени Бог у забораву", исто - ако си ти Бог, самим тим све што радиш, опет ради Бог.

Оно што је проблем што ми Бога "сазнајемо" на два начина.
1. Догме, веровања, идеологија - значи оно што су рекли други људи, па им верујемо на реч
2. Непосредна мистична искуства - у овом случају бити опрезан од кога она заправо долазе.

Бог сам по себи остаје једнако трансцедентан.

NAjzad si zagrebao po oximoronima Bozije realnosti ili tacnije po sopstvenoj izluziji. Da upravu si - sve sto se desava radi Bog - nase sadasnje postojanje u telu i materijalnom svetu je igra koju smo sami sebi smislili i sami je igramo - da bi je napravili zanimljivom i relnom mi smo zaboravili odakle smo potekli i tako sebe osudili na robovanje vremenu sve dok se ne setimo ko smo i sta smo.

Metodi spoznaje Boga - oba su pogresna nazalost. I dogma i ucenje crkve i licna misticna iskustva su iluzija - jedino sto postoji je onio sto mi vec jesmo - BOG! Nista manje i nista vishe od toga - nema mistike svetih ili profanih knjiga koje te mogu dovesti do te realizacije osim samog sebe. Ti sam biras sta si. Neko ce reci ja sam inzenjer, neko drugi ja sam serijki ubica, treci ja sam Bog. Zasto bi prva dva bila merodavnija od treceg?

Ostavi sve licne predrasude - prestani da gledas svet oko sebe kao nesto odvojeno od tebe kao i ljude oko sebe kao nesto sto je van tebe. Da se ponovim - jedino misticno iskustvo koje nam je dato u svakom trenutku naseg postojanja je sam taj trenutak. Ako si u tremutku ti si Bog. ako nisi - ti si fantom sopstvene iluzije. Ako si Bog ti si ljubav i svest o ljubavi - ako izaberes suprotno ti si strah i zaborav. Samo je stvar izbora - svake sekunde postojanja. Ovo pricam ne da bi ti popovao nego da bi i ja sam nesto naucio i podsetio sebe sta sam - SAD i OVDE!

Само што се Бог испољава кроз конкурентне процесе који се обично међусобно искључују... чика Архимед је то давно уочио. Не могу два тела на исто место. Или што рече наш народни уметник не може "једна земља а два господара, једна раја два харача даје"...
Пред многе битке су се обе стране молиле (често истом) Богу за победу, али само је једна добијала

Paradokslano cak i to moze - dva tela mogu da dele istu dushu - njihov fizicki polozaj je totalno nebitan - fizicki entiteti samo sami sebi izgledaju konacni. Gledajuci iz apsoluta oni i ne postoje a njihova dusha zauzima sva mesta i svaki vremenski trenutak koji je ikada postojao. Koja je svrha fizickog tela onda? Da te nauci sopstvenoj nevaznosti. Bozanstvena lepota Svete dihotomije.

Физички положај је небитан, да... Када су три компаније на тендеру небитно је која ће победити. Реци то радницима који могу да изгубе посао
Ето, уопште се нисам позивао на пример са насиљем

Колико сам схватио како свет функционише, Бог свуда подстиче борбу. Нека правила су унапред дата, остала поставља онај ко победи. Они који изгубе себи измишљају небо на којем ће бити награђени за своје неуспехе. Тако је то код људи где неуспех не значи увек смрт, а неки чак могу да оставе потомство незадовољно овим светом.

Него, знате онај кад се Мујо удавио јер три пута није хтео у чамац. Каже "Мене ће Алах спасити." Знате шта му је Алах после рекао?!

Bog ne "podstice" borbu. Da bi to radio on bi morao da bude fiktivno van borbe - imaginarno imamo slike Joce i Pere koji se biju a Bog ih zachikava - I do not think so. Borba koju mi vidimo (ili ne vidimo) je samo ono sto sami biramo i stvaramo. Nase ne shvatanje zakona univerzuma dovode do sukoba i borbe. Bog ne radi nista van nas a mi pak ne mozemo nista van zakona univerzuma (house rules). Borbu mozes da gledas kao osnovni princip dijalektike - to je proces ucenja. Ako na nju gledas tako onda nema onih koji pobedjuju i onih koji gube - svi pobedjuju samom cinjenicom da su ucestvovali u igri. Podela da dobitnike i gubitnike je opet samo u nasim polarizovanim i dualizmom zamagljenim mozgovima.

Ako smo svi jedno - kako mozemo da gubimo i da pobedjujemo. Sve ima samo jedan cilj - da nas podseti sta smo mi zaista.

Samim tim pogledaj taj univerzum ponovo - mozes ti mnogo bolje i dalje da vidis od toga sto sada vidis.

A o tom tvom tenderu (vidim da je to sad moderno u Srbiji) - pa reci bebi da ce da umre cim se rodi. Sto se pre navikne na tu cinjenicu ima vece sanse da nesto pozitivno i dobro napravi od svog zivota. Svako moze da izgubi posao - bez obzira na tender - nije u tome problem - pitanje je sta ces da radis sa onime sto ti je dato. Ako izgubis posao - sta ces da naucis iz toga. A ako ne izgubis posao - isto tako - sta ces da naucis iz toga. Sve su to iskustva - nista drugo - van toga - svu tragediju i komediju oko datog iskustva pravimo mi. U realnosti je samo iskustvo - pozoriste u nasim glavama je samo iluzija. Sto pre ostavimo pozoriste iza sebe to cemo pre poceti da ucimo od zivota.