Оказионализам је схватање по коме креиране супстанце не могу бити ефективни узроци догађаја. Уместо тога, све догађаје креира сам Бог. Илузија настаје пошто Бог обично поставља догађаје тако да један претходи другом.

Доктрина се појавила у исламској теологији од IX века у Басри. Абу Хасан ал Ашари је говорио да свемогући Бог може буквално све, па и да савршеног човека пошаље у пакао. Абу Хамид Мухамад ибн Мухамад ал Газали је отишао даље, прославивши се својим тврђењем да кад ватру принесемо вуни, није ватра спалила вуну, него сам Бог.

Пошто Бога обично сматрамо рационалним, пре него арбитрарним, уобичајено је понашање да се догађаји одигравају у истим секвенцама, што даје илузију узрока и последице. Ми то често описујемо као природне законе. Међутим, Бог остаје транседентан, и може да прекрши законе које је сам поставио. Верници то зову чудо, а савремена физика сличне ствари назива парадокс.

Последице:
Како је Бог једини који одређује догађаје, јасно је да овакав став није могао бити позитиван за развој природних наука (мада науке и даље могу изучавати уобичајене секвенце догађаја). Иако су Османлије касније користили техничка достигнућа, центар наука се померио на Запад, који је вешто користио тековине ранијих цивилизација које су сачували муслимани, па и саме тековине муслимана.
Иронија је у томе што овакав трансцедентни став према законима природе (ко одређује те законе, по којим законима настају закони природе?) има све више смисла у савременој западној науци. Где физичари покушавају да "Богу читају мисли" (Хокинг), и при томе наилазе на зидове парадока који доводе у питање саму природу материјалног света. Испада да је оказионализам дошао прерано и заковао будућност муслиманске науке.
Али ко је читао Шпенглера зна да су исламски оказионализам и данашњи постмодерни парадокси заправо аналогни процеси ширења скепсе - типични за позне цивилизације. Човек великих градова, позни човек, у све сумња, и бави се критиком критике - тако је поменути Абу Хамид Мухамад ибн Мухамад ал Газали написао дело Неповезаност филозофије. Век и по касније одговорено му је делом Неповезаност неповезаности.

Друга последица је у погледу религије, односа између религија. Ако можемо претпоставити уобичајене секвенце догађаја, и законе који их одређују - јасно је да никакве законе, узрочно-последичне везе на које су људи навикли, не можемо применити на Бога. Међутим, људи ипак верују у нешто, претпостављају да се Бог понаша на одређени начин. То може да значи две ствари, како је и било међу муслиманима.
Један закључак би био равноправност разних учења, религија и догми. То је иначе у складу са толеранцијом према народима књиге, коју је проповедао и сам посланик Мухамед. Наравно, за муслимане је њихово учење било "равноправније". До даљег увида у Божије мисли (иза онога што је већ објављено рецимо Кур'аном, што укључује и тумачења) може се доћи мистичном спознајом. Ова спознаја тешко може бити пренета речима. То је дакле начин суфија да се сједине са Једним.
Други закључак, и каснија традиција која други називају вахабитском (за њих саме тај назив је увреда), је да је све дато у једној књизи, што је наравно Кур'ан, те да постоји само једно исправно тумачење. Све друго се не толерише, а поебно не одступања у оквиру исте вере.
Ова два погледа на религију данас су конкурентна у исламу.

Teorija je nadasve tacna - ustvari je pola istine - druga polovina je da su sve suspstance Bog - tacnije da je Bog sve sto postoji. Tako da su svi upravu i niko nije upravu.

Пантеизам је нешто што је најтеже доказати, на теолошки начин наравно, других "доказа" не може ни бити, такође нешто што се никад потпуно не може одбацити. Јер чим кажеш "Бог прожима све" (а шта не прожима?!), као и да си рекао да је Бог у свему, и најзад да је Бог све...
Али нема све (сваки предмет) божанске моћи, нити је све изван наше свакодневнице. Зато је и Спиноза рангирао Природу по разним нивоима...
Оно што мене више занима је оно што су се питали физичари - Да ли се Бог коцка. По оказионализму бисмо рекли да се коцка итекако...

Оно друго, можда занимљивије, је чињеница како неке "истине" имају супротвне ефекте у стварности. Овде видмо како исто учење може да води толеранцији и нетолеранцији. Таквих апсурда има мали милион. Нпр. монофизити су веровали само у једну природу Исуса Христа - чисто божанску. На први поглед потпуно супротно исламу где је Иса смртан човек, један од пророка. Али када се једном поверује да је "природа" само једна, није далеко корак када ће се та једна "природа" изместити у Алаха, и остати само једна (нема дакле тројства, богочовека...). Тако су скоро сви монофизити постали муслимани.

A odakle tebi da Bog ima bilo koje "moci" osim onih koje se kroz nas ostvaruju?

"smrtni greh" svih semitskih religija i uchenja - ideja o nekakvom tvorcu ... 


 kad ljudi koji ne znaju fiziku pochnu da tumache hokinga  ... ( koji uzgred budi recheno nije nikakav veliki genije ,kako neki zamishljaju , vec samo jedan od grupe vodecih fizichara druge polovine 20.veka) .
  sam hoking je iz svojih teorijskih radova izveo zakljuchak o nepostojanju boga (bar ne onakvog kakvim ga ljudi zamishljaju ) .

Jel to nesto kao dualisticka priroda cestica

Добро, ево ми смо "аријевци" и не верујемо у то. Како је онда настао универзум, а знамо да је настао у одређеном тренутку? Зашто су закони природе баш такви какви су? Зашто нису само мало другачији, што би природу учинило веома неповољном за жива бића?!


Ако се ти разумеш у физику, колико и у "биолошке разлике" међу људима, боље немој


Зато што се нешто не сећам да сам створио свет у коме живим.


Тако некако.
Филозофија ислама
"Бог ради оно што жели"

@Duh Sekire

Upravo si ti taj koji stvara svet u kome zivis - taj proces nikada nije zavrsen niti ce ikada biti zavrsen. Ti si alfa i omega za svoj svet. Nema drugog ni treceg pored tebe. Ako bi  Bog bio superioran onda bi bio intervecionista (onako kako Jevreji vole da ga zamisljaju) - kako onda objasniti slobodnu volju? Ako slobodna volja postoji ona negira superironog Boga. Ako nema superiornosti nema ni podvojenosti. Ako trazis Boga pogledaj se u ogledalo.

Al da se vratimo na temu odnosno zasto u ISlamu imamo sliku svemoguceg Boga cija je volja odvojena od nase. Postoji samo jedna situacija koja je strasno bitna a gde ova stavka stoji kao istinita. Trenutak spajanja nase svesnosti sa Bogom, tacnije trenutak kada prelazimo iz verovanja u stanje apsolutnog saznanja da smo mi Bog - taj trenutak je uvek Bozija volja koja je samo tada (prividno) odvojena od nase. Cela sustina Islamskog ucenja je ista kao i sustina Budinog ili Hristovog ucenja - proces da se sto pre i na sto efikasniji nacin dodje do ovog trenutka. Nema nista vaznije na svetu za nas osim toga. Celo nase postojanje vristi od zelje za  ovim trenutkom. Samim tim cela poenta Islama (i svih ostalih religija) je upravo taj trenutak. Zato sto je on najbitniji - zato je veoma lako pasti u zamku i proglasiti Boziju volju kao superiornu a sebe kao marionetu te iste volje. Taj stav vodi u vestacku pasivnost koja nas zaustavlja u procesu ucenja i samim tim je upravo suprotna od onoga sto nas duh zeli da postigne. Samim tim cuvena izreka muslimana Insha'Allah - nek bude Bozija volja - ima u sebi fenomenalnu duboku spiritialnu istinu ali isto tako moze da bude put u spiritualni mrak ako se ne shvati na pravi nacin.

Kad' ste vec kod Hokinga .... :

 ja ne znam da li ste vi arijevci (chak i sumnjam u to  ) . medjutim ideja o pochetnom trenutku je ne samo nearijevska , nego se kosi i sa postavka moderne fizike (izmedju ostalog i spomenutog hokinga) 

Хокинг је покушао да реши једно од најтежих питања теологије, а сада и физике, које гласи: Шта је Бог радио пре него што је стварио свет?
Његов одговор је елиминисање сингуларитета кроз "временску куглу". Тако можемо замислити почетак и крај свемира као полове на тој кугли. Као и у земаљским половима и овде важе физички закони, иако не можемо ићи "јужније" или "северније", односно уназад или унапред у времену. Теолошки гледано - Бог и свет су настали у истом трнутку. Но, као и много шта друго у савременој физици и то је само теорија.

Но, то нема везе са оказионализмом. Оказионализам у физичким појавама је кад на основу једног понашања елементарних честица не можемо тачно предвидети будуће понашање - без обзира на количину знања коју поседујемо. Рецимо постоје експерименти када исти фотон пролази истовремено кроз два отвора на зиду. Ми касније можемо мерењем одредити кроз који је отвор прошао, али пре мерења, или пре проласка, ни на који начин то не можемо знати. Из нашег угла гледања овде не постоји узрочно-последична веза на коју смо навикли.

   ja ne znam koliko si upoznat sa kvantnom mehanikom ,ali jedan od njenih osnovnih postulata je da je vreme kompleksna velichina i parametar teorije . samim tim ,ne postoji uzrochno posledichna veza tipa dogadjaj A uzrokuje dogadjaj B - nego postoji (ili ne postoji) korelacija izmedju odredjenih delova sistema .

  shto se tiche 2 fotona , to je zapravo chuveni problem shredingerove machke ,koja lebdi izmedju zivota i smrti , dok posmatrach ne otvori sanduk . zapravo ,kvantna fizika je doshla do ideje da ne postoji objektivnost kao takva ,vec ona zavisi od posmatracha.

Tacno.
I gde se vec krenulo i sa teorijom "efekta leptira", opet u jednoj od teorija struna. A to opet objasnjav neke od Religijskih postavki.

Mislim da je tema vishe govorila o konceptu "volje" i njenog ultimativnog porekla. Da li je volja Boga jedina moguca a covek marioneta iste ili je volja coveka isto sto i volja Boga jer covek jeste otelotvoreni Bog u zaboravu. Ako pratimo ovo poslednje onda svaka nit covekove volje ima samo jedan cilj - da se seti sta je zaista njegova sustina. Tacnije, svaka volja je uzrocna nit koja ima za posledicu jedan te isti cilj. Ako je to tako onda svaka prividna raznolikost ljudske volje ukazuje samo na ociglednost ljudske egzistencije kao jedne nerazdvojive i neraskidive celine.

Те две ствари се суштински своде на исто. Ако си Божија марионета онда све што радиш, ради у ствари Бог. Ако си "отелотворени Бог у забораву", исто - ако си ти Бог, самим тим све што радиш, опет ради Бог.

Оно што је проблем што ми Бога "сазнајемо" на два начина.
1. Догме, веровања, идеологија - значи оно што су рекли други људи, па им верујемо на реч
2. Непосредна мистична искуства - у овом случају бити опрезан од кога она заправо долазе.

Бог сам по себи остаје једнако трансцедентан.

NAjzad si zagrebao po oximoronima Bozije realnosti ili tacnije po sopstvenoj izluziji. Da upravu si - sve sto se desava radi Bog - nase sadasnje postojanje u telu i materijalnom svetu je igra koju smo sami sebi smislili i sami je igramo - da bi je napravili zanimljivom i relnom mi smo zaboravili odakle smo potekli i tako sebe osudili na robovanje vremenu sve dok se ne setimo ko smo i sta smo.

Metodi spoznaje Boga - oba su pogresna nazalost. I dogma i ucenje crkve i licna misticna iskustva su iluzija - jedino sto postoji je onio sto mi vec jesmo - BOG! Nista manje i nista vishe od toga - nema mistike svetih ili profanih knjiga koje te mogu dovesti do te realizacije osim samog sebe. Ti sam biras sta si. Neko ce reci ja sam inzenjer, neko drugi ja sam serijki ubica, treci ja sam Bog. Zasto bi prva dva bila merodavnija od treceg?

Ostavi sve licne predrasude - prestani da gledas svet oko sebe kao nesto odvojeno od tebe kao i ljude oko sebe kao nesto sto je van tebe. Da se ponovim - jedino misticno iskustvo koje nam je dato u svakom trenutku naseg postojanja je sam taj trenutak. Ako si u tremutku ti si Bog. ako nisi - ti si fantom sopstvene iluzije. Ako si Bog ti si ljubav i svest o ljubavi - ako izaberes suprotno ti si strah i zaborav. Samo je stvar izbora - svake sekunde postojanja. Ovo pricam ne da bi ti popovao nego da bi i ja sam nesto naucio i podsetio sebe sta sam - SAD i OVDE!

Само што се Бог испољава кроз конкурентне процесе који се обично међусобно искључују... чика Архимед је то давно уочио. Не могу два тела на исто место. Или што рече наш народни уметник не може "једна земља а два господара, једна раја два харача даје"...
Пред многе битке су се обе стране молиле (често истом) Богу за победу, али само је једна добијала

Paradokslano cak i to moze - dva tela mogu da dele istu dushu - njihov fizicki polozaj je totalno nebitan - fizicki entiteti samo sami sebi izgledaju konacni. Gledajuci iz apsoluta oni i ne postoje a njihova dusha zauzima sva mesta i svaki vremenski trenutak koji je ikada postojao. Koja je svrha fizickog tela onda? Da te nauci sopstvenoj nevaznosti. Bozanstvena lepota Svete dihotomije.

Физички положај је небитан, да... Када су три компаније на тендеру небитно је која ће победити. Реци то радницима који могу да изгубе посао
Ето, уопште се нисам позивао на пример са насиљем

Колико сам схватио како свет функционише, Бог свуда подстиче борбу. Нека правила су унапред дата, остала поставља онај ко победи. Они који изгубе себи измишљају небо на којем ће бити награђени за своје неуспехе. Тако је то код људи где неуспех не значи увек смрт, а неки чак могу да оставе потомство незадовољно овим светом.

Него, знате онај кад се Мујо удавио јер три пута није хтео у чамац. Каже "Мене ће Алах спасити." Знате шта му је Алах после рекао?!

Bog ne "podstice" borbu. Da bi to radio on bi morao da bude fiktivno van borbe - imaginarno imamo slike Joce i Pere koji se biju a Bog ih zachikava - I do not think so. Borba koju mi vidimo (ili ne vidimo) je samo ono sto sami biramo i stvaramo. Nase ne shvatanje zakona univerzuma dovode do sukoba i borbe. Bog ne radi nista van nas a mi pak ne mozemo nista van zakona univerzuma (house rules). Borbu mozes da gledas kao osnovni princip dijalektike - to je proces ucenja. Ako na nju gledas tako onda nema onih koji pobedjuju i onih koji gube - svi pobedjuju samom cinjenicom da su ucestvovali u igri. Podela da dobitnike i gubitnike je opet samo u nasim polarizovanim i dualizmom zamagljenim mozgovima.

Ako smo svi jedno - kako mozemo da gubimo i da pobedjujemo. Sve ima samo jedan cilj - da nas podseti sta smo mi zaista.

Samim tim pogledaj taj univerzum ponovo - mozes ti mnogo bolje i dalje da vidis od toga sto sada vidis.

A o tom tvom tenderu (vidim da je to sad moderno u Srbiji) - pa reci bebi da ce da umre cim se rodi. Sto se pre navikne na tu cinjenicu ima vece sanse da nesto pozitivno i dobro napravi od svog zivota. Svako moze da izgubi posao - bez obzira na tender - nije u tome problem - pitanje je sta ces da radis sa onime sto ti je dato. Ako izgubis posao - sta ces da naucis iz toga. A ako ne izgubis posao - isto tako - sta ces da naucis iz toga. Sve su to iskustva - nista drugo - van toga - svu tragediju i komediju oko datog iskustva pravimo mi. U realnosti je samo iskustvo - pozoriste u nasim glavama je samo iluzija. Sto pre ostavimo pozoriste iza sebe to cemo pre poceti da ucimo od zivota.

Valjda cemo se setiti svega kad se oslobodimo stege ovog tela i stopiti se sa apsolutnim, zapravo postati svesni o tome jer smo oduvek i bili povezani. Ili ko zna, dokle doseze spoznaja, da li obuhvata i znanje osim svesnosti?

Кад се стопимо са апсолутним нећемо моћи да се вратимо назад, ако би и могли не би могли то речима описати. Тако да су период пре и после спајања потпуно раздвојени. Ми који се нисмо спојили не знамо ништа о онима који су се спојили...
Као што не знамо ни шта је после смрти.