1. bilo je u srednjem vijeku,
2. crkva uzimala poreze i nije samo crkva nego i džamija i svi ostali oduvjek - do određenog perioda u razvoju civilizacije,
i danas čak vjerske zajednice dobijaju iz državnog budgeta procenat, budgeta kojeg i ti puniš,
ali tada su Vjerske Zajednice ubirale poreze jer tada nije bilo štamparije Gutenbergove, nego ako hoćeš da pismo raširiš morao si sjesti i pisati, papir je bio jako jako skupa stvarčica, hrana je bila problem za nabaviti (nisu imali frižidere za konzerviranje niti supermarkete) pa su jedni obrađivali zemlju i hranili ove što su pisali po cio dan, a svijet ogroman i dostupan brodovima i treba pisma puno (u to vrijeme su samo rijetki bili pismeni).....
3. otkup grijeha sam već opisao, pokajanje i ostale elemente sam već opisao.....

vidiš,

pozivanje na prošle radnje bi trebale biti opomena u sadašnjosti za bolju i svjetliju budućnost..... pošto crkva ne djeli više otkupne listiće znači da je opomena uspjela.....

međutim da crkva i danas djeli te listiće na taj način onako slobodno, pisanje o tome bi trebalo predstavljati upozorenje pred odmazdu onih koji čitajući to olako shvataju.....
(nekada se desi da prilikom prerevnog pozivanja na prošle radnje to pozivanje ne predstavlja opomenu nego poziv na kažnjavanje, linč itd.....)

treba oprostiti ali ne i zaboraviti jer ako zaboraviš postoji mogućnost da se ponovi.....

međutim postoje određeni principi kojih se svi pridržavati moramo, kršenje tih principa predstavlja ugrožavanje drugih i drugačijih a i za to postoji preventivno djelovanje.....

i da
JA ne vidim ništa loše u tome da ljudi pokušavaju , da su pokušavali i da će pokušavati da otkupe grijehe materijalnim dobrima jer je to izraz bogobojaznosti, a bogobojaznost je strah ne samo od crkvene odmazde koja koliko god snažna nekad bila i koja je NIŠTA naspram Božije odmazde jer kod njega je osveta finalna i zadnja i nadasve vječna (što je najčudnije u svemu tome)..... postoji uvriježeno mišljenje u narodu da pokajanje u dubokoj starosti ne doprinosi mnogo ali i da može doprinjeti jer nikada nije kasno za pokajanje samo je pitanje hoće li ono biti primljeno (hoće li ili neće odlučuje Svemogući), a da bi čovjek mogao moliti zalaganje bilo koga na Strašnom sudu tj. Sudnjem danu mora svoj žvot i svoje bistvovanje prilagoditi pismu koje je ostavljeno.....

ja vidim loše u tome da ljudi uopšte griješe i da im je dozvoljeno da griješe, a riba od glave smrdi i od glave se čisti prema repu dajući primjer a ne obrnuto kako je danas (kokšari se hapse a krupni kriminalci vladaju)

a o pismu se i piše cijelo vrijeme..... sad pitanje je vjeruješ li ili ne u Boga jednog Jedinoga?

Ali to govorim, ako verujes u nesto treba da je iz ljubavi a ne iz straha. Devojku ne ljubis iz straha vec iz ljubavi. Tu nema poente.
Ne znam u sta da verujem. Samo znam da Bog nece imati izgleda milosti ni prema meni ni prema Taxtex-u jer smo mi najveci gresnici. Tokom vekova mi se cini da ga nije briga. I u Bibliji pise izmedju redova da ti nista nije zagarantovano, nemas osiguranje ako uradis 25 od 26 stvari opet mozes da ides u Gehenu ili Tartar, tako da jebi ga. Voleti nesto sto ne poznajes je meni strano. Voleti nesto iz straha je pogresno. Obozavati nekog ili nesto, i moliti se uzaludno je tastina. Lepo ja kazem Bog je meni okrenuo ledja, od prijatelja je stvorio ne prijatelja, koji nije na strani njegovog neprijatelja ali koji jednostavno ne moze da ga razume. E sad ako je Bog taj koji prasta sto ja cisto sumnjam onda ce da razume da ja kao ne savrseno bice ne mogu da razumem savrseno, a ako nije onda je on laz isto koliko i njegov sin, jer sin mora biti na oca u nekim stvarima. NE moguce je misliti da Satana nema odlike svoga oca.
Ko ima veru nek veruje, ko je imao nek misli sta misli, ko nema na njemu je da je proba.

.
Ne brini ima i vecih,tu sam ja.Kada je milostiv prema meni bice i prema vama.Velika je milost Bozija a i ljubav.

Bog nas voli i mi reba njega da volimo kao i druge...Ali problem je u tome sto mi ne osecamo i ne znamo da nas Bog voli.Ja znama i vise puta to osetio.Moze biti da je to neka obmana ali meni je jako lepo I zeleo bi da svo to osete

Pa zar i Gospoda nisu izdali oni koji ma je cinio dobro...Jednom si rekao ovde,da li ti ili neko drugi,da ne zelis Boga koji te proverava.Ne proverava on nas vec nas uci i popravlja.Sve sto dolazi od njega za nase je dobro..Ali problem je i u nama jer nekda i ne dozvoljavamo da nam Bog pomogne ili odbijamo pomoc koju nam on posalje

Господ говори човеку

Да ли си кадгод размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога.



Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и Ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам.



Кад те искушења сколе и непријтељ навали као река, знај да је то по Мом допуштењу, да твоја немоћ осећа поребу за Мојом силом и да појмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе.



Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рацуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују - то је по Мом допуштењу.



Ја сам - Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио!



Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи. Твоја средина и људи који живе с тобом само испуњавају Моју вољу.



Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај с крајем - то је по Мом допустењу, јер ја располажем свим материјалним средствима. Ја хоћу да Ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје ризнице су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у верност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: "Ви нисте веровали Господу Богу вашем" (5. Мојс. 8,12-13).



Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих ближњих - то је по Мом допуштењу. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести, ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху.

Ако си се разочаро у свога пријатеља, у некога коме си открио своје срце - то је по Мом допуштењу. Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ.



Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш. Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту Своме, да би се избавио од злог језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност.



Ако су твоји планови пропали, ако си клонуо душом и телом - то је по Мом допуштењу. Ти си правио планове и износио си их Мени, да их Ја благословим. Али ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не мозеш изаћи с њом на крај.



Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај - то је по Мом допуштењу. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа буду увек огњени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.



Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш - то је по Мом допуштењу. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твоје вере у моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити си препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави.



Ако те је снашла тешка болест - пролазна, или неизлечива, па си прикован за постељу, знај да то је по Мом допуштењу. Ја хоћу да ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се с поверењем препустиш Мени и дођеш под Моје окриље.



Ако си маштао да учниш неко нарочито дело Мене ради, а уместо тога пао у болесничку постељу и онемоћао, знај - то је по Мом допуштењу. Кад си здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су се неки од Мојих најбољих сарадника удаљили од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле.



Ако си неочеквано позван да зауземш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему што будеш радио својим рукама.



Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја. Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност - помажи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља - Божија поука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупити да се ти не озледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то је по Мом допуштењу. Јер, ово за тебе није само реч, но је то - живот твој.


Слицно се сличним познаје.Што више будеш личио на њега разумећеш га....Ни ја га не разумем потпуно али што се више поправљам све ми је јасније.Појента је у нашем очишћењу и приближење њему....

E vidis Joco, problem je u tome sto nisi siguran ni ti toliko sta je to sto osecas, ako znas na sta mislim.
Ja tu ljubav nisam ni jednom osetio, bar ja mislim da nisam, ni milost, ni sazaljenje, nista.
Pa ako on odredjuje gde se ja nalazim onda je ovo njegovih ruku delo.
Proveravati do neke granice da, ali biti kao Job non stop to ne, Job je bio veliki vernik dok ja na primer nisam, verovao sam ali zbog bas takvog nacina propitivanja sam digao ruke. Ako on ne moze da shvati zasto se ja tako osecam, onda on ne zna sve najbolje.
Ako prozivim do 40-e bice cudo.

Proci ce mnogo vremena a mozda i nikad ja se necu vratiti na taj vajni "ispravan" put.

Jov se zahvaljivao Bogu za sve i tako mi treba da radimo.Ja sam imao slican problem,i meni je malo falilo da dignem ruke od vere i sveka.I jasm govorio isto sto i ti sve dog nisam izgovorio i primenio Jovove reci.Bog dao,Bog uzeo.Sada sam nov covek Kao preporodjen..

Osecma da me Bog prati u svaku stopu i da mi pomaze.To znam,to sam video vise puta,a poslednji put je juce i danas.Ja sam brate veliki gresnik a Bog me tako gleda i pomaze.E kada bi ja barem malo voleo njega koliko on nas

Zna on vrlo dobro sve i zeli da ti pomogne ali treba saradjivati sa njime.Treba se smiriti i dopustiti da nam pomogne....

Jedna prigodna vijest koja ide uz temu

Časna krala iz nadbiskupije kako bi kockala

Časnoj sestri Barbari Markey prijeti 20 godina zatvora zbog krađe 307.000 dolara iz biskupije u američkoj Omahi


ZAGREB - Jedna časna sestra koja je optužena da je krala novac iz biskupije u američkoj saveznoj državi Omahi i veći dio novca prokockala priznala je krivnju.

Barbara Markey uhićena je zbog optužbi da je potrošila više od 300.000 dolara na kockanje u casinima, darove i putovanja. Odvjetnik časne sestre izjavio je da je ona u ponedjeljak priznala da je ukrala novac iz biskupije.

U siječnju ove godine otpuštena je s mjesta direktorice ureda Nadbiskupije Omaha, te se predala vlastima prošli tjedan, a puštena je uz kauciju. Prema uhidbenom nalogu, časna Barbara potrošila je 307.545 dolara trošeći na avionske karte, putovanja, poklone i kockanje u casinima.

Njezin odvjetnik John Stevens Berry Sr. rekao je da je došlo do neslaganja oko vlasništva i prioriteta pri financiranju programa o zaručničkom tečaju, koji je Barbara pomogla osmisliti. Program edukacije prije braka provodi se naveliko u Katoličkoj crkvi diljem svijeta.

Barbara je optužena za krađu i prevaru. Ako je se proglasi krivom, mogla bi dobiti 20 godina zatvorske kazne i 25.000 dolara novčane. Nadbiskupija je pokrenula civilnu tužbu protiv Barbare i optužila je da je otuđila više od 800.000 dolara iz crkvenog fonda. Naveli su i da je dobar dio tog novca potrošila na svoje rođake.




dnevnik.hr

http://www.jutarnji.hr/zanimljivosti/clanak/art-2008,4,1,,114433.jl

Nuns on the Run film
Auuu
Ima toga i kod nas ali to niko ne istrazuje jer svi znamo koliko MUP radi.

nije bitno samo vjerovati nego i prilagoditi život pismu koje je ostavljeno,
pa onda razumjeti da je čovjek ništa naspram SVemogućeg a da je sotona taj koji se morao pokloniti Čovjeku a ne Čovjek njemu, a Čovjek se mora pokloniti Svemogućem a ne sotoni, u suprotnom vječno odmaralište mu je kod sotone u kući a to je VATRA ono od čega je tog istog sotonu napravio Svemogući....

zar ljude nije strah vječnog odmarališta na vječnom ognju? jeste, kako bježe ljudi od ognja u raj,
Vjerovanjem u Boga Jednog Jedinog - Stvoritelja svega (vjerovatno se podrazumjeva i manifestacija Vjerovanja u materijalnom svijetu tj. molitva za koju imaš razne prihvatljive načine ali i neprihvatljive), činjenjem dobrih djela a ne zlih, preporučavanjem drugima a i sebi istine i preporučavanjem drugima a i sebi strpljenja.......

jel to teško uopšte.....

isto video igrica koju igraš po utvrđenim pravilima, ako poštuješ pravila na kraju dobiješ nagradu, ako ne na kraju dobiješ kaznu..... nema jednostavnijeg objašnjenja, a na kraju ćemo svi apsolutno sbvi od Postanka do Kraja svi ćemo stati pred Stvoritelja našega ali i svega ostaloga pa će se djeliti pravedno pravda, prema zaslugama.....

Tesko je pratiti religiozni put jer kao igrica nivoi su sve tezi i tezi. Nisi siguran da ces dobiti ista, i tvoj Bog ne radi nista da ti pomogne ali pusta Satanu da ti odmogne.
Tesko je....

kao što se pljunuta košulja oprati može, tako i svašta nešto se oprati može,

međutim da je kojim slučajem ta košulja zaprljana udarcem,
e za to se treba tražiti oprost od udarenog jer nije to način riješavanja sukoba.....

jezik mora imati i pljuvačke na sebi da bi mogao raditi.....


tako da ako razuma nemaš sve će ti izgledati teško, i neizvodivo.....

a razum zahtjeva strpljenje, pa eto preporučujem ti da budeš strpljiv i istrajan ako su ti naumi plemeniti, međutim ako ti ne smiješ svoj naum izreći drugima znači da tvoj naum nije plemenit, ili ljudi okom tebe ne razumiju tvoj cilj.....

skrvene želje i naumi, čudno zar ne.....